Култура

Црвенкапа-(4)

Интерактивна и поучна представа за децу, „Ах, та Црвенкапа“, одиграна је синоћ у оквиру Кикиндског лета на сцени у дворишту Курије. Рађена је по тексту и у режији главног глумца Фуада Табучића, у продукцији Балканске позоришне трупе „Ара“.

– Бајку о Црвенкапи проткали смо причом о насиљу, здравом животу, дотичемо се и екологије и свега што добронамерни свет сматра здравим менталним и физичким животом. То је једна мала пучка интерактивна комедија за децу. Имамо девојчицу која се, у недостатку пажње својих родитеља, понаша агресивно. И онда се она кроз љубав, очовечење и људскост, промени. Чак у једном тренутку она мења завршетак бајке јер је насилан, као што у многим бајкама јесте, а ми смо хтели да избацимо ту агресију – рекао је Табучић који представу игра са колегиницом Теодором Антанасковић.

Многобројни малишани који се у нашем граду веома рано препознају као позоришна публика, пажљиво су пратили ову поучну причу и радо учествовали у њој, подржавајући основну идеју и намеру аутора овог сценског дела које се, широм земље, игра већ читаву деценију.

Тера-музеј-(5)

Изложба „Материја супстанце“ биће отворена у среду у 18 сати у Салону Музеја „Тера“ и трајаће до 31. октобра.

У оквиру изложбе биће приказани радови уметница које су биле учеснице Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти претходних деценија. Ова изложба ауторке и кустоскиње Верица Немет  представља омаж уметницама и њиховом наслеђу, као и самој скулптури као трајном запису постојања — где материјал постаје медијум духа, а физичко дело постаје мост између оног што је било и оног што остаје.

Ана Бешлић, Олга Јеврић, Олга Јанчић, Мира Бртка, Дарија Качић и Драгана Илић на „Тери“ су стварале изван институција, у директном додиру са земљом, у ритму сопствене контемплације.

Иако различитих поетика, у глини су пронашле заједнички језик скулптуре: постојан, тих, неизбрисив.

У току трајања изложбе уследиће едукативан пратећи програм који ће укључивати стручна вођења, разговоре о значају скулптуре у савременој уметности као и радионице за децу.

 

Великоселски-дани-концерт-(4)

Манифестација Великоселски дани, која се традиционално одржава поводом Дана Банатског Великог Села, почела је синоћ рок-концертом, а настављена вечерас наступом КУД „Марија Бурсаћ“ и њихових гостију. На великој сцени постављеној на терену ФК „Козара“, приређен је играчки концерт у којем су учествовале све генерације чланова Друштва, као и пријатељска културно-уметничка друштва.

У име локалне самоуправе, присутнима се на почетку програма обратила Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника.

– Ово је веома важан датум за све Великоселце. Културно-уметничка друштва имају значајну улогу јер кроз песму и игру чувају успомене на завичај. Зато ће увек имати подршку Града. Посебно је важно што ову традицију негују и млади људи – то је гаранција да ће се она наставити и да ће се чувати обичаји и култура нашег народа. Данас је важно да покажемо колико култура и музика оплемењују, јер уметност не познаје разлике. она само може да спаја – рекла је Дијана Јакшић Киурски и додала да манифестације попут ове подстичу неговање пријатељских односа, слоге и заједништва, који су нам данас више него потребни.

Председник КУД „Марија Бурсаћ“, Предраг Сантрач, истакао је да на концерту учествује око стотину извођача, у 11 тачака.

– И овога пута смо позвали наше драге госте и желимо да ову радост и емоцију пренесемо публици. Посебно се трудимо да децу усмеримо ка томе да не забораве своје корене – они су наши мали чувари традиције. Публика ће видети игре које су наши преци донели са собом током колонизације – поручио је Сантрач.

Гости концерта били су пријатељи: КУД „Мокрин“ и КУД „Брака Минкови“ из Куклиша, из Северне Македоније. Домаћини и гости из Македоније већ четири деценије негују пријатељство, започето осамдесетих година прошлог века, током снимања емисије „Знање-имање“.

– Желимо да пренесемо поруку млађима да негују фолклорну традицију и продуже пријатељство које су започеле и неговале претходне генерације. То је богатство које остаје – изјавио је Васе Ценев, председник КУД-а из Куклиша.

Након концерта, дружење се наставља уз музику код тенде. Великоселски дани сутра на програму имају такмичење у кувању рибље чорбе на рибњаку „Лагуна“, и, у вечерњим сатима, забавно-музички програм код тенде.

Недеља ће бити најсадржајнији дан манифестације. У 15 сати почиње Крајишки вишебој, док ће сат касније бити отворена изложба слика УЛИКС-а „Џев“. Програм „Дани меда“, у организацији Удружења пчелара „Матица“, почиње у 17 сати. Вече ће обележити концерт Милета Делије, који почиње у 20.30 часова.

Великоселски дани биће завршени у четвртак, 31. јула, спортском манифестацијом, петим „Акватлоном“, који ће се одржати на базену и фудбалском стадиону у селу.

Локовна-колонија-Козарци-(4)

У Новим Козарцима данас је завршена сликарска колонија „Дани Здравка Мандића“, која се претходна три дана одвијала у склопу манифестације „Козарачке летње вечери“.

Двадесетак уметника стварало је у Вили – Галерији Здравка Мандића, на тринаестој колонији у част великог сликара из овог места.

– Пракса је да имамо 10 сликара са територије града и 10 из других места, па су нам ове године стигли и сликари из Зрењанина, Руме, Београда и Новог Сада. Имали су прилику да стварају на слободну тему, свако својим сликарским изразом – каже председник Галерије, сликар Брацо Азарић.

Он додаје да су веома задовољни овогодишњом колонијом, како гости, тако и домаћини, и да су Козарчанима остала вредна и лепа уметничка дела која се могу видети у Галерији.

Манифестација „Козарачке летње вечери“ завршава се вечерас, такмичењем у кувању рибље чорбе на језеру Стрелиште, у организацији Спортског удружења риболоваца „Златни караш“.

С. В. О.

Александар-Саса-Петровиц-(2)

Пуна гледалишта током свих вечери 24. Фестивала народних оркестара најбоље говоре о томе колико АДЗНМ „Гусле“, као организатори, добро познаје жеље и потребе кикиндске публике. Овогодишњи Фестивал је окупио бројне извођаче из земље и иностранства – Румуније, Бугарске, Турске, Северне Македоније – који су својим квалитетним програмима улепшали четири летње вечери под отвореним небом у дворишту Курије.

Фестивал ће вечерас бити свечано затворен концертом пријатеља ФЕНОК-а, врхунског тенора Александра Саше Петровића, првака Опере Српског народног позоришта.

– Ово ми је трећи пут да наступам на Фестивалу, али сам овога пута себи испунио жељу и остао све време трајања манифестације. Уживао сам у сваком програму – каже Петровић.

Он открива да са директором Фестивала, Зораном Петровићем, дели дугогодишње пријатељство и међусобни уметнички респект, те се увек радо одазива његовим позивима.

– Вечерашњи концерт носи назив „Музички стендап – Саша и пријатељи“. Публику очекује музичко путовање кроз разне жанрове, у коме ћемо извести најпознатије композиције – оне које сви знају и воле. Свако ће се, верујем, препознати бар у једној песми. Биће ту и прикладног, питког хумора, на тему мушко-женских односа, музике, љубави – свега што живот чини лепшим – најављује Петровић.

Како каже, на сцени ће му се придружити инструменталисти, његови пријатељи, али ће једини вокал бити управо он.

– Овај фестивал је више од културне манифестације – он је традиција. „Гусле“ и ФЕНОК су центар фолклора, етномузикологије и етнокореологије. Овде се учи, певачи се упознају, млади сазнају много о нашем националном идентитету. То је нешто што морамо озбиљно схватити јер има тежину. Ово није само туристички догађај, већ културолошки значајан фестивал – поручио је Петровић.

Његов наступ ће, нема сумње, испунити двориште Курије до последњег места, а потом ће се спустити завеса на 24. издање Фестивала који слави музику, традицију, виртуозност, прошлост, али и младост и будућност нашег поднебља.

Концерт је заказан за 20.15 и улазак је бесплатан.

етно-камп-(1)

Етно камп, који се 24 године одржава истовремено са Фестивалом народних оркестара у организацији АДЗНМ „Гусле“, завршава се сутра.

Окупио је 25 студента етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штипа из Македоније и ученике средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Међу њима су и Вања Вујичић, студенткиња и чланица из Фолклорног ансамбла „Вила“ и Нађа Бурмас, студенткиња Факултета музичких уметности у Београду.

– На етно кампу сам четврти пут и сваке године то је ново искуство – рекла је Вања. – Теме су занимљиве и пуно тога сам научила о прошлости Срба у Војводини, Мађарској и Румунији. Поред тога, сваки пут стекнем нова пријатељства.

Нађа је из Врњачке Бање, прва је година факултета на одсеку етномузикологија и етнокореологија.

– Годинама уназад слушам о овом етно кампу и сада сам добила прилику да дођем у Кикинду. Одушевљена сам предавањима, програмом који је осмишљен за нас и уопште концепцијом кампа. Пуно тога сам научила и оно што је још важније, знања која сам стекла моћи ћу да применим.

Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

– Ово је јединствена прилика да средњошколци и студенти током лета стекну нова сазнања. Уз стручна предавања, ту је и могућност да пораде на вокалним техникама, науче ново у играчким радионицама, да имају приступ ранијим проучавањима у Мађарској, Румунији и Војводини. Све што су научили моћи ће да покажу публици на концерту. Поред очувања традиције, наш циљ је повезивање студената и академија у региону у чему смо успели и сада се укључују и друге земље – рекла је др Кристина Плањанин Симић.

За учеснике су организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања посетили су мађарско место Батања, румунска Арад и Ченеј и српско Кумане где су видели како изгледа рад на терену.

А.Ђ.

Белеслиц-(5)

Мајка Душана Васиљева преминула је 17. јула 1908. године – на дан када је, 116 година касније, историчар Драган Белеслић, архивиста у Историјском архиву, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ представио резултате свог истраживања. Управо овај податак, добијен прецизним увидом у матичне књиге, мења поједине биографске наводе.

– Да је мајка заиста преминула 1904. или 1905, како неки аутори тврде, Спасоје би био његов полубрат, а не рођени брат, и Васиљев би имао само једну полусестру. Овако, утврђено је да је имао четворо рођене браће и сестара. У литературу је ушло и да је најстарије дете јер нико није истраживао, а он је најстарије преживело дете. Пре њега рођена је његова сестра Загорка која је поживела само две године –  објаснио је Белеслић.

Предавање под називом „Душан Васиљев: биографија и породично стабло“ резултат је шестомесечног истраживања, а комплетан рад биће објављен крајем године у часопису „Аттендите“. Аутор истиче да је реч о првом научном истраживању о Душану Васиљеву које потписује историчар.

– До сада су уз његова дела објављиване кратке биографије, засноване на сећањима његовог брата Спасоја који је објавио Душанова дела после његове смрти, и на усменим изворима. Проблем је у томе што нико није истраживао писане изворе. У свом раду користио сам матичне књиге, домовне протоколе, тестаменте и документацију о занатлијама. Тако сам дошао и до податка да његов отац није био столар, како се годинама погрешно наводи, већ кожар. У литератури су чак помешани подаци његовог оца и стрица – наводи Белеслић.

Васиљевљева биографија до сада је била и непотпуна и нетачна – што је довело и до погрешног тумачења његовог стваралаштва.

– Мој почетни мотив био је да прикажем породично стабло једне познате личности из Кикинде и да их видим као људе, да то не буду само подаци. Када сам завршио, читајући Душанову биографију, схватио сам да није довољно обимна и да има пуно грешака – од рођења до смрти.

Једна од укорењених представа била је и да је песникова породица била веома сиромашна. Белеслић тврди да је то нетачно.

– Док је његова мајка била жива, и све до 1909. године, припадали су вишој средњој класи. Нелогично је да су школовали седморо деце, од којих су сви постали професори, а да су били изузетно сиромашни. То је немогуће чак и данас. Идеја о сиромаштву потиче из контекста Првог светског рата: отац је био на фронту, Душан је са 14 година сам издржавао породицу и школовао се. Држава се тада распада, породица се распада, Душан се одваја и почиње да се тражи. То је био преломни тренутак у његовом животу – тврди Белеслић.

На питање како је, кроз истраживање, доживео Васиљева као човека, одговара:

– Мислим да је био млад, недовољно зрео и несхваћен. Људи који су се бавили његовим делом долазили су са других простора – са југа Србије и из Шумадије, и нису разумели Банат после Првог светског рата. Он је писао управо о том простору, о тој мултинационалној средини која је у једном тренутку остала на ничијој земљи. И геополитичке околности утицале су на песников осећај идентитета. Док се он сели, помера се и граница између Румуније и Краљевине СХС која се правила четири године. Он се губи у националном смислу, чак је покушао да дода „ић“ на презиме како би се интегрисао, али га друштво није прихватило.

На крају, Белеслић изражава наду да ће његово истраживање бити подстицај књижевним критичарима да Васиљевљево стваралаштво сагледају у новом светлу: „Желео бих да овај рад подстакне људе да поново прочитају његове песме у контексту у ком су настале. Тек тада ћемо разумети ко је био Душан Васиљев.“

У препуном холу Народне библиотеке предавање Драгана Белеслића изазвало је велику пажњу, али и питања и додатке из публике, из личних и породичних аспеката оних који су имали контакте са неким од чланова породице Васиљев.

С. В. О.

ФЕНОК-2025-(6)

У дворишту Курије вечерас је званично отворен 24. Међународни фестивал народних оркестара – ФЕНОК, који организује АДЗНМ „Гусле“ уз подршку Града Кикинде и Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе са верским заједницама. Пред бројном публиком, Фестивал је отворила покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић, а госте и домаћине поздравио је градоначелник Младен Богдан.

Пре самог отварања ФЕНОК- а, на бини је уприличено потписивање Протокола о сарадњи са Музејом Војводине. Овај значајан документ потписали су директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић и директор „Гусала“ Зоран Петровић.

– Велика је част и задовољство присуствовати 24. ФЕНОК-у, овако значајном фестивалу једног од најстаријих друштава за неговање традиције и културе Срба, Академског друштва „Гусле“, основаног давне 1876. године. Покрајинска влада преко Покрајинског секретаријата за јавно информисање и односе са верским заједницама већ више од 10 година подржава рад овог друштва кроз конкурсе. Ове године смо подржали три пројекта у вредности од милион динара. Велика је част што наш индиректни корисник, Музеј Војводине, потписује протокол о сарадњи са АДЗНМ „Гусле“. То је веома значајно, не само за Кикинду, него и за читав регион и за нашу земљу јер је ово друштво прави пример чувања традиције, неговања културе и обичаја нашег народа и свих Срба – у нашој земљи и у региону – изјавила је покрајинска секретарка Александра Ћирић Бошковић.

Она је додала да је покренут иницијални састанак како би „Гусле“ прешле на виши ниво и биле под покровитељством Покрајине.

– У току су преговори – председница Покрајинске владе Маја Гојковић је упозната са тим и у току су даљи разговори о томе на који начин ћемо то да реализујемо и на који начин ћемо да помогнемо Друштву, да и даље буду чувари наше традиције и наших обичаја – рекла је Александра Ћирић Бошковић.

Сарадња са Музејом Војводине траје дуги низ година пошто су „Гусле“ једно од малобројних друштава која озбиљно раде на заштити, ревитализацији елемената нематеријалног културног наслеђа и његовој регистрацији, и то управо у сарадњи са Музејом Војводине, изјавио је Зоран Петровић.

–  То није једино поље рада, ми имам и костимски фонд, ношње, много заједничких додирних тачака и сматрам да ће се сарадња у будућности још више развијати и едукацијама и кроз заједничке пројекте. Већ следеће године планирамо да направимо изложбу о историји „Гусала“, као и да прикажемо шта имамо у нашим депоима, и шта радимо на сцени. Желимо да јавност види да ми ово доживљавамо као озбиљну обавезу на којој ћемо озбиљно и да радимо – закључио је Петровић.

Градоначелник Младен Богдан навео је да се кикиндска публика сваког јула радује ФЕНОК-у, што, како је рекао, показује и колико је наш град усмерен на очување традиције, обичаја и културе.

– Град подржава овај фестивал који ће следеће године доживети четвртину века постојања. Стало нам је до тога да буде што богатији и да можемо да пружимо нашој публици квалитетне садржаје, али и да се активно бавимо очувањем културе и традиције. Овај фестивал је велики не само за наш град него и за Покрајину која га је подржала, а важан је и за Србију. Ово је 150. концертна година нашег Академског друштва, најстаријег у Срба, и не смемо заборавити какво културно благо имамо у Кикинди. Зато је наш задатак да га обогаћујемо и у будућности – истакао је градоначелник.

У току Фестивала биће одржано пет концертних вечери, у дворишту Курије, од 20 сати. Вечерас наступају домаћини, АДЗНМ „Гусле“ – Извођачки ансамбл и Велики народни оркестар.

Сутра, среду, биће одржан концерт солистичког певања са гостима из Турске, Северне Македоније и Румуније. У четвртак ће специјална гошћа бити Даница Крстић.

За петак је заказан концерт Етно-кампа, а Зоран Бугарски Брица, вођа ансамбла „Зоруле“ ће довести велики оркестар састављен од новосадских и темишварских тамбураша. Најављује се шаролик и богат репертоар – од Штрауса и романси, до банатског кола, са  изванредним солистима.

Завршни концерт у суботу одржаће тенор Александар Саша Петровић првак Опере Српског народног позоришта и велики пријатељ „Гусала“.

А. Ђ. и С. В. О.

суваца-демо-публика-9

Одличан и темељно припремљен био је овај Девети Сувача демо фест.. Био би ово јубиларни десети да злогласна корона није једне године прекинула традицију овог фестивала. Али и овако је све звучало као да је за јубилеј-скоро па перфектно: од организације, преко избора бендова, до светла, озвучења…

Десетак одличних бендова, доста добра посета, одлична организација, увежбани бендови и расположена публика, могло би се у најкраћем описати овогодишње рок ходочашће код старог млина.

Додуше, у зависности од извођача, некад се није могло прићи ни близу самој бини, а код неких извођача присутни једноставно нису у довољном броју попунили ни прве и све остале редове.
– Музика чини да из године у годину имамо све више пријатеља и да смо сви окупљени око ове идеје која опстаје већ деценију, а највећа захвалност иде на адресу породице Грбић у њиховог бифеа “67”, јер је њихова подршка од самог старта пресудна. Имали смо срећу да ове године није било проблема са струјом, али смо и даље већи део средстава морали да прибављамо путем донатора, а то није ни мало лако, зато би им се још једном захвалио. Оно што ме посебно радује је да се ни ове године није десио ниједан инцидент. -каже организатор Војислав Ђукић.

Фестивал су отвориле младе домаће снаге, дечији хор “Цврчак”, који делује при АДЗНМ “Гусле”. Иако су се врло кратко задржали на бини, измамили су спонтан аплауз, с обзиром да је некима од њих ово и уопште први јавни наступ.

Након “Цврчака”, уследиле су још једне младе снаге, бечејске “Бубамаре” традиционални гости Суваче, који су маестрално извели неке од рок класика, као и микс хитова чувене групе Аба.
Након изванредних Бечејаца, наступили су старији учесници.

Најбољи одјек код публике имали су домаћи састави, “Тхе Фриендс”, “Сајгон”, “Кум”, “Рој”, “Феникс фулади рок”…

– С обзиром да сам део Сувача демо феста од самог старта, морам да кажем да је фестивал узрастао у једну озбиљну концептуалну причу и поприма све озбиљније конотације и Кикинда је препозната на културној мапи захваљујући, између осталог и овом фестивалу и из године у годину све смо боље организовани и поносан сам што успевамо заједничким снагама-навео је Били Кинг, водитељ ове манифестације.


Од група које нису из Кикинде, уз један новосадски, један из Банатског Аранђелова и два Зрењанинска, наступио је и пожаревачки састав “Чврге”.

Генерално, квалитет извођача је био на завидном нивоу. Озвучење и светлосни ефекти одлични, публика расположена.
Додуше, увежбани и с чврстом вером у своје знање, десило се и да се понекад гитаристи занесу па претерају у соло деоницама, желећи да импресионирају присутне и имитирају Радомира Михајловића Точка. Заборављајући на моменат да се точак времена окреће и да су гитарски хероји остали у седамдесетим. На крају, сваки бенд је сам бирао како ће употпунити својих пола сата на бини и чиме (раз)очарати присутне. На срећу, врло мало је било “празног хода” и музичари су показали да су сви заслужили овогодишње учешће на овом престижном фестивалу.

Пожаревачке “Чврге” су наступиле за сам крај. Ауторски, мелодични ска рок састав. Међутим, с обзиром да су наступили нешто пре два часа ујутру, није остало превише публике да их слуша. По једнима овај бенд веома подсећа на “Дубиозу колектив” па стога нису ни хтели да остану да их одслушају. Другима је управо то и био разлог да остану да их чују, јер, како оно гласи она чувена Бреговићева изјава: “Боље да личе на нешто, него да не личе ни на шта”.

Н. Савић

 

 

гусле-фенок-2024-(5)

Овогодишњи 24. Међународни фестивал народних оркестара биће отворен у уторак 15. јула. Прве вечери биће потписан протокол о сарадњи између Музеја Војводине и АДЗНМ „Гусле“. Након тога, по традицији, прве вечери наступиће домаћини. Концерт играчког ансамбла и Великог народног оркестра „Гусала“ у дворишту Курије почиње у 20 сати.

Друге вечери, такође у 20 часова, на сцени ће наступити Народни оркестар Фолклорног ансамбла „Вила“ из Новог Сада, Велики народни оркестар „Гусала“ и солисти. Публици ће се представити и гости из Турске оркестар „Ритам тераписи грубу“, као и Румуније Академски ансамбл студената и професор Западног универзитета из Темишвара.

У четвртак, 17. јула, такође у 20 сати концертно вече отварају Даница Крстић и Велики народни оркестар, Турци и Румуни, као и чланови ансамбла „Македонија“ Музичке академије „Гоце Делчев“ из Штипа.

Петак, у 20 часова, је резервисан за концерт удружених омладинских тамбурашких оркестара „Звуци паноније“. Учествују оркестар Центра тамбурашке културе „Марко Нешић“ из Новог Сада и „Темишварски тамбураши“.

Последњег дана ФЕНОК-а у суботу у 20 сати је вече на ком ће се представити Женска певачка група, солисти, дуети „Гусала“ и Саша Петровић, тенор, првак опере новосадског Српског народног позоришта и део Великог народног оркестра.

У организацији АДЗНМ „Гусле“ од 13. до 20. јула трајаће традиционални етно камп. Научно истраживачка станица музичко-традиционалног фолклора Баната окупиће студенте етнокореологије и етномузикологије из Бања Луке, Београда, Новог Сада, Штип из Македоније. Учествоваће и ученици средњих музичких школа из Краљева, Суботице и Сомбора. Очекује се долазак 25 учесника кампа. Менторка кампа је др Драгица Панић из Бања Луке, а коментори су др Кристина Плањанин Симић и Катарина Николић.

Током седмодневног боравка за учеснике ће бити организована предавања еминентних стручњака из земље и региона и музичке, играчке и певачке радионице. У оквиру истраживања организоваће се и посета у мађарско место Батања, румунско Арад и Ченеј и Кумане где ће студенти моћи да виде како изгледа рад на терену. У оквиру кампа радиће се и на архивирању материјала и његовом чувању.

А.Ђ.