Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева биће један од излагача на предстојећем Међународном сајму књига у Новом Саду који почиње данас и траје до 24. марта.
Сајам књига одржаће се у Хали 1 Новосадског сајма, где ће БКЦ понудити више стотина својих наслова, док ће одабрани наслови бити на попусту и до 40 одсто.
Банатски културни центар редовно излаже на Новосадском сајму од 2009. године и до сада је објавио преко 680 наслова у области књижевности, уметности, науке, публицистике, на више од 15 језика, аутора из више од 20 држава света. Између два сајма у Новом Саду објавио је преко 30 нових наслова, доделио више награда за књиге и рукописе (награде Прва књига, „Богдан Чиплић“, „Теодор Павловић“, „Ангелина Бранковић“, Грамате „Песничке републике“), а његова издања, аутори и пројекти понели су више признања: Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије оснивачу и директору Радовану Влаховићу, Награду УЛУПУДС-а за издавачки подухват на Међународном сајму књига у Београду за фото-монографију Љубомира Којића „Светлопис као бескрај“, Захвалницу Матице српске за 2024.годину и многа друга.
Из протекле продукције, из БКЦ-а препоручују следећа дела:
Владан Радовановић: „Бити: хроника једног постојања”, аутофикцијски роман и „Вишемедијска уметност”, предавања на Групи за вишемедијску уметност Интердисциплинарних студија Универзитета уметности у Београду;
Радован Влаховић: „Љуба“ (наставак Банатске епопеје, књига четврта), „Први наступ“ („хроника прохујалог времена”) и „Банатске приповетке“ (друго, допуњено издање);
Милан Мицић: „Колонистичка насеља : (1920–1941). Књ. 3.” – књига о 15 колонистичких насеља са подручја Бачке, Срема, Барање и Славоније и „Ракија и ране” – књига песама;
Ференц Немет, Милан Мицић: „Јул 1914. Бачка, Банат и Барања према виђењу српске и мађарске штампе“;
Ненад Станојевић: „Читање стварности“;
Катарина Пантовић „Визуелни цитати света: критике и есеји о савременој српској поезији” – Награда „Богдан Чиплић“ за 2024. годину;
Милица Дрндаревић: „Ако је то све”, књига песама – Награда „Богдан Чиплић“ за 2024. годину.
Књиге са сајамским попустом могу се поручити и путем сајта www.bkcknjige.rs до 30. марта.
(Фото: БКЦ)
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ броји 70 чланова различитих узраста и једно је од ретких места у селу које окупља и младе и старе. Управо због тога, ова акција је имала посебан значај.
Придружило се и Удружење жена „Нови Козарци“ чије су чланице израдиле прегаче за фолклорце, обезбедивши материјал уз помоћ спонзора.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.
– Моја мисија су песма и лепота, јер у мору свакодневних дешавања људи жуде за лепим звуком. Ови концерти су прилика да се негују и очувају најлепше песме – шлагери, забавне, старе народне и градске песме. Веома ми је пријатно код вас, у Кикинди се осећам као код куће – истакла је Александра Падров.
Тања Ножица, помоћник директора за програмске садржаје, подсетила је да се програми у оквиру „Недеље жена“ одржавају већ шест година.
Иако су програми намењени широј публици завршени, уметнички дух манифестације наставља да живи. Већ сутра, у Културном центру, биће одржана женска ликовна колонија на којој ће двадесетак сликарки из читаве Војводине имати прилику да кроз своја дела одају почаст жени и њеној улози у друштву.
„Недеља жена“ потврдила је још једном значај културних дешавања која афирмишу уметност, традицију и значај жена у свим сферама живота.
– Исидора је рођена у Мошорину и читав свој живот посветила је овом поднебљу и културном наслеђу. У оквиру пројекта „Исидора“ настао је и филм, снимљен 2016. године на изложби посвећеној њеном животу у Кући Краља Петра у Београду. Био је то први пут после њене смрти да су њени предмети изнесени из легата. У филму водим публику кроз изложбу, говорећи о предметима који су је окруживали и тако реконструишем њен живот. Покушавам да сажмем 82 године њеног стваралаштва и да, поред њеног књижевног значаја, прикажем и Исидору као жену, као човека, као биће које је у себи носило читав космос. Иако је сматрана иконом српске књижевности, често наглашавам – није било познатије, а мање читане књижевнице од ње. Један од разлога за то је неадекватно представљање њене личности. Исидора је била префињена, осећајна, а ипак недовољно схваћена. Колико год се трудили, никада нећемо у потпуности сагледати њен допринос нашем идентитету, језику и култури – рекла је Барна.
На почетку вечери, публици је приказан филм са изложбе, пружајући јој јединствену прилику да „завире“ у Исидорину собу, да замисле њен радни амбијент, виде њену малу ћириличну писаћу машину, бакарну посуду у којој је спаљивала писма и рукописе којима није била задовољна и мали део њене библиотеке од 4.500 наслова који се чувају у Универзитетској библиотеци. Публика је сазнала и да је Исидора имала свој систем веровања и десет молитви које је сама написала, да је волела класичну музику и да су четвртком врата њене куће у Таковској 3 била отворена за интелектуалну елиту Београда.
Њена дела често су била оспоравана. Јован Скерлић је 1913. године оштро критиковао њену прву књигу „Сапутници“, а годину дана касније и „Писма из Норвешке“, која данас важе за најлепше путописно дело српске књижевности. Њен роман „Ђакон Богородичине цркве“ исмејао је Мирослав Крлежа. Колико су је болеле овакве критике, говоре њене речи на самрти упућене песнику Миодрагу Павловићу: „Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре.“
– Велика нам је част што смо део овог програма. „Недеља жена“ је сјајан програм, и за нас је посебно значајно што можемо својом музиком и поезијом да одамо почаст женама. Највећа инспирација у мојим песмама је управо жена, и то је тема која доминира на нашим наступима. Поред мене, ту су и моји сарадници – Ервин Газдаг, који је стуб и капитен наше екипе, као и Роберт Пирнер, један од најбољих гитариста на овим просторима. За разлику од песама које настају по стиховима писаца, ми имамо обрнути процес – поезију стварамо од мојих текстова – рекао је Илић и додао да је овај музички састав тренутно на својој „Поетик тури“.
Публика у свечаној сали Музеја уживала је у сваком тренутку ове музичко-поетске вечери.
– Ово је представа и за мушкарце, на свим мојим извођењима они су неопходни јер је представа интерактивна и тиче се свакога од нас. Свака домаћица тиче се неког мушкарца, зато је пожељно да је и они гледају – каже глумица. – Ради се о домаћици која реши да изађе из куће и да пронађе посао, и ту долази до комичних ситуација јер је она на сваком послу увек домаћица, што значи да ужива у томе иако кука како јој је тешко и монотоно. Али увек се томе и враћа. То је свакако посао вредан поштовања, што је и порука представе.
Ово јесте комедија у правом смислу те речи, али је, често, и дуо-драма, када глумица са „неопходним мушкарцима у публици“, али и женама, импровизује на опште задовољство – и својих одабраних „партнера“ и посматрача.
У „Недељи жена“, вечерас и сутра програми ће се, такође, одвијати у свечаној сали Музеја, од 18 сати. Илија Илић наступиће вечерас (среда), на „Музичко-поетској вечери“ – поезију ће говорити Ервин Газдаг, а специјални гост биће Роберт Пирнер. Сутра су на програму предавање књижевнице Лауре Барне и пројекција филма о Исидори Секулић. Програми Културног центра у сусрет Дану жена завршавају се у петак, концертом Александре Падров под називом „Почнимо љубав испочетка“, у сали Градског удружења пензионера, од 19 сати. Уласци на догађаје су бесплатни.