Култура

Тркуља-7

У Галерији Културног центра синоћ је отворена мултимедијална изложба уметнице Иде Тркуље под интригантним називом „(Кад ме питају) Чиме се ти бавиш?“. Ова поставка, која ће бити отворена наредних десет дана, приказује разноврсност стваралаштва младе ауторке – од дигиталних илустрација и дизајна за видео игре, до фотографија, цртежа и рељефних слика.

 

Како сама уметница каже, идеја је проистекла из једног једноставног, али често понављаног питања.

-Била сам инспирисана управо тиме што ме људи стално питају чиме се бавим. Бавим се различитим облицима уметности, али то до сада нисам приказивала својим суграђанима. По струци сам инжењер фотографије, али осим тога, бавим се и дигиталном илустрацијом, илустрацијом дечијих књига, дизајнирањем тетоважа, графиком за видео игре… Укратко има свега дигиталног. Ово је начин да Кикинђанима коначно покажем све оно што радим – рекла је Тркуља.

Један део поставке посвећен је личним, интимнијим радовима – њеном „хоби кутку“.

-Најдражи су ми рељеф лотоса који сам скоро завршила и једна слика коју сам заједно са двогодишњом ћерком бојила. То је посебан моменат за мене – додаје Ида са осмехом.

Као сертификовани инструктор јоге пилатеса и персонални тренер, Тркуља у свом стваралаштву види повезаност између дисциплине тела и израза духа.

-У јоги сам пронашла равнотежу. Унутрашња дисциплина и спољашњи израз хране се из истог дела стваралаштва – објашњава уметница.

Заменица директора Културног центра, Тања Ножица, изразила је задовољство што је управо Кикинда домаћин једне овако необичне и свеобухватне изложбе.

-Ми редовно организујемо изложбе различитих уметника, али ова је по много чему посебна. Ида је млада уметница која се бави широким спектром креативних области. Драго ми је што јој је ово прва самостална изложба у родном граду“ – рекла је Ножица.

Посетиоци су такође поделили своје одушевљење.

-Ида је изузетно талентована на свим пољима. Мислим да је ова изложба велики подстрек не само за њу, већ и за друге младе уметнике да се осмеле и покажу свој рад – истакла је суграђанка Гордана Лаковић.

Професорка Сибил Петењи, која је пратила Иду још током студија, описала ју је као уметницу богатог израза и дубоке интроспекције.

-Кроз њене радове види се истраживање женског идентитета, повезаности са земљом, са собом. Њени радови су попут бајки – пуне таме, али и љубави и животне радости. Ида ствара нове светове, било да ради на екрану, на кожи или кроз објектив – казала је Петењи.

 

Страус

Немачко удружење Кикинда позива суграђане на Јохан Штраус концерт 2025, који ће бити одржан у суботу 8. новембра у 18 часова у свечаној сали Народног музеја Кикинда.

Публика ће уживати у изведбама познатих дела великог композитора у извођењу Памеле Киш Игњатов (сопран) и Стефана Ракића (клавир).

Концерт је посвећен 200. годишњици рођења Јохана Штрауса ИИ, великог мајстора валцера чија музика и данас инспирише љубитеље класичне уметности широм света.

Организатори позивају све љубитеље музике да својим присуством увеличају овај свечани јубилеј.

позористе-ноц

Кикинђане током новембра очекује богат и разноврстан позоришни програм. Публика ће имати прилику да ужива у гостовањима, комедијама и савременим ауторским пројектима, а наши глумци ће гостовати и у другим градовима.

Месец започиње гостовањем ансамбла Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина који ће у суботу, 8. новембра у 20 часова извести ауторски пројекат „Она“ у режији Мие Кнежевић. Наредне суботе, 15. новембра у истом термину, на сцени ће бити комедија Марка Камолетија „Пиџама за шесторо“ у режији Оливере Ђорђевић.

Публика ће 18. новембра имати прилику да погледа представу „Љубавно писмо“, коју потписују Зоран Бачић и Златан Фазлагић у режији Драгана Остојића, док 22. новембра стиже прича о савременим односима – „Савршен партнер“ Мира Гаврана у режији Тијане Васић.

Крај месец доноси и другу репризу представе „Херој нације“ Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић, која ће бити изведена 25. новембра у 20 часова.

Ансамбл кикиндског позоришта и овог месеца гостује на фестивалима. Од 1. до 5. новембра учествује на фестивалу „Златна вила“ у Приједору са представом „Србија Алл Инцлусиве“ Владимира Ђурђевића у режији Мрка Мисираче, док ће 29. новембра наступити на фестивалу „Публикум“ у Кули са комадом „Ковачи“ Милоша Николића у режији Тијане Васић.

 

цигра1

Друштво за помоћ МНРО „Чигра“ у суботу је било домаћин девете ликовне колоније под називом „Хумани уметници за „Чигру““. Осамнаест сликара из Сомбора, Београда, Новог Милошева, Нових Козараца и Кикинде одазвало се позиву да своје време и радове донирају за племенит циљ.

– Колонију је подржала локална самоуправа по пројекту удружења грађана од посебног значаја за град за 2025. годину. Све слике које данас настану, наши суграђани моћи ће да купе и на тај начин потпомогну рад друштва за помоћ МНРО. Сва средства која скупимо употребићемо за уређење просторија и потребе наших чланова, а тренутно је најхитније реновирање фасаде, изјавила је Биљана Недомачки, секретар удружења.

Међу учесницима из Сомбора, затекли смо и Мину Шево, сликарку и представницу удружења „Арт Ностра“. Иако су њене колеге претходних година сарађивале са „Чигром“, Мина се први пут придружује овом пројекту.

– Наше удружење подржава хуманитарни рад. Стога смо дошли да урадимо нешто корисно али и да се дружимо, да разменимо искуства и да нам буде лепо у свету боја, рекла је Мина Шево.

Ликовна колонија трајала је један дан, а грађани су могли да обиђу уметнике и да на лицу места виде како од празног платна настаје уметнички рад. Уметници су стварали дела разноврсних мотива од пејзажа и студија коња, до мртве природе, свако кроз свој препознатљив израз и технику.

Иначе, стручни тим друштва за помоћ ментално недовољно развијених особа „Чигра“ тренутно ради са двадесет и пет корисника узраста између три и педесет година. Иако локална самоуправа као и сектор за заштиту особа са инвалидитетом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања подржавају њихов рад, додатна финансијска средства су увек неопходна. Стога сликари и учесници ове хуманитарне колоније позивају све Кикинђане да куповином слика и сами допринесу овој добротворној мисији.

Т. Д.

 

хор-едјсег-(2)

Културно уметничко друштво „Еђшег“ сутра, 18. октобра, организује 9. Сусрет хорова. Кикиндској публици представиће се пет хорова из Новог Кнежевца,Мола, Нове Црње, Руског Села, Сајана, као и домаћини.

Манифестцаија почиње у 17 сати у сали „Еђшега“ и како најављују организатори циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде.

позористе-ноц

Из Народног позоришта Кикинда обавештавају да су, због болести глумца, отказане представе “Херој нације” (заказана за 18.10) и “Пиџама за шесторо” (заказана за 25.10).

ИМГ-20251016-175708

У Галерији Културног центра отворена је изложба слика аматерског уметника Драгана Дмитрова из Орловата, који се више од пола века, како каже, „чисто из љубави“ бави сликањем. Његова прва самостална поставка у Кикинди обухвата око четрдесет радова насталих у последњих пет година – уља на платну која доносе портрете, пејзаже, животиње и иконографске мотиве.

– Сликам све што ми падне на памет, све што видим и што ме покрене. Покушавам то да пренесем на платно, без претензија, без калкулација. Ја сам аматер, али се сликањем бавим скоро пола века – из чисте љубави, каже Дмитров.

Његови радови одишу топлином, непосредношћу и искреношћу која долази из дугогодишње посвећености и радозналости. Каже да је све почело још у школским данима:
– У основној школи сам почео да цртам, спонтано, без икаквог утицаја. Нешто вас повуче, кренете да сликате, па како испадне.

Посебну везу има са својим завичајем, Орловатом, родним местом великог сликара Уроша Предића.
– Урош Предић је био мој земљак и, да будем искрен, велики утицај на мене. Прве слике које сам у животу видео биле су његове, у нашој сеоској цркви. Као дете сам често тамо ишао, то је било једино место где сте могли да видите нешто лепо, нешто што вас инспирише, присећа се сликар.

Иако ради у Нафтној индустрији Србије и, како каже, „бави се свим и свачим“, његова права страст остаје сликарство.

– Не живим од сликања, али живим за њега. То је мој мир и моја радост. Ако ме здравље послужи, радићу још дуго, без великих планова, али са великом вољом, искрен је Драган.

На отварању изложбе, о Драгану Дмитрову, говорио је хроничар Ервин Газдаг, а Зденка Трифуњагић публици се обратила Нерудиним стиховима.

Изложба ће бити отворена наредних десетак дана у Галерији Културног центра, а свако ко пожели да завири у свет једног посвећеног аматера, имаће прилику да види како на платнима изгледа када љубав према уметности траје целог живота.

 

куд-петар-коциц-(2)

Чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца наступили су  на 62. „Сабору изворног народног ствраластва Србије“ у Тополи. Козарчани су након што су  били победници фестивала „Најбољих ансамбала села Србије“ у Кличевцу и титуле апсолутног победника фестивала „Маркови дани“ у Бољевцу стекли услов да учествују и у такозваној српској Тоскани.

Овом приликом су представили игре и песме колониста насељених у Новим Козарцима које су забележене и пренете на сцену захваљујући вишегодишњем теренском истраживању кореографа Милана Вашалића. Реч је о народној традици из Купреса, Поткозарја, Санског Моста, Змијања, Кључа, Мркоњић Града.

Сабор представља круну Опленачке бербе и даје јој посебан печат који је културно оплемењује. Чине га фолклорне, певачке групе и инструменталисти, одабрани на саборима и смотрама народног стваралаштва Србије.

 

ИМГ-593е3880бдд452335095а299228ае1ф2-В

Спектакуларно је било минулог викенда на првом Фестивалу стрипа у Кикинди и Новим Козарцима.

За три дана представили су се неки од најпознатијих домаћих цртача девете уметности, а интересовање посетилаца и учесника је превазишло и најоптимистичнија очекивања.

Све је почело у петак 10. октобра изложбом и пригодном беседом гостујућих уметника из Суботице у Галерији „Здравко Мандић“, која је уз кикиндски Културни центар била суорганизатор фестивала. Посетиоци у пуној сали Галерије у Новим Козарцима могли су да погледају изложбу радова овдашњих и гостујућих мајстора туша и пера, а своја цртачка искуства је поделио и један од доајена девете уметности, Геза Шетет, који је Његошев „Горски вијенац“ преточио у стрип са петоцифреним тиражом.

Програм је настављен у суботу у Културном центру, где су међу гостима били организатори сомборског и зрењанинског фестивала стрипа Данило Богдановић и Бранко Ђукић. У препуној Галерији КЦ поделили су своја искуства, наводећи да је пред Кикинђанима леп, али и врло захтеван задатак да одрже манифестацију и у наредним годинама.

– Мало смо стрепели да можда неће бити велики одзив публике, па смо програм организовали у нашој Галерији, наводи Тања Ножица, заменица директора КЦ.- Показало се да би и Велика сала била премала, јер је заинтересована публика стајала и у холу. Први пут се сусрећем с организацијом оваквог фестивала, али показало се да је одзив публике био велики и јако сам задовољна како је све протекло – додаје.

Због фестивала у наш град су пристигли и гости из суседне Румуније. Јован Кириџић је са супругом и пријатељем дошао како би се ближе упознао с ауторима и љубитељима стрипа.

–За ова два дана, колико сам био овде, схватио сам да стрип није само уметност, него и љубав која се преноси на папир. Прво што ћемо урадити по повратку у Румунију, покушаћемо да направимо прекограничну сарадњу и да и у Румунији заживи овакав фестивал, јер постоји велико интересовање за стрип.

Публици су се представила и друга позната имена овдашње стрип сцене: Зоран Алаџић, Кристијан Релић, Владимир Тополовачки, Јован Исаков, Емилија Деспотов, Боривоје Грбић, Зорана Стојков, Кристијана Рељић, Иван Шаиновић, Андреа Вукојевић, Марина Стефановић, Владан Николић, Зоран Стојковић, Владимир Попов и можда као најпознатије име Миодраг Микица Ивановић, легендарни аутор још из времена едиција „Никад робом“, „Екс алманах“, и Дневникових „Златне серије“ и „Луновог магнус стрипа“.

– Упознао сам организатора Миливоја Вукојевића на Сомборском фестивалу стрипа. Не одазивам се често на фестивале, али сам желео да помогнем Кикинђанима, јер је Миливој мој колега цртач. Драго ми је и што сам и другима могао да помогнем у цртању, нарочито кад је у питању ликовно познавање анатомије човека.

Посебан део програма био је посвећем представљању два стрип албума мајстора црно-белих сличица из Мокрина – Спасоја Кулаузова.

– Представио сам своју седму и осму књигу који је издао Културни центар. И ове књиге, као и претходне садрже жанровски различите стрипове које сам радио у каријери: вестерн, криминалистички, хумористички и друге. Објављивао сам својевремено и у „Плавом Вјеснику“,  „Дечјим новинама“ и „Дневнику“, а од оног што сам радио, мислим да је после едиције „Никад робом“ ипак Велики Блек био најчитанији. Радио сам и врло читаног јунака „Гринга“. Мени је мало проблем сценарио, а кад бих имао квалитетан сценарио, не би ми представљало тешкоћу и данас да нацртам било шта што би публика радо читала- рекао је Кулаузов.

Трећи дан фестивала био је резервисан за дружење с цртачима стрипа и кикиндским сликарима.  У дворишту Галерије „Здравко Мандић“ посетиоци су могли да се увере како настају нека од ремек-дела девете уметности, али и запажени акрили овдашњих сликара Драгане Карановић, Тање Ножице, Милана Драгољевића, Душанке Вујовић, Светлане Петров Рацков, Винке Секулић и Браце Азарића, који је о првом Фестивалу стрипа изнео интересантан закључак:

– Волео бих да су професори и наставници ликовног довели ђаке да посете фестивал, јер би имали шта да науче о овом медију, међутим, таквих групних ђачких посета изложбама нема већ скоро тридесетак година, што је штета. Целокупан фестивал је протекао сјајно и даће Бог да се видимо и догодине са еминентним стрип цртачима- рекао је Азарић.

ПРВА „КОМУНА“

– Презадовољан сам одзивом гостију и колега цртача, који су нам пуно помогли и саветодавно и у уметничком делу програма. Одзив публике је био изнад очекивања, а пуно ми је срце што су и медији пропратили наш фестивал. Ипак, посебна захвалност иде на адресу „Комуне“ која је прва, још пре месец дана, најавила наш фестивал и чија је медијска подршка била изузетна током читавог трајања фестивала – наглашава Миливој Вукојевић, идејни творац ове манифестације.

Н. Савић

јован-поповиц
Жири за доделу регионалне књижевне награде Јован Поповић објавио је ужи избор од 11 рукописа збирки поезије и кратке прозе. Конкурс је расписала издавачка кућа Партизанска књига у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца.
На конкурсу су учествовали ауторке и аутори из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Андреа Протић (Нови Сад) – Кућа за снове, проза
Драгана Стојановић (Нови Сад) – Лутке путују саме, поезија
Хана Растодер (Подгорица) – Плава Уна, поезија
Милош Живановић (Београд) – Обале добре воде, поезија
Наталија Миловановић (Љубљана) – Соба за буђење, поезија
Неџад Ибрахимовић (Тузла) – Пјесме дилетанта, поезија
Сандријела Касагић (Бања Лука) – Лековитост ноћи, поезија
Сњежана Врачар Михелач (Љубљана) – Сан на сунцу, поезија
Тино Дежелић (Загреб) – Прича толико уврнута и невероватна да не може бити, проза
Жарко Миленић (Брчко) – Сјећаш ли се?, проза
Жељко Ивањи (Београд) – Кријумчар играчака, проза
Најужи избор биће проглашен до 5. новембра.
Ауторки/аутору награђеног рукописа 18. новембра биће уручена плакета и објављена уређена књига у издању Партизанске књиге, уз потписивање стандардног издавачког уговора.
Јован Поповић (1905–1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. Партизанска књига је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела.
Конкурс за регионалну књижевну награду Јован Поповић подржало је Министарство културе Републике Србије.