Култура

смотра-рецитатора

На 56. покрајинској смотри рецитатора „Песниче народа мог“, која је одржана протеклог викенда у Сечњу, представило се десет рецитатора из нашег округа. Како сазнајемо од Тање Ножице из Културног центра, такмичење је трајало три дана.

-Првог дана рецитовало је 46 најмлађих учесника. Наши представници, Мирјана Вашалић, Селена Суботић и Урош Чавић, својим наступима показали су изузетно умеће и храброст али се, нажалост, нису се пласирали на следећи ниво.

Другог дана смотре наступило је 47 ученика узраста од петог до осмог разреда, међу којима су и Јован Степанчев, Драган Јованић и Адриана Ћурчин из кикиндског округа.

-Златне дипломе однели су Степанчев и Јованић што их ставља међу двадесет најбољих у покрајини, док се Степанчев пласирао и на републичко такмичење које ће се одржати половином маја у Ваљеву – истакла је Ножица.

Ученици средњих школа, Тибор Борисов, Лена Давидовић, Вид Вашалић и Милица Попов наступили су у недељу.

-Можемо да се похвалимо да су Лена, Вид и Милица добили златне дипломе, а Милица се такође пласирала на републичку смотру рецитатора. Ово је изузетан успех за наш округ јер од 2010. године нисмо имали два представника на републичком нивоу.

Према речима учесника и њихових ментора, конкуренција је била веома јака. Сваког дана додељивано је двадесет златних диплома за одговарајући узраст, од којих је деветоро бирано да представља Војводину на државном нивоу.

Т. Д.

олицков-слеме

У Великој сали Културног центра вечерас је одржана промоција књиге „Слеме“ ауторке Драгице Оличков, која је публици представила своје пето књижевно дело, спајајући приче, поезију и породичну историју у јединствену целину.

Како је истакла ауторка, „Слеме“ представља њену до сада најзрелију књигу, у којој су се приче и песме „саме писале“, ослоњене на лична сећања и животна искуства.

– Ово је моја пета књига. У њој су сада преовладале приче, док је мањи део поезије. Приче су из мог детињства, из мог живота, и надам се да ће се публици свидети – рекла је Оличков.

Књига је подељена у три целине – прву чине приче, централни део доноси родослов породице Радак, из које ауторка потиче, док трећи део обухвата духовну поезију. Све је обједињено симболичним насловом „Слеме“, који, како је ауторка наговестила, своје пуно значење открива унутар самог дела.

Књижевна критичарка Марија Миљковић оценила је да ова књига представља врхунац ауторкиног досадашњег стваралаштва.

– „Слеме“ је заиста слеме на кући Драгичине поезије. Из књиге у књигу она ту кућу гради, а сада видимо да је све зрелија, чвршћа и духовнија. Посебна вредност је у томе што је уткала сећања на детињство и заборављене вредности, са мером, скромношћу и људском топлином – истакла је Миљковић.

О значају књиге говорио је и рецензент Немања Савић, који је нагласио да дело превазилази оквире личне приче.

– Књига је изашла у издању Банатског културног центра. Реч је о мешовитом књижевном делу које спаја прозно-поетске записе и мемоарску грађу. Књига није само лично сећање, већ и универзално сведочанство о кикиндским породицама, просторима и људима, што јој даје посебну вредност – навео је Савић.

„Слеме“ је намењено како деци, тако и одраслима, а ауторка је најавила да већ има материјал за нову књигу, чиме је јасно да њен књижевни пут наставља да се развија.

Вече је употпуњено наступом дечјег хора „Цврчак“, који је извео две песме из ауторкиних збирки, дајући додатну емоционалну ноту читавом догађају.

Т. Д.

премијера-сецер

Пред пуном салом, на великој сцени Народног позоришта Кикинда, одиграна је  премијера комада “Шећер је ситан, осим кад је коцка”. Након “Хероја нације” и ова друга овосезонска премијера, поново је додељена редитељки Дајани Јосиповић. У подели су се овог пута нашли Михајло Лаптошевић, Анђела Киковић, Марина Воденичар и Миљан Давидовић.

Текст Николе Пејаковића је премијерно изведен пре осам година на отварању Театра на брду и до данас успешно опстаје на репертоару овог позоришта, али и са успехом гостује и по региону. Реч је о комедији ситуације која приказује свакодневицу једног урбаног брачног пара и њихове односе са пријатељима и комшијама. Уз много интелигентних досетки и опорог хумора,  кикиндска публика је на премијери могла да се истовремено и замисли и насмеје.

Трагом Пејаковићеве поетике ишла је и редитељка Дајана Јосиповић, која је тежиште комада поставила на текстуалну раван, а глумци су се углавном кретали у задатим драмским координатама. Међутим, било је тренутака кад су креацијом прелазили рампу, на радост култивисане кикиндске публике, која је аплаузом и смехом пропратила неке од каламбурних ситуација ове горко-слатке драме.

Иако су у центру збивања београдски брачни пар и њихови односи с комшијама и пријатељима, кроз комад провејава и специфичан динарски, довитљиви хумор. И глумци и редитељка су те окидаче радње добро препознали, па су актери на сцени суптилно наглашавали таква драмска места. Комад је уигран и прецизно вођен.

Представа је првобитно била предвиђена за малу сцену, али је интересовање публике посленике из кикиндског позоришта нагнало да се извођење овог комада премести на велику. Показало се да кикиндски театар с разлогом фаворизује савремени репертоар и да овдашња публика највише воли горко-зашећерене комаде. Уз то, очигледно се и овдашњи глумци у ововременским улогама одлично сналазе.

Укратко, “Шећер” је по формату врло близак ТВ ситкомима, и стога је готово сигурно да ће и ова, на моменте намерно мелодрамски зашећерена представа, имати дуг позоришни живот.

Н. С.

 

 

 

 

 

 

власта-цениц-библиотека

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ данас није било тишине – бар не оне уобичајене. Уместо ње, простором су одзвањали смех, песма и радознала питања најмлађих, који су са одушевљењем дочекали госта – дечјег писца Власту Ценића.

Ценић није од оних аутора који стоје иза књиге – он је улази у њу заједно са децом. Током радионице, малишани су постали део „царевине стилских фигура“, света у којем речи нису само средство, већ игра, осећај и лепота. Писац им је причао, рецитовао, постављао питања, али и пажљиво слушао њихове одговоре, памтио имена и сваком детету прилазио са искреном пажњом.

Како каже, управо је то суштина његовог рада.

-Овај свет је пун сурових речи, а гладан је лепих. Моја књига о царевини стилских фигура учи децу да мисле позитивно, лепо говоре и пронађу те лепе речи – поручио је Ценић.

Иако је иза њега већ био богат дан – радионице у Банатској Тополи и Мокрину – умор се није могао ни наслутити. Напротив, енергија, ведрина и топлина којом је зрачио јасно су показивали колико воли оно што ради.

-Пишем за децу јер желим да не остарим, да вечно будем дете. Сећање на детињство је моја највећа инспирација – открио је писац, који иза себе има чак 42 године рада у просвети.

Малишани су на ову енергију одговорили онако како само деца умеју – искрено и без задршке. Са пажњом су слушали, смејали се, певали и радо учествовали у разговору. За неке је ово био и први корак ка откривању света књига.

-Волим помало да читам, али још немам омиљену књигу. Надам се да ћу је после ове радионице пронаћи – рекла је ученица трећег разреда ОШ „Ђура Јакшић“, Јана Чолић, не кријући узбуђење.

Ценић истиче да се деца данас јесу променила у неким аспектима, али не у и својој суштини.

-Деца су увек иста у својој радозналости, али су данас нестрпљивија. Навикла су на брзину, на садржаје „на клик“. Зато је на нама да се прилагодимо и да им књижевност учинимо занимљивијом и ближом – објаснио је он.

Кључ за развијање љубави према читању, додаје, лежи у средини у којој дете одраста.

-Породица, школа и библиотека – то је свето тројство. Ако дете не види књигу код куће, ако га школа не подстакне и ако га библиотека не усмери, остаје ускраћено за нешто веома важно.

Да су овакви сусрети драгоцени, потврђују и у библиотеци. Вршилац дужности директора, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је ово прво гостовање Ценића у кикиндској библиотеци и да је избор био више него оправдан.

-Позвали смо га јер одлично ради са децом и веома је инспиративан. Деца воле директан контакт са писцима и трудимо се да им то омогућимо – навела је она, најављујући и нове активности у наредном периоду, почевши од Светског дана књиге у четвртак.

Т. Д.

поздрав-пролецу-б

Кикинда ће у среду бити у знаку пролећа, музике, дечје радости и свечаног програма, јер ће у Културном центру и у просторијама КУД-а „Еђшег“ бити одржана традиционална манифестација „Поздрав пролећу“.

Програм почиње у 10 сати концертом Бранимира Росића „Авантуре летеће гитаре“, који ће отворити дан испуњен садржајима за најмлађе и све суграђане.

За 12 часова заказана је трка беба „Нај кића“, намењена бебама до 16 месеци, која је и ове године један од најсимпатичнијих делова манифестације.

Централна приредба биће одржана у 15 часова, у просторијама КУД-а „Еђшег“, док је у 17 часова у Галерији КЦК планирана и додела награда ликовног конкурса.

Манифестацију организују Културни центар и Град Кикинда, а програм обећава лепо дружење, ведру атмосферу и свечани дочек пролећа у срцу града.

Т. Д.

 

позористе-4

Премијера представе „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић, биће одржана у петак у 20 часова на великој сцени Народног позоришта.

Како је саопштено из позоришта, влада велико интересовање публике, те ће се комад играти управо на великој сцени. Реч је о комедији која кроз препознатљиве животне ситуације и односе.

У представи играју глумци ансамбла кикиндског позоришта, а публика ће имати прилику да ужива у духовитој, али и животној причи у којој ће се многи препознати.

Улазнице је могуће резервисати путем телефона 0230/422-638.

народна-библиотека-јован-поповиц

Народна библиотека „Јован Поповић“ најављује занимљиво и инспиративно дружење за најмлађе – гостовање познатог дечјег писца Власте Ценића, које ће бити одржано сутра у 13 часова.

Овај сусрет биће права прилика да деца упознају аутора чије књиге већ годинама подстичу љубав према читању, развијају машту и охрабрују креативно изражавање. Кроз разговор, дружење и интерпретацију својих дела, Ценић ће малишанима на близак и занимљив начин приближити свет књижевности.

Поред програма у Кикинди, писац ће истог дана посетити и децу у Банатској Тополи и Мокрину, чиме се још једном истиче значај доступности културних садржаја и ван градских средишта.

Т. Д.

куд-петар-коциц

На престижном сабору фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, КУД „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварио је запажен успех, освојивши Златну плакету „Крстивоје Суботић“ за неговање традиционалне песме, свирке, игре и обичаја, као и друго место у категорији мушких певачких група.

Ово значајно признање, које се ретко додељује, стигло је као резултат дугогодишњег и посвећеног рада на очувању аутентичног фолклорног наслеђа. Како истиче Милан Вашалић, учешће на „Златном опанку“ представља много више од наступа – то је, како каже, „магично искуство и највреднија успомена коју сваки учесник носи са собом“.

– „Златни опанак“ је фантастично саборовање и празновање српске традиције и нематеријалног културног наслеђа наших предака. Само бити део фестивала је посебна част, а сва друштва се за ову прилику припремају студиозно, посвећено и са жељом да дају свој максимум – наглашава Вашалић.

Посебну тежину успеху даје и чињеница да је наступ оцењивао стручни жири на челу са проф. др Димитријем Големовићем, једним од највећих ауторитета у области традиционалне музике и фолклора.

Наступ под називом „Козарачко зборовање“, који је представљен на сцени, резултат је, како истиче Вашалић, вишедеценијског рада – истраживања, архивирања и сценског обликовања игара, песама, ношње и музике колониста насељених у Новим Козарцима.

– Наш наступ није био случајан, већ плод дугог процеса. Резултат није изостао – освојили смо срца публике, учесника, али и стручног жирија који није штедео речи хвале – додаје он.

Златна плакета „Крстивоје Суботић“ носи посебан значај за све чланове ансамбла, али и за целу заједницу у Новим Козарцима, јер представља потврду да је њихов труд, знање и љубав према традицији препозната и вреднована на највишем нивоу.

– То је тренутак када схватите да је вредност онога што радите заиста препозната – објашњава Вашалић, уз захвалност организаторима фестивала што већ више од две деценије чувају и негују културно наслеђе.

Т. Д.

стаса-радак-2

Кикинда ће ускоро имати прилику да ужива у музици једног изузетног младог талента. Четрнаестогодишња саксофонисткиња Сташа Радак одржаће свој солистички концерт у уторак, са почетком у 18 часова, у свечаној сали Народног музеја.

Ова млада уметница, ученица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ је скренула пажњу јавности својим запаженим наступима и значајним наградама на домаћим такмичењима. Њена посвећеност, упорност и љубав према музици препознају се у сваком тону који изведе, а управо ће публика у Кикинди имати прилику да то доживи уживо.

Сташа ће се публици представити пажљиво одабраним програмом, на којем ће показати не само техничку зрелост, већ и изражајност која се ретко среће код тако младих извођача. Посебан уметнички печат концерту даће клавирска сарадња са проф. Евом Француски Арањош, чије искуство и музикалност додатно обогаћују овај наступ.

Улаз је слободан, а сви љубитељи музике позвани су да својим присуством увеличају ово вече посвећено таленту, раду и љубави према уметности.

Т. Д.

вез-смиљка-музеј-(3)

Суграђанка Смиљка Булатовић као једина предузетница у нашој земљи која има регистровану радионицу за труковање и вез  у Народном музеју одржала је предавање о свом занату. Догађај је организован у склопу изложбе „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ која се може погледати у Галерији „Нова“.

-Као неко ко је једини сертификовани мајстор овог заната, значајно је што могу да га промовишем. Радим већ 11 година и за мене је лична сатисфакција да моји суграђани, али и сви они који воле вез, виде чиме се бавим, као и да подстакнем неког да почне да се бави везом – навела је Смиљка Булатовић. – Окупљенима сам говорила о појму, подели, значају, примени, историји веза, као и ономе што је мој посао, преношењу нацрта за вез на тканину. Ово је била прилика да и ја нешто научим од присутних везиља.

Интересовања за овај занат има, међутим, он није уносан те је у складу са тим и заинтересованост.

-Захваљујући многобројним удружењима жена организоване су радионице о трукерском занату како за децу, тако и за одрасле. Тешко је опстати и моја борба је у томе да покажем да вез уноси лепоту у свакодневни живот. Њиме украшавамо одећу, кућни текстил, праве се сувенири украшени везом. Сву креативност коју имамо можемо да искажемо искажемо на овај начин – додала је наша саговорница.

Да би се извезао мотив потребно је да се на тканину нанесе цртеж по којем треба да се везе и то је труковање.

-Посао захтева јако пуно труда и времена. На жалост, на тржишту нема потражње, тако да нема профита од труковања. И поред тога, трудим се да овај стари занат живи и даље – истакла је Булатовић.

Осим труковања, ради и вез. Како истиче за једну кошуљу или пешкир потребно је 150 сати рада. Захваљујући баки и мајци Смиљка има велику колекцију веома старих мустри за вез по писму, односно за труковање. Она објашњава да се везови деле на вез по броју и писму. Вез по броју се ради на тканини која има јако изражене линије и потке, па се броје нити и тако се стварају шаре, док је вез по писму заправо вез по цртежу који је пренет на платно.

А.Ђ.