Народни музеј 27. марта у 18 сати посетиоцима ће представити изложбу под називом „Ново лице светитеља“. Како истиче директорица Лидија Милашиновић на овај начин биће представљен пројекат из прошле године.
-Захваљујући финансијској подршци Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама рестаурирали смо 14 икона из етнолошке збирке Музеја. Циљ је да покажемо који су конзерваторски и рестаураторски радови обављени на иконама. Жеља нам је да грађани и посетиоци виде шта се све ради како би се иконе очувале. Међу њима је само једна класична икона, а остале ми зовемо банатске, односно карактеристичне су за наш, румунски и мађарски део Баната. Међу њима је и једна икона осликана на стаклу – напоменула је Лидија Милашиновић.
Конзерваторске радове обавио је Драган Огар који ће бити присутан на отварању изложбе.
Наша саговорница додаје и да се Народни музеј прикључио обележавању године археологије која има мото „Време је прошлост“.
-У оквиру обележавања планирано је доста догађаја, а први ће бити публикација књигу о археолошком локалитету у Подлокању. Она је спремна за штампу и очекујемо да ћемо потребан новац добити на конкурсу Министарства културе. Реч је о некрополи из бакарног доба. И овогодишњи „Мамутфест“ биће у знаку археологије открила нам је Лидија Милашиновић.
А.Ђ.
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ броји 70 чланова различитих узраста и једно је од ретких места у селу које окупља и младе и старе. Управо због тога, ова акција је имала посебан значај.
Придружило се и Удружење жена „Нови Козарци“ чије су чланице израдиле прегаче за фолклорце, обезбедивши материјал уз помоћ спонзора.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.
– Драго нам је што смо празник жена обележили на овако леп начин. Увек ћемо се трудити да нашим дамама приредимо тренутке за уживање, јер су заслужиле пажњу и љубав сваког дана у години – поручио је градоначелник Младен Богдан.
Сергеј Ћетковић није крио одушевљење нашим градом, атмосфером и гостопримством.
Од прве нумере, Ћетковић је, стварајући присну везу са публиком, у сјајној атмосфери, пренео својим стиховима романтичне емоције. Певач је, и овим концертом, са својом публиком, заокружио 25 година успешне каријере, изводећи највеће хитове попут „Долазим“, „Ко ли те сад милује“, „Боље да видимо љубав него рат“ и многе друге.
Овај изузетан музички доживљај, вече пуно топлине, Кикинђани ће дуго памтити. Уз звуке музике која додирује срце, концерт је био прави празник љубави и емоција.
– Моја мисија су песма и лепота, јер у мору свакодневних дешавања људи жуде за лепим звуком. Ови концерти су прилика да се негују и очувају најлепше песме – шлагери, забавне, старе народне и градске песме. Веома ми је пријатно код вас, у Кикинди се осећам као код куће – истакла је Александра Падров.
Тања Ножица, помоћник директора за програмске садржаје, подсетила је да се програми у оквиру „Недеље жена“ одржавају већ шест година.
Иако су програми намењени широј публици завршени, уметнички дух манифестације наставља да живи. Већ сутра, у Културном центру, биће одржана женска ликовна колонија на којој ће двадесетак сликарки из читаве Војводине имати прилику да кроз своја дела одају почаст жени и њеној улози у друштву.
„Недеља жена“ потврдила је још једном значај културних дешавања која афирмишу уметност, традицију и значај жена у свим сферама живота.
– Исидора је рођена у Мошорину и читав свој живот посветила је овом поднебљу и културном наслеђу. У оквиру пројекта „Исидора“ настао је и филм, снимљен 2016. године на изложби посвећеној њеном животу у Кући Краља Петра у Београду. Био је то први пут после њене смрти да су њени предмети изнесени из легата. У филму водим публику кроз изложбу, говорећи о предметима који су је окруживали и тако реконструишем њен живот. Покушавам да сажмем 82 године њеног стваралаштва и да, поред њеног књижевног значаја, прикажем и Исидору као жену, као човека, као биће које је у себи носило читав космос. Иако је сматрана иконом српске књижевности, често наглашавам – није било познатије, а мање читане књижевнице од ње. Један од разлога за то је неадекватно представљање њене личности. Исидора је била префињена, осећајна, а ипак недовољно схваћена. Колико год се трудили, никада нећемо у потпуности сагледати њен допринос нашем идентитету, језику и култури – рекла је Барна.
На почетку вечери, публици је приказан филм са изложбе, пружајући јој јединствену прилику да „завире“ у Исидорину собу, да замисле њен радни амбијент, виде њену малу ћириличну писаћу машину, бакарну посуду у којој је спаљивала писма и рукописе којима није била задовољна и мали део њене библиотеке од 4.500 наслова који се чувају у Универзитетској библиотеци. Публика је сазнала и да је Исидора имала свој систем веровања и десет молитви које је сама написала, да је волела класичну музику и да су четвртком врата њене куће у Таковској 3 била отворена за интелектуалну елиту Београда.
Њена дела често су била оспоравана. Јован Скерлић је 1913. године оштро критиковао њену прву књигу „Сапутници“, а годину дана касније и „Писма из Норвешке“, која данас важе за најлепше путописно дело српске књижевности. Њен роман „Ђакон Богородичине цркве“ исмејао је Мирослав Крлежа. Колико су је болеле овакве критике, говоре њене речи на самрти упућене песнику Миодрагу Павловићу: „Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре.“
– Велика нам је част што смо део овог програма. „Недеља жена“ је сјајан програм, и за нас је посебно значајно што можемо својом музиком и поезијом да одамо почаст женама. Највећа инспирација у мојим песмама је управо жена, и то је тема која доминира на нашим наступима. Поред мене, ту су и моји сарадници – Ервин Газдаг, који је стуб и капитен наше екипе, као и Роберт Пирнер, један од најбољих гитариста на овим просторима. За разлику од песама које настају по стиховима писаца, ми имамо обрнути процес – поезију стварамо од мојих текстова – рекао је Илић и додао да је овај музички састав тренутно на својој „Поетик тури“.
Публика у свечаној сали Музеја уживала је у сваком тренутку ове музичко-поетске вечери.