Култура Архиве | Паге 9 оф 95 | Кикиндски портал

411829012-273875969016434-5019403924988205097-н

У суботу у Накову: Целовечерњи концерт КУД-а „Извор“

Aleksandra Djuran Јануарy 29, 2026

КУД „Извор“, у суботу, 31. јануара, у 19 сати организује целовечерњи концерт. У Дому културе наступиће чланови свих пет фолклорних секција и женска певачка група.

– Прву активност у години увек започињемо у нашем месту. Публици ћемо се представити играма из свих делова Србије, као и из Крајишта – каже Никола Сабљић из „Извора“. – Овом приликом одиграћемо и две нове кореографије Буњевачке игре и игре из Црне траве. У наредном периоду у плану нам је оснивање још једне певачке секција у друштву јер је акцент на раду са децом и младима.

Суботњи концерт је хуманитарног карактера. Овом приликом прикупљаће се средства за Јасну Стокић (1978) из Новог Милошева којој је неопходна трансплантација бубрега и лечење у иностранству.

А.Ђ.

Светосавска академија у Кикинди: хорови, награђени радови и поруке о знању и заједништву

Tijana Despotovski Јануарy 27, 2026

Светосавска академија у Кикинди окупила је учеснике из културног и образовног живота града кроз хорске наступе, беседе и доделу награда ученицима који су се истакли на ликовном и литерарном конкурсу. Програм је имао за циљ да, кроз пример Светог Саве, подстакне децу и младе на вредности знања, одговорности и заједништва.

Програм су обогатили хор „Атендите“, Женски црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, Академско друштво за неговање музике „Гусле“, ученици одељења ИИ1 Економско-трговинске школе и Дечији хор „Свети Јован Шангајски“.

Након предавање на тему Светог Саве које је одржао вероучитељ Бранислав Јесић, наступила је свечана додела награда деци која су се истакла на литерарном и ликовном конкурсу.

Највећи број пристиглих радова био је из области ликовног стваралаштва – око 200 радова, од којих је награђено 36, док су у категорији литерарних радова најзаступљенији били ученици средњих школа.

Специјална награда за креативни приступ додељена је ученици Гимназије „Душан Васиљев“, Анђели Батански, која је рад реализовала у видео-формату.

-Моја идеја је била да то буде креативни задатак, а не класичан литерарни рад. Направила сам видео у којем говорим о Светом Сави, са специјалним ефектима који дају посебан утисак. За такмичење нас је припремао разредни старешина Бранислав Јесић – рекла је Батански.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да је Светосавска академија начин да се културни потенцијал града усмери ка младима и очувању вредности.

-Свети Сава је својим примером учио људе шта значи не бити егоиста, имати љубав и пожртвовање за свој народ. Желели смо да подсетимо одрасле, а пре свега децу, какав темељ имамо и да ту заједничку кућу сачувају и очувају – поручио је Бубало.

О значају Светог Саве за идентитет и образовање говорио је и градоначелник Младен Богдан.

-Данас смо се окупили да бисмо схватили ко смо и одакле долазимо. Свети Сава није само историјска личност, већ путоказ и тихо светло које вековима води српски народ кроз веру, знање и достојанство. Он је разумео да се снага државе не мери мачем, већ књигом и знањем. Светосавље нас учи миру, дијалогу и заједништву и да су деца највећа светиња – истакао је Богдан.

Протојереј Бобан Петровић захвалио је Градској управи на подршци организацији и указао на раст интересовања ученика.

-Мало је личности у нашој историји каква је био Свети Сава. Захваљујемо свима који су учествовали у конкурсу. Ове године стигао је највећи број радова, што нам је био и циљ када смо конкурс покренули. Поносни смо на то како наша деца мисле и пишу о Светом Сави – јер светосавље није само сећање, већ и начин живота – нагласио је Петровић.

Међу добитницима првих награда за литерарне радове су ученици средњих и основних школа из Кикинде и околних места: Ивана Влачић (ученица 4 разреда Средње стручне школе „Милош црњански“), Дуња Адамовић (ВИИ3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Петра Суботин (ВИИ3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Андреј Сандић (ОШ „Петар Кочић“ из Накова).

Прва места на ликовном конкурсу припала су следећим ученицима основних и средњих школа: Николина Миркоњ (ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша), Филип Граховац (ОШ „Жарко Зрењанин“), Селена Суботић (ОШ „Вук Караџић“), Владимир Бадрљица (ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина), Огњен Терзин и Матија Видач (ОШ „Жарко Зрењанин“), Сања Давидовић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Дуња Милечић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Теодора Томић (ОШ „Свети Сава“), Драган Мекичић („Шести октобар“), и Марина Ковачевић (Средња стручна школа „Милош Црњански“).

Сенка Удицки: Тиха уметност која оставља траг

Tijana Despotovski Јануарy 25, 2026

Посебно признање у области културе за пожртвован рад у култури и позоришној уметности, које јој је уручено 28. децембра 2025. године, није за Сенку Удицки само лична награда. То је, како сама каже, признање свима који годинама стварају у сенци сцене, тихо, стрпљиво и са много љубави.

Када ју је позвала Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам, Сенка је била искрено изненађена. Награду није очекивала. Навикла је да њен рад остане невидљив публици, сакривен иза рефлектора, аплауза и завесе.

-Бити у сенци је саставни део овог посла. Ми који радимо иза сцене смо мали тим, али креативан, вредан и посвећен. То је леп посао – каже Сенка.

За њу је ово признање својеврсна круна једног животног пута који није био унапред планиран. По струци је биолог али је шивење одувек носила као интимну љубав и лични простор слободе. Управо ту љубав је, како каже, „крунисала“ у позоришту.

-Суштина награде је потврда да су љубав и труд препознати. Верујем да то значи и младима и свима који раде сличне послове. Креативан рад и рад рукама много оплемењују човека. Када нешто створиш својим рукама, ти у то уткаш своју душу. То није пуки занат – то је креација.

Од баке и маште – до позоришне сцене

Шивење је научила од баке, жене која је управо захваљујући том умећу преживела тешка ратна времена и подигла породицу. Од ње је, каже, научила не само технику, већ и однос према стварању – машту, слободу и храброст да буде оно што јесте. Формално образовање из кројења никада није стекла. Потпуно је самоука.

У Народном позоришту у Кикинди запослена је петнаест година, али је са овом кућом сарађивала и много раније. Колегиница Ирина препознала је њен таленат и укључивала је у израду појединих костима још пре сталног запослења. Од тада се рад наставио из представе у представу – кроз различите епохе, стилове и редитељске концепте.

-Када је била изложба костима поводом 75 година рада Позоришта, изненадила сам се колико је тих костима прошло кроз моје руке. Нисам ни била свесна обима тог рада – истиче Сенка.

Један радни дан у позоришној кројачници почиње договорима са костимографом и ансамблом, избором материјала и кројева, а наставља се прилагођавањем глумцима, пробама, изменама. Публика види емоцију на сцени, али иза те слике стоји читав невидљиви свет прецизности, стрпљења и колективног рада.

-Рад на костимима за различите историјске периоде захтева истраживање, познавање материјала и разумевање контекста. Ја посебно волим ренесансне костиме, али и савремени могу бити изузетно захтевни. Не могу да издвојим „најзахтевније“ пројекте – сваки захтева пуну посвећеност и прилагођавање глумцу, јер костим мора да буде и леп и функционалан.

„Девојка у плавом“ – оживљена историја

Посебну пажњу јавности изазвао је пројекат реконструкције хаљине са слике „Девојка у плавом“, реализован поводом годишњице присаједињења Војводине Србији. Идеја је била да се уметнички мотив оживи у простору и покрету, а инспирација је пронађена у делу Ђуре Јакшића и животу Кикинђана средином 19. века.

-Хаљина је настала после озбиљног истраживања материјала, чипке, боја, начина облачења тог времена. Трудили смо се да задржимо епоху, али да дамо и наш савремени печат – објашњава саговорница.

Занат који не сме да нестане

Сенка отворено говори и о изазовима савременог доба: синтетичким материјалима, индустријској производњи и све мањем интересовању младих за ручним радом као професијом. Природне тканине постају реткост, а управо су оне, каже, основ праве креације.

-Пре неколико година водила сам и школицу шивења за децу, где сам видела колико младима недостаје простор за практичну креативност. Верујем да је најважнија љубав према стварању, а техника се увек може научити – наводи наша саговорница.

Жеља јој је да једног дана своје знање пренесе некоме ко ће тај позив истински волети.

-Ово није посао који се ради механички. У њему мораш да пронађеш себе – сматра Сенка.

Траг у граду и међу људима

Осим рада у позоришту, Сенка годинама сарађује са балетским школама, плесним клубовима, хором „Аттендите“, младим уметницима и ради на бројним културним пројектима. Она такође израђује и матурске хаљине, венчанице, балетске хаљинице, а њени радови су стигли и до Београдске недеље моде кроз пројекат „Ћирилица у покрету“.

Посебно је радује што је многи данас препознају на улици – деца за коју је некада правила плесне костиме сада су одрасли људи који јој се јављају са осмехом.

-Тај осећај да си оставио траг у својој средини је незаменљив – поделила је наша саговорница.

Мајка је три ћерке и цео свој живот посветила је породици, раду и одговорности. У сваком комаду тканине, како признаје, има и мало психологије, стрпљења и разумевања људи.

Игра која никада не престаје

На питање шта је и после толико година највише радује, одговор је једноставан и топао:

-Кад се бавиш овим послом, никад не одрастеш. Сваког дана се играш са крпицама. Било је и тешких тренутака, као и код сваког дугог пута, али принцип је остао исти: устати, наставити и радити. Њен принцип гласи: „ушијеш дугме и идеш даље“.

Награда града Кикинде зато није само признање једној жени, већ и једној култури рада, стрпљења, тишине и љубави према стварању. Култури која не тражи светла рефлектора, али без које ниједна сцена не би могла да засија.

Т. Д.

Обележен Дан мађарске културе: Омаж књижевнику Атили Јожефу

Aleksandra Djuran Јануарy 24, 2026

Дан мађарске културе обележен је у Културно уметничком друштву „Еђшег“. Празник се обележава од 1989. године, а повод је помен на дан када је песник Ференц Келчеи 1823. Завршио рукопис композиције „Химна“, која је касније постала национална химна.

Овим поводом глумачка секција друштва извела је представу, а све присутне поздравила је председница „Еђшега“ и чланица Националног савета мађарске националне мањине Рамона Тот.

-Жеља нам је била да публици представимо стихове, али и животни пут Атиле Јожефа, највећег мађарског писца. Публика је имала прилику да ужива у посебној сценској изведби која је била обогаћена елементима игре сенки. На достојанствен начин одали смо почаст једном од најзначајнијих представника мађарске књижевности – навела је Рамона Тот.

Песма „Химна“ говори о прошлости и даје путоказе за садашњост и будућност.

– Део културе смо наследили и морамо је неговати, сачувати и пренети младима. Са друге стране и ми морамо да стварамо културу јер ће тако бити богатија. У нашем друштву сваке године обележавамо Дан мађарске културе. Сви ми, који живимо на ово простору, имамо срећу јер смо део мултинационалне и мултикултурне средине – додала је наша саговорница и напоменула је да обележавањем значајног датума почињу активности друштва у овој години.

У оквиру манифестације отворена је и изложба ручних радова групе „Виола“, која приказује вредности занатске традиције, лепоту стваралачког рада и његову разноврсност.

КУД „Еђшег“ званично постоји 81 годину, а дуже од једног века на истом месту негује се и чува мађарска култура.

Значајан датум се обележава како у Мађарској, тако и у мађарским заједницама ван матичне земље. Заслуга Ференца Келчеија јесте у томе што је написао стихове који су помирили римокатолике и протестанте у Мађарској, који су пре 1823. године имали засебне химне.

А.Ђ.

Прва награда преко границе: признање „Ђура Ђуканов“ отишло у Бар

Tijana Despotovski Јануарy 20, 2026

Овогодишњи добитник књижевне награде „Ђура Ђуканов“ Народне библиотеке је писац Владимир Вујовић и рукопис „Слободни ударци“. Жири је одлуку донео након вишестепеног избора, у конкуренцији великог броја пристиглих рукописа.

Како је изјавила вршилац дужности директора Библиотеке Дуња Бркин Трифуновић, награда се додељује од 2005. године и током времена је стекла значајан углед у савременим књижевним круговима. Ове године жири је радио у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић, председник жирија. Од великог броја пристиглих рукописа, седам је испунило све конкурсне пропозиције, а у најужи избор ушла су два рада. Након стручне расправе, жири је одлучио да награда припадне Владимиру Вујовићу.

-Рукопис ‘Слободни ударци’ се издвојио јер, иако се ослања на традицију америчке кратке приче, тај модел надограђује креативним наративом, са неочекиваним обртима и сталним рушењем читалачких очекивања“, навела је Бркин Трифуновић. Она је подсетила да награда носи име Ђуре Ђуканова, библиотекара из Мокрина и значајног представника банатске прозе, као и да је циљ награде подстицање младих аутора и афирмација форме кратке приче, која је блиска савременим читаоцима.

Добитник награде Владимир Вујовић истакао је да му признање посебно значи јер је реч о његовој првој збирци кратке прозе, након три објављена романа.

-Кратке приче су, чини ми се, неправедно запостављене, али управо овакве награде скрећу пажњу на младе ауторе који се у тој форми проналазе“, рекао је Вујовић. Он је додао да су јунаци његових прича различити – од људи са маргине до оних који кроз уметност траже истину о себи – и да ће се и убудуће бавити прозом, а форма ће зависити од саме приче.

Вујовић је рођен 1991. године у Бару, дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, специјализовао оториноларингологију и ради у болници у Сутомору. Поред лекарског позива, активно се бави писањем и читањем, а као значајне књижевне утицаје наводи Михаила Булгакова.

У „Ланету“ припремају нову представу: Овогодишња сезона почиње 1. фебруара

Aleksandra Djuran Јануарy 16, 2026

У позоришту „Лане“ у току су припреме за отварање овогодишње сезоне, као и рад на новој представи. Како истиче директор Александар Малетин јануар је искоришћен за договоре и организацију у самом театру.

-Децембар је у нашем позоришту најтурбулентнији месец с обзиром на то да тада имамо највише посла. Подсетићу и да смо последњег месеца у години одиграли и две премијере „Новогодишња чаролија Баке Мраз“, за коју су текст и режија колективна, као и „Поклон за Деда Мраза“ по тексту драматурга Српског народног позоришта Николине Ђукановић, које су изазвале одличне реакције наше публике. Нова сезона почиње у недељу, 1. фебруара у 17 сати, и ми већ припремамо нови комад који ће, сигуран сам, одушевити наше верне гледаоце – рекао је Малетин.

Представа која ће наћи место на репертоару јединог дечијег позоришта је „Пепељуга“.

-Ради се о ансамбл представи чија порука је да добро побеђује зло, као и да је за срећу некада потребно стрпљење. Комад, са истим називом, на нашем репертоару игран је пре петнаестак година. Текст је потпуно измењен и колективни је рад ансамбла. До краја године планирамо укупно четири премијере – открио је Малетин.

Ускоро ће бити објављен и позив деци, која желе да се опробају на даскама које живот значе, да дођу у „Лане“ и постану њихови чланови.

Малетин додаје и да је претходних неколико година доста уложено у адаптацију и куповину опреме неопходне за рад позоришта. Напомиње и да ће конкурисати за средства за уређење таванског простора који служи за одлагање лутки и реквизита. Таван није прилагођен намени коју има те га је важно реновирати.

А.Ђ.

Колаж као дијалог са уметношћу: Радионице за одрасле у Музеју Кикинда

Tijana Despotovski Јануарy 14, 2026

Народни музеј Кикинда организује циклус бесплатних радионица израде колажа за одрасле, у оквиру пратећег програма изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту – уметници из збирке Рајка Мамузића“. Прва радионица биће одржана у петак, 16. јануара, од 18 часова.

Радионице су намењене одраслој публици и осмишљене су као креативни сусрет са уметничким делима из музејске збирке. Као полазна инспирација за израду колажа користи се слика „У плавој гами“ аутора Драгутина Цигарчића.

Програм ће се одвијати у простору Народног музеја Кикинда у три термина: 16, 23. и 30. јануара, у времену од 18 до 20 часова. Учествовање је бесплатно, а заинтересовани се могу информисати путем телефона 061/401-2981.

Пуна сала, богат програм и громки аплаузи: Божићни концерт КУД-а „Мокрин“

Jelena Trifunović Јануарy 11, 2026

У организацији Културно-уметничког друштва „Мокрин“, јуче је одржан традиционални Божићни концерт, који је још једном потврдио значај овог друштва у очувању народне традиције, игре и песме.

Велика сала била је испуњена до последњег места, а публика је имала прилику да ужива у богатом и разноврсном програму који су припремили чланови свих узрасних група – од предшколаца до извођачког ансамбла.

Током вечери изведене су кореографије из различитих крајева Србије – Груже, Трстеника, Студенице, Шумадије, Поморавља, околине Лесковца, Црноречја, Ужичког краја и Владичиног Хана. На сцени су се смењивали извођачки ансамбл, изворна група, школа фолклора, млађи и припремни ансамбли, предшколска група, као и певачке групе, пружајући публици прави фолклорни мозаик. Посебан утисак оставили су најмлађи учесници, који су показали да се традиција у Мокрину са пажњом и љубављу преноси на нове генерације.

Програм је додатно обогаћен наступима певачких група које су извеле традиционалне божићне песме „Божић, Божић, благи дан“ и „Ој ружице румена“, док је рецитатор Јован Степанчев казивао пригодну божићну песму, чиме је употпуњена свечана и празнична атмосфера.

КУД „Мокрин“ већ дуги низ година систематски и одговорно ради на очувању и неговању културне баштине, народних обичаја и идентитета овог краја. Кроз континуиран рад, редовне пробе и бројне јавне наступе, као и кроз активно укључивање деце и младих у рад друштва. КУД „Мокрин“ даје значајан допринос преношењу традиционалних вредности на нове генерације, чувајући и развијајући културно наслеђе као трајну вредност савременог културног живота.

Фото: Сретеновић

Божић на сцени у Мокрину: Сутра традиционални концерт КУД-а „Мокрин“

Tijana Despotovski Јануарy 9, 2026

Културно-уметничко друштво „Мокрин“ организује традиционални Божићни концерт сутра, 10. јануара, у 19 часова, у Дому културе у Мокрину. Публику очекује програм посвећен божићним песмама и наступима свих секција фолклорног ансамбла.

Како је наведено у најави, програм ће обухватити извођење божићних песама, као и наступе секција фолклорног ансамбла, свих узрасних категорија.

Наступи дечјих, омладинских и сениорских група део су редовног рада друштва, које кроз овакве програме представља репертоар народних игара и песама прилагођен празничном контексту.

Породични празници у Музеју: новогодишње радионице отворене за најмлађе и њихове родитеље

Tijana Despotovski Децембер 30, 2025

Новогодишње радионице у Народном музеју почеле су 23. децембра и трајаће до 17. јануара, сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељком и недељом, када музеј не ради са публиком. Радионице су осмишљене као породичан простор за заједничко стварање, а улаз је бесплатан.

Како је истакла Љубица Такачев, музејски водич, циљ радионица је да деца и родитељи заједно проводе време кроз креативан рад у празничној атмосфери. Посетиоци имају прилику да сами праве новогодишње украсе, уз музику и амбијент прилагођен празницима.

-Радионице су замишљене као породични дан у музеју. Родитељи са децом заједно праве украсе, без готових решења, што подстиче креативност и заједнички рад – навела је Такачев.

Деца током радионица уче да израђују различите облике и украсе, попут купе, ирваса и круга, као и технике плетења трачица.

Радно време радионица 31. децембра биће скраћено до 15 часова, док музеј неће радити 1. и 2. јануара, као ни 6. и 7. јануара. У осталим радним данима радионице ће бити доступне у уобичајеном термину.