Ансамбл народних песама и игара и велики народни оркестар Академског друштва за неговање музике „Гусле“ учествовали су на 6. Међународном фестивалу фолклора у Македонији у Куманову. Организатор фестивала је КУД „Панче Пешев”, а покровитељи општина Куманово и Министарство културе и туризма.
-Сјајна организација, квалитетан фестивал и одличан наступ нашег ансамбла, оставили су утисак на све присутне – рекао је уметнички руководилац Игор Попов. – Представили смо се бројним кореографијама из богатог програма, са посебним нагласком на игре и песме из Баната. Нисмо пропустили прилику да афирмишемо богато културно наслеђа Србије које најбоље описује наше порекло и идентитет. На позив великог македонског уметника, Нина Величковског, чланови Великог народног оркестра „Гусала“ и солисти, продужили су свој боравак у Македонији, јер су учествовали и на Музичком фестивалу „Тумба фест 2025“ те смо још једном представили традиционалне композиције и песме из Србије и региона.
На фестивалу су, осим домаћина и „Гусала“ који су били једини представници Србије, учествовали и представници Мексика, Пољске и Румуније.
Подсетимо и то да су једног од најпознатијих певача македонске традиционалне музике Нина Величковског, који је био домаћин Кикинђанима, наши суграђани су имали прилику да виде на прошлогодишњем ФЕНОК-у.
А.Ђ.
– Ово је први догађај у нашој новој згради и јако ми је драго што смо отворили капију суграђанима да виде шта смо до сада урадили. Салашарско позориште долази са својом сценом и зато је ово гостовање, на неки начин, генерална проба за оно што нас чека – изградња наше летње бине – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.
У представи је играо и Кикинђанин Данијел Тот, који је прве глумачке кораке направио управо на сцени „Еђшега“, а затим дипломирао на новосадској Академији. Са Салашарским позориштем сарађује још од студентских дана и већ пети пут је на летњој турнеји.
– Ово много значи људима у местима у којима немају лак приступ класичном позоришту. У војвођанској мађарској култури Салашарско позориште је веома познато и сваке године се ишчекује листа места у која долазимо. „Сељачки Хамлет“ је комплексна представа која прави паралелу између некадашње социјалистичке атмосфере и савременог доба – истакао је Тот.
Салашарско позориште већ деценијама негује мађарску позоришну традицију, доносећи је и у најмања места широм Војводине. Њихове представе, често инспирисане локалном културом и историјом, представљају важан мост између уметности и публике, чувајући и преносећи мађарско културно наслеђе новим генерацијама.
– Сликарством се бавим од 2021. године. Тад је у нашем Културном центру почела с радом ликовна радионица „Стварам оно што сањам“ коју је водила сликарка Смиљана Шалго, и у почетку је та радионица била намењена деци, међутим заинтересовали су се и многи одрасли. С обзиром да сам ја као домаћин присуствовала тим радионицама у Културном центру, тако сам спонтано почела и да сликам. Смиљана нам је укратко објаснила технички део и ја сам се убрзо охрабрила да урадим прву слику-каже Тања додајући да је Смиљана, након годину дана вођења радионице, сматрала да су полазници савладали основе и да могу да се даље самостално ликовно изражавају и без њеног патроната. Тања је наставила да се даље сликарски усавршава, не заборављајући ликовне основе које је научила уз Смиљану. Велики подстрек за даљи ликовни рад нашој саговорници, како онда на почецима, тако и данас, пружа Брацо Азарић с којим је ова неуморна кикиндска културна посленица организовала и многобројне ликовне сусрете и колоније.
Банат и равница су вечита Тањина инспирација. Куће, њиве, салаши и други овдашњи призори најчешћи су мотиви на њеним сликама, јер, како наводи, призори равнице увек делују благотворно на посматрача. Њени пејзажи осликани су живим бојама и како су присутни посетиоци изложбе могли да примете, са њених слика зрачи велика радост стварања.
Иначе, ово је пета самостална изложба Тање Ножице и Александровчани су могли да виде двадесетак радова насталих у последње четири године. Подсетимо, пре две године први пут је јавно презентовано Тањино ликовно деловање у Галерији кикиндског Културног центра и, како она сама наводи, чак и многи њени пријатељи су тад први пут сазнали да се бави сликарством.