May 14, 2026

Култура

kck-(2)

Obeležavanje 40 godina od početka rada nekadašnjeg Doma omladine, sada Kulturnog centra

Aleksandra Djuran May 23, 2025

Kulturni centar Kikinda, u ponedeljak, 26. maja, mnogobrojnim aktivnostima obeležiće 40 godina postojanja i rada.

Od 17 sati na Gradskom trgu biće organizovane radionice kreativna „Čarolija mašte“, likovna „Stvaram ono što sanjam“ i mala likovna kolonija  „Slikari Kikinde“.

Za 18 časova zakazan je javni čas učenika Baletske škole.

Sat vremena kasnije u sali Kulturnog centra biće priređena svečana akademija „40 godina mladosti, ljubavi i kulture“. Ovom prilikom biće i koncert horova „Atendite“ i „Kikindijanci“.

Muzej-nagrade-3

Galerija „Nadežda Petrović“ iz Čačka proglašena za Muzej godine na svečanosti u Kikindi

Igor Crnogorac May 22, 2025

U Narodnom muzeju u Kikindi, koji je prošle godine dobio prestižno priznanje za Muzej godine, održana je sednica Skupštine Nacionalnog komiteta ICOM Srbija (Međunarodni savet muzeja). Tom prilikom, u svečanoj atmosferi u dvorištu muzeja, dodeljene su nagrade najboljima u muzejskoj delatnosti za 2024. godinu.

Za Muzej godine za 2024. proglašena je Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ iz Čačka.

Nagradu u kategoriji Stručnjak godine dobila je Una Popović, viša kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

U kategoriji Publikacija godine, priznanje je pripalo autorima Ildiko Medović i Aleksandru Medoviću, kustosima Muzeja Vojvodine, za knjigu „Pita iz neolita – kuvar iz mlađeg kamenog doba“.

Nagradu za Projekat godine dobio je beogradski Muzej primenjene umetnosti za izložbu „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“, iza koje stoje muzejska savetnica Jelena Perać, kao i saradnici iz Muzeja savremene umetnosti i Instituta za književnost i umetnost.

Posebno priznanje dodeljeno je Muzeju u Smederevu za projekat „Vodozemci smederevskog kraja“, koji se izdvojio naučnim pristupom i inovativnom metodologijom u očuvanju prirodne baštine. Autori projekta su Aleksandar Urošević i Gordana Paunović.

Narodni muzej Kikinda bio je nominovan u kategoriji Projekat godine za izložbu „Okrug zlatnog lava – 250 godina od osnivanja Velikokikindskog dištrikta“, koja je privukla veliku pažnju javnosti i struke.

Podsećamo da je kikindski muzej prošle godine dobio priznanje ICOM-a Srbija za Muzej godine 2023, kao ustanova koja je svojim radom dala izuzetan doprinos razvoju muzejske delatnosti, uz nesvakidašnju i angažovanu posvećenost proučavanju, zaštiti i interpretaciji kulturne baštine Srbije.

S. V. O.

(Foto: Narodni muzej Kikinda)

Osamdesete-Muzej-(8)

Nova izložba u Narodnom muzeju: Osamdesete setom obavijene

Igor Crnogorac May 17, 2025

U Galeriji Nova Narodnog muzeja otvorena je izložba „24 sata u Kikindi osamdesetih godina XX veka“. Postavka obrađuje period od 1980. do 1989. godine kroz 24 fiktivna događaja u toku jednog dana, raspoređenih po satnici na digitalnim satovima. Likovi su izmišljeni, ali svaka priča oslanja se na stvarne događaje, predmete, zgrade, društvene prilike i uspomene. Postavku je osmislio i realizovao kustoski tim Narodnog muzeja.

– Izložba počinje u 00:45, rođenjem jedne Monike, čime počinje i priča o novoj bolnici – navodi direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović. – Po tom principu funkcioniše cela izložba – u tri sata te noći jedna porodica je, u svom „opelu kockici“ krenula na more i mi se, na taj način, bavimo Livnicom i fabrikom IDA, fabričkim odmaralištima. Slede i neke ne tako lepe teme kao što su nestašice i šverc, imamo jedan deo koji se bavi ekonomijom, ali i sećanje na polufinale Kupa Maršala Tita, kada je Kikinda izgubila od „Dinama“ u Zagrebu. „Događaji“ se završavaju posle 11 sati uveče u diskoteci „Akvarel“ iz koje imamo i snimak. Mislim da je ovo dobar način da se proputuje kroz Kikindu osamdesetih za 24 sata. Sigurna sam da će građani pažljivo čitati ovu izložbu, zato što osamdesete imaju i dobre i loše strane i zato što su devedesete „zamaskirale“ njihovu pravu sliku. Za mnoge od nas one nisu bile tako davno, jako ih se dobro sećamo, ali, dok smo se bavili ovom temom, ispostavilo se da naša sećanja ne odgovaraju sasvim stvarnoj situaciji. Mi ne možemo i ne želimo da menjamo sećanja, i ne treba, ali smatramo da ona zaslužuju realan okvir, neki širi kontekst. Čini mi se da se dugo vrtimo u nekom začaranom krugu i da zato ova izložba može da bude neobična i provokativna.

Srž postavke čine priče, fotografije, dokumenta, predmeti iz zbirki muzeja i privatnih arhiva. Posetioci mogu videti originalne predmete, radio-aparate, komade nameštaja iz tipičnih dnevnih soba i kuhinja, kasetofone.

Prikazan je i arhivski materijal o podizanju nove bolnice čija je izgradnja sa i opremanjem, umesto planiranih 40 miliona, koštala 207 miliona dinara, a čak 70 odsto novca obezbeđeno je iz mesnog samodoprinosa. Tu je i priča o puštanju u rad otvorenih bazena kod Hale „Jezero“ na kojima je bilo i po 2.400 kupača dnevno, zabavnih sadržaja i noćnog kupanja. Zaposleni su tada dobijali besplatne legitimacije za ulazak.

Posebna pažnja posvećena je industriji – Fabrika IDA Livnice željeza i tempera „Kikinda“ otvorena je 1980. godine i zaposlila hiljadu radnika. Najveće interesovanje kupaca bilo je za „kadet de“ od 1.200 kubika sa dvoje vrata. Dve godine kasnije IDA je tržištu ponudila 4.650 „Opelovih“ vozila.

Bila je to uspešna decenija i za Industrijsko poljoprivredno preduzeće (IPP) „Banat“, Složenu organizaciju udruženog rada koja je svoje Organizacije udruženog rada (OUR-e) imala u gradu i u svakom selu u opštini, što je i ilustrovano televizijskom emisijom.

Izložba govori i o popularnim imenima toga doba – Maja, Milica, Aleksandar, Zoran, i o tome da je, u toj deceniji, u Kikindi, broj rođenih bio dva puta veći od broja umrlih.

U arhitektonskom smislu, osamdesete su donele prepoznatljiv izgled trga, u želji da se grad „uljudi“, i izgradnju hotela „Narvik“ čiji su arhitektura i enterijer „gostima dočaravati banatski ambijent i ukazivati na to da je Kikinda grad pšenice, keramike i metala“.

Godine 1982. otvorena je Robna kuća „Butik“ sa pet odeljenja, pored već postojeće Robne kuće „Beograd“ koja je postojala od 1970. godine. Šinobus na relaciji Kikinda-Žombolj saobraćao je dva puta dnevno. Najavljen je i šesti simpozijum „Tera“, a tu je i izveštaj sa „Dana ludaje“ – najteži plod imao je 99 kilograma.

Mladi su večeri provodili u diskotekama: „Delfin“, „Maja“, „Akvarel“, „Kameleon“, diskoteci u Domu omladine, „Paunu“ i „Lunu“. Najpopularniji kafići bili su „Desetka“,  „Tref“ i „Roki“, ispred kojih su, tokom leta, bile ogromne gužve.

U Domu omladine, otvorenom 1985. godine, u sali u kojoj je bila diskoteka za oko 500 posetilaca, povodom praznika – Dana mladosti i Dana republike, organizovane su Gitarijade pod nazivom „Ki rok liga“. Bilo je to zlatno doba kikindskog rokenrola.

A tu su i sportske priče na plakatima – marta 1980. godine Nogometni klub „Istra“ iz Pule i OFK „Kikinda“, sastali su se na utakmici Druge savezne lige na „Gradskom stadionu u Narodnom vrtu“. Ulazak za ložu koštao je 50 dinara.

Mnoštvo eksponata iz ove decenije, i konkretnih priča sa već zaboravljenim podacima zadržaće svakog posetioca dugo u Galeriji Nova jer će, oni koji je pamte, ali i oni koji ih nisu proživeli, moći da se prisete ili saznaju mnogo toga. Ovi prvi će se sećati sa nostalgijom i setom, drugima će biti zanimljivo i, verujemo, pomalo čudno. A sve će ih u rikverc povesti na ulazu parkirana savršena „kadet kockica“ bele boje sa crvenim sedištima.

Postavka će biti otvorena do 11. avgusta.

S. V. O.

Crvenkapa

Spremna letnja scena u Dečijem pozorištu „Lane“ – ukoliko vremenski uslovi dozvole, „Crvenkapa“ će se sutra igrati u dvorištu

Igor Crnogorac May 17, 2025

U Dečijem pozorištu „Lane“ svoju letnju scenu za izvođenje predstava pripremili su za početak ovog meseca. Planirano je da se i za sutra (nedelja, 18. maj) zakazana „Crvenkapa“ odigra na njoj, međutim, ako se zadrži hladno vreme, mališani će je pratiti u sali Pozorišta, kaže Milan Vujić, glumac u „Lanetu“.

– Naredne nedelje, u našem redovnom, letnjem terminu, od 19 sati, gostovaće nam beogradski „PAN Teatar“ sa kojim imamo dugogodišnju saradnju razmene predstava. Igraće predstavu „Aladin“ koja će se, svakako, zbog specifičnosti komada, igrati u sali – napominje Vujić. – U nastavku sezone, planiramo da letnju scenu otvaramo uvek kada su prijatne temperature. Prošle godine, na primer, imali smo mnogo veoma toplih večeri, pa smo je malo i koristili.

Letnja scena Dečijeg pozorišta „Lane“ u bajkovito uređenom dvorištu idealan je ambijent za bajkovite komade ovog teatra. I ovog proleća i leta dočekaće svoju vernu publiku možda i na nekim od već zakazanih narednih izvođenja. U junu će na repertoaru biti predstave „Tri praseta“, „Šašava bajka“, „Mačak i petao“, Zmaj“ i „Ježeva kućica“.

S. V. O.

Arhiv-Sarajevski-atentat-(1)

Intervju sa dr Milošem Vojinovićem: Političke ideje „Mlade Bosne“ i značaj Sarajevskog atentata

Igor Crnogorac May 16, 2025

Promocija monografija istoričara dr Miloša Vojinovića „Političke ideje Mlade Bosne“ i „Sarajevski atentat: fotografije“ održana je danas u svečanoj sali Kurije, u organizaciji Istorijskog arhiva.

Istoričar dr Miloš Vojinović iz Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, doktorirao je na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Istraživač je i saradnik instituta u Prinstonu, Londonu, Kembridžu i Firenci. U  svojim knjigama bavi se dubljim razumevanjem ideoloških motiva pripadnika organizacije „Mlada Bosna“, revolucionarnog pokreta koji je okupljao omladinu, pretežno đake i studente sa prostora Bosne i Hercegovine pod austrougarskom vlašću, čiji je cilj bilo oslobođenje i ujedinjenje južnoslovenskih naroda. Takođe, smer istraživanja dr Vojinovića bio je istorijski kontekst Sarajevskog atentata koji je, 28. juna 1914. godine, izveo Gavrilo Princip – ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je označio početak niza događaja što su doveli do izbijanja Prvog svetskog rata.

Šta Vas je navelo da se bavite temom Sarajevskog atentata i pripadnicima „Mlade Bosne“?

– Kada sam počeo da se bavim Sarajevskim atentatom, primetio sam da je puno dobrih knjiga napisano o tome šta se desilo – o tome kako su oni došli na ideju da izvrše atentat, kako su to sproveli, šta se sa njima desilo i tako dalje. Međutim, to je ostalo na nekom površinskom nivou. Ja sam želeo da otkrijem zbog čega neko ko ima 19 godina, koliko je imao Gavrilo Princip u vreme kada je planiran atentat, želi da ubije nekoga. Kako je bio formiran, koji su bili njegovi ideali, zašto je prihvatio nasilje kao legitiman vid borbe. I u tom trenutku sam shvatio da je njih zaista najbolje razumeti kao jednu novu generaciju mladih ljudi, odraslu u specifičnim okolnostima koje su ih oblikovale. Radi se, uglavnom, o seljačkoj deci, i o deci koja su dolazila iz kmetskih porodica. Habsburška monarhija u Bosni i Hercegovini dugo je zadržala feudalizam, dakle radi se o jednom zlokobnom ciklusu siromaštva u kom oni žive. Pritom je to bila i prva generacija seljačkih sinova koja je mogla, zahvaljujući stipendijama države i različitih nacionalnih udruženja, da priušti sebi školovanje. Ta deca nepismenih ljudi, koji nisu mogli da ih nauče šta je pravda, šta je zakon, šta je demokratija, došla su u situaciju da počnu da otkrivaju neki svet u tim knjigama kojih su se dohvatili i da zapravo vide jedan veliki nesrazmer između sveta u kojem oni žive i države u kojoj žive, i kako ta politika u stvari može da izgleda. Međutim, to nije bilo dovoljno da se oni automatski prihvate atentata kao sredstva borbe. Njihov prvi pokušaj jeste bio, na neki način, demokratski. Oni su probali da odlaze u sela, da mobilišu seljake, da im pričaju o tome šta je politika, šta je higijena, da ne treba konzumirati alkohol, da ljudi treba da žive zdravo. Počeli su da se organizuju u politički pokret, međutim, vrlo brzo su se svi suočili sa izbacivanjima iz škola, zatvorima, i na neki način, sve više su počinjali da se pitaju šta da rade ako ne mogu da se bore na legitiman način, kroz institucije i sisteme. I tada, polako, počinju da se okreću ideji anarhizma, ideji nasilja, kao poslednjem utočištu onih koji su obespravljeni. I mislim da je to najbolji način da razumemo Principa i te mlade ljude.

Da li je „Crna ruka“ (zvanično „Ujedinjenje ili smrt“, tajna organizacija osnovana u Srbiji koja je delovala u vojnim krugovima), zaista imala veze sa pripadnicima „Mlade Bosne“?

– Jeste, ali tu imam dve napomene. Prva je, neki srpski oficiri jesu pomogli Gavrilu Principu i drugim članovima „Mlade Bosne“ tako što su im pomogli da ilegalno pređu u Bosnu i Hercegovinu i dali im oružje. S druge strane, često se, rekao bih, na neki način potencira „Crna ruka“ iz pogrešnih razloga. Jedini razlog zbog kojeg su se Princip, Nedeljko Čobrinović i Trifko Grabež obratili za pomoć, jeste što nisu imali novca da nabave oružje. Dakle, često se govori da je „Crna ruka“ iskoristila „Mladu Bosnu“, odnosno Principa, a pre će biti da je obrnuto, jer su oni za svoje ciljeve iskoristili one koji su mogli da im omoguće to što im je bilo potrebno – pre svega oružje i pomoć da se ilegalno prebace u Bosnu i Hercegovinu.

Kako danas zapadna istoriografija gleda na Sarajevski atentat – da li se i dalje smatra da je to bio uzrok Prvog svetskog rata, i da li, i u kojoj meri vlada mišljenje da je Srbija, zbog svojih teritorijalnih aspiracija prema Bosni i Hercegovini, odgovorna za početak rata?

– Pitanje uzroka Prvog svetskog rata je veoma kontroverzna tema, i od izbijanja rata do danas, bilo je veoma oprečnih mišljenja. Ako govorimo o pogledu koji danas dominira, ne o publicistici i ljudima koji mogu da dođu do televizije, već o naučnicima koji se bave Prvim svetskim ratom, uglavnom bi se, zapravo, uzrok video u nagomilanom broju problema između velikih sila, a da je, zapravo, okidač, početak te savršene oluje koja je uvela sve države u rat, bio nerešeni sukob Austrougarske i Kraljevine Srbije i, u neku ruku, i problem Austrougarske koje je imala sa Južnim Slovenima. Još od 1914. mnogi su hteli da na Principa svale apsolutnu krivicu, neki bi to i danas uradili, rekao bih, ali čini mi se da, ako govorimo o nekakvoj ozbiljnoj naučnoj produkciji, to nije slučaj.

S. V. O.

Milivoj-Vukojevic-(11)

Milivoj Vukojević izlaže u Žitištu

Jelena Trifunović May 15, 2025
Milivoj Vukojević, slikar i strip crtač iz Novih Kozaraca, izložiće u utorak 20. maja svojih dvadesetak likovnih radova u žitištanskoj biblioteci.
Ova izložba predstavlja uvertiru u tamošnji tradicionalni 25. Književni maraton, koji će uslediti nakon otvaranja izložbe. O Vukojevićevom stvaralaštvu govoriće novokozarački slikar Braco Azarić.
Pored pomenute dvojice likovnih umetnika, poziv za učešće od tamošnje biblioteke ove godine dobili su i kikindski umetnici Boris Staparac i Zorica Markov. Program u Žitištu počinje u 18 sati.
okrug-zlatnog-lava

„Okrug zlatnog lava“ kikindskog muzeja nominovan za Projekat godine Međunarodnog saveta muzeja u Srbiji

Igor Crnogorac May 15, 2025

Projekat Narodnog muzeja Kikinda „Okrug zlatnog lava – 250 godina od osnivanja Velikokikindskog dištrikta” nominovan je za nagradu u kategoriji Projekat godine Nacionalnog komiteta ICOM-a – Međunarodnog saveta muzeja.

Autori projekta su: Vladislav Vujin, Vladimir Dudić, Dragan Beleslić, Lidija Milašinović, Katarina Dragin, Dragan Kiurski i Miloš Pušara.

Izložba je otvorena na dan koji se u Kikindi obeležava kao jedan od najznačajnijih u istoriji – 12. novembar. Značaj ovog datuma ogleda se u činjenici da je tadašnji Dištrikt u to vreme bio jedina autonomna oblast većinski naseljena srpskim stanovništvom sa izvesnom upravljačkom autonomijom, a sve pod okriljem Habzburške monarhije. Glavni cilj projekta bio je da istakne značajan istorijski deo prošlosti Kikinde i omogući poređenje sa sadašnjicom. Sekundarni cilj bio je da se istaknu razlike između pukog obeležavanja različitih godišnjica i dubljeg razumevanja određenih događaja, kao i učenja iz njih kroz razvoj kulture sećanja. Otvaranju izložbe prethodio je kompleksan period istraživanja istorijske građe, međuinstitucionalna i međumuzejska saradnja na regionalnom nivou, angažovanje dizajnerske firme, dizajn i instalacija izložbe, izrada publikacije, kao i bogat prateći program izložbe, navodi se u preporuci Ivane Arađan, više kustoskinje i istoričarke umetnosti, programske direktorke Narodnog muzeja Zrenjanin.

Svečana dodela nagrada biće održana 20. maja u Narodnom muzeju u Kikindi, kada će i biti saopšteno ko su  dobitnici u kategorijama Stručnjak, Publikacija, Projekat i Muzej godine za 2024. godinu.

Kikindski muzej proglašen je, od ICOM-a Srbija za Muzej godine 2023. Nagrada je dobijena za izuzetan doprinos razvoju muzejske delatnosti, nesvakidašnju i angažovanu posvećenost proučavanju, zaštiti, prezentovanju i interpretaciji kulturne baštine Srbije.

(Foto: ICOM Serbia)

biblioteka-spolja

Biblioteka raspisala konkurs za mlade „Od azbuke do knjigotrejlera“

Aleksandra Djuran May 13, 2025

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je konkurs za mlade pod nazivom „Od azbuke do knjigotrejlera“.

-Ako voliš da čitaš, snimaš, montiraš, kreativan si i imaš do 20 godina – ovo je konkurs za tebe. Knjigotrejler je kratak video koji predstavlja knjigu kao filmski trejler. Može da se napravi samostalno ili u timu. Najbolji radovi biće prikazani, a autori nagrađeni – ističu organizatori.

Mogu da učestvuju učenici osnovnih i srednjih škola, odnosno mladi do 20 godina starosti, pojedinci ili timovi, do 7 članova. Potrebno je  odabrati knjigu, osmisliti scenario i snimiti knjigotrejler  u trajanju od 30 sekundi do 10 minuta. Prilikom montaže neophodno je  dodati naslov, muziku, glas, efekte. Trejler treba poslati preko WeTransfer-a na kultura@kibiblioteka.org.rs. Uz video je potrebno da stoji ime i prezime, škola i razred, kontakt i kratak opis trejlera, do 300 karaktera.

U Narodnoj biblioteci moguće je dobiti mentorsku podršku, bibliotekari i saradnici će pomoći oko ideje, scenarija, snimanja ili montaže. Prijavljivanje za ovu pomoć je na kultura@kibiblioteka.org.rs uz natpis : „Želim mentora“.

Rok za slanje radova 15. oktobar 2025.

Knjigotrejleri koji sadrže nepristojan sadržaj ili krše autorska prava biće diskvalifikovani.

 

 

 

sergej-premijera

Sugrađanin Sergej Savčuk jedan od stvaralaca ruskog istorijskog blokbastera premijerno prikazanog u Ruskom domu na Dan pobede

Jelena Trifunović May 12, 2025

Po rođenju Belorus, po opredeljenju Kikinđanin, Sergej Savčuk, snimio je film koji će, uveren je, pomeriti granice evropske kinematografije

U okviru obeležavanja Dana pobede 9. maja, u prepunoj sali Ruskog doma u Beogradu prikazan je ruski-beloruski istorijski spektakl film “U spiskovima nije evidentiran”, čiji je jedan od stvaralaca i naš sugrađanin Sergej Savčuk. O ovom nesvakidašnjem umetniku “Komuna” je već upoznala svoje čitaoce, ali, podsetimo, da je ovaj reditelj rođen i odrastao u gradu Brestu na belorusko-poljskoj granici. Ljubav ga je dovela na sever Banata i već nekoliko godina Sergej je naš sugrađanin, a supruga mu je Ela Banković, poznata kikindska pijanistkinja.

-Moj rodni grad je bio vrlo važna strateška tačka u Drugom svetskom ratu. Tvrđavu u Brestu su nemački osvajači po svaku cenu hteli da osvoje. I okvir našeg filma “U spiskovima nije evidentiran” upravo govori tome- navodi Sergej.

Naš sagovornik je oduševljen odjekom ovog filma u Rusiji, gde je premijeru imao 1. maja, a 9. maja na Dan pobede i u Ruskom domu u Beogradu.

-Ovaj film je rađen po jednom literarnom delu, koje je bazirano na istinitom događaju. Ja sam u ovom ostvarenju bio asistent reditelju Sergeju Koratajevu i rad u filmskoj ekipi bio je i velika čast ali i uživanje. S obzirom da sam relativno poznato ime u ruskoj filmskoj industriji, nije me iznenadio poziv da budem deo filmske ekipe, ali je njih iznenadilo kad su posle saznali da je lokacija za snimanje ujedno i moj rodni grad, pa sam im bio i vodič, a znao sam i neke skrivene niše u tvrđavi u Brestu, jer sam se kao mali tamo često igrao. To je mnogo značilo prilikom dočaravanja atmosfere samog filma. Naš grad je inače u Sovjetskom Savezu imao status Grada-heroja, a to nije bila mala stvar, ni onda, a ni danas- ponosan je Savčuk.

Radnja filma govori o vojniku koji je kao tek svršeni pitomac vojne škole došao u vojnu jedinicu u Brestu čekajući od komande ratni raspored. Govore mu, s obzirom da je stigao uveče, da će ujutru dobiti raspored. Međutim, već te noći Nemci napadaju tvrđavu i uspevaju da je zauzmu. On ipak uspeva da ostane živ sakrivši se u lagume utvrđenja. Dok nacisti nadiru prema Moskvi, on sve vreme živi u tvrđavi i izlazi iz nje samo kako bi pribavio provijant i vršio diverzije. Ukupno 300 dana je proveo u utvrđenju i lovio šta je stigao, kako nemačke soldate, tako i hranu. Kad su ga napokon uhvatili, već je bio prilično narušenog zdravlja. Pitali su ga kojoj jedinici pripada, a on nije mogao da im odgovori s obzirom da nije ni stigao da dobije raspored, jer su Nemci već prve noći njegovog boravka izvršili napad na utvrđenje. Otud i naziv filma “U spiskovima nije evidentiran”.

-To je jedan od mnogih neznanih junaka kojih ima u svakom ratu i u svakom narodu i mi smo prema tom istinitom događaju snimili film. Ovo ostvarenja su podržali i belorusko i rusko Ministarstvo kulture i budžet filma je iznosio milijardu rubalja. To je spektakularan film i verujem da će i u Srbiji imati odličan odjek, kao što je imao u Rusiji. Premijera u Ruskom domu u Beogradu je protekla izvanredno i ja sam ponosan što sam bio deo ovog projekta, jer želim da čuvamo tekovine naše istorije.

– Zanimljivo je, dodaje naš sagovornik, da je u Rusiji, a vidim da je tako sve više i u Srbiji, lep običaj na premijeri da gledaoci ne izlaze nakon poslednjeg kadra filma, nego čitaju imena na odjavnoj špici, kako bi posle projekcije svim stvaraocima nekog filma uputili poseban aplauz za trud.

Inače, našim gledaocima je poznat ruski film “T-34” u čijem je stvaranju Sergej takođe učestvovao, tako da ima veliko kinematografsko iskustvo. Kad je u pitanju Kikinda, i dalje je čvrsto rešen da nastavi da živi i radi na severu Banata, a želeo bi da snimi i neki film s ovdašnjim temama.

Domaći producenti su već zapazili njegovo umeće, tako da već ima poziv da učestvuje i u jednom ambicioznom ovdašnjem projektu, ali, kao on sam kaže – otom-potom.

N. Savić

1.-Godisnji-koncert-Baletske-skole,-izdvoijeno-odeljenje-u-Kikindi-2022-12-01-18-51-50-460

Tri decenije Baletske škole u Kikindi: Balet (ni)je za dečake

Aleksandra Djuran May 11, 2025

Već tri decenije u našem gradu postoji Osnovna baletska škola. U pitanju je jedini ogranak glasovite novosadske baletske škole, koja je osnovana još 1947.

-Na poziv iz tadašnjeg Doma omladine u Kikindi, sada već davne 1994. nastavnica klasičnog baleta iz novosadske Baletske škole, Smilja Ilijić, došla je u naš grad s koleginicom Oliverom Drašković.

Uvidele su tada da u Kikindi vlada interesovanje za baletsku umetnost i ubrzo je formirano prvo vanredno odeljenje za obrazovanje budućih baletskih igrača i balerina-kaže nam današnja korepetitorka i nastavnica solfeđa u kikindskoj školi Danica Mandić. -U početku na balet se upisalo dvanaestoro dece, koja su tada počela da se obrazuju po zvaničnom planu i
programu koje je propisalo Ministarstvo prosvete. U isto vreme u Ruskom Selu je postojala mala grupa baletskog zabavišta koju je vodila nastavnica Ingrida Vojvodić Crnomarković.

-Ingrida se obrela u našoj sredini nakon raspada Sovjetskog Saveza, a poznato je da je u toj zemlji balet imao dugu i bogatu tradiciju. Ingrida je bila zainteresovana da stupi u kontakt s nama, kako bi se i deci koja nisu u Novom Sadu pružila mogućnost da se obrazuju
u oblasti klasičnog baleta i tako je sve krenulo-dodaje naša sagovornica.

Ubrzo nakon formiranja Škole, nastavnica Ingrida Vojvodić Crnomarković prelazi iz Ruskog sela u Kikindu, na mesto nastavnika klasičnog baleta, a grupu baletskog zabavišta, koju je dotad vodila, preuzima nastavnica Larisa Gajić. Već od naredne 1995. stekli su se svi zakonski i kadrovski uslovi za sveobuhvatno baletsko školovanje mladih Kikinđana. Nastavu su vodile pomenute dve nastavnice klasičnog baleta – Larisa i Ingrid, korepetitor je bila Gordana Rauški, posle nje Olivera Stojkov, a zatim i Dragana Novaković. Potom su u svojstvu nastavnika kikindske Baletske škole predavači bili i Dragana Karanović, Ana Bujić,
Danica Mandić…

-U jednom periodu nastavu su vodile i naše bivše učenice Una Grabić i Jelena Vujičić, koje su radile kao nastavnice savremene igre i klasičnog baleta, potom je kod nas radio i Igor Popov, kao i Jelena Banić koja trenutno radi na mestu nastavnika primenjene gimnastike-dodaje Danica Mandić.

Već tokom prvih nekoliko godina od osnivanja usledili su uspesi na saveznim takmičenjima, a istovremeno, zalaganjem Grada, obezbeđeni su i svi neophodni uslovi za kvalitetno obrazovanje budućih baletskih igrača u Kikindi. Tako je tadašnji Dom omladine u kojem se odvijala nastava ubrzo bio opremljen savremenim baletskim salama, svlačionicama, kancelarijama…

-Od 1994. godine do današnjih dana izdvojeno odeljenje u Kikindi radi u kontinuitetu. Školu su dosad završila 132 đaka u 22 generacije. Dalje baletsko obrazovanje u SBŠ je nastavilo i završilo 11 đaka. Neki od naših đaka su danas aktivni igrači, a neki rade kao baletski pedagozi u baletskim školama-ističu s ponosom Danica i Ingrid.

Po tradiciji dugoj više od dvadeset godina, kikindska Škola svake godine organizuje i javne nastupe svojih đaka na lokalnim manifestacijama: „Dani ludaje“, „Zmajeve dečje igre“, festival dečije pesme „Ta se pesma ljubav zove”, Novogodišnja baletska predstava u kikindskom Narodnom pozorištu, učešće na plesnom festivali „KI DANCE FEST“ u KSC „Jezero“, koncert povodom 8. marta, učešća povodom proslave dana ustanove Kulturnog centra Kikinda (25.5.) kao i na završnom Godišnjem koncertu na kojem učestvuju sva deca iz Škole, a kao koreografi, nastavnici su angažovani i na čuvenom maturskom plesu.

Nastavnice Olivera Drašković i Ingrida Vojvodić Crnomarković su od osnivanja deo nastavničkog kadra u Baletskoj školi. Ingrida podseća da osnovno baletsko obrazovanje traje 4 godine, a tome bi trebalo dodati i pripremnu grupu.

-Deca se u školu upisuju u 4. ili 5. razredu osnovne škole. Trenutno imamo oko 40 polaznika, ako računamo i pripremnu grupu. Radimo po planu i programu koji je propisalo Ministarstvo za omladinu i sport. Prvi upisni rok je već počeo i trajaće do polovine juna, a planiran je
i drugi upisni rok, kako bismo izašli u susret svim zainteresovanim đacima. Inače, nastavu obavljamo u dve lepo opremnjene baletske sale u Kulturnom centru, a termine prilagođavamo prema nastavi koju đaci imaju u svojim redovnim osnovnim školama.

Pitamo našu sagovornicu da li ima dečaka zainteresovanih za balet?

-Da, ima ih, ali ne tako puno. Našu školu je pohađali Boris Ladičorbić i Danilo Stankić, koji je nastavio da se profesionalno bavi plesom, a prošle godine je završio i Andrija Gligorin. -Da, malo je dečaka – nadovezuje se nastavnica Danica Mandić – a mislim da su tome najviše krive predrasude. Roditelji bi trebalo da shvate da su baletani deficitarni i da dobijaju posao čak i pre nego što maturiraju. Znam za skorašnji primer iz Pančeva gde su muški učenici srednje baletske škole bili angažovani u predstavama i za to dobijali honorare. Baletani su veoma  cenjeni u susedstvu – u Rumuniji i Mađarskoj. Volela bih da se i kod nas razbije stereotip da balet nije za dečake-dodaje Danica, dok Ingrid s
ponosom zaključuje: -Prošle godine smo povodom trideset godina postojanja Škole, dobili nagradu Grada Kikinde i to nam je posebno drago, jer nam podrška lokalne samopuprave baš mnogo znači.

N.S.