Женска певачка група „Мелизми“ уочи православне Нове године организовала је концерт у храму Светог Николе. Ова година у знаку је јубилеја, истакла је овим поводом Биљана Мандић из ове групе.
-Основани смо пре две деценије и наша жеља била је да први концерт у овој години одржимо у нашој цркви која обележава 250 година постојања. „Мелизме“ водим из љубави, сакупљајући најлепше ствари из живота и уз подршку Културног центра. Овај концерт посвећујемо нашој дугогодишњој сарадници Љиљани Панцел, која више није са нама и којој желимо да искажемо дужно поштовање. Наступ је и израз захвалности нашим породицама, јер су увидели значај онога што радимо. Иза нас је велики број снимљених документарних филмова у којима приказујемо обичаје, али и наступа у земљи и иностранству где смо представљали наш град на најлепши начин – навела је Биљана Мандић.
Концерту духовних, празничних и традиционалних песама присутвовали су суграђани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.
-Женска певачка група „Мелизми“ увек нас пријатно изненади својим наступима. Тако је било и у храму Светог Николе где су се спојили православље и традиционална песма нашег народа. Поносни смо на сва наша културно-уметничка друштва и певачке групе јер су они доказ да смо као заједница успели да очувамо традицију и да је на прави начин пренесемо на млађа поколења – додала је Маријана Мирков.
Од почетка до данас део „Мелизама“ било је више од 40 жена. Пријатељи групе су и музичари Марко Ступар и Стефан Бошков.
А.Ђ.
– Ове године имали смо девет изложби. Најатрактивнија је поставка о Диштрикту која је и последња отворена, а у годину смо ушли са изложбом о Ђоки Радаку. Веома успешне и посећене биле су и изложбе Дома војске и Природњачког музеја. Забележили смо 27 хиљада посетилаца, од тога 3.800 посетилаца Суваче, што је наш стандард – каже директорица, Лидија Милашиновић.
Уз програме за ширу јавност, Музеј је био домаћин две стручне конференције: Националног комитета и регионалне конференције југоисточне Европе ИЦОМ-а (Међународног савета музеја).
За пројекат са Центром за пружање услуга социјалне заштите, „Нашом кућом“, Министарство културе је определило 167.000 динара, а за санацију депоа и његово опремање – 3,5 милиона. За археолошка ископавања у Мокрину добијено је милион динара.
Од ресорног Покрајинског секретаријата по конкурсу је опредељено 800.000 динара за конзервирање и рестаурацију банатских икона, затим 300.000 за реконструкцију Суваче – обнављање зидова од блатног малтера, и 550.000 за изложбу посвећену јубилеју – два и по века од оснивања Великокикиндског привилегованог диштрикта, за коју је и Министарство определило 1,2 милиона. Укупно је, каже директорица, по конкурсима, у 2024. години, стигло 7.517.000, уз учешће сопствених средстава, које је обавезујуће. По конкурсима је добијено два пута више средстава од висине буџета ове установе за програме.
– Поносни смо на пројекте које смо до сада реализовали – каже директорица Милашиновић. – Један од њих, банатске иконе, посетиоцима ће бити доступне већ за месец дана. Уз то, музејски депо, простор некадашњег затвора, реконструисали смо тако да, што је више могуће, задржимо његов аутентичан изглед. То је простор међуспрата у којем су биле ћелије. Сачувана су оригинална врата и подови, интервенције су биле минималне. Музеј се у овај простор уселио у другој половини седамдесетих година и једно време функционисао паралелно са затвором у којем су се тада већ служиле само казне за мање прекршаје – до 30 и 60 дана. Још увек се виде урезани иницијали, имена затвореника, али и исцртане „мице“ на подовима које су затвореници играли, као и алка у зиду. Штета је што нису сачуване све пећи које је Музеј, по усељењу, однео из затвора.
Како је овај део зграде Курије већини јавности потпуно непознат, у Музеју се надају да ће, наредне године, добити средства по пројекту обнове још једног дела затвора и његовог оспособљавања за депо и тада ће, најављују, у једном кратком периоду, тај део Музеја бити доступан посетиоцима који ће моћи да виде како се, у металним орманима чувају најосетљивији експонати – мапе и оружја.
У Музеју године, јасно је свима који су га посетили, не спавају на ловорикама. Захваљујући стручном и креативном тиму стално се остварују занимљиви програми, много се ради са најмлађима, и историја се, на занимљив начин, приближава и упознаје, како би се више научило из ње.
– Ово је музика која одговара мом сензибилитету, дуго их пратим и знам да то раде на светском нивоу. Да њихов квалитет надилази националне оквире показују многа признања и награде – рекао је Петровић. – Професор Николић је велико име у свету, врсни педагог који је имао храбрости да се отисне у уметничке воде ванинституционалне музике и који овај жанр промовише по целом свету. Једно од највећих признања је и то што је Данијел Пијацола, син чувеног Астора Пијацоле, аргентинског композитора, изјавио да је изненађен и обрадован што неко са ових простора тако добро изводи музику његовог оца. Надам се да ће, током лета, музичари „Белтанга“ одржати радионицу у Кикинди и приредити још већи концерт, са аргентинским плесачима.
Кикинђани имају изузетну част да присуствују концерту састава који је јединствен и по томе што, како они то кажу, промовише и танго културу, истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.
„Белтанго квинтет“ негује танго културу и музику више од четврт века, рекао је професор Александар Николић, први српски бандонеоиста (бандонео – претеча хармонике, прим. аут.).
Публици су, на концерту под називом „Балкан танго“, поред традиционалних танго нумера као и композиција „танго-нуево“ правца Астора Пијацоле, представљене и композиције савремених аутора који инспирацију налазе у тангу, као и ауторске нумере чланова квинтета.
Годинама уназад Центар „Тера“ успешно сарађује са академским институцијама из Србије, Црне Горе , Хрватске, Румуније, а од 2024. сарадња се проширила и на Републику Албанију, учешћем Универзитета Полис у студентском програму.
Међународна институционална сарадња са академским институцијама из региона потврђује суштинску идеју Центра Тера да се допринесе сарадњи земаља учесника на умрежавању, јачању интеркултуралног дијалога и очувању колективне меморије и културног разумевања као огледала прошлости, садашњости и будућности заједничког културног простора, наводе у ЦЛПУ „Тера“.