Култура

јефимија-2

У Основној школи „Глигорије Попов“ у Руском Селу, 7. децембра, одржан је Новогодишњи фестивал плеса, догађај који је протекао у празничној атмосфери испуњеној игром и песмом. Организатори истичу да је овогодишњи програм био посебан јер је први пут укључена и новооснована драмска секција, која је фестивал отворила представом „Јунаци из бајке“.

-У прелепој атмосфери игре, песме и дечијих осмеха свечано смо завршили још једну успешну фестивалску годину – поручили су домаћини.

Након драмског програма уследио је плесни концерт СП „Јефимија“, као и наступи плесне групе „Фрее Степ“. Фестивал је потом настављен фолклорним концертом, на којем су, поред домаћина ФС „Јефимија“, учествовали и КУД „Ђерђеф“ из Зрењанина, КУД „Сцена“ из Бачке Тополе, КУД „Александрово“ и КУД „Милан Мићо Сучевић“ из Житишта.

Организатори су упутили захвалност свим члановима, кореографима и родитељима на труду.

-Желимо да изразимо велико поштовање свима који су вредно радили и веровали у овај фестивал. Захваљујемо и граду Кикинди, Покрајини и Месној заједници Руско Село на несебичној помоћи и подршци.

влаховиц

Представљање нових књига Радована Влаховића и отварање документарне изложбе ‒ поводом 50 година стваралаштва аутора одржани су у препуној сали Банатског културног центра у Новом Милошеву, у оквиру програма манифестације 26. Дани Теодора Павловића.

Поводом јубилеја представљене су нове књиге прозе Радована Влаховића „Прид дућаном оде век”, „Како сам се светио женама” и отворена је документарна изложба „Књиге Радована Влаховића“. О књигама су говорили рецензенти Ненад Станојевић и Гордана Свиленгаћин, као и аутор.

Прву причу под називом „Узгред забележено” Влаховић је објавио децембра 1975. године у листу „Ђачка трибина” Економске школе у Кикинди, чији је одговорни уредник била Илинка Ђуран. Овај јубилеј повод је за документарну изложбу „Књиге Радована Влаховића: поводом 50 година књижевног стваралаштва”. Изложба садржи сва досадашња дела аутора: романе, песме, приче, критике и есеје, преводе на стране језике, поновљена издања поезије и прозе, приређене књиге и књиге о делу Радована Влаховића (укупно 87 издања). Изложба коју је отворила је Илинка Ђуран је увертира за обележевање Влаховићевог јубилеја који БКЦ припрема за наредни период,

Радован Влаховић (1958, Нови Бечеј) је књижевник, оснивач, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године.

26. Дане Теодора Павловића организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском под покровитељством Општине Нови Бечеј

 

Колунзија-3

Свечана сала Народног музеја била је вечерас испуњена до последњег места, а кикиндска публика уживала је у изузетном концерту виолинисте Јована Колунџије, једног од најзначајнијих музичара данашње класичне сцене. Маестро, који је током каријере наступио у више од 4.000 концертних простора, није скривао одушевљење атмосфером у граду.

—Кикинда је један од мојих омиљених градова. Сала је дивна, а ових 150 људи вечерас били су мала чаролија за мене – рекао је Колунџија, додајући да му је завршна Сен-Сансова композиција једна од најдражих у репертоару.

На клавиру га је пратила сестра, пијанисткиња Нада Колунџија, која је истакла да је посебно везана за наш град:

— Могу да кажем да ми је срце овде остало. Кикинда је место које је задржало културу, људи воде рачуна о себи и свом времену – изјавила је она.

У име организатора, Марко Марковљев из Културног центра истакао је значај вечерашњег догађаја:

—Имали смо срећу да маестро пожели да наступи у Кикинди. Сваки овакав концерт доприноси културном животу града – истакао је Марковљев.

Подршку концерту пружио је и Град Кикинда.

— Овакви догађаји су важни и лепо их прихвата наша публика. Град ће их увек подржати – поручила је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Концерт је завршен дуготрајним аплаузом, а публика је још једном показала да у Кикинди постоји снажна и верна љубав према врхунској класичној музици.

 

Зарко-110

Основна школа „Жарко Зрењанин“ данас је прославила велики јубилеј – 70 година постојања  уз разиграну приредбу. Ученици свих узраста представили су се кроз глуму, плес и фолклор, стварајући срдачну атмосферу у којој су уживали и родитељи и гости.

-Желели смо да приредимо богат, али не предугачак програм. Ученици су дали све од себе – од хора и оркестра до плесних тачака – рекла је наставница музичке културе Наташа Француски.

Директорка школе Славица Лазић подсетила је да је школа основана 1955/56. године и истакла понос на генерације које су кроз њу прошле.

-Највећи понос наше школе су наши ученици и њихова постигнућа. Данас имамо 503 ђака и 60 запослених, а настављамо да подржавамо свако дете да развије свој потенцијал – навела је она.

Приредби је присуствовао и члан градског већа, Тихомир Фаркаш, који је више од три деценије провео у овој школи.

-Са посебним емоцијама сам данас овде. У име града желим свима срећан дан школе. Сигуран сам да ће нас и данас обрадовати својим програмом – поручио је.

Уз аплауз и радост најмађих учесника, ова школа је још једном показла да је место где се негује знање, таленат и заједништво – већ пуних седам деценија.

Аттендите-1

У свечаној сали Курије вечерас је промовисан 21. број зборника „Аттендите“, годишњег издања Историјског архива Кикинда и јединог архивистичко-историографског часописа на подручју Баната. Нови број доноси десет радова – осам из историографије и два приказа књига, а уредништво истиче да се публикацијом наставља дведеценијска традиција неговања локалне историје.

Чланица Градског већа за културу и туризам Маријана Мирков нагласила је да је сваки број „Аттендите“ „поклон граду и важан документ чувања наше прошлости“, док је главни уредник Срђан Сивчев подсетио да је до сада у зборнику објављено 290 радова од 92 аутора. Као најзначајнији прилог у овогодишњем издању издвојио је рад Драгана Белеслића о песнику Душану Васиљеву, који доноси нова сазнања о његовој биографији.

„Аттендите“ остаје место окупљања истраживача и свих љубитеља историје, али и важан путоказ будућим генерацијама које ће у његовим страницама налазити слику Кикинде кроз време.

Аттендите-20-(2)

Историјски архив Кикинда представиће вечерас у 18 часова нови, 21. број свог годишњег зборника „Аттендите“. О садржају издања, истраживањима и темама које доноси најновији број говориће главни уредник Срђан Сивчев.

Догађај ће бити одржан у свечаној сали Курије, а улаз је слободан за све заинтересоване љубитеље историје, архивистике и локалне културне баштине.

позористе-20

Народно позориште Кикинда 2. децембра обележило је 75 година постојања свечаним програмом који је публика дочекала са много емоција. У препуној сали сусрели су се садашњи и бивши глумци, редитељи, техничари и сарадници, као и бројни поштоваоци позоришта, стварајући атмосферу испуњену сећањима, смехом и искреним сузама.

Вече је започело изложбом „Ткање времена: 75 година позоришног костима“, коју је приредила костимографкиња Татјана Радишић. Изложба је представила својеврсни време­плов сценског стваралаштва, укључујући и најстарији сачувани костим из представе „Ујка Вања“.

-Ово је мали омаж позоришном костиму и кући у којој сам направила своју прву представу – рекла је Радишић.

Уследила је пројекција кратког филма с архивским снимцима и фотографијама, а потом и необичан и емотиван разговор са глумачким ансамблом. Глумица Тања Марков Крижан водила је присутне кроз анегдоте и успомене које су руковођене аплаузима и смехом публике.

Директор позоришта Бране Марјановић истакао је да је циљ овог програма био да се ода почаст свима који су градили позориште — онима пред публиком, али и онима који стоје иза сцене.

-Позориште је атрибут града, а вечерас смо желели да се сетимо и оних који нису више са нама – поручио је.

У име Града Кикинде, чланица Градског већа за културу Маријана Мирков истакла је да је позориште „срце и душа града“, док је градоначелник Младен Богдан подсетио да „позориште ствара заједницу, враћа нас једне другима и чува дух Кикинде“. Присутне је поздравила и Невена Баштовановић, помоћница покрајинског секретара за културу, која је поручила да „ништа у позоришту није безначајно, јер свака улога гради слику нашег разумевања света“.

Врхунац вечери била је додела Повеља заслужним појединцима. Повељу за животно дело понео је дугогодишњи глумац и управник Бранислав Шибул, чији је рад обележио читаве епохе кикиндског театра. Публика га је поздравила стојећим аплаузом.

Поред Шибула, признања су добили и бројни сарадници, редитељи и глумци који су деценијама стварали репертоар позоришта и чували његов професионални статус.

Свечаност је завршена поруком која се најгласније чула кроз ову посвећену публику — да је кикиндско позориште много више од зграде и сцене: оно је заједничка прича града, чувана и преношена 75 година.

 

Козарци-КУД-у-СНП

После наступа у Тополи на највећем фестивалу изворног фолклорног стваралаштва, потом на Коларцу на фестивалу „Орфеј”, као и првог места на „Марковим данима” у Бољевцу, КУД „Петар Кочић” из Нових Козараца наставља серијал успешних и запажених наступа. Протеклог викенда учествовали су на реномираном Фестивалу фолклора Срба из региона, одржаном на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.

– Ова година отворила нам је врата најлепших дворана и фестивала на којима играч, певач, инструменталиста може да наступи. Постигли смо нешто што је био сан, а сад ми живимо тај сан. Свој вишегодишњи рад на пољу бележења, прикупљања, архивирања и оживљавања на сцени богатог традиционалног фолклорног наслеђа колониста северног Баната угледао је светлост дана и означио наше друштво на фолклорној мапи нашег народа. Поносан сам на Кочиће и њихов посвећен рад- истиче уметнички руководилац КУД-а Милан Вашалић.

Фестивал фолклора Срба из региона одржан је 11. пут са циљем представљања, преношења и очувања изворне крајишке игре, песме и плеса. Културно-уметничка друштва из Србије, региона и дијаспоре представила су традицију – кроз ритам, костим и заједнички дух који се негује генерацијама.  Организатори фестивала су Савез Срба из региона и Завичајно удружење „Сава Мркаљ“.

 

 

Предавање-десанка-ристиц-3

У Храму Светог кнеза Лазара у Накову, у недељу 30. новембра, одржано је предавање под називом „Љубав и мудрост – основе хришћанског васпитања“, које је окупило велики број верника и родитеља. Гост-предавач била је Десанка Ристић, дугогодишњи педагог, књижевница и аутор више књига, а овај духовно-васпитни сусрет организовала је Црквена општина Наково у духу Божићног поста.

Предавање је било прво у низу планираних сусрета које је, како истиче Ристић, иницирао нови вероучитељ храма, јереј Хаџи Срђан Вучановић. Публика је испунила храм, а атмосфера је, према речима предавача, била топла, пријатна и отворена за разговор.

У свом обраћању, Десанка Ристић нагласила је да се хришћанско васпитање не заснива само на љубави, али ни на строгој дисциплини већ на њиховом сагласју.

-Љубав сама није довољна да бисмо васпитали децу. Али ни сама дисциплина није довољна, јер тако стварамо отпор. Дете најбоље напредује у дому у ком влада поштовање, где је породица здрава и складна – истакла је она.

Посебно је упозорила на савремену појаву презаштићавања, која, како каже, води у супротан резултат – деца не развијају одговорност, нити стабилност која им је неопходна да постану зреле личности.

-Моја препорука родитељима је да слободно постављају границе детету, јер тако деца добијају сигурност и јасно постављене захтеве. Исто тако, треба их учити захвалности, као и да ми не можемо мењати друге него себе – објаснила је Ристић.

Педагошкиња је подсетила да се вредности и карактер најуспешније граде кроз веру и учешће у литургијском животу.

-Сваке недеље на литургији добијамо поуку и благослов за читаву седмицу. Млади родитељи који долазе у храм траже савет, траже упориште. Ако се држимо хришћанских начела и заповести, можемо много да постигнемо – и за себе и за своју децу – навела је она.

Ристић је говорила и о изазовима савременог родитељства, поготово у периоду када дете из породичног окружења прелази у вртић или школу.

-У кући је свако дете принц. Али у колективу одједном има двадесетак принчева, и ту настају прва узнемирења. Управо зато морамо радити на реалном васпитању и прихватању других. Никако не треба деци давати готова решења, него их учити да мисле својом главом. Деца би требало да имају сва осећања, а не само срећу и радост, јер тако развијамо похлепу – рекла је она.

Један од делова предавања који је изазвао велику пажњу био је осврт на положај педагога и наставника.

-Данас многи мисле да могу да раде посао педагога боље од стручњака. Али ми не нудимо краткорочна решења – ми градимо будућност деце, дугорочно, стручно и у њиховом најбољем интересу. Морамо поштовати сваку струку и тражити најбоље решење за дете – поручила је Ристић.

На крају вечери, Ристић је члановима црквеног хора, најмлађим посетиоцима, поклонила своје књиге, што је дочекано са посебним одушевљењем. Занимљиво је да је од изградње храма Светог цара Лазара њено предавање прво у историји села Накова, због чега је, како истиче, посебно поносна. Ристић је најавила да на пролеће излази њена осма књига, а циклус духовно-педагошких предавања у Накову биће настављен већ следећим гостовањем – оца Јована Силашког.

брацо-азариц-2

У пуној сали Галерије „Здравко Мандић” у Новим Козарцима Брацо Азарић је представио капиталну монографију о свом ликовном стваралаштву коју је издао Културни центар Кикинада, поводом пола века Брациног сликарства.

На преко стотину страна, на квалитетном папиру, уџбеничког формата, књигу „Из сна и сећања“ је, како и стоји у поднаслову, Брацо посветио преминулој супрузи Илони.

Осим аутобиографских записа, у публикацији се налазе и запажања о Азарићевом сликарству, између осталих: Милутина Дедића, Драгана Јовановића Данилова, Миленка Михаљчића, Јована Вељиног Мокринског, Саше Радојчића, Зорана М. Мандића, Драгана Батинића, Радована Влаховића, Спасоја Граховца, Радивоја Шајтинца…

О књизи су говорили Тања Ножица у име издавача, Владимир Добријевић, који је запослен у козарачкој библиотеци под чијим кровом је и поменута Галерија и Азарић.

Још једном се те вечери могло чути да је Азарићев експресионизам аутентичан и, иако га често упоређују с Коњовићем, носи и изразито особену црту. Оно што је овај козарачки сликар поновио јесте да док ствара неко дело, увек има на уму да слика, као и човек који је ствара, морају да имају душу и да ће то увек разликовати аутентичног ствараоца од оног који копира неког другог.  Нарочито се уочавају слике с душом, кад се упореде с онима које је радила вештачка интелигенција, каже аутор.

Владимир Добријевић је изразио задовољство што свој радни простор у библиотеци дели са овим уметником, док је у име издавача, Тања Ножица, заменица директора Културног центра Кикинда, истакла да ће сарадња те установе и Галерије „Здравко Мандић” коју Азарић води, убудуће бити још интензивнија, јер, како је истакла, познато је да је Брацо неуморан и да увек има низ планова.

– Ова Галерија и Легат Здравка Мандића су од великог значаја не само за Козарце, него и много шире, као и наша колонија. Требало би још више, кроз различите активности показати целој држави какве истакнуте уметнике имају Нови Козарци-закључио је Азарић.

Н. Савић