Само делић „чуда“ мокринских, или трагова њихових, од вечерас је изложен у холу Историјског архива у Кикинди, у оквиру прве сарадње ове установе са оснивачем и директором Завичајног музеја у Мокрину, професором Драгољубом Бадрљицом.

– Мокринчанин во вјеки вјекова, вечити дужник свом завичају – тако се представио професор Бадрљица, који је свој живот посветио сакупљању и очувању мокринске и баштине овог краја. – Препоручио сам да се изложе приче које имају и научни значај. Овде је, између осталог, фотографија црнаца у Мокрину, коју сам пронашао. Настала је 1919. године, када је у месту било 220 војника генерала Приноа – колонијалних снага Француске из Индије, Сенегала и Марока – који су били распоређени како би спречили могући сукоб између тадашње Румуније и Мађарске. Проследио сам фотографију магазину „Натионал Геограпхиц“ и они су је објавили у првом наредном броју као документ једног времена.

Изложбу чине и старе фотографије које сведоче о достојанству, лепоти и узвишености дама, учитеља и деце, а некада су одељења имала и до 90 ученика, наводи професор Бадрљица.

– Посетиоци могу да виде и војни шлем из Првог светског рата, алатке, косир из 1864. године, као и фотографију лекара који је у Мокрину имао рендген-апарат. Посебно занимљив део изложбе посвећен је позоришном одсеку Соколског друштва из 1939. године, као и Петру Попову, оцу Раше, Душка и Лазара, који је био најмлађи кнез једног места у Краљевини Југославији – истакао је професор Бадрљица на свечаном отварању изложбе, додајући да је у формирању музејске збирке учествовало преко 500 његових пријатеља широм света.

Поставка у Кикинди носи назив „Драгоцености Мокринског музеја“ и први је пут да део ове велике збирке „гостује“ у Архиву.

– Надам се да ово није и последња сарадња, јер овај музеј, по тврдњама оснивача, броји између 40 и 50 хиљада докумената, артефаката и фотографија. Одабрали смо мали део предмета који приказују живот у периоду од краја 19. до прве половине 20. века, обухватајући све његове аспекте – рекао је вршилац дужности директора Историјског архива, Срђан Сивчев.

Три метра високо Чудотворно мокринско огледало, за које се верује да испуњава жеље, није могло да буде изложено у Кикинди због своје величине. Професор Бадрљица позива све који желе да се упознају са мокринском, али и широм историјом овог округа, да га контактирају и да, у договору с њим, обиђу збирку у Завичајном музеју.

Изложба „Драгоцености Мокринског музеја“ у Историјском архиву биће отворена до краја марта, радним данима од 8 до 13 сати.

С. В. О.