Култура

позористе-1

Поводом великог јубилеја – 75 година од оснивања, Народно позориште Кикинда 2. децембра приређује богат програм којим ће обележити свој вишедеценијски рад, уметнички развој и дугу традицију аматерског и професионалног театра у нашем граду.

Вршилац дужности директора, Бране Марјновић, подсетио је да је 2. децембра 1950. године Скупштина општине донела одлуку о оснивању аматерског позоришта, као и да је кикиндска сцена 1992. године добила статус професионалног театра. Он је истакао да хронолози бележе изузетно богат позоришни живот у Кикинди и пре званичног оснивања, те да су још крајем 18. века немачки студенти на овим просторима извели прве представе.

-Срећа је што наша кућа води озбиљну архиву о представама и људима који су својим радом обележили позориште. Од осамдесетих година имамо и аудио-визуелне записе, што је драгоцен материјал за обележавање овог јубилеја – рекао је Марјановић. Он је нагласио да је постојање професионалног позоришта у граду величине Кикинде привилегија коју треба чувати, јер она сведочи о трајном улагању у културу.

Како истичу у позоришту, за јубилеј пажљиво је осмишљен програм који ће окупити публику, глумце и сараднике у вечери посвећеној времену, стварању и људима који су градили кикиндску сцену.

Из маркетинг службе позоришта, Милена Живков представила је детаљан програм.

-Почињемо у 18 часова изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је припремила позната костимографкиња Татјана Радишић, која ће уједно и отворити изложбу. Од 19.30 часова, следи пројекција кратког филма са избором најзначајнијих сцена из претходних представа, док ће од 20 часова публику очекивати јединствен програм – разговор са свим глумцима ансамбла на великој сцени. Разговор ће модерирати глумица Тања Марков Крижан, која ће са колегама поделити анегдоте и приче „иза сцене“. Свечано вече биће заокружено у 21 час доделом признања и повеља Народног позоришта заслужним појединцима, сарадницима, члановима ансамбла и особљу које не видимо на сцени, али чији је рад од суштинског значаја – објаснила је Живков.

Марјановић је открио и да ће бити додељена повеља за животно дело – личности која је дала немерљив допринос развоју позоришта, најпре у аматерском, а затим и у професионалном периоду.

-Ово позориште је годинама било једно од најбољих у Југославији, награђивано на фестивалу у Хвару а касније и у Требињу. Да није било снажне аматерске екипе, не би било основа ни за каснији професионални статус – истакао је Марјановић, напомињући да се имена добитника за сада држе у тајности.

Улаз на све програме је бесплатан, а из позоришта поручују да желе да 2. децембар буде дан када ће се грађани Кикинде окупити око своје сцене и заједно прославити важан јубилеј.

Т. Д.

разница-библи-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

ненин-2

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности  – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

библиотека-јубилеј-(9)

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је  180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

 

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе  дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима  који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

А.Ђ.

награде-библиотека-7

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.

Милос-Зивановиц

Жири за доделу књижевне награде „Јован Поповић“ Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић (председник) једногласно је донео одлуку да  признање за 2025. годину припадне Милошу Живановићу из Београда за рукопис поеме „Обале добре воде“. У конкуренцији се нашло 217 наслова, а Милош Живановић је награђен плакетом, као и објављивањем рукописа у издању „Партизанске књиге“.

Поема „Обале добре воде“, писана као септет, истиче се по поетској и поетичкој сложености, семантичкој вишеслојности, те стилском и језичком мајсторству. Развијајући средишње мотиве губљења домовине и расељеништва услед историјских ломова, дело не пропитује узроке тих ломова већ наглашава разорну снагу и последице које они неминовно остављају на појединце и заједнице, битно одређујући њихове егзистенције али и поимање сопственог идентитета. Иако полази из јасно назначеног контекста распада Југославије почетком 90-их година прошлог века, универзалност централне теме постигнута је, уверљиво, на неколико нивоа – литерарно, идејно и значењски. Низањем слика по принципу асоцијација и аналогија исткана је сложена мрежа личних и колективних сећања и доживљаја, а бројним референцама суптилно се упућује на понављања историјских процеса кроз епохе на Балкану, у Европи, али и било којој територији од постанка цивилизације, стоји у образложењу жирија.

Милош Живановић (1976) је аутор шест књига песама, прозних текстова  и романа.

Регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ на годишњем нивоу додељује издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак промоције савремене регионалне књижевности, као и симбол сећања на великог кикиндског, српског и југословенског писца. Доделу признања подржало је Министарство културе.

 

Јефимија-3

Чланице удружења „Јефимија“ оствариле су запажене резултате на Фестивалу уметности „Арт оф мовемент“, одржаном 15. новембра у Суботици, освојивши чак четири награде у различитим категоријама: прво, друго, треће и седмо место. Овај изузетан успех добија на још већем значају када се узме да је конкуренција укључивала клубове са дугогодишњом традицијом и искуством. Упркос томе, чланице „Јефимије“ су се представиле храбро, посвећено и достојанствено, поносно репрезентујући свој клуб и град.

Организатори су похвалили учеснице из Удружења „Јефимија“, уручивши им плакету и истакавши њихову енергију и дух заједништва. Клуб се захваљује организаторима на указаном поштовању, као и свим који подржавају њихов рад и труд.

Посебна захвалност упућена је родитељима чланица, који несебично помажу у организацији и подршци клуба, потврђујући да су, уз труд и заједништво, успех и напредак неизбежни.

КУД-МОКРИН-(1)

Мокрин је протеклог викенда био домаћин 16. Међународни сусрети фолклорног стваралаштва протекла је у знаку традиције и уметничког стваралаштва. Извођачки ансамбли из Србије и Румуније представили су традицију из крајева из којих долазе, а публика је имала прилику да ужива у наступима културно-уметничких друштава „Мокрин“, „Јана“ из Београда, „Ђидо“ из Бечеја, Дома културе Сивац и „Круна“ из Српског Семартона из Румуније.

-Програм је обухватио српске игре из Бачке, Влашке игре, игре из Баната, игре из Ниша, околине Београда, Шумадије, Шопског краја, Босилеградског крајишта и Лесковц – истакао је председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић. – Ансамбли су својим наступима допринели очувању и промоцији културног наслеђа, а свака изведба била је доказ техничке вештине и дубоког поштовања према традицији.

КУД „Мокрин“, једно од највећих сеоских друштава са више од 200 активних чланова, недавно је добио нове чланове управе, што је донело нову енергију и подстрек за даљи развој програма и активности.

Сусрети фолклораша су одржани под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Месне заједнице Мокрин, потврђујући значај манифестације за очување културног идентитета региона.

А.Ђ.

библиотека-кикинда
Народна библиотека „Јован Поповић“ ове године обележава 180 година постојања и рада. Тим поводом, у уторак, 18. новембра биће организован богат свечани програм.
Током готово два века постојања, библиотека је била чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.
Јубилеј ће бити обележен низом догађаја тако да је у 14 сати промоција сликовнице о библиотеци, аутора Роберта Такарича, сат времена касније је додела награда ауторима најбољих литерарних и ликовних радова, а за 18 часова Свечана академија поводом 180 година Библиотеке
Програм ће бити уприличен у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ , уз присуство уважених гостију и представника културног живота града.
КУД-Козарци-2

Фестивал „Орфеј”  је под један кров Коларчеве задужбине с љубављу угостио перјанице наше фолклорне сцене, искрених вишегодишњих чувара народне традиције. Међу њима су били и чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић” из Нових Козараца.

– Не постоје речи којима бих описао овај величанствен тренутак за КУД „Петар Кочић” и мене лично- пун је сјајних утисака Милан Вашалић, руководилац КУД-а. – Бити равноправан учесник овог четворочасовног сценског спектакла је успомена за цео живот и много више од тога. Такође, и потврда правог пута, посвећеног рада и неизмерне љубави. У недељу увече Кочићи су били међу лауреатима чувара српске традиције- каже Вашалић и захваљује се домаћинима на срдачном гостопримству.