Култура Архиве | Паге 22 оф 99 | Кикиндски портал

У ширем избору за књижевну награду „Јован Поповић“ 26 збирки, додела плакете 18. новембра

Aleksandra Djuran Септембер 25, 2025

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је шири избор од 26
рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Ужи избор биће проглашен до 1. новембра.

Аутору награђеног рукописа 18. новембра у Кикинди биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора. Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе.

Јован Поповић био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге
поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Мецосопран Љубица Вранеш отворила концертне вечери „Дана лудаје“

Aleksandra Djuran Септембер 18, 2025

Мецосопран Љубица Вранеш отворила је прво концертно вече 40. „Дана лудаје“. Првакиња оперског ансамбла истакла је да са великом радошћу често наступа у нашем граду.

-Хвала вам на позиву и велика је част отворити јубиларне, 40. „Дане лудаје“. Заједно са мном Кикинђанима се представио и мој колега Драгољуб Бајић, а пратили су нас београдски солисти – навела је Љубица Вранеш.

Позната оперска уметница концерт је започела са националним песмама које раде изводи.

-Кикинђани су имали прилику да чују канцоне, шансоне, понеку арију. Репертоар је био разноврстан и трудили смо се да свакога дирнемо у душу – додала је наша саговорница.

Кикинђани су одлична публика, истакла је Љубица Вранеш:

-Већ током тонске пробе застајали су и са одушевљењем су слушали наш репертоар. Драго ми је што су они који су дошли на концерт уживали и певали са нама.

А.Ђ.

Сликари наивци из Ковачице у Културном центру

Jelena Trifunović Септембер 17, 2025

У Културном центру у петак од 19 сати биће отворена колективна изложба надалеко познатих сликара наиваца из Ковачице.

– Угостићемо у нашој Галерији четири сликара наивца из Ковачице и Падине. Реч је о међународно признатим ствараоцима Јурају Лаврошу, Владимиру Галасу, Павелу Љаврошу, као и његовом сину са истим именом и презименом – каже Тања Ножица, заменица директора Културног центра. – Они ће учествовати и на тродневној сликарској колонији. Придружиће им се на тој манифестацији и две сликарске из Падине- Весна Кухарик и Весна Козак. Они ће том приликом тематски бити везани за тему бундеве, односно лудаје и након завршетка колоније радове ће поклонити нашој установи.

Јурај Лаврош је надалеко чувен и тражен сликар наивац, чији су радови приказивани у многим светским галеријама у Монтреалу, Мексико Ситију, Минхену, Берлину, на Кипру, а најчешће излаже у Чешкој и Словачкој, где га убрзо очекује још једна изложба. Наводи да се радује поновном сусрету с нашим градом.

– Долазим у Кикинду после неколико година. Већ сам једном излагао у вашем граду и драго ми је што су ме Кикинђани поново звали. На изложби ћемо представити око 25 радова и поред мене, ту ће бити и мој брат, његов син, као и зет. Иначе, занимљиво је да се ја презивам Лаврош, а мог брата су грешком још у средњој школи у деловоднику „прекрстили“ у Љаврош, па је тако остало у документима и данас, каже кроз смех Јурај Лаврош. –Сви смо чланови Галерије наивне уметности из Ковачице, али ја сам из Падине. Наше удружење тренутно има 26 активних, односно живих чланова. Подсетићу вас да је у децембру прошле године наивно сликарство из Ковачице увршћено на Унескову листу нематеријалне културне баштине и веома сам поносан што сам део те традиције- наводи наш саговорник, напомињући да он и његов брат живе искључиво од сликарства и иако му се званично ближи пензија, он ће наставити да се дружи са платном и четкицама док год има снаге, јер, подсећа, у њиховом удружењу има и знатан број активних уметника који су у деветој деценији живота. Најчешћи мотиви на његовим сликама су панонски пејзажи с понеком кућом или чудноватим дрветом, као и мотив белог гусана, који по речима појединих историчара уметности, представља чистоту душе самог аутора. Од техника, најзаступљеније је уље на платну.

ФУЈАРА

Још једна занимљивост везана за Јураја Лавроша је да је он једини банатски израђивач традиционалног словачког дувачког инструмента фујаре. Реч је о дрвеном, дугачком инструменту с три рупе који звуком донекле подсећа на контрабас и данас се ретко користи, иако је, као и наивно сликарство у Ковачици, уписано на Унескову листу нематеријалне културне баштине. Јурај наводи да су мајстори за израду овог инструмента веома ретки, чак и у Словачкој, у којој је овај инструмент део традиције и, колико је њему познато, у Србији је, поред њега преостао још само један мајстор фујаре, негде у Срему.

РАДИОНИЦЕ, ЕНИГМАТИКА И ШАХ

– Осим ликовног дела програма, ми смо се, по традицији, потрудили да не недостаје ни других садржаја. У суботу 20. септембра на Тргу, испред Културног центра, организоваћемо од 10 до 11 часова радионицу „Чаролија маште“. Након тога, од 12 часова Енигматски клуб „Кикинда“ у балетској сали уприличиће традиционално надметање, а подсетимо да су овдашње енигмате званично међу најбољима, али и најмасовнијима у држави. Истог дана од 12 до 15 часова млади шахисти из целе државе надметаће се у дворишном делу Културног центра- наводи Ножица.

У суботу биће одржана традиционална песничка манифестација „Памтите ме по песмама мојим“ коју организује кикиндски Књижевни клуб „Душко Трифуновић“, коме је и посвећено ово поетско вече, од 18 часова.

Н. Савић

Промоција нове збирке песама Јелке Кнежевић у четвртак у Културном центру

Jelena Trifunović Септембер 16, 2025

У Културном центру у Кикинди, у четвртак 18. септембра, иђошка песникиња Јелка Кнежевић представиће своју књигу „Неко је ноћас хтео да буде срећан”.

Поред ауторке, о књизи ће говорити рецензент Немања Савић, а стихове из поменуте збирке казиваће вишеструко награђивани рецитатори-средњошколка Милица Попов, као и песникиња Снежана Томин. За музичку пратњу биће задужени ученици Музичке школе „Слободан Малбашки”.

Излазак ове збирке песама подржао је Град Кикинда, а издавач је Банатски културни центар.

Програм у Великој сали КЦ почиње у 19 часова.

У Културном центру у среду: Поема о Ленки и Лази

Jelena Trifunović Септембер 15, 2025

У Културном центру Кикинда у среду 17. септембра публика ће бити у прилици да погледа својеврсни омаж Лази Костићу и Ленки Дунђерски, „Поема о Ленки и Лази”, у извођењу Ервина Газдага и Зденке Трифуњагић.

– Ово је својеврсна дуодрама коју сам од писама и делова споменара Ленке Дунђерски и Лазе Костића адаптирао за сценско извођење, наводи Ервин Газдаг. –Ми смо се овим комадом, који траје око сат и петнаест минута, с великим успехом већ представили у Зрењанину и Београду, а након Кикинде, имамо позиве и за гостовања у Будимпешти и Темишвару.

– Цео овај сценски игроказ говори о великој платонској љубави између Костића и Дунђерске и моја колегиница Зденка Трифуњагић и ја смо се трудили да осветлимо не само тај однос, него и живописан Костићев, као и Ленкин лик. Овај игроказ је „гарниран” и са одломцима из поеме „Санта Марија дела салуте”, и познатом Лазином песмом „Госпођици Л.Г.” Цео комад је прожет музичком пратњом а са сцене ће се у три наврата чути и снимци песама у извођењу Десимира Станојевића, Драгана Стојнића и Звонка Богдана – наводи Газдаг.

Иначе, Зденка Трифуњагић из Арадца се, осим што је врстан рецитатор, бави и писањем поезије, док је Ервин познат на средњобанатској културној мапи. Аутор је монографије у његовој родној Ечки, као и неколико десетина документарних филмова, а чест је и учесник књижевних вечери.

Програм у среду у Културном центру почиње у 19 часова и улазак је бесплатан.

Н. С.

„Уметнички колорит”: Кикинђани запажени у Бечеју

Jelena Trifunović Септембер 14, 2025

Бечејско удружење уметника „Перо аматера“ угостило је у идиличном амбијенту тамошњег салаша „Вујић“ педесетак сликара и песника из више градова, а међу најзапаженијима били су Кикинђани.

Једнодневна манифестација је носила назив „Уметнички колорит“ и одржана је четврти пут. Ликовна колонија је била ревијална и угостила је укупно 26 сликара, а међу њима и шест Кикинђана, док је песничка имала такмичарски карактер и кикиндској песникињи Снежани Томин је припало треће место у категорији квалитета написане песме, а прво место у рецитовању исте.

За време док су се песници надметали у рецитовању, сликари су на лицу места стварали своја дела која су остала као поклон организатору. Осим домаћих представника, међу гостима били су и сликари из Београда, Новог Сада, и других градова, а оцена председника бечејског удружења уметника и организатора овог сусрета Драгана Савића је да су кикиндски мајстори кичице оставили најјачи утисак, пре свега разновсношћу ликовних мотива.

Иако колонија није била такмичарског карактера, Савић је изразио наду да ће и догодине Кикинђани поново окупити овако јаку екипу. Боје нашег града у ликовном делу бечејског програма репрезентовали су Брацо Азарић, Тања Ножица, Љиљана Богосављев, Светлана Петров Рацков, Милан Драгољевић и Драгана (Лука) Карановић.

МЕЂУСОБНО ОЦЕЊИВАЊЕ

Првопласирана у конкуренцији саме песме била је Јасна Арбанас из Сремске Митровице а друго место је припало Предрагу Радаковићу из Житишта. Кад је на ред дошла интерпретација, ту је једнодушна оцена присутних песника била да Снежана Томин нема рецитаторску конкуренцију, те је убедљиво победила, док је поменута Јасна Арбанас била друга, а Горан Урошевић из Зрењанина трећи. Интересантно је да су учесници програма међусобно једни друге оцењивали.

Н.С.

Владимиру Вујовићу књижевна награда „Ђура Ђуканов”

Jelena Trifunović Септембер 12, 2025

На конкурс за Награду „Ђура Ђуканов“, расписан 2025. године, пристигло је седам рукописа који су испуњавали критеријуме конкурса. Након пажљивог ишчитавања пристиглих радова, жири у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић (председник жирија) закључио је да се издвајају два рукописа. Након додатне расправе, донета је једногласна одлука да се Награда „Ђура Ђуканов“ за 2025. додели Владимиру Вујовићу (1991, Бар) за рукопис под насловом „Слободни ударци”.

Приче Владимира Вујовића издвајају се стилском и језичком уједначеношћу, као и конзистентношћу целог текста. Збирку карактерише широк дијапазон тема реализованих у глобалним окружењима с повременим упливима мотива и тема из локалног амбијента. Вујовићева поетика креативно баштини традицију америчке кратке приче, али се ослања и на елементе магијског реализма. Писац вешто излаже наративе с неочекиваним обртима и убедљиво изневерава хоризонт читалачког очекивања, поентирајући изненађењем, али и уверљивошћу.

Због свега наведеног, као и других вредности овог рукописа, жири је закључио да се збирка “Слободни ударци” издваја од осталих и да заслужује једногласну подршку за доделу ове награде.

У Музеју Жеравица у суботу годишња времеплов презентација „Залазак у свитању“

Aleksandra Djuran Септембер 12, 2025

Музеј Жеравица из Новог Милошева годишњу времеплов презентацију под називом „Залазак у свитању“ организује сутра, 13. септембра у 10.30 часова.

„У питању је манифестација која негује индустријско културно наслеђе и током које се одржавају дефиле старих трактора и симулација традиционалне вршидбе парном машином. Посетиоци ће имати и ретку прилику да виде вршидбу жита парном машином и дрвеном вршилицом, а затим ће фокус бити пребачен на радну прославу 105. рођендана најстаријег трактора у Србији и једног од најстаријих у свету“, саопштио је Музеј Жеравица.

У простору Фондације Ранко Жеравица биће обележено 45 година од прве светске златне медаље у Љубљани, 55 година од прве и до сада једине златне олимпијске медаље у Москви, као и десет година од смрти овог чувеног српског и југословенског кошаркашког тренера.

Музејска радионица – Фото лабораторија ове године ће прерасти у први Музејски фото сафари, са пет тематских целина, које ће бити материјализоване кроз заједничку изложбу. Целодневни пратећи музички програм, под називом „Мултипла склероза – Пази“, са више од 20 учесника, биће посвећен подизању свести о овој присутној а недовољно видљивој болести, док су донације за обилазак музеја намењене Удружењу Мултипла склероза из Кикинде.

Централно место у колекцији заузима најстарији сачувани трактор у Србији и широј регији, амерички „Харт-Парр 30“ из 1920. године. Ту су и бројни примерци из међуратног периода, произведени у европским и америчким фабрикама. Поред тога, музеј садржи и део етно поставке, са старим занатима, као и већу колекцију старих радио и фотографских апарата.

Књига драмолета ауторке Десанке Ристић штити ученике од свега што није добро

Aleksandra Djuran Септембер 10, 2025

У Народној библиотеци „Јован Поповић” одржана је интерактивна промоцију драмолета „Звездани кишобран” ауторке Десанке Ристић, учитељице у Основној школи „Вук Караџић“. Књига је збирка кратких драмских текстова, драмолета.

-Књига је настајала читаву деценију и у њој је сабран мој дугогодишњи књижевни рад. Реч је о текстовима које сам написала за своје ученике, чланове драмске секције. Представе смо изводили на републичким такмичењима, а сада су уобличене у књизи „Звездани кишобран“ који штити ђаке од свега што није добро – истакла је Десанка Ристић.

У књизи је десетак текстова од којих је чак шест награђено републичким наградама.

-У специфичним ситуацијама, када деци интересују одређене теме, наменски сам писала текст специјално за њих. Инспирацију сам проналазила у занимљивим догађајима који су нам се десиле. Главни ликови су животиње и сваки текст је баснолик, а сваки драмолет садржи поуку. Ово је десета генерација са којом стварам у драмској секцији – навод наша саговорница.

Текст „Три рибице“ освојио је награду за најбољи сценски говор на Републичкој смотри драмског стваралаштва у Лесковцу, „Добра маћеха“ награђена је у Елемиру за најбољи драмски текст, „Рођендан лептира“ ушао је у десет најбољих драмских представа у нашој земљи, „Дечији уговор“ освојио је републичку награду за најбољу поуку, „Звездани кишобран“ на драмској смотри у Новом Саду проглашен је за најбољи сценски говор. Гости на промоцији, ученици четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“ имали су прилику да у Библиотеци погледају драмолет „Изволите у хотел паука Паје“ који је прошле године добио награду за најбољи текст у Панонији.

Рецензент књиге је Роберт Такарич, дечији писац, а илустрације је радио Горан Новаков, док је књигу прошле године издао београдски Институт за дечију књижевност. Драмолет је ове године промовисан и у Друштву књижевника Србије.

Више од две стотине рукописа из региона стигло на Књижевни конкурс „Јован Поповић“

Igor Crnogorac Септембер 1, 2025

На други наградни Књижевни конкурс „Јован Поповић” Издавачке куће „Партизанска књига“ јавило се 217 аутора – деветоро из Црне Горе, 15 из Хрватске, 22 из Босне и Херцеговине и 171 из Србије.

У већини се налазе песничке збирке (130), уз 87 рукописа кратке прозе. Стручни жири ће објавити шири избор до 1. октобра, а име лауреата биће саопштено на дан рођења Јована Поповића 18. новембра, када ће ауторки/аутору награђеног рукописа у Кикинди бити уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

„Партизанска књига“ је расписала конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда се додељује за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

На првом конкурсу, одржаном прошле године, награду је понео Данило Стојић из Ужица за збирку прича „Најбоље је већ прошло“.