Култура Архиве | Паге 6 оф 97 | Кикиндски портал

Вежени портрети династије Карађорђевић- некад и сад, нова изложба у Народном музеју

Aleksandra Djuran Марцх 31, 2026

У Народном музеју отворена је изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ у сарадњи да Музејом слатка – кућа Цветића из Краљева. Идеја је да се обједини, и у техници традиционалног веза репродукује све јавности готово непознате мустре са мотивима краљевког пара краља Александра И и краљице Марије Карађорђевић, као и њихове деце, који се чувају на дозидницама у етнолошским збиркама народних музеја широм Србије, и у приватним колекцијама.

-Пројектом је обухваћено седам музеја из Кикинде, Крагујевца, Краљева, Чачка, Ваљева, Аранђеловца и Пирота, са циљем да откријемо, анимирамо и артикулишемо рад локалних везиља, правећи спону између њих као чувара традиције и музеја као ризница, односно чворишта културе. Изложена су 32 уникатно извежена рада у техникама народног и уметничког веза, који изражавају јединствену стилску црту и умеће сваке од 21 везиље и једног везиоца учесника пројекта, насталих труковањем поновљених и реконструисаних мустри у изради сертификоване трукерке Смиљке Булатовић, први пут након 70 година. Реплике изворних узорака, као и оригинали који им претходе, сведоче о оживљеној нити између овог феномена који је пратио краљевску породицу од 1922. године до Другог светског рата, и праксе данашњих занатлија, представљајући интегрални допринос репрезентацији националне културе, идентитета и народне уметности Србије – истакла је др Лидија Цветић Вучковић, креативни директор Музеја слака – кућа Цветића из Краљева.

Посебан допринос изложби дао је и сенћански Градски музеј који чува преко 8.000 различитих артефаката трукерског заната, што представља једну од највећих колекција у Европи. Одабране мустре са тематиком краљевских портрета наставиће да комуницирају и у форми аутентичних сувенира, које ће свака од учесница моћи да понуди у оквиру своје праксе. Музеји су ту да их пласирају публици и тако подрже креативни ручни рад и женско предузетништво са извориштем у традицији, као и вредност повезаности модерних занатлија са институцијама културе.

Овај пројекат наставиће се у новој фази која би,поред Београда и Новог Сада у којима се чува већи број дозидница са патриотском тематиком, обухватила и све преостале градове, као и приватне колекције који чувају мотиве са тематиком краљевских портрета Карађорђевића. Наредна фаза започеће колективном израдом свечаног зидњака, са ликом Краља Петра ИИ у медаљону, током изложбе на Белом Двору.

Пројекат је подржало Министарства културе, а под покровитељством је Њ.К.В. принцезе Данице Карађорђевић.

А.Ђ.

Репертоар Народног позоришта за април: пет представа и премијера крајем месеца

Redakcija Kikindski Марцх 30, 2026

Народно позориште у Кикинди објавило је репертоар за април 2026. године, током којег ће публика бити у прилици да погледа пет представа, међу којима је и премијера комада „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ Николе Пејаковића.

Прва на репертоару је представа „Па се видимо у сну“ Николе Завишића, у режији Николе Завишића, која ће бити изведена у суботу, 4. априла, у 20 сати. Потом следи „Србија алл инцлусиве“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче, заказана за уторак, 7. април, такође у 20 сати.

У уторак, 14. априла, у 20 сати, на сцени ће бити изведено „Љубавно писмо“, чији су аутори Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а режију потписује Драган Остојић. Четири дана касније, у суботу, 18. априла, публика ће моћи да погледа представу „Џепови пуни камења“ Мери Џонс, у режији Растислава Ћопића.

Крај месеца обележиће премијера представе „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић, која је заказана за петак, 24. април, у 20 сати. Прва реприза истог комада најављена је већ за суботу, 25. април, такође од 20 часова.

Сташа Радак свира пут ка великим сценама: Златна медаља и прво место за младу саксофонисткињу

Redakcija Kikindski Марцх 29, 2026

Сташа Радак, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ сада корача путем који обећава много. Иза ње су значајни успеси — прва награда на фестивалу „Исидор Бајић“ у Новом Саду и златна медаља на Данима музике у Бачкој Тополи — али, како сама каже, то за њу није крај, већ подстрек.

-Ово доживљавам као награду за све сате које сам уложила, али и као мотивацију за даљи рад. То је круна труда који траје месецима и годинама – каже Сташа за наш лист.

Њен пут ка саксофону почео је, помало неочекивано, са једним концертом. Као ученица петог разреда основне школе, слушала је своју наставницу музичког, Николину Сувајџић, како наступа — и управо тај тренутак био је пресудан.

-Наступ ми се јако допао и одатле је кренула љубав према саксофону – присећа се.

Пре тога свирала је клавир, певала у хору, па чак и наступала у Српском народном позоришту, али тек са саксофоном, како каже, „догодило се оно право“.

-То је као са људима — са неким одмах „кликнеш“. Тако је било и са саксофоном – објашњава она.

Занимљиво је да Сташа трему не осећа током свирања, већ након наступа, док чека резултате. На сцени је, како каже, потпуно своја.

Иако делује да све иде лако, иза сваког наступа стоји велики рад. Сташа свакодневно вежба око сат и по, а у припремама за такмичења и до четири сата дневно. Посебан изазов, каже, није увек сама музика, већ ситуације које долазе са сценом — попут вишесатног ишчекивања наступа, какво је доживела у Бачкој Тополи.

-То су два сата неизвесности, што уме да буде веома напорно. Али и то је део такмичења – додаје.

Велику улогу у њеном развоју има и професорка Николина, која је Сташин таленат препознала још у раним данима.

-Она је од малена била музикална, али оно што је издваја јесте упорност. Таленат без рада не значи много, а код ње постоји и једно и друго – истиче професорка.

Заједно раде не само на техници, већ и на самосталности — да Сташа научи да сама препозна и исправи грешке, као и да неуспехе прихвати као део пута.

-Само небо је граница, ако настави овако – додаје Сувајџић.

И управо тај пут сада улази у нову фазу. Сташу у мају очекује пријемни испит за средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а до тада — нова такмичења и први солистички концерт.

Снови, међутим, већ иду даље.

-Волела бих да наставим школовање у иностранству. Посетила сам једну академију у Швајцарској и оставила је на мене јак утисак – каже она.

Ипак, можда најважнија порука ове младе уметнице није у наградама, већ у једноставној истини коју живи:

-Не треба одустајати. Труд се увек исплати. Сваки сат вежбања се на крају дође на своје.

У томе је, можда, и највећа вредност њене приче — не само у таленту, већ у истрајности. А управо ту, између рада и љубави, рађа се музика која далеко одјекује.

Т. Д.

Обреновићи кроз предмете: у Кикинди представљена јединствена публикација о српској династији

Redakcija Kikindski Марцх 27, 2026

У Галерији Нова Народног музеја, вечерас је одржано представљање стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, која на јединствен начин осветљава наслеђе једне од најзначајнијих српских владарских породица.

О значају овог пројекта говорио је Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја и један од уредника публикације, истичући да је реч о издању које се разликује од класичних историјских студија.

– Ово није класична историографска публикација, већ кроз предмете, документе и личне ствари чланова династије добијамо другачији, веродостојнији увид у њихов живот и утицај. Не приступамо теми са намером да их глорификујемо, већ приказујемо оно што је сачувано – кроз то видимо и приватни живот, односе и дух једног времена – нагласио је Марушић

Пројекат је започет 2010. године, а од првобитно планирана два до три тома, до сада је објављено чак седам књига, док је у припреми и осми том. У раду на публикацији учествовало је 88 стручњака из различитих области, чији је заједнички рад резултирао обимном базом података о династији Обреновић.

Посебан изазов представљало је прикупљање грађе из великог броја институција, не само у Србији, већ и у иностранству.

– Сарађивали смо са институцијама из региона, али и из земаља попут Аустрије и Француске, а пројекат се шири и ван европских оквира. То је био изузетно динамичан и инспиративан процес, који нас је све повезао и обогатио новим сазнањима – истакао је Марушић.

Публикација обухвата више од 2.500 артефаката – од личних предмета, писама и фотографија, до одликовања, новца и намештаја. Међу најупечатљивијим су, како каже Марушић, и предмети који сведоче о драматичним историјским догађајима.

– Тешко је издвојити један предмет, али свакако су занимљиви они који носе снажну историјску причу, попут предмета везаних за Мајски преврат као што је део завесе у коју су била умотана тела последњих Обреновића, личних ствари краља Милана или мање познатих детаља из живота кнегиње Јулије – навео је он.

Ова публикација, како је истакнуто, представља значајан допринос савременој музеологији и историографији, јер омогућава нова тумачења прошлости кроз материјалну културу, повезујући институције и истраживаче широм региона и Европе.

У плану је наставак пројекта и објављивање нових томова, а жеља аутора је да едиција достигне најмање десет књига, чиме би се додатно заокружила прича о заоставштини династије Обреновић.

Т. Д.

168 година традиције и знања: Гимназија „Душан Васиљев“ обележила Дан школе свечаном академијом

Redakcija Kikindski Марцх 27, 2026

Свечаном академијом у позоришту, уз беседе, рецитале, музику и сценски програм, Гимназија „Душан Васиљев“ обележила је 168 година постојања, настављајући традицију неговања знања, културе и младости.

Обележавање Дана школе почело је јутрос полагањем цвећа на гроб Душан Васиљев, док је вечерњи програм окупио ученике, професоре, званице и бројне госте.

-Данас смо обележили овај значајан датум, а вечерас смо кроз програм наших ученика показали због чега је кикиндска гимназија оно што јесте – истакао је директор Александар Аћимов.

Он је нагласио да школа има много разлога за понос.

-У последњих шест месеци већ имамо 15 ученика који су се пласирали на републичка такмичења из физике, математике, енглеског и биологије. Имамо и изузетне спортске резултате – државне прваке у пливању и репрезентативце у рукомету.

Током свечаности додељене су плакете најуспешнијим ученицима – њих 16, који су током школовања остварили изузетне резултате, али и посебно признање професору др Јовици Тркуљи за посебан допринос Гимназији.

Тркуља је признање примио са емоцијом, подсећајући на вредност овакве плакете.

-Ово признање ме подсећа на време када смо и сами као ученици добијали похвалнице. Сматрам да смо сви ми велики дужници нашим професорима – они су нам отварали путеве ка другим световима и културама.

Као посебан дар школи, он је припремио књигу о својој генерацији и гимназијским данима, коју је поклонио колективу, уз иницијативу да се до великог јубилеја – 170 година постојања – изради и званична монографија гимназије.

Свечаности је присуствовао и градоначелник, који је и сам некадашњи ученик ове школе, истичући значај који гимназија има за читав град.

-У временима која се брзо мењају, знање остаје најсигурнији ослонац. Гимназија је место где се стварају људи који обликују свет – поручио је Младен Богдан.

Посебно признање додељено је и граду за допринос очувању лика и дела Душан Васиљев, кроз књижевну награду која носи његово име.

Програм академије употпунили су рецитали поезије Душана Васиљева, хорски наступи и позоришна представа у којој је лик песника оживео кроз интерпретацију ученика, чиме је још једном потврђено да гимназија није само образовна установа, већ и важно културно средиште Кикинде.

Са 341 учеником и бројним успесима у настави, науци и спорту, Гимназија „Душан Васиљев“ наставља да гради своју дугу и богату традицију – корак по корак, генерацију по генерацију.

Т. Д.

Награда „Душан Васиљев“ уручена песницима Гордани Ђилас и Зорану Богнару

Aleksandra Djuran Марцх 27, 2026

Песници, Гордана Ђилас и Зоран Богнар овогодишњи су славодобитници награде „Душан Васиљев“ коју додељује град Кикинда у знак сећања на на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев, који је поживео само 24 године, постигао је да буде један од најзначајнијих српских модерних односно песника експресионистичке идеологије.

Гордана Ђилас емотивно је доживела признање за књигу „Анђели у капи мастила”. Као рођена Наковчанка, похађала је Гимназију „Душан Васиљев“.

-У то време кикиндска је била једна од цењених гимназија у ондашњој Југославији. Знање које сам стекла омогућило ми је да без икаквих препрека упишем Филолошки факултет у Београду. Као гимназијалка имала сам потпору у писању од породице Душана Васиљева која је додељивана младим песницима. У банатском небу има нешто специфично што песнике са ових простора обележи и ту сам нашла своју сродност са Душаном Васиљевим – рекла је Ђилас.

Зорану Богнару награда је припала за дело „Све су смрти (само) део нашег сата.” Са овом књигом био је у најужем избору за три награде

-Узбуђен сам што ми је додељено признање које је обавезујуће и носи име великог песника и човека. Заједничка нам је мисаоност и експресивност, која је карактеристична у раној фази песништва. Како је Душан Васиљев био премлад када нас је напустио, експресивност је код њега више него наглашена. Централна фигура моје поетике је човек, награде су биографије књига, а књиге су биографије писца – навео је Богнар.

О награди је одлучио жири у саставу Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев. Одлука о славодобитницима донета је једногласно.

-Ово признање је значајно јер носи име, како то волим да кажем, детету које је уснулу у 24 години живота и које је до тада створило озбиљно књижевно дело и прозно и драмско и песничко – казао је Селимир Радуловић. – Песме „Плач матере човекове“ и „Човек пева после рата“ створиле су неколико генерација српских песника.

У Градској кући признања је уручила Биљана Кикић, заменица градоначелника.

-Душан Васиљев, преминуо је млад, али је оставио велики опус за собом. Поред тога што гимназија носи његово име, град додељује награду за најбољу књигу поезије или прозе. Дубок траг оставио је и у Кикинди, а ми му се на овај начин одужујемо – истакла је Кикић.

Књига Гордане Ђилас посматра свет са светле тачке и стране, а Зорана Богнара са тамне стране , појаснио је Селимир Радуловић. Гордана Ђилас се у овом делу окренула према хришћанском православном свет и у књизи има више песма које су посвећене тој перспективи, а говори и о невидљивом свету из којег се може тумачити видљиви свет. Богнар у својој књизи има 77 песама о смрти као о неважној чињеници живта која се може превазићи сваког дана

Ове године на конкурс су пристигле 62 књиге, а као најбоље издвојиле су се две поменуте.

А.Ђ.

Везом исписана историја: краљевски портрети стижу у Кикинду

Redakcija Kikindski Марцх 27, 2026

У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.

Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.

Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.

Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.

Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.

Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.

Смех, брак и комшије које сви препознајемо: припрема се нова представа у Народном позоришту

Redakcija Kikindski Марцх 26, 2026

У Народном позоришту почео је рад на новој представи „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Реч је о урнебесној комедији карактера и ситуације, која кроз свакодневне односе открива дубље приче о љубави, браку и потреби да будемо виђени и прихваћени.

Како је истакнуто на конференцији за новинаре, за кикиндско позориште ово је наставак успешне сарадње са редитељком Дајаном Јосиповић, након представе „Херој нације“. У новој продукцији играју глумци ансамбла: Марина Воденичар, Миљан Давидовић, Михајло Лаптошевић и Анђела Киковић.

Редитељка је нагласила да јој је велико задовољство што се враћа у Кикинду и ради са ансамблом који описује као талентован, вредан и инспиративан. Одабир текста Николе Пејаковића, како је рекла, није случајан.

– Он одлично познаје наш менталитет, а ова представа доноси једну опредмећену свакодневицу коју често живимо рутински, не примећујући њену драматургију. Бавимо се односима у браку, љубављу и потребом да нас неко види и разуме – истакла је Јосиповић.

У средишту приче је брачни пар који се суочава са кризом и преиспитивањем односа. Глумица Марина Воденичар, која тумачи лик Невенке, објашњава да је реч о жени која се налази у осетљивој животној фази.

– После седам-осам година брака, све постаје рутина, а она почиње да преиспитује себе и однос са супругом. У том тренутку појављује се неко ко је види и разуме, што доводи до низа комичних, али и веома животних ситуација – каже Воденичар.

Њен сценски партнер Миљан Давидовић, који игра супруга Зокија, поручује да ће се публика лако препознати у односима на сцени.

– Препознаћете и себе и своје комшије. Само, крај вам нећу открити – дођите да погледате представу – додаје Давидовић.

Посебан колорит комаду даје и лик комшије, кога тумачи Михајло Лаптошевић, док Анђела Киковић игра Јацу, Невенкину најбољу пријатељицу – динамичан и снажан лик који уноси додатну енергију у причу.

Редитељка истиче да је атмосфера на пробама весела и да је рад на комедији посебно значајан у времену када, како каже, недостаје искреног смеха.

– Комедија нам даје дозволу да приметимо ствари без притиска да морамо одмах да их поправимо. Управо тај искрен смех нам је потребан – каже Јосиповић.

Премијера представе заказана је за 24. април, када ће кикиндска публика имати прилику да кроз хумор и препознатљиве ситуације завири у сопствене односе и свакодневицу.

Т. Д.

У петак у Музеју: Представљање капиталне публикације о династији Обреновић

Redakcija Kikindski Марцх 25, 2026

У Галерији Нова Народног музеја у Кикинди у петак, са почетком у 18 часова, биће одржано представљање публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, једног од најзначајнијих пројеката посвећених истраживању и очувању наслеђа ове српске владарске династије. О значају овог издања говориће Александар Марушић, виши кустос историчар.

Реч је о вишетомној стручној каталошкој публикацији која обједињује резултате дугогодишњег рада музејских стручњака, архивиста и истраживача из Србије и иностранства. Пројекат је покренуо Музеј рудничко-таковског краја са циљем да се систематски евидентирају и представе предмети, документи и уметничка дела повезана са династијом Обреновић, који се чувају у музејима, архивима, библиотекама, као и у црквеним и приватним збиркама.

До сада је објављено седам томова ове едиције, у којима су обрађене бројне збирке из Србије, али и из европских земаља, што публикацији даје и међународни значај. Посебна вредност пројекта огледа се у томе што су многи до сада недоступни или мање познати артефакти постали доступни стручној и широј јавности, доприносећи целовитијем разумевању српске историје 19. века.

Публикација такође представља пример успешне сарадње културних институција и доприноси савременим музеолошким токовима, повезујући наслеђе са савременим приступима презентацији културе и историје.

Организатори позивају све заинтересоване да присуствују догађају и ближе се упознају са богатом културном и историјском заоставштином династије Обреновић.

„Породица Адамс“ донела енергију, хумор и младалачки жар

Redakcija Kikindski Марцх 24, 2026

На сцени Народног позоришта у Кикинди вечерас је одигран несвакидашњи мјузикл „Породица Адамс“, у извођењу ученика Гимназије „Стеван Пузић“ из Руме, који су публици приредили вече испуњено музиком, глумом и снажном сценском енергијом.

Овај захтеван пројекат, на ком су млади глумци радили чак седам месеци, окупио је више од 30 ученика различитих разреда, који су заједно изнели комплексну причу на енглеском језику, спајајући глуму, певање и плес у јединствену сценску целину.

-Било је веома занимљиво, али и интензивно. Сви смо се зближили и уживали у процесу, иако је био захтеван – каже Сара Грковић, ученица четвртог разреда, која у представи тумачи Мортишу.

Она истиче да је један од највећих изазова био управо рад на енглеском језику, али и уклапање више сценских елемената.

-Најтеже је било све то спојити – покрет, музику, певање и енглески језик. А мени лично је било изазовно да играм лик који се не смеје, јер сам у приватном животу потпуно другачија – додаје она.

Посебан утисак на публику оставила је управо посвећеност младих глумаца, који су успели да оживе необичан, помало мрачан, али духовит свет породице Адамс. Режију и адаптацију потписује професорка Марија Бенчић, која већ годинама ради са ученицима на мјузиклима, а ово је трећи по реду велики пројекат њене екипе.

-Породица Адамс је чекала свој тренутак. Када смо коначно окупили довољно талентовану и мотивисану екипу, знали смо да можемо да изнесемо овако захтеван мјузикл – истиче Бенчић.

Она наглашава да је реч о изузетно сложеној форми.

-То је двоипочасовни бродвејски мјузикл на енглеском језику. Поред глуме, ученици су морали да савладају и певање, плес, као и да буду концентрисани током целе представе. Али њихова дисциплина и посвећеност су били кључни.

Посебну вредност пројекту даје чињеница да су ученици учествовали у свим сегментима израде представе – од сценографије и костима, до шминке и реквизита.

До сада је представа већ освојила значајна признања, укључујући чак девет награда на фестивалу у Јагодини, а кикиндска публика имала је прилику да погледа њено шесто извођење.

-Увек смо узбуђени кад излазимо пред нову публику. Потрудили смо се да вам улепшамо вече – поручила је Сара Грковић.

Судећи по реакцијама публике, у томе су и успели – млади глумци донели су на сцену искрену емоцију, ентузијазам и доказ да позориште живи управо кроз нове генерације.

Т. Д.