Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.
Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.
Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.
– После певачког акапела концерта који смо приредили пре недељу дана и који је сјајно прошао, вечерас наступају народни оркестар, певачке групе и солисти – рекао је директор Друштва, Зоран Петровић. – Сада потенцирам певачке, солистичке наступе, а вечерас имамо и оркестре, а наступају чланови од најмлађих до најстаријих, који имају око 20 година.
„Гусле“ су, од свог настанка, у мисији чувања традиције и културе наших народа и народности, навела је Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа која је представљала локалну самоуправу.
– Њихов успех је резултат великог рада, труда и љубави према музици, песми и игри. Град препознаје тај квалитет и увек је ту да помогне како би услови рада Друштва били што бољи, јер „Гусле“ јесу понос нашег града.
До Нове године, како је најављено, планирана су још три концерта: 22. децембра у Народном позоришту ће наступити дечији ансамбли, од 17 и од 19 сати, а сутрадан ће концерт одржати пријатељи Друштва, чувени „Белтанго“ квинтет који изводи танго и музику јужне Америке. У свечаној сали Музеја овај наступ заказан је за 19 сати.
С. В. О.
Свима који су пропустили свечано отварање слика Културног центра, у Новим Козарцима поставка ће бити доступна до Нове године.
У оквиру поставке, представља се 15 аутора: Ан Рошет, Мрђан Бајић, Жозет Барбие, Ален Л Бургок, Чедомир Васић, Игор Антић, Олга Јанчић, Флоренс Тор, Бернард Рудигер, Тања Остојић, Ан Мерседес, Златко Гламочак, Татјана Столповић, Мирјана Благојев и Слободан К. Бијељац.
На тај начин, публика има прилику да се упозна са делима изузетне уметничке вредности која отелотворују синтезу традиционалног и савременог, истовремено указујући на значај јединственог простора који негује слободу као једну од својих основних вредности. Такође, изложбом радова који су данас део највеће савремене колекције скулптура великог формата у печеној глини, истиче се потенцијал савременог уметничког стваралаштва као моћне алатке за промоцију умрежавања и интеркултуралног дијалога, наводе у најави изложбе из ЦЛПУ „Тера“.
Лару сада очекује међународно такмичење „Артисти делла Воце“ које ће се одржати у децембру у Новом Саду. Учествовала је и на солистичком концерту оперске певачице Марије Радивојевић, а често наступа и са Зрењанинском филхармонијом. Њен неоспорни таленат већ јој отвара многа врата и нове изазове. Школа коју похађа изабрала ју је да буде представник на размени ученика у Тузли, такође крајем овог месеца.
– Веома сам амбициозна и посвећена певању, а мој циљ је да наставим школовање у том правцу и да изградим професионалну каријеру. Ипак, најважније ми је да у свему што радим пронађем радост и уживање. Сматрам да се права страст препознаје управо у томе када сваки корак на путу доноси задовољство – прецизна је Лара.
– Концерт је произашао из нашег пријатељства – каже професорица Сувајџић. – Одлучили смо да окупимо сву нашу децу, да се упознају и да се друже, и то смо крунисали концертом на којем свирају композиције који класичан саксофон представљају у најбољем светлу.
У препуној сали Народног музеја 15 полазника одсека за саксофон, од другог разреда основне до трећег средње школе, извело је дела Моцарта, Клериса, Брамса, Родригеза и других композитора, писаних за овај инструмент, уз клавирску сарадњу професора Аполоније Косо, Јелене Бајић, Наталије Пушић и Еле Банковић Савчук.
– На овај начин ширимо популарност инструмента и публика има прилику да ужива у наступима наших ђака. И за њих је значајно да што више концертрирају у другим местима – рекла је професорица Дропо Рамаји из Музичке школе „Исидор Бајић“.
Професор Давидовић, наставник саксофона и кларинета у Музичкој школи „Јосип Славенски“ слаже се да је оваква сарадња за децу вишеструко корисна.
– Цео дан смо провели у Кикинди, посетили смо „Теру“ и обишли Музеј. Моји ђаци наступају и у квартету са темом из филма „Породица Адамс“.
Класа саксофона најновија је у кикиндској Музичкој школи. Основана је септембра прошле године, и већ има 11 полазника, што је изузетан успех, додала је професорица Сувајџић. После концерта малих и великих саксофониста и саксофонисткиња, у плану је узвратна посета и концерт у Новом Саду.
Поред Кнежевића, у представи играју: Ружица Недин, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус. Текст су написали Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а видео продукцију у комаду потписали су Милорад Караџин, Владимир Сретеновић и Душан Љубоја.