Samo delić “čuda” mokrinskih, ili tragova njihovih, od večeras je izložen u holu Istorijskog arhiva u Kikindi, u okviru prve saradnje ove ustanove sa osnivačem i direktorom Zavičajnog muzeja u Mokrinu, profesorom Dragoljubom Badrljicom.
– Mokrinčanin vo vjeki vjekova, večiti dužnik svom zavičaju – tako se predstavio profesor Badrljica, koji je svoj život posvetio sakupljanju i očuvanju mokrinske i baštine ovog kraja. – Preporučio sam da se izlože priče koje imaju i naučni značaj. Ovde je, između ostalog, fotografija crnaca u Mokrinu, koju sam pronašao. Nastala je 1919. godine, kada je u mestu bilo 220 vojnika generala Prinoa – kolonijalnih snaga Francuske iz Indije, Senegala i Maroka – koji su bili raspoređeni kako bi sprečili mogući sukob između tadašnje Rumunije i Mađarske. Prosledio sam fotografiju magazinu „National Geographic“ i oni su je objavili u prvom narednom broju kao dokument jednog vremena.
Izložbu čine i stare fotografije koje svedoče o dostojanstvu, lepoti i uzvišenosti dama, učitelja i dece, a nekada su odeljenja imala i do 90 učenika, navodi profesor Badrljica.
– Posetioci mogu da vide i vojni šlem iz Prvog svetskog rata, alatke, kosir iz 1864. godine, kao i fotografiju lekara koji je u Mokrinu imao rendgen-aparat. Posebno zanimljiv deo izložbe posvećen je pozorišnom odseku Sokolskog društva iz 1939. godine, kao i Petru Popovu, ocu Raše, Duška i Lazara, koji je bio najmlađi knez jednog mesta u Kraljevini Jugoslaviji – istakao je profesor Badrljica na svečanom otvaranju izložbe, dodajući da je u formiranju muzejske zbirke učestvovalo preko 500 njegovih prijatelja širom sveta.
Postavka u Kikindi nosi naziv „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ i prvi je put da deo ove velike zbirke „gostuje“ u Arhivu.
– Nadam se da ovo nije i poslednja saradnja, jer ovaj muzej, po tvrdnjama osnivača, broji između 40 i 50 hiljada dokumenata, artefakata i fotografija. Odabrali smo mali deo predmeta koji prikazuju život u periodu od kraja 19. do prve polovine 20. veka, obuhvatajući sve njegove aspekte – rekao je vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva, Srđan Sivčev.
Tri metra visoko Čudotvorno mokrinsko ogledalo, za koje se veruje da ispunjava želje, nije moglo da bude izloženo u Kikindi zbog svoje veličine. Profesor Badrljica poziva sve koji žele da se upoznaju sa mokrinskom, ali i širom istorijom ovog okruga, da ga kontaktiraju i da, u dogovoru s njim, obiđu zbirku u Zavičajnom muzeju.
Izložba „Dragocenosti Mokrinskog muzeja“ u Istorijskom arhivu biće otvorena do kraja marta, radnim danima od 8 do 13 sati.
S. V. O.
Staša ima pet i po godina i boluje od ahondroplazije – koštane displazije koja dovodi do patuljastog rasta i brojnih zdravstvenih izazova. Od januara prošle godine prima terapiju koja je već dala značajne rezultate. Za godinu dana porasla je šest centimetara, što je veliki uspeh, jer deca sa ahondroplazijom u ovom uzrastu rastu dva do tri centimetra godišnje. Osim rasta, vidi se i poboljšanje u srazmernosti tela, što joj olakšava svakodnevne izazove. Staša je oduvek bila samostalna, a sada sve lakše prevazilazi prepreke. Pored toga, sve ređe ima respiratorne infekcije, koje su joj ranije pravile velike probleme – kaže mama Slađana.
U Srbiji ukupno osmoro dece sa ahondroplazijom prima terapiju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dok 16 mališana još uvek čeka odluku Komisije za retke bolesti. Ova terapija je izuzetno skupa, pa je njeno finansiranje od strane države od presudnog značaja. Terapija za ahondroplaziju košta 270.000 evra godišnje po detetu i mora da se prima dok dete raste i razvija se. Svake godine Komisija vrši procenu rezultata i odlučuje o nastavku finansiranja.
– Nadamo se da će u budžetu biti novca za sve retke bolesti, kako roditelji ne bi morali da strepe da li će lečenje biti produženo – kaže Slađana Terzin.
Vlada Srbije nedavno je usvojila Zaključak o načinu finansiranja lečenja obolelih od retkih bolesti za 2025. godinu, za šta je izdvojeno 10,2 milijarde dinara, što je značajno više nego prethodnih godina, navode iz NORDS-a.
Stašin tata Davor đacima je održao predavanje o retkim bolestima i o prihvatanju različitosti. Deca su pažljivo slušala i postavljala brojna pitanja, pokazujući veliko interesovanje i razumevanje. Sa Stašom je bio i njen stariji brat Dragan, koji pohađa četvrti razred. Slađana ističe da će Staša, zahvaljujući izuzetnom razumevanju direktorke škole, takođe postati njihov đak.
Posle predavanja, đaci su, zajedno sa svojim učiteljicama, izašli u dvorište i simbolično pustili balone u nebo, kao znak nade za svu decu kojoj je potrebna podrška da bi rasla, razvijala se i bezbrižno odrastala uz svoje vršnjake. Nada da će se to i dogoditi kao nebo je velika za svakog roditelja obolelog deteta, gde god da je.
S. V. O.
Kao inspiracija za Iskrin umetnički izraz, poslužile su slike poznatih svetskih slikara gde je pokazala svoje izuzetno umeće.
Izložbu je otvorila slikarka Smiljana Šalgo i tom prilikom istakla da veruje da će ova izložba podstaći Iskru da nastavi da istražuje svet umetnosti i ne odustane od svojih snova.
