Први пут у Кикинди, популарни поп-певач и композитор Сергеј Ћетковић приредио је вече за памћење. У испуњеној хали Културно-спортског центра „Језеро“, посетиоци су уживали у изузетно емотивном и професионалном наступу. Концерт под називом „Женама с љубављу“ поклон је локалне самоуправе суграђанкама поводом Дана жена.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
– Моја жеља је да дамама, које су велики део моје публике, сваког дана показујемо љубав и поштовање. Оне то заслужују – истакао је популарни уметник.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.
С. В. О.
– Моја мисија су песма и лепота, јер у мору свакодневних дешавања људи жуде за лепим звуком. Ови концерти су прилика да се негују и очувају најлепше песме – шлагери, забавне, старе народне и градске песме. Веома ми је пријатно код вас, у Кикинди се осећам као код куће – истакла је Александра Падров.
Тања Ножица, помоћник директора за програмске садржаје, подсетила је да се програми у оквиру „Недеље жена“ одржавају већ шест година.
Иако су програми намењени широј публици завршени, уметнички дух манифестације наставља да живи. Већ сутра, у Културном центру, биће одржана женска ликовна колонија на којој ће двадесетак сликарки из читаве Војводине имати прилику да кроз своја дела одају почаст жени и њеној улози у друштву.
„Недеља жена“ потврдила је још једном значај културних дешавања која афирмишу уметност, традицију и значај жена у свим сферама живота.
– Исидора је рођена у Мошорину и читав свој живот посветила је овом поднебљу и културном наслеђу. У оквиру пројекта „Исидора“ настао је и филм, снимљен 2016. године на изложби посвећеној њеном животу у Кући Краља Петра у Београду. Био је то први пут после њене смрти да су њени предмети изнесени из легата. У филму водим публику кроз изложбу, говорећи о предметима који су је окруживали и тако реконструишем њен живот. Покушавам да сажмем 82 године њеног стваралаштва и да, поред њеног књижевног значаја, прикажем и Исидору као жену, као човека, као биће које је у себи носило читав космос. Иако је сматрана иконом српске књижевности, често наглашавам – није било познатије, а мање читане књижевнице од ње. Један од разлога за то је неадекватно представљање њене личности. Исидора је била префињена, осећајна, а ипак недовољно схваћена. Колико год се трудили, никада нећемо у потпуности сагледати њен допринос нашем идентитету, језику и култури – рекла је Барна.
На почетку вечери, публици је приказан филм са изложбе, пружајући јој јединствену прилику да „завире“ у Исидорину собу, да замисле њен радни амбијент, виде њену малу ћириличну писаћу машину, бакарну посуду у којој је спаљивала писма и рукописе којима није била задовољна и мали део њене библиотеке од 4.500 наслова који се чувају у Универзитетској библиотеци. Публика је сазнала и да је Исидора имала свој систем веровања и десет молитви које је сама написала, да је волела класичну музику и да су четвртком врата њене куће у Таковској 3 била отворена за интелектуалну елиту Београда.
Њена дела често су била оспоравана. Јован Скерлић је 1913. године оштро критиковао њену прву књигу „Сапутници“, а годину дана касније и „Писма из Норвешке“, која данас важе за најлепше путописно дело српске књижевности. Њен роман „Ђакон Богородичине цркве“ исмејао је Мирослав Крлежа. Колико су је болеле овакве критике, говоре њене речи на самрти упућене песнику Миодрагу Павловићу: „Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре.“
– Велика нам је част што смо део овог програма. „Недеља жена“ је сјајан програм, и за нас је посебно значајно што можемо својом музиком и поезијом да одамо почаст женама. Највећа инспирација у мојим песмама је управо жена, и то је тема која доминира на нашим наступима. Поред мене, ту су и моји сарадници – Ервин Газдаг, који је стуб и капитен наше екипе, као и Роберт Пирнер, један од најбољих гитариста на овим просторима. За разлику од песама које настају по стиховима писаца, ми имамо обрнути процес – поезију стварамо од мојих текстова – рекао је Илић и додао да је овај музички састав тренутно на својој „Поетик тури“.
Публика у свечаној сали Музеја уживала је у сваком тренутку ове музичко-поетске вечери.
– Ово је представа и за мушкарце, на свим мојим извођењима они су неопходни јер је представа интерактивна и тиче се свакога од нас. Свака домаћица тиче се неког мушкарца, зато је пожељно да је и они гледају – каже глумица. – Ради се о домаћици која реши да изађе из куће и да пронађе посао, и ту долази до комичних ситуација јер је она на сваком послу увек домаћица, што значи да ужива у томе иако кука како јој је тешко и монотоно. Али увек се томе и враћа. То је свакако посао вредан поштовања, што је и порука представе.
Ово јесте комедија у правом смислу те речи, али је, често, и дуо-драма, када глумица са „неопходним мушкарцима у публици“, али и женама, импровизује на опште задовољство – и својих одабраних „партнера“ и посматрача.
У „Недељи жена“, вечерас и сутра програми ће се, такође, одвијати у свечаној сали Музеја, од 18 сати. Илија Илић наступиће вечерас (среда), на „Музичко-поетској вечери“ – поезију ће говорити Ервин Газдаг, а специјални гост биће Роберт Пирнер. Сутра су на програму предавање књижевнице Лауре Барне и пројекција филма о Исидори Секулић. Програми Културног центра у сусрет Дану жена завршавају се у петак, концертом Александре Падров под називом „Почнимо љубав испочетка“, у сали Градског удружења пензионера, од 19 сати. Уласци на догађаје су бесплатни.
– Мокринчанин во вјеки вјекова, вечити дужник свом завичају – тако се представио професор Бадрљица, који је свој живот посветио сакупљању и очувању мокринске и баштине овог краја. – Препоручио сам да се изложе приче које имају и научни значај. Овде је, између осталог, фотографија црнаца у Мокрину, коју сам пронашао. Настала је 1919. године, када је у месту било 220 војника генерала Приноа – колонијалних снага Француске из Индије, Сенегала и Марока – који су били распоређени како би спречили могући сукоб између тадашње Румуније и Мађарске. Проследио сам фотографију магазину „National Geographic“ и они су је објавили у првом наредном броју као документ једног времена.
Изложбу чине и старе фотографије које сведоче о достојанству, лепоти и узвишености дама, учитеља и деце, а некада су одељења имала и до 90 ученика, наводи професор Бадрљица.
– Посетиоци могу да виде и војни шлем из Првог светског рата, алатке, косир из 1864. године, као и фотографију лекара који је у Мокрину имао рендген-апарат. Посебно занимљив део изложбе посвећен је позоришном одсеку Соколског друштва из 1939. године, као и Петру Попову, оцу Раше, Душка и Лазара, који је био најмлађи кнез једног места у Краљевини Југославији – истакао је професор Бадрљица на свечаном отварању изложбе, додајући да је у формирању музејске збирке учествовало преко 500 његових пријатеља широм света.
Поставка у Кикинди носи назив „Драгоцености Мокринског музеја“ и први је пут да део ове велике збирке „гостује“ у Архиву.
Три метра високо Чудотворно мокринско огледало, за које се верује да испуњава жеље, није могло да буде изложено у Кикинди због своје величине. Професор Бадрљица позива све који желе да се упознају са мокринском, али и широм историјом овог округа, да га контактирају и да, у договору с њим, обиђу збирку у Завичајном музеју.
Изложба „Драгоцености Мокринског музеја“ у Историјском архиву биће отворена до краја марта, радним данима од 8 до 13 сати.
Као инспирација за Искрин уметнички израз, послужиле су слике познатих светских сликара где је показала своје изузетно умеће.
Изложбу је отворила сликарка Смиљана Шалго и том приликом истакла да верује да ће ова изложба подстаћи Искру да настави да истражује свет уметности и не одустане од својих снова.
У конкуренцији је било 78 научних, просветних, културних радника и уметника, а једногласну одлуку о добитницима донео је жири којим је председавао академик Дарко Танасковић.
Награда се састоји од дипломе, плакете са ликом Вука Караџића, новчаног износа за појединце или дара у виду уметничке слике и књиге.
