Културни центар Кикинда, у понедељак, 26. маја, многобројним активностима обележиће 40 година постојања и рада.
Од 17 сати на Градском тргу биће организоване радионице креативна „Чаролија маште“, ликовна „Стварам оно што сањам“ и мала ликовна колонија „Сликари Кикинде“.
За 18 часова заказан је јавни час ученика Балетске школе.
Сат времена касније у сали Културног центра биће приређена свечана академија „40 година младости, љубави и културе“. Овом приликом биће и концерт хорова „Атендите“ и „Кикиндијанци“.
Награду у категорији Стручњак године добила је Уна Поповић, виша кустоскиња и историчарка уметности из Музеја савремене уметности у Београду.
У категорији Публикација године, признање је припало ауторима Илдико Медовић и Александру Медовићу, кустосима Музеја Војводине, за књигу „Пита из неолита – кувар из млађег каменог доба“.
Награду за Пројекат године добио је београдски Музеј примењене уметности за изложбу „Активитет: 100 година надреализма“, иза које стоје музејска саветница Јелена Пераћ, као и сарадници из Музеја савремене уметности и Института за књижевност и уметност.
Посебно признање додељено је Музеју у Смедереву за пројекат „Водоземци смедеревског краја“, који се издвојио научним приступом и иновативном методологијом у очувању природне баштине. Аутори пројекта су Александар Урошевић и Гордана Пауновић.
Народни музеј Кикинда био је номинован у категорији Пројекат године за изложбу „Округ златног лава – 250 година од оснивања Великокикиндског диштрикта“, која је привукла велику пажњу јавности и струке.
Подсећамо да је кикиндски музеј прошле године добио признање ИЦОМ-а Србија за Музеј године 2023, као установа која је својим радом дала изузетан допринос развоју музејске делатности, уз несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити и интерпретацији културне баштине Србије.
– Изложба почиње у 00:45, рођењем једне Монике, чиме почиње и прича о новој болници – наводи директорка Народног музеја Лидија Милашиновић. – По том принципу функционише цела изложба – у три сата те ноћи једна породица је, у свом „опелу коцкици“ кренула на море и ми се, на тај начин, бавимо Ливницом и фабриком ИДА, фабричким одмаралиштима. Следе и неке не тако лепе теме као што су несташице и шверц, имамо један део који се бави економијом, али и сећање на полуфинале Купа Маршала Тита, када је Кикинда изгубила од „Динама“ у Загребу. „Догађаји“ се завршавају после 11 сати увече у дискотеци „Акварел“ из које имамо и снимак. Мислим да је ово добар начин да се пропутује кроз Кикинду осамдесетих за 24 сата. Сигурна сам да ће грађани пажљиво читати ову изложбу, зато што осамдесете имају и добре и лоше стране и зато што су деведесете „замаскирале“ њихову праву слику. За многе од нас оне нису биле тако давно, јако их се добро сећамо, али, док смо се бавили овом темом, испоставило се да наша сећања не одговарају сасвим стварној ситуацији. Ми не можемо и не желимо да мењамо сећања, и не треба, али сматрамо да она заслужују реалан оквир, неки шири контекст. Чини ми се да се дуго вртимо у неком зачараном кругу и да зато ова изложба може да буде необична и провокативна.
Срж поставке чине приче, фотографије, документа, предмети из збирки музеја и приватних архива. Посетиоци могу видети оригиналне предмете, радио-апарате, комаде намештаја из типичних дневних соба и кухиња, касетофоне.
Посебна пажња посвећена је индустрији – Фабрика ИДА Ливнице жељеза и темпера „Кикинда“ отворена је 1980. године и запослила хиљаду радника. Највеће интересовање купаца било је за „кадет де“ од 1.200 кубика са двоје врата. Две године касније ИДА је тржишту понудила 4.650 „Опелових“ возила.
Изложба говори и о популарним именима тога доба – Маја, Милица, Александар, Зоран, и о томе да је, у тој деценији, у Кикинди, број рођених био два пута већи од броја умрлих.
Године 1982. отворена је Робна кућа „Бутик“ са пет одељења, поред већ постојеће Робне куће „Београд“ која је постојала од 1970. године. Шинобус на релацији Кикинда-Жомбољ саобраћао је два пута дневно. Најављен је и шести симпозијум „Тера“, а ту је и извештај са „Дана лудаје“ – најтежи плод имао је 99 килограма.
Млади су вечери проводили у дискотекама: „Делфин“, „Маја“, „Акварел“, „Камелеон“, дискотеци у Дому омладине, „Пауну“ и „Луну“. Најпопуларнији кафићи били су „Десетка“, „Треф“ и „Роки“, испред којих су, током лета, биле огромне гужве.
У Дому омладине, отвореном 1985. године, у сали у којој је била дискотека за око 500 посетилаца, поводом празника – Дана младости и Дана републике, организоване су Гитаријаде под називом „Ки рок лига“. Било је то златно доба кикиндског рокенрола.
Мноштво експоната из ове деценије, и конкретних прича са већ заборављеним подацима задржаће сваког посетиоца дуго у Галерији Нова јер ће, они који је памте, али и они који их нису проживели, моћи да се присете или сазнају много тога. Ови први ће се сећати са носталгијом и сетом, другима ће бити занимљиво и, верујемо, помало чудно. А све ће их у рикверц повести на улазу паркирана савршена „кадет коцкица“ беле боје са црвеним седиштима.
Летња сцена Дечијег позоришта „Лане“ у бајковито уређеном дворишту идеалан је амбијент за бајковите комаде овог театра. И овог пролећа и лета дочекаће своју верну публику можда и на неким од већ заказаних наредних извођења. У јуну ће на репертоару бити представе „Три прасета“, „Шашава бајка“, „Мачак и петао“, Змај“ и „Јежева кућица“.
Шта Вас је навело да се бавите темом Сарајевског атентата и припадницима „Младе Босне“?
Да ли је „Црна рука“ (званично „Уједињење или смрт“, тајна организација основана у Србији која је деловала у војним круговима), заиста имала везе са припадницима „Младе Босне“?
Како данас западна историографија гледа на Сарајевски атентат – да ли се и даље сматра да је то био узрок Првог светског рата, и да ли, и у којој мери влада мишљење да је Србија, због својих територијалних аспирација према Босни и Херцеговини, одговорна за почетак рата?
Изложба је отворена на дан који се у Кикинди обележава као један од најзначајнијих у историји – 12. новембар. Значај овог датума огледа се у чињеници да је тадашњи Диштрикт у то време био једина аутономна област већински насељена српским становништвом са извесном управљачком аутономијом, а све под окриљем Хабзбуршке монархије. Главни циљ пројекта био је да истакне значајан историјски део прошлости Кикинде и омогући поређење са садашњицом. Секундарни циљ био је да се истакну разлике између пуког обележавања различитих годишњица и дубљег разумевања одређених догађаја, као и учења из њих кроз развој културе сећања. Отварању изложбе претходио је комплексан период истраживања историјске грађе, међуинституционална и међумузејска сарадња на регионалном нивоу, ангажовање дизајнерске фирме, дизајн и инсталација изложбе, израда публикације, као и богат пратећи програм изложбе, наводи се у препоруци Иване Арађан, више кустоскиње и историчарке уметности, програмске директорке Народног музеја Зрењанин.
Кикиндски музеј проглашен је, од ИЦОМ-а Србија за Музеј године 2023. Награда је добијена за изузетан допринос развоју музејске делатности, несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити, презентовању и интерпретацији културне баштине Србије.
