Култура

сове

„Совембар“ већ годинама окупља хиљаде посетилаца и љубитеља природе. Манифестација има едукативни, еколошки и туристички значај, спајајући знање, природу и заједништво у духу овог јединственог симбола нашег града. Ове године, активности су почеле 3. новембра, под слоганом „Сове Кикинду свету препоручују“.

Централни и најдинамичнији дан манифестације биће петак, 28. новембар. Посетиоци свих узраста моћи ће да уживају у богатом програму који обједињује едукацију, такмичења, изложбе и забавне садржаје посвећене заштити и очувању наших чувених кикиндских сова утина.

Јутро отвара изложба „Моја визура – сова утина“ у сали „Партизана“ где ће основци и средњошколци приказати свој доживљај заштитног симбола града. Овај изложбени простор биће отворен за посетиоце од 10 до 14 часова.

Током преподнева, посетиоци ће на градском тргу моћи да уживају у новембарском базару, а у периоду између 10.30 и 12 часова, одржаваће се традиционална „Сова патрола – путем станишта сова ушара“. Бројање сова ће предводити Милан Ружић у сарадњи са члановима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Од 12 часова, у сали „Партизана“ биће одржано финале популарног школског квиза знања. Екипе које су ушле у завршницу надметаће се у познавању света сова, њихове заштите, начина живота и значаја који имају за Кикинду.

Новина у овогодишњем програму је активност „Совембал – маскота сове“, у оквиру које су ученици основних и средњих школа креирали своју школску маскоту сове. У 13 часова у сали „Партизана“ биће организован избор најлепше школске сове.

У 17 часова, библиотека „Јован Поповић“ приредиће совембарски читањац – интерактивну радионицу за малишане предшколског узраста. Као и претходних дана, Народни музеј ће одржати радионицу „Совине супермоћи“ и активности „Шта је сова појела“ и „Совин поглед“, чиме ће и заокружити овогодишњу манифестацију.

драгана-карановиц-лука-2

Као увертира пред промоцију зборника награђених радова са књижевног конкурса “Банатско перо”, Кикинђанка Драгана  Карановић Лука имала је у понедељак 24. новембра изложбу својих слика у Житишту.

Традиционални конкурс литерата, који већ 25 година заредом организује тамошња библиотека, био је прилика да се Житиштани и њихови гости из целе Србије упознају и с Драганиним ликовним стваралаштвом. Овдашњој јавности Драгана Карановић Лука позната је најпре као врстан рукометни тренер, а кад је у питању ликовно изражавање, открива да је овом уметношћу почела да се бави тек недавно- пре четири године.

-Овај догађај у Житишту ћу посебно памтити, јер ми је то била прва самостална изложба и имам само речи хвале за домаћине – каже Драгана Карановић и додаје: -Сликам акрил на платну, а кад је у питању ликовни правац, један мој колега, наставник ликовног, каже да га подсећа на про-импресионизам. Дакле, импресионизам, али са елементима реализма. Од мотива на мојим сликама, присутни су како урбани, тако и природни мотиви, а често сликам и цвеће.

Што се тиче колорита, наводи да углавном бира топле, светле тонове, јер оне зраче, шире позитивну енергију, представљају свежину и радост.

-Љубав према сликању постоји још из детињства. Нисам до недавно имала прилику да се посветим сликарству, јер сам се интензивно бавила спортом. Иако су те спортске активности и даље присутне у мом животу, налазим времена и за овај, код мене релативно нови сликарски хоби. Веома ми је драго што је публика у Житишту позитивно реаговала на моје радове – наводи наша саговорница.

Можда као куриозитет и уједно највећа похвала за једног уметника јесте да је Драгана пред ову изложбу морала да потражује своје слике из приватних збирки, јер нема “на легеру” своја платна, с обзиром да јој стално поручују, а она сама не стиже да наслика онолико радова колико би поштоваоци њеног опуса желели да имају у својој колекцији.

Н. Савић

 

Концерт-совембар-2

У оквиру манифестације Совембар, Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ и ове године је одржала традиционални Концерт под маскама. У свечаној сали Народног музеја, публика је вечерас имала прилику да ужива у наступу 31 ученика, уз подршку школског хорића, а на сцени су се представили ученици свих десет одсека, потврђујући ширину и снагу музичког образовања у Кикинди.

Вукашин Дукић, ученик четвртог разреда музичке школе, вечерас је свирао клавирску композицију „Царнивал ин Рио“ Вилијама Гилока.

-Припадам одсеку Еве Арањош Француски. Припрема за концерт је била веома лепа и лагана. Иза себе имам сигурно више од пет наступа на концертима – објаснио је Вукашин.

Његов вршњак, Андрија Дукић, такође четврти разред, извео је композицију „Ковитлац“ на хармоници.

-Припадам одсеку Тамаре Рађеновић. Уживам у процесу припреме за концерт и већ сам имао више наступа.

За Јовану Вујанић, ученицу трећег разреда музичке школе на одсеку за саксофон, Совембар је посебна манифестација.

-Свиђа ми се идеја концерта под маскама, веома је креативна. Сваки пут кад наступам на овој манифестацији доживљај је другачији. Најлепши део припреме био је почетак, јер ме одмах занесе музика, а крај композиције је било најтеже научити јер је енергичан и захтева пуно вежбе – поделила је са нама Јована.

Њена вечерашња изведба „Дивертиссемент Тзигане“ била је један од упечатљивијих тренутака програма.

Директорка школе, Маргита Детари, подсетила је да је Музичка школа већ годинама део Совембра и да овај концерт постаје све омиљенији ученицима.

-Ученици су срећни и задовољни, сваке године имамо све већи број учесника. Иако је концерт познат по маштовитим маскама, неки млади музичари нису желели да сакрију лице. Кажу: „Ако ја ставим маску, неће се видети мој лик“. За уметника је важно да публика зна ко наступа и да он може да комуницира са њом – објаснила је Детари.

Директорка је најавила и следећи велики догађај.

-Новогодишњи концерт ове године биће у Народном позоришту. Наступаће соло певачи, а учествоваће и наставници соло певања. Позивам наше суграђане да дођу – биће прави спектакл.

Колунѕија

Културни центар организује јединствен музички догађај који ће љубитељима класичне музике пружити ретку прилику да уживо чују једног од најзначајнијих српских виолиниста – маестра Јована Колунџију. Поклон концерт биће одржан у суботу, 6. децембра, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Народног музеја Кикинда.

Колунџија, признат као један од највећих виртуоза виолине у земљи и региону, наступиће уз клавирску пратњу Наде Колунџије, што овом концерту даје посебну уметничку вредност. Организатори истичу да је улаз бесплатан, те позивају све суграђане да искористе прилику да присуствују врхунском музичком догађају.

Концерт се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Т. Д.

Дани-ТП-2025-(8)

У Банатском културном центру у Новом Милошеву 22. новембра свечано су отворени 26. Дани Теодора Павловића, традиционална манифестација посвећена једном од кључних обновитеља и реформатора Матице српске. Централни догађај отварања било је уручење Награде „Теодор Павловић“ за животно дело и Награде за најбољу књигу овогодишњем двоструком лауреату, проф. др. Миливоју Ненину, дописном члану САНУ.

Отварању манифестације присуствовали су и говорили др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и Радован Влаховић, оснивач манифестације и директор Банатског културног центра, који су упутили поздравне речи. О стваралаштву и научном доприносу лауреата говориле су проф. др Зорица Хаџић Радовић и проф. др Горана Раичевић, дописни члан САНУ, док је награде уручила Сенка Влаховић, уметнички директор Банатског културног центра.

Програм је употпуњен музичким наступом вокалне солисткиње Катарине Сочин, уз пратњу Светозара Одаџића на хармоници, а свечано вече водила је Наташа Бундало Микић.

Проф. др Миливој Ненин овогодишње признање за најбољу књигу добио је за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД „Просвјета“, Загреб, 2024), које је жири препознао као изузетно истраживачко, проницљиво и стилски препознатљиво остварење. Ненин (Лок, 1956) је истакнути књижевни историчар, критичар и есејиста аутор 26 књига и приређивач 43 издања. Његов научни рад обухвата широк спектар тема – од проучавања канонских аутора попут Милоша Црњанског, Иве Андрића и Милорада Павића, до поновног увођења у књижевни оптицај аутора који су деценијама били занемарени или потиснути, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Посебан допринос дао је изучавању књижевне периодике – „Крфски забавник“, „Књижевни Југ“, „Идеје“ – као и приређивању драгоцене преписке српских писаца. Као критичар познат је по прецизности, јасноћи и аргументованим полемикама, док се као проучавалац модерне и премодерне књижевности издвојио минуциозним увидима и способношћу да осветли запостављене токове српске књижевне традиције.

У образложењу жирија истиче се да је Ненину заједнички именитељ свих радова истраживачка страст, неуморно трагање за чињеницама и умеће да их представи читаоцима на приступачан и привлачан начин.

Дани Теодора Павловића одржавају се уз подршку Општине Нови Бечеј, у организацији БКЦ-а и Матице српске. Овогодишњи програм траје током новембра и децембра, на две локације: у БКЦ-у и у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ у Новом Милошеву. Манифестација је посвећена чувању успомене на Теодора Павловића, првог секретара Матице српске, уредника Летописа и родоначелника српске журналистике.

Т. Д.

 

позористе-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић је открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.

разница-библи-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

ненин-2

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности  – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

библиотека-јубилеј-(9)

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је  180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

 

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе  дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима  који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

А.Ђ.

награде-библиотека-7

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.