Култура Архиве | Page 22 of 95 | Кикиндски портал

Јубиларни Меморијал посвећен нашем непоновљивом Мики

Jelena Trifunović June 24, 2025

Уз најлепше стихове и ноте, на Варошком тргу у његовом родном Мокрину, вечерас је оживело сећање на нашег непоновљивог Мирослава Мику Антића, песника, новинара, сликара.

Одржан је 40. Меморијал „Мирослав Антић“ са темом „Улепшавање невидљивог“.

У програму су учествовали: Вјера Мујовић, Иван Јевтовић, Миодраг Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Милица Бакрач, Никола Угриновић, бенд „С времена на време“ и Тамбурашки оркестар „Мокас“.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Поводом јубилеја, додељене су повеље за афирмацију Меморијала и симболични поклони.

Добитници повеља су: Богдан Тане Ибрајтер, Даринка Маљугић, Миодраг Петровић, Мирослав Вујичић, Марија Остојић, Тоде Николетић и чланови Тамбурашког оркестра “Мокас”.

Организатор догађаја је МЗ Мокрин, а својим присуством подржале су га и у име Града Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Маријана Мирков, чланица Већа задужена за културу и образовање.

Сутра (у среду) од 19 часова, одржаће се концерт за младе под називом „Кораком до звезда“, на којем ће наступити: Бојана Срдановић, Јана и Елена Црномарковић, Ена Гогић, Хана Тодорић, Тоде Николетић, Јово Чулић, Бранимир Росић, Милица Бакрач и Зорица Деспотов.

Ускоро опширније

Поводом јубилеја: Повеље за афирмацију Меморијала “Мирослав Антић”

Jelena Trifunović June 23, 2025

У Мокрину ће сутра бити одржан 4о. Меморијал посвећен песнику неодољиве харизме, новинару, сликару Мирославу Мики Антићу. Поводом јубилеја, биће додељене повеље за афирмацију Меморијала и симболични поклони.

Како сазнаје Кикиндски портал, добитници повеља су: Богдан Тане Ибрајтер, Даринка Маљугић, Миодраг Петровић, Мирослав Вујичић, Марија Остојић, Тоде Николетић и чланови Тамбурашког оркестра “Мокас”.

Подсетимо, тема овогодишњег Меморијала је „Улепшавање невидљивог“.

У програму ће учествовати: Вјера Мујовић, Иван Јевтовић, Миодраг Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Милица Бакрач, Никола Угриновић, бенд „С времена на време“ и Тамбурашки оркестар „Мокас“.

Другог дана, у среду од 19 часова, одржаће се концерт за младе под називом „Кораком до звезда“, на којем ће наступити: Бојана Срдановић, Јана и Елена Црномарковић, Ена Гогић, Хана Тодорић, Тоде Николетић, Јово Чулић, Бранимир Росић, Милица Бакрач и Зорица Деспотов.

Вечерас у Мокрину Трећи дечији фестивал фолклора „Коло води момче – а за њим девојче“

Jelena Trifunović June 22, 2025

У Мокрину ће, у недељу 22. јуна, бити одржан Трећи дечији фестивал фолклора „Коло води момче – а за њим девојче“, у организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“.

Фестивал ће окупити више од 200 малишана, који ће кроз песму, игру и народну ношњу представити лепоту и богатство традиције. Циљ манифестације је да се деци приближи фолклорно наслеђе као жива и инспиративна вредност која се негује и преноси с генерације на генерацију.

– Посебну пажњу посвећујемо раду са децом, јер верујемо да је управо кроз фолклор могуће повезати најмлађе са културом, језиком и идентитетом свог краја- истиче Живко Угреновић, председник КУД Мокрин.

Концерт ће почети у 18 сати у Дому културе, а претходиће му, од 17. 30 часова, свечани дефиле.

Учествоваће КУД „Ратко Павловић – Ћићко“ Ратково, КУД „Doina“ Велики Семиклуш, КУД „Банат“ Нови Кнежевац, КУД „Ђура Јакшић“ Српска Црња, КУД „Марија Бурсаћ“ Банатско Велико Село, КУД „Вук Караџић“ Санад, КУД „Др Тихомир Стојчић“ Остојићево, КУД „Милан Ајваз“ Српски Крстур, КУД „Свети Сава“ Велики Семиклуш и Фолклорна секција „Јефимија“ Руско Село.

Фестивал нема такмичарски карактер. У духу дружења, деца ће имати прилику да се упознају, размене искуства и заједно учествују у очувању нематеријалног културног наслеђа.

Величанствено музичко вече под звездама: Љубица Вранеш и Драгољуб Бајић у предивном амбијенту баште Градске куће

Jelena Trifunović June 21, 2025

Громогласним аплаузима публика је вечерас испратила наступ оперских великана Љубице Вранеш и Драгољуба Бајића. Маестралне изведбе и разноврстан, брижљиво одабран репертоар „Концерта под звездама“ учинили су ово музичко путовање незаборавним.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

– Изузетно се радујем што сам премијерно код вас у Кикинди. Колегиница Љубица Вранеш је више пута наступала овде и према њеним речима, одзив публике био је фантастичан. За вечерашњи повод, Светски дан музике, припремили смо шаролик репертоар, то су све све хитови, како популарне музике, џез стандарди, тако и оперске арије, али и наша традиционална музика коју Љубица и ја увек настојимо да промовишемо у нашим наступима, као део наше културе, традиције и баштине. Са нама су вечерас и наши дугогодишњи пријатељи и сарадници, фантастични музичари- рекао је првак београдске опере, по оцени критике један од најлепших мушких гласова на сцени српске уметничке музике.

Аутентична на сцени и задивљујућих вокалних способности, мецосопран Љубица Вранеш, није крила задовољство што је поново пред кикиндском публиком.

– Уживам у мом Банату, ја сам из Вршца и много волим да наступам међу својима. Кикинда је прелепа, опет смо обишли Мамутицу Кику и унапред се радујем 40. Данима лудаје, једва чекам поново да будем са вама. На овај начин публику настојимо и да дозовемо на оперске представе јер кроз наше концерте, осим што певамо класичну музику, ту су и други музички жанрови, покушавамо да зађемо у све сфере како бисмо показали да оперски певачи не знају да певају само оперу већ и друге жанрове. То смо доказали и кроз нашу емисију која се емитује на РТВ-у суботом увече „Пријатељи заувек“. Увек имамо дивне госте који певају најлепше песме. Долазе нам и наше колеге, оперски певачи, и представљају се кроз друге жанрове.

Марко Марковљев, в.д. директора Културног центра напомиње да ова установа први пут обележава Светски дан музике.

-Музика је значајан део делокруга наше установе и оно што нас обележава током протеклих година. Мислим да је овај вечерашњи празник музике заиста врхунски културни догађај. Такође, ово је први пут да организујемо концерт у башти Градске куће, али већ имамо планове да у овом простору организујемо догађаје и ставимо га више у функцију јер је заиста леп, пун зеленила, а помало запостављен у односу на остале просторе у граду- најавио је Марковљев.

ПРИЈАТЕЉИ ЗАУВЕК

Љубиша Вранеш и Драгољуб Бајић на Радиотелевизији Војводине домаћини су популарног музичког серијала „Пријатељи заувек“ који је за кратко време освојио срца публике.

– Стижу нам бројни коментари и речи подршке да наставимо у том смеру. То је репертоар који сви воле, а то су управо песме које су помало и заборављене, шлагери и неке наше традиционалне песме. Није лако помирити све жанрове, али смо нас двоје дуго у водама које нису уско везане за само класичну музику- каже првак београдске опере.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Пет деценија ликовног стваралаштва: Из „Сна и сећања” Браце Азарића

Jelena Trifunović June 21, 2025

Више од пола века се Брацо Азарић дружи са сликарским прибором. Тим поводом у Културном центру Кикинда представљена је капитална монографија о његовом стваралаштву, чији је ова установа и издавач.

Многи поштоваоци ликовног стваралаштва Браце Азарића, још једном су се подсетили његовог уметничког опуса о којем су поред самог Азарића, говорили Добривој Вујин и Марија Танацков.

Подсетимо, ово друго издање књиге је изашло пре непуне две седмице, приређивач је Мокринчанин Марко Љубичић, а штампа је била поверена новомилошевачком “Гармонду”.

Као увод у програм представљен је кратки прилог о Азарићу, који је својевремено емитован на РТС-у, а и доцније, за време трајања програма, са видео бима су емитовани слајдови са сликама из свих фаза његове каријере.

Промоцију је отворило троје основаца из Нових Козараца- Драган Јованић, Николија Џенопољац и Јана Лукач који су пробраним поетским радовима још једном подсетили зашто су побрали многе државне награде за рецитовање.

ИЗ ЛИВНИЧКИХ ДАНА

О богато опремљеној књизи надахнуто излагање је имао Добривој Вујин, Брацин двостуруки колега, не само као уметник, него и саборац из ливничких дана, где су обојица својевремено “удруживали рад”, како се онда говорило. Вујин се овом приликом сетио многих Брациних изложби, још с почетка каријере, подсећајући да је Ливница у својим најславнијим данима имала своје гласило “Ливац”, чији је Вујин био уредник, а Брацо је ликовним прилозима обогаћивао многе бројеве тог гласила.

-Већ тад је Азарић, седамдесетих и осамдесетих година века за нама, постао запажен као сликар. Од тада до данас, иако је Брацо донекле мењао стилове, његово сликарство се може подвести под синтагму “примењена истина”- истакао је Вујин.

ДОКУМЕНТАРНА ВРЕДНОСТ КЊИГЕ

Марија Танацков, књижевница и књижевна критичарка изнела је податак да је прво издање ове монографије о Браци, изашло 2011. године, а ово ново је знатно проширењо и допуњено издање, са текстовима неких од најзначајнијих имена српске културе, како из света сликарства, тако из књижевности.

-С обзиром да неки од аутора текстова у овој књизи нису више међу живима, ова књига има документарну вредност не само са аспекта Брациног стваралаштва, него и целокупне уметничке сцене на почетку века чији смо сведоци.. Књига обилује колорним репродукцијама у високој резолуцији и обубвата период од 1973. До 2023. Дакле пуних пет деценија Азарићевић рада и прати све стилоге овог уметника, међу којима су најбројнија дела која припадају експресионизму – навела је Марија Танацков.

ПОСВЕЋЕНО СУПРУЗИ ИЛОНИ

Азарић је скромно на крају додао како се приликом стварања неке слике, не оптерећује ни властитим звањем ни знањем.. Кад је пред сликарским платном, никад не размишља где ће га нека слика одвести, јер уметност је непредвидива, али оно што увек желим да нагласим,је да се док сликам, трудим да моје слике имају душу. То је мислим и задатак данашње уметности, да сачува поменуту душу пред налетом технологије.

– Поновио бих још једном да сам ову књигу “Из сна и сећања” посветио супрузи Илони-закључио је с поносом Азарић.

Н. Савић

Вјера Мујовић у сусрет гостовању у Мокрину: Дивна песма за Микине дане

Jelena Trifunović June 21, 2025

Као што је наш портал већ известио читаоце, у уторак 24. јуна на Варошком тргу у Мокрину, с почетком у 21 сат, 40. пут ће бити одржан Меморијал „Мирослав Антић“. Тема овогодишњег јубиларног Меморијала носи назив „Улепшавање невидљивог“.

Међу многобројним гостима из света уметности, културе и забаве, који ће „улепшати невидљиво“ Мокрину у походе доћи ће и глумци Вјера Мујовић, Иван Јевтовић, Миодраг Петровић, Ратомир Рале Дамјановић, Милица Бакрач, Никола Угриновић, као и представници домаћих снага из света музике – тамбурашки оркестар „Мокас“, и прослављени београдски акустичари, група „С времена на време“.

Глумица Вјера Мујовић позната је као врстан рецитатор и иначе се врло радо одазива на пригодне програме који су посвећени овдашњим великанима писане речи, па ће тако ће бити и у уторак у Мокрину.

Пупин, последњи сан, ФОТО: Милан Тврдишић

Глумачке препокупације ове уметнице у доброј мери се заснивају и на осветљавању лика и дела људи из прошлости, нарочито жена, које су задужиле овдашњу културу. Тако у Конаку Кнегиње Љубице, у том аутентичном простору, Вјера већ дуги низ година игра монодраму о Љубици Обреновић. Потом, дуговечан је и Капоров „Водић кроз српски менталитет“ у извођењу ове глумице.

Запажене су и друге драме по тексту поменутог писца, које је Вјера својевремено тумачила са својом дугогодишњом пријатељицом Радом Ђуричин. Уз све то, ова лепа глумица је имала носећу улогу и у представи „Пупинијада“, где опет осветљава једну знамениту овдашњу жену – мајку Михаила Пупина-Пијаду. Најшира публика Вјеру можда највише препознаје по улози Рајне, професорке клавира из серије „Мој рођак са села“.

Уз све набројано требало би подсетити да је Вјера Мујовић оснивач Фестивала музејског театра, затим културни амбасадор наше земље и запажени прозни писац. Стога и не чуди што је њен поглед на књижевнике, нарочито песнике с нескривеним респектом, па тако и у сусрет мокринском рециталу ова глумица с поносом каже:

-Марина Цветајева је давно, говорећи о својој пријатељици и глумици Софији Холидеј, казала: „Њој је потребан тако велики човек, као што је неки песник“. – подвлачи Вјера важност писаца, уз то додајући: -У данашње време када се губе велики људи, а неки песници се заборављају, важно је да чувамо културу сећања на великог Мирослава Антића. Он је један од ретких песника који и даље живи са нама и радујем се што ћу учествовати у јубилеју посвећеном њему. Говорићу његову дивну песму „Кад би јастуци проговорили“, односно „Успаванку“ и веома се радујем што ћу бити део тог дивног јубилеја у Мокрину, а уз то говорићу и његову „Дивну песму“, која се заиста тако и зове.

Данас песници нису толико део јавног простора, међутим са Антићем није тако. Вјера се на то надовезује:

-Раније генерације су знале песме многих песника напамет. У совјетско време, које поменусмо причом о Цветајевој, песме су се училе напамет јер нису смеле да се записују, А код нас, један од заиста ретких српских песника чије се песме још увек знају и који још увек живи међу нама је Мика Антић.

Н. Савић

Фото Насловна: Срданов

Сава Савин Моца, рођен за даске које живот значе: Скица за портрет суграђанина који је оставио неизбрисив траг у култури

Jelena Trifunović June 18, 2025

Сава Савин глумачку каријеру започео као средњошколац у родној Српској Црњи, а као двадесетогодишњак, пресељењем породице у Кикинду, закорачио у овдашње позориште и у њему играо неколико деценија, и упоредно бележио све што се дешавало на овдашњој позоришној сцени

Био је, с дипломом економисте, успешан у привреди, да би потпуну радну афирмацију стекао као челник некадашње Службе друштвеног књиговодства. Сава Савин се, ипак, међу суграђанима препознаје пре свега као – глумац. Ко га помене само вели: Моца из позоришта.

Оставио је неизбрисив траг у овдашњој култури. Био је најдиректнији актер највиших уметничких домета овдашње театарске сцене, упоредо и – неуморни хроничар свега што се на њој и око ње деценијама дешавало.

Закорачио је у деведесет друго лето. Године га притишћу, али само физички. Глава бистра, мисли сређене. Памћење беспрекорно. Говори разложно, без патетичног присећања прошлих времена. Наш Моца је био и остао постојана личност. Породична кућа у центру града, признаје, превише му пространа, јер се у њу слабо свраћа.

– Ништа ме не боли – каже. – Само попуштају очи, уши, ноге. Тешко се крећем. Пре три године преминула ми супруга Стојанка, моја Беба, мој животни ослонац. Остао сам да се мучим. О мени брине наша кума Злата. Добра душа. Захвалан сам јој….

Савин животопис је садржајан и занимљив. Могла би дебела књига да се срочи, филм да се сними, сценарио за позоришну представу да се направи.

Фасцинантна је та његова фанатична приврженост даскама које живот значе оплемењена аматерским заносом. И све без динара надокнаде. У Моциној уметничкој каријери податак за дивљење. Имао је 47 улога, најчешће главних, а пред публику је излазио чак 804 пута.

Наш саговорник је, иначе, заволео глуму још као јуноша у родној Српској Црњи. Док је похађао Економску школу у Зрењанину одиграо је три представе, у којима је имао главне роле. Памти те тренутке заноса и среће, као да су од јуче:

-Радо се сетим тих првих корака позоришног живота. Првенац ми је била представа „Од како је Бања Лука постала“ Расима Филиповића. Друге две „Др“ и „Покојник“ Нушића. Као и свако младо биће заљубљено у позориште, имао сам узора. Био је то Сава Лазаров, мој разредни старешина из средње школе, доајен зрењанинског глумишта. Фантастичан глумац, али и човек који плени добротом, узвишеним ставом и добронамерном сугестијом. Сви смо маштали да једног дана будемо као он. Таквог ментора после нисам срео…

У Кикинду се јунак наше приче, с оцем Митом и мајком Милевом, доселио када му је било нешто више од 20 година. Разлог пресељења је очев посао у вези са изградњом силоса. Пре тога уписао је студије на Економском факултету у Београду, па их убрзо напустио – због предвојничке обуке, предмета који се сваког понедељка на првим часовима обавезно слушао, а њему било мрско да рано устаје и слуша њему досадну материју. Отишао је у војску, коју је служио у Задру. С чином резервног официра вратио се кући. Потом је ванредно завршио започете студије. Као дипломирани економиста 1958. године запослио се у овдашњем ПИК-у, обављајући углавном руководеће послове у администрацији. Међу кланичарима је провео 13 година, а 1968. године, када је предузеће почело да пропада, па руковођење преузела принудна управа, потражио је ново радно место.

– Одмах сам прешао у локалну филијалу некадашње Службе друштвеног књиговодства – присећа се Сава сопствене најважније радне етапе, у којој је, након шефовања у неколико ресора, од 1978. до 1995. године био на најважнијој позицији. – Када сам постао директор престао сам да глумим, али се нашег театра нисам одрекао. Наставио сам, с једнаким жаром и упорношћу, да водим 1958. године започету евиденцију позоришне куће, из које су после изникле три моје књиге о њеном историјату.

ДРАГОЦЕНИ ПОДАЦИ

– Вођење позоришне евиденције је, збиља, мукотрпан посао. Имао сам персоналне картоне не само глумаца и редитеља, него и комплетног пропратног особља. Бележио сам ко је, шта и када играо, писао шта се дешавало током сезоне и ван ње, на које се фестивале путовало, ко је каву награду остварио. Кад се све сабере, вредело је тог мог големог труда – поручује Сава Савин.

ВАЖНА УЛОГА

Поменимо Савине глумачке почетке у Кикинди. Чим се Сава доселио у Кикинду похитао је у позориште. Убрзо му је додељена главна мушка улога у „Хасанагиници“. Ваљда, претпоставља, због продорног гласа и беспрекорне дикције. Присећа се осталих у представи. Душанка Влајић играла је Хасанагиницу, султанија је била Љубица Степанов, а ту су још били Јелисавета Шуковић, Станимир Драговић и Жарко Будовалчев.

ПРЕДНОСТ АМАТЕРИЗМУ

– Наше позориште је, након 48 година аматерског деловања, попримило статус професионалне куће. Играо сам, наравно, и даље, без хонорара и било какве новчане надокнаде. Када бих морао да се определим за једну од две статусне варијанте, предност бих дао аматеризму, безрезервно. Зна се и зашто. Позориште је у време аматеризма свакодневно врвело од људи. Сем глумaца, редитеља и осталог позоришног особља, у наше просторије свраћали су љубитељи театра и културе, просветари, школска омладина, чак и радничка класа. Већ на почетку професионализма све то позитивно и лепо је за кратко време утихнуло. Дође публика, одгледа представу и тихо, не застајући, нестане. Закључујем да аматери живе да би играли, а професионалци играју да би живели – јасан је Сава Савин.

М. Иветић

Донаторски концерт „Јефимије“ за прваке у Руском Селу

Igor Crnogorac June 16, 2025

Завршни концерт и приредбу одржало је вечерас Удружење „Јефимија“ из Руског Села. У Основној школи „Глигорије Попов“ наступили су плесачи и фолклорни ансамбли и секције.

– Наш други завршни концерт је донаторског карактера – додељујемо поклоне првацима. Учествују фолклорна секција и студио плеса и КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца – рекла је председница Удружења, Снежана Аћамовић.

Хуманитарни концерти „За ђака првака“ редовна су активност „Јефимије“. Ово младо удружење, уз то, већ постиже значајне успехе на међународним такмичењима.

Ради подизања нивоа културе у свом месту, наводе у Удружењу, организују још низ догађаја: „Рускоселски фестивал плеса – за ђака првака“ поводом Светског дана плеса, Великогоспојински концерт поводом сеоске славе, и Новогодишњи фестивал плеса.

С. В. О.

Плесачи „Јефимије” бриљирали на Светском првенству у Суботици, следи завршни концерт „За ђака првака“

Igor Crnogorac June 15, 2025

Чланови Студија плеса Удружења „Јефимија“ из Руског Села остварили су сјајне резултате на недавно одржаном Светском првенству у плесу у Суботици. Прво место освојила је кореографија „Калифорнија“ у категорији узраста од 7 до 9 година, док је друго место припало најмлађима, узраста од 3 до 6 година, за кореографију „Весели шешири“.

Изузетан успех постигли су и чланови новоформиране фолклорне секције. На фестивалу у Суботици су за кореографију награђени ваучером за учешће на фестивалу у Прагу.

Од оснивања до данас, ово младо удружење бележи низ значајних успеха – на девет међународних такмичења чланице су освојиле чак 22 прва места, девет других, три треће и једно четврто место, као и пет специјалних награда. Недавно су награђене и ваучером у вредности од 300 евра за учешће на плесном кампу у Темишвару, који ће бити одржан у августу.

– Удружење је основано ради унапређења културног живота у селу. Поносни смо на наше сјајне плесаче – каже председница, Снежана Аћамовић.

Као круну плесне сезоне, Удружење организује завршни концерт под називом „За ђака првака“, који ће бити одржан сутра (понедељак, 16. јун), од 18 сати, у сали Основне школе „Глигорије Попов“ у Руском Селу. Осим чланова Студија плеса „Јефимија“, наступиће и деца из вртића „Бубамара“ и чланови Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца. Улазница кошта 350 динара, а након програма биће уручени пригодни поклони будућим првацима.

Удружење „Јефимија“ познато је и по другим догађајима: „Рускоселском фестивал плеса – за ђака првака“ (који се уједно организује и поводом Светског дана плеса, 29. априла), Великогоспојинском концерту поводом сеоске славе, као и Новогодишњем фестивалу плеса. Средства прикупљена од продаје улазница усмерена су ка локалној заједници – између осталог, купљена је и ограда за физичко одвајање вртића од простора Месне заједнице.

У овом удружењу у току је и упис нових чланова свих узраста у фолклорну секцију.

С. В. О.

Прве награде и пуни поени – млади музичари сијали на фестивалима

Igor Crnogorac June 11, 2025

Ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ постигли су изванредан успех на 15. Међународном фестивалу „Музичко пролеће“, одржаном протеклог викенда у Смедереву. На овом престижном такмичењу, које окупља младе музичке таленте из Србије и региона, кикиндски представници освојили су прве награде и максималан број бодова.

Са одсека за саксофон, ученице Јована Вујанић и Сташа Радак, у класи професорке Николине Сувајџић, одушевиле су жири и публику. Уз клавирску пратњу Аполоние Косо, награђене су са максималних 100 поена, чиме су потврдиле и свој изузетан таленат и предан рад.

Сјајне резултате постигле су и ученице одсека за соло певање. Мина Љепоја и Лана Новаковић, из класе професорке Ање Попадић, уз пратњу корепетиторке Олге Мандић, освојиле су прве награде.

Посебно се истакла Лана Новаковић, која је, поред прве награде понела и титулу победнице своје категорије, што представља велико признање и за њу и за рад целог одсека.

Поред ове четири сјајне девојчице, признање је својој школи донела и Андреа Беренг са класе за гитару. Она је, на овогодишњем, 19. „Vojvodina Guitar Fest“-у у Новом Саду, у организацији Асоцијације гитариста Војводине, освојила престижно друго место.

– Имала сам прилику да представљам своју школу и свој град, што је за мене велика част и успех који сам постигла уз помоћ мог професора Борислава Зорића и целокупног особља. Искуство је било сјајно – велика сцена, озбиљна конкуренција и одлична организација! Много сам научила слушајући друге такмичаре, као и на семинару професора Петра Поповића, што сматрам суштинским делом сваког учешћа на овако јаким такмичењима – каже Андреа и додаје да је њен музички сан – наставак образовања, концерти и стални напредак.

Најновији успеси полазника Основне музичке школе још једном сведоче о високом нивоу музичког образовања у Кикинди и о изузетној посвећености ученика и њихових наставника који континуирано нижу успехе на домаћим и међународним такмичењима.

С. В. О.