Само делић “чуда” мокринских, или трагова њихових, од вечерас је изложен у холу Историјског архива у Кикинди, у оквиру прве сарадње ове установе са оснивачем и директором Завичајног музеја у Мокрину, професором Драгољубом Бадрљицом.
– Мокринчанин во вјеки вјекова, вечити дужник свом завичају – тако се представио професор Бадрљица, који је свој живот посветио сакупљању и очувању мокринске и баштине овог краја. – Препоручио сам да се изложе приче које имају и научни значај. Овде је, између осталог, фотографија црнаца у Мокрину, коју сам пронашао. Настала је 1919. године, када је у месту било 220 војника генерала Приноа – колонијалних снага Француске из Индије, Сенегала и Марока – који су били распоређени како би спречили могући сукоб између тадашње Румуније и Мађарске. Проследио сам фотографију магазину „Натионал Геограпхиц“ и они су је објавили у првом наредном броју као документ једног времена.
Изложбу чине и старе фотографије које сведоче о достојанству, лепоти и узвишености дама, учитеља и деце, а некада су одељења имала и до 90 ученика, наводи професор Бадрљица.
– Посетиоци могу да виде и војни шлем из Првог светског рата, алатке, косир из 1864. године, као и фотографију лекара који је у Мокрину имао рендген-апарат. Посебно занимљив део изложбе посвећен је позоришном одсеку Соколског друштва из 1939. године, као и Петру Попову, оцу Раше, Душка и Лазара, који је био најмлађи кнез једног места у Краљевини Југославији – истакао је професор Бадрљица на свечаном отварању изложбе, додајући да је у формирању музејске збирке учествовало преко 500 његових пријатеља широм света.
Поставка у Кикинди носи назив „Драгоцености Мокринског музеја“ и први је пут да део ове велике збирке „гостује“ у Архиву.
– Надам се да ово није и последња сарадња, јер овај музеј, по тврдњама оснивача, броји између 40 и 50 хиљада докумената, артефаката и фотографија. Одабрали смо мали део предмета који приказују живот у периоду од краја 19. до прве половине 20. века, обухватајући све његове аспекте – рекао је вршилац дужности директора Историјског архива, Срђан Сивчев.
Три метра високо Чудотворно мокринско огледало, за које се верује да испуњава жеље, није могло да буде изложено у Кикинди због своје величине. Професор Бадрљица позива све који желе да се упознају са мокринском, али и широм историјом овог округа, да га контактирају и да, у договору с њим, обиђу збирку у Завичајном музеју.
Изложба „Драгоцености Мокринског музеја“ у Историјском архиву биће отворена до краја марта, радним данима од 8 до 13 сати.
С. В. О.
Сташа има пет и по година и болује од ахондроплазије – коштане дисплазије која доводи до патуљастог раста и бројних здравствених изазова. Од јануара прошле године прима терапију која је већ дала значајне резултате. За годину дана порасла је шест центиметара, што је велики успех, јер деца са ахондроплазијом у овом узрасту расту два до три центиметра годишње. Осим раста, види се и побољшање у сразмерности тела, што јој олакшава свакодневне изазове. Сташа је одувек била самостална, а сада све лакше превазилази препреке. Поред тога, све ређе има респираторне инфекције, које су јој раније правиле велике проблеме – каже мама Слађана.
У Србији укупно осморо деце са ахондроплазијом прима терапију о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање, док 16 малишана још увек чека одлуку Комисије за ретке болести. Ова терапија је изузетно скупа, па је њено финансирање од стране државе од пресудног значаја. Терапија за ахондроплазију кошта 270.000 евра годишње по детету и мора да се прима док дете расте и развија се. Сваке године Комисија врши процену резултата и одлучује о наставку финансирања.
– Надамо се да ће у буџету бити новца за све ретке болести, како родитељи не би морали да стрепе да ли ће лечење бити продужено – каже Слађана Терзин.
Влада Србије недавно је усвојила Закључак о начину финансирања лечења оболелих од ретких болести за 2025. годину, за шта је издвојено 10,2 милијарде динара, што је значајно више него претходних година, наводе из НОРДС-а.
Сташин тата Давор ђацима је одржао предавање о ретким болестима и о прихватању различитости. Деца су пажљиво слушала и постављала бројна питања, показујући велико интересовање и разумевање. Са Сташом је био и њен старији брат Драган, који похађа четврти разред. Слађана истиче да ће Сташа, захваљујући изузетном разумевању директорке школе, такође постати њихов ђак.
После предавања, ђаци су, заједно са својим учитељицама, изашли у двориште и симболично пустили балоне у небо, као знак наде за сву децу којој је потребна подршка да би расла, развијала се и безбрижно одрастала уз своје вршњаке. Нада да ће се то и догодити као небо је велика за сваког родитеља оболелог детета, где год да је.
С. В. О.
Као инспирација за Искрин уметнички израз, послужиле су слике познатих светских сликара где је показала своје изузетно умеће.
Изложбу је отворила сликарка Смиљана Шалго и том приликом истакла да верује да ће ова изложба подстаћи Искру да настави да истражује свет уметности и не одустане од својих снова.
