Култура

Страус-4

У свечаној сали Народног Музеја, вечерас је одржан „Јохан Штраус концерт 2025“, у организацији Немачког удружења Кикинда, поводом 200. годишњице рођења овог чувеног композитора. Публика је уживала у програму у извођењу реномиране уметнице и оперске певачице Памеле Киш Игњатов (сопран) и Стефана Ракића (клавир).

 

Концерт је, осим валцера Јохана Штрауса ИИ, обухватио и разноврстан музички репертоар који је публику повео на путовање кроз епохе и стилове – од барока и романтизма до филмске музике и оперете.

-Имам дивну сарадњу са Немачким удружењем из Кикинде и заједничким снагама се трудимо да уметност представимо на прави начин. Направили смо интересантан микс како би публика прошла кроз различите епохе и доживела нешто посебно – рекла Киш Игњатов, додајући да јој је увек драго кад наступа у Кикинди, где је како каже, публика „надахнута и пуна емоција“.

 

Да овакви догађаји имају шире значење потврдила је и Милена Вукашиновић, чланица управног одбора Немачког удружења и наставница немачког језика и књижевности.

-Овај догађај много значи и за удружење и за локалну заједницу. Сваке године се трудимо да организујемо барем један културни програм за наше суграђане и оне који имају немачко порекло. Пројекат већ годинама подржавају Немачки национални савет и хуманитарно удружење Немаца „Герхард“ из Сомбора – рекла је Вукашиновић, истичући да су концерти увек добро посећени и да сала Народног музеја редовно буде пуна.

Публика је и овог пута показала да препознаје квалитет. Међу посетиоцима био је и вајар Борис Стапарац, који је изјавио да је концерт доживео као право уметничко искуство.

-Дошао сам вечерас због Памеле, пошто је она примадона наше опере, жена која има предиван глас и то је нешто што човек треба да доживи. Иначе сам љубитељ класичне музике – казао је Стапарац.

Вече посвећено Штраусу  показало је да Кикинда негује високу културу и да су класика и уметност и даље живо присутне у срцима публике.

Зоран-Петровиц

Традиција је темељ постојања и опстанка српског народа оног краја под туђинском влашћу, у периоду ратова и данашњих изазова које носи модерно доба.

Друштво за неговање музике „Гусле” следеће године обележава 150 година постојања –  афирмише, чува и негује српску традицију, музику, игру и обичаје, афирмишући тако на најбољи начин српску културу у земљи и иностранству.

Гост подкаста је дугогодишњи директор ГУСАЛА, господин Зоран Петровић.

 

љиљана-3-слика

Седам кикиндских сликара, чланова Галерије „Здравко Мандић“ учествоваће  9. новембра на Покрајинској смотри ликовних уметника-аматера у Новом Бечеју.

Сликари из нашег града најпре су прошли општинску, потом и зонску смотру, и за покрајинско учешће изабрани су радови Тања Ножице, Светлане Петров Рацков, Смиљане Шалго, Душанке Пап Вујовић, Милана Драгољевића, Љиљане Богосављев и Драгане Лука Карановић.

Селектори ликовних радова били су историчар уметности Срба Игњатов и председник Савеза аматера Војводине Саво Мучибабић.

Н. С.

имаге-2025-11-07-105104114

Четврти пут, у Културном центру, вечерас од 18 часова, на рођендан Николе Васића Тополовачког, биће додељена Повеља која носи његово име. Повељу додељују Културни центар, у којем је овај сликар и песник био запослен и Клуб књижевника „Душко Трифуновић”, чији је Васић био оснивач и први председник.

Признање су ове године заслужили кикиндски песник Миодраг Бркин и зрењанинска поетеса Маја Пандуров. Бркин, садашњи председник Књижевног клуба „Душко Трифуновић”, објавио је четири поетске књиге, а у припреми је пета.

Маја Пандуров, зрењанинска новинарка и књижевница, осим писаном речју, успешно се бави и фотографијом и према речима Ружице Васић, Николине супруге, управо је она својевремено Николи одшкринула врата зрењанинске књижевне сцене, на којој је оставио значајан траг. Њихова књижевна сарадња била је изузетно плодотворна и Маја је била чест гост овдашњег Клуба.

Подсетимо, Васић (1956-2013) је за живота објавио десетак поетских књига за децу и одрасле, као сликар је имао више десетина самосталних и групних изложби, а покренуо је и књижевно гласило „Наша реч”. Повеља се традиционално додељује по једном уметнику из северног и средњег Баната, дакле с подручја за која је Васић пореклом и стваралаштвом највише био везан.

Н. С.

позористе-ноц

Позоришна сцена у Кикинди у суботу, 8. новембра, у 20 часова биће место сусрета публике са емотивно снажном и интроспективном представом „ОНА“ – ауторским пројектом који на суптилан и дубок начин истражује женски идентитет данас.

Комад је настао по мотивима драмског текста „Хана и Хана“ и испреплетен је аутентичним исечцима из женских блогова, уобличеном у јединствену драмску структуру. Главна јунакиња Хана представља колаж различитих исповести – глас многих жена које преиспитују себе, своје улоге и границе.

„ОНА“ је драма о трагању за смислом у свакодневици, о буђењу из „млаког транса“ живота и суочавању са сопственим мислима, страховима и жељама. Кроз призму једне тридесетогодишње жене, представа отвара теме кризе идентитета, потребе за љубављу мајчинством и прихватањем себе.

Резервације улазница могу се извршити на број телефона 0230/422-638.

наградајованпоповиц-1

Жири за доделу регионалне књижевне награде „Јован Поповић“ објавио је најужи избор у ком
су се нашла  четири рукописа. Конкурс је расписала издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.

Међу четири рукописа су „Кућа за снове“ који је написала Андреа Протић (Нови Сад), „Плава Уна“Хане Растодер (Подгорица), „Обале добре воде“ Милоша Живановића (Београд) и „Соба за буђење“ Наталије Миловановић (Љубљана).

Име ауторке/аутора награђеног рукописа биће познато 18. новембра на додели награде која
подразумева уручење плакете и објављивање уређене књиге у издању „Партизанске књиге“, уз
потписивање стандардног издавачког уговора. На конкурсу су учествовали ауторке и аутори
из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и
позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. „Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.

Конкурс за регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ подржало је Министарство културе Републике Србије.

совине-супермоци-4

У оквиру манифестације Совембар у Народном музеју одржавају се радионице под називом „Совине супермоћи: слух и вид у акцији“ које су већ првих дана привукле бројне школске групе и показале се као пун погодак.

Деца уз помоћ музејске саветнице и дипломиране биолошкиње Љубице Војводић на забаван и едукативан начин откривају чудесни свет сова: како виде, чују и сналазе се у мраку. Кроз интерактивне задатке, презентацију и прављење „двогледа“, ђаци добијају прилику да макар на кратко „погледају свет очима сове“.

-Деца веома лепо реагују на нову радионицу о совиним супермоћима. Трудимо се да их потпуно укључимо, да накратко покушају да виде и чују као сове. У овом тренутку, нашу децу мало шта може да изненади, јер Кикинда већ дуго ради на едукацији о совама утинама. Али увек се нађе нешто што их одушеви: најчешће величина совиних очију или податак да сове прво „виде“ ушима – рекла је Војводић.

Да је радионица заиста инспиративна потврђују и сами учесници.

-Много волим сове јер изгледају као неки орлови а имају више супермоћи од њих. Најзанимљивије ми је било кад смо правили двогледе, совин вид је њена најбоља моћ – причао нам је Алекса Борисов, ученик трећег разреда ОШ „Јован Поповић“.

Његов друг, Вук Мајданац, такође ученик трећег разреда исте школе, додаје да је данас научио нешто ново.

– Знао сам да сове имају добар вид и слух јер ми је бака причала, али данас сам сазнао да могу јако брзо да лете. Волео бих поново да дођем на ову радионицу – поручује Вук.

Деца су заиста уживала, што је приметила и учитељица Наташа Јерковић.

Ово је веома креативна радионица која подстиче децу да размишљају изван школског оквира. Чули смо доста нових информација које не постоје у редовном градиву, а деца су све време била веома активна и заинтересована. Сигурна сам да ће им ово искуство значити у даљем школовању – истакла је Јерковић.

Радионице „Совине супермоћи: слух и вид у акцији“ одржавају се у просторијама Народног музеја сваког дана од понедељка до суботе, а намењене су деци школског узраста од 6 до 12 година. За учешће је потребна претходна најава на број телефона 422-500.

Подсетимо, у оквиру „Совембра”, од уторка до суботе, од 16 до 20 сати, у Музеју су организоване и радионице за децу и родитеље, за које није потребна претходна пријава.

стеел-хелмет-4926127-1280

У Великој Сали Културног центра Кикинда 19. новембра биће приказан документарни филм „Кајмакчалан“.

Реч је о остварењу заснованом на досад необелодањеном открићу историчара Бојана Пајића, о аустралијским добровољцима који су се борили у Великом рату на Солунском фронту на страни Србије. По сценарију поменутог историчара Пајића и Бориса Трбића, који је уз Драгана Пајића и и редитељ, Кикинђани ће моћи да виде мало познате историјске чињенице приказане у шездесетак минута кроз судбину аустралијских добровољаца који су стали под српски стег.

У филму говоре истакнути историчари из Србије и Аустралије, а Пајић је, истражујући ову грађу дошао до податка да је преко 1500 људи из Аустралије и Новог Зеланда дошло да помогне српској војсци.
Трбић, који је сценариста, уједно је и филмски педагог на Универзитету „Свинбурн“ у Мелбурну, док је Гавриловић, који такође живи на поменутом континенту, аутор многих запажених документарних филмова.

Како се наводи, у најави, податак који чини окосницу филма никада није навођен у званичној аустралијској историографији и ово је у неку руку исправљање једне историјске неправде.

Филм је сниман осамнаест месеци и прати аутентичне локације из Првог светског рата. Радња прати Пајића током његовог путовања кроз Србију, Македонију и Грчку, уз његова сведочења, као и казивања потомака аустралијских бораца.

Пројекција филма заказана је за 18 часова у Великој сали КЦ

Н. С.

Сенка-Влаховиц

Из пера визуелне уметнице, илустраторке и дизајнерке књига Сенке Влаховић, изашла је нова публикација „Илустрација књиге за децу”. Овај својеврсни уџбеник, али и одличан приручник, обухвата област која досад скоро да и није научно третирана.

Атрактивног, четвртастог формата, богато илустрована, писана приступачним језиком, ова књига представља драгоцено штиво не само проучаваоцима и теоретичарима ове области, него и такозваним обичним читаоцима. На скоро 170 страна у пуном колору, поменута књига обрађује и сабира све референтне домаће илустраторе књига за децу кроз повест и научно утемељено третира проблематику ове занимљиве теме.

Наведена публикација је плод ауторкиног десетогодишњег истраживања и обједињује велики број њених текстова везаних за ову тему. Књига обухвата не само Сенкине научне радове, него и образложења жирија у којима је била члан, њене текстове из периодике и другу грађу, обогаћену репрезентативним визуелним примерима најзначајнијих илустратора с овог подручја.

– С обзиром на то да се поменутом тематиком бавим годинама, уочила сам да постоји потреба за оваквом једном књигом- каже ауторка. – Циљ ми је био да се статус илустрације књиге подигне на виши ниво него што је био до сада, јер илустрација као уметничка дисциплина то заслужује- наводи Сенка Влаховић.

– Мото ове књиге је „И илустрација је девета уметност”, с обзиром на њену сродност са стрипом, тако да у савременој теорији сматрамо да је илустрација једнако вредна као и сва друга дела високе уметности, а не само као део примењене или популарне културе и дизајна. У нашој стручној јавности, срећом, већ одавно преовлађује мишљење да је илустрација текста засебно уметничко дело, а не пропратна грађа уз неки текст. Дакле ми илуструјемо са писцем, а не за писца, и илустрација није слушкиња текста- указује ауторка.

Излазак ове књиге чији је издавач Банатски културни центар, подржао је Покрајински секретаријат за културу, на конкурсу из 2024. године, а досадашње успешне промоције Београду и Зрењанину показале су да постоји велико интересовање за ову тематику.

Н. С.

 

едјсег-младе-звезде-(3)

У организацији удружења грађана „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Тини Цсиллаг“ односно „Младе звезде“.  Манифестација је одржана јубиларни, 10. пут, а Вивијен Фазекаш из „Кекенда“ истиче да су окупили децу и младе из Војводине.

-Имали смо 25 учесника из Кикинде, Сајана, Нове Црње, Торде, Сенте, Чоке и других места. Младе звезде од предшколског узраста до осмог разреда основне школе приредиле су нам одлично вече. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменула је Вивијен Фазекаш.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу.

-Манифестација је прилика да деца покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Значај овог такмичења је и неговање језика, обичаја и културе Мађара.  Уједно ово је прилика да покажу све своје таленте, да стекну нове пријатеље и искуство – истакла је Мелита Гомбар.

Поводом „Халлоwеена“ сви учесници имали су маске које жири оцењивао. Новина је да је наступио бенд из Суботице „Аломполгарок“ који су увеличали ово вече.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

А.Ђ.