У Галерији Нова Народног музеја отворена је изложба „24 сата у Кикинди осамдесетих година XX века“. Поставка обрађује период од 1980. до 1989. године кроз 24 фиктивна догађаја у току једног дана, распоређених по сатници на дигиталним сатовима. Ликови су измишљени, али свака прича ослања се на стварне догађаје, предмете, зграде, друштвене прилике и успомене. Поставку је осмислио и реализовао кустоски тим Народног музеја.
– Изложба почиње у 00:45, рођењем једне Монике, чиме почиње и прича о новој болници – наводи директорка Народног музеја Лидија Милашиновић. – По том принципу функционише цела изложба – у три сата те ноћи једна породица је, у свом „опелу коцкици“ кренула на море и ми се, на тај начин, бавимо Ливницом и фабриком ИДА, фабричким одмаралиштима. Следе и неке не тако лепе теме као што су несташице и шверц, имамо један део који се бави економијом, али и сећање на полуфинале Купа Маршала Тита, када је Кикинда изгубила од „Динама“ у Загребу. „Догађаји“ се завршавају после 11 сати увече у дискотеци „Акварел“ из које имамо и снимак. Мислим да је ово добар начин да се пропутује кроз Кикинду осамдесетих за 24 сата. Сигурна сам да ће грађани пажљиво читати ову изложбу, зато што осамдесете имају и добре и лоше стране и зато што су деведесете „замаскирале“ њихову праву слику. За многе од нас оне нису биле тако давно, јако их се добро сећамо, али, док смо се бавили овом темом, испоставило се да наша сећања не одговарају сасвим стварној ситуацији. Ми не можемо и не желимо да мењамо сећања, и не треба, али сматрамо да она заслужују реалан оквир, неки шири контекст. Чини ми се да се дуго вртимо у неком зачараном кругу и да зато ова изложба може да буде необична и провокативна.
Срж поставке чине приче, фотографије, документа, предмети из збирки музеја и приватних архива. Посетиоци могу видети оригиналне предмете, радио-апарате, комаде намештаја из типичних дневних соба и кухиња, касетофоне.
Приказан је и архивски материјал о подизању нове болнице чија је изградња са и опремањем, уместо планираних 40 милиона, коштала 207 милиона динара, а чак 70 одсто новца обезбеђено је из месног самодоприноса. Ту је и прича о пуштању у рад отворених базена код Хале „Језеро“ на којима је било и по 2.400 купача дневно, забавних садржаја и ноћног купања. Запослени су тада добијали бесплатне легитимације за улазак.
Посебна пажња посвећена је индустрији – Фабрика ИДА Ливнице жељеза и темпера „Кикинда“ отворена је 1980. године и запослила хиљаду радника. Највеће интересовање купаца било је за „кадет де“ од 1.200 кубика са двоје врата. Две године касније ИДА је тржишту понудила 4.650 „Опелових“ возила.
Била је то успешна деценија и за Индустријско пољопривредно предузеће (ИПП) „Банат“, Сложену организацију удруженог рада која је своје Организације удруженог рада (ОУР-е) имала у граду и у сваком селу у општини, што је и илустровано телевизијском емисијом.
Изложба говори и о популарним именима тога доба – Маја, Милица, Александар, Зоран, и о томе да је, у тој деценији, у Кикинди, број рођених био два пута већи од броја умрлих.
У архитектонском смислу, осамдесете су донеле препознатљив изглед трга, у жељи да се град „уљуди“, и изградњу хотела „Нарвик“ чији су архитектура и ентеријер „гостима дочаравати банатски амбијент и указивати на то да је Кикинда град пшенице, керамике и метала“.
Године 1982. отворена је Робна кућа „Бутик“ са пет одељења, поред већ постојеће Робне куће „Београд“ која је постојала од 1970. године. Шинобус на релацији Кикинда-Жомбољ саобраћао је два пута дневно. Најављен је и шести симпозијум „Тера“, а ту је и извештај са „Дана лудаје“ – најтежи плод имао је 99 килограма.
Млади су вечери проводили у дискотекама: „Делфин“, „Маја“, „Акварел“, „Камелеон“, дискотеци у Дому омладине, „Пауну“ и „Луну“. Најпопуларнији кафићи били су „Десетка“, „Треф“ и „Роки“, испред којих су, током лета, биле огромне гужве.
У Дому омладине, отвореном 1985. године, у сали у којој је била дискотека за око 500 посетилаца, поводом празника – Дана младости и Дана републике, организоване су Гитаријаде под називом „Ки рок лига“. Било је то златно доба кикиндског рокенрола.
А ту су и спортске приче на плакатима – марта 1980. године Ногометни клуб „Истра“ из Пуле и ОФК „Кикинда“, састали су се на утакмици Друге савезне лиге на „Градском стадиону у Народном врту“. Улазак за ложу коштао је 50 динара.
Мноштво експоната из ове деценије, и конкретних прича са већ заборављеним подацима задржаће сваког посетиоца дуго у Галерији Нова јер ће, они који је памте, али и они који их нису проживели, моћи да се присете или сазнају много тога. Ови први ће се сећати са носталгијом и сетом, другима ће бити занимљиво и, верујемо, помало чудно. А све ће их у рикверц повести на улазу паркирана савршена „кадет коцкица“ беле боје са црвеним седиштима.
Поставка ће бити отворена до 11. августа.
С. В. О.
Летња сцена Дечијег позоришта „Лане“ у бајковито уређеном дворишту идеалан је амбијент за бајковите комаде овог театра. И овог пролећа и лета дочекаће своју верну публику можда и на неким од већ заказаних наредних извођења. У јуну ће на репертоару бити представе „Три прасета“, „Шашава бајка“, „Мачак и петао“, Змај“ и „Јежева кућица“.
Шта Вас је навело да се бавите темом Сарајевског атентата и припадницима „Младе Босне“?
Да ли је „Црна рука“ (званично „Уједињење или смрт“, тајна организација основана у Србији која је деловала у војним круговима), заиста имала везе са припадницима „Младе Босне“?
Како данас западна историографија гледа на Сарајевски атентат – да ли се и даље сматра да је то био узрок Првог светског рата, и да ли, и у којој мери влада мишљење да је Србија, због својих територијалних аспирација према Босни и Херцеговини, одговорна за почетак рата?
Изложба је отворена на дан који се у Кикинди обележава као један од најзначајнијих у историји – 12. новембар. Значај овог датума огледа се у чињеници да је тадашњи Диштрикт у то време био једина аутономна област већински насељена српским становништвом са извесном управљачком аутономијом, а све под окриљем Хабзбуршке монархије. Главни циљ пројекта био је да истакне значајан историјски део прошлости Кикинде и омогући поређење са садашњицом. Секундарни циљ био је да се истакну разлике између пуког обележавања различитих годишњица и дубљег разумевања одређених догађаја, као и учења из њих кроз развој културе сећања. Отварању изложбе претходио је комплексан период истраживања историјске грађе, међуинституционална и међумузејска сарадња на регионалном нивоу, ангажовање дизајнерске фирме, дизајн и инсталација изложбе, израда публикације, као и богат пратећи програм изложбе, наводи се у препоруци Иване Арађан, више кустоскиње и историчарке уметности, програмске директорке Народног музеја Зрењанин.
Кикиндски музеј проглашен је, од ИЦОМ-а Србија за Музеј године 2023. Награда је добијена за изузетан допринос развоју музејске делатности, несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити, презентовању и интерпретацији културне баштине Србије.
