Култура

снезана-томин

Кикинђанка Снежана Томин добитница је једног од најзначајнијих признања у области дијалекатске поезије, награде „Драганово перо“, која јој је уручена на манифестацији „У ритму дијалекта“ у Лесковачком културном центру.

Ово признање, које носи име Драгана Радовића, истакнутог песника и промотера дијалекатског стваралаштва, додељује се ауторима који на најаутентичнији начин чувају и оживљавају богатство локалних говора.

Фото: Принтскрин Град Лесковац

Овогодишња манифестација окупила је песнике из бројних крајева Србије, који су публици представили стихове написане на различитим дијалектима. Према одлуци стручног жирија у саставу др Миливоја Павловића, песника Власте Ценића и др Татјане Трајковић са Филозофског факултета у Нишу, највише признање припало је Снежани Томин из Кикинде.

Награда „Драганово перо“ важи за једно од најважнијих признања у овој области и додељује се у оквиру фестивала који има за циљ очување говорног наслеђа, језичке разноврсности и аутентичног књижевног израза.

Фестивал „У ритму дијалекта“ из године у годину окупља све већи број аутора и потврђује значај неговања локалних говора као дела културног идентитета Србије.

Сцреенсхот-2026-06-06-141822

Културни центар Кула гостује вечерас на сцени кикиндског позоришта са представом „Сумња“, сценским остварењем које је режирао Слободан Станковић, док текст потписује Џон Патрик Шенли.

„Сумња“ је савремена психолошка драма која истражује танку линију између истине, сумње и моралне одговорности. Радња је смештена у католичку школу у Њујорку шездесетих година прошлог века, а у средишту приче је сукоб између строге управнице школе и харизматичног свештеника кога она сумњичи за непримерено понашање.

Кроз снажне дијалоге и психолошко надметање ликова, представа не нуди једноставне одговоре, већ гледаоце оставља у недоумици, јер се чињенице никада у потпуности не откривају. Управо та отвореност и морална амбивалентност чине да публика сама преиспитује границе истине, правде и личне савести.

„Сумња“ поставља важна етичка питања о томе да ли је оправдано деловати без чврстих доказа и колико су вера, ауторитет и лична уверења међусобно сукобљени у одлучивању о кривици.

Представа почиње у 20 часова.

Дјура-Липарски-дани

Српска Црња од 5. до 12. јуна биће домаћин 65. манифестације „Ђурини дани – Липарске вечери“, традиционалног културног догађаја посвећеног великом српском песнику, сликару и приповедачу Ђури Јакшићу. Манифестацију организује Народна библиотека „Ђура Јакшић“, а посетиоце очекује богат и разноврстан програм који ће током осам дана обухватити академије, концерте, позоришне представе, књижевне вечери и ликовне садржаје.

У Дому културе синоћ је одржана свечана академија и уприличена додела књижевне награде „Ђура Јакшић“ овогодишњем лауреату Зорану Богнару.

Љубитељи позоришта данас, 6. јуна, моћи ће да погледају представу „Прва брачна ноћ“ у извођењу Аматерског позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева, док ће у недељу, 7. јуна, од 20 сати и 30 минута бити одржано музичко-поетско вече у Музеју, односно Каштелу у случају лошег времена. Наступиће Мина Лазаревић, Наташа Радовановић и Владимир Посавец – Тушек.

Позоришни програм наставља се и наредних дана. У Дому културе у понедељак, 8. јуна, такође од 20 сати и 30 минута публика ће имати прилику да погледа представу „Непријатељице“ у извођењу Милене Павловић, Љубинке Кларић и Наде Мацанковић. Дан касније на репертоару је монодрама „Оскар кога нисам добила“, у извођењу Татјане Кецман.

У среду, 10. јуна, такође у Дому културе, биће изведена представа „Брачни превртљивци“, у којој играју Олга Одановић, Соња Кнежевић и Милош Ђорђевић.

У оквиру манифестације биће отворена и изложба слика насталих на Ликовној колонији у Српској Црњи. Отварање изложбе заказано је за четвртак, 11. јун, у 19 часова у Музеју.

Завршница 65. „Ђуриних дана – Липарских вечери“ предвиђена је за петак, 12. јун, када ће у Дому културе концерт одржати Културно-уметничко друштво „Ђура Јакшић“ са гостима.

Организатори позивају све љубитеље културе да посете Српску Црњу и уживају у садржајима који већ више од шест деценија чувају успомену на једног од најзначајнијих стваралаца српске књижевности и уметности. Цена улазнице за позоришне представе је 200 динара.

 

јефимија-заврсни-концерт-(3)

Студио плеса ,,Јефимија“ у ОШ,, Глигорије Попов,, у Руско Селу“ организовао је трећи завршни концерт плесних и фолклорних група.

Гости на концерту били су малишани из вртића „Бубамара“ из Руског Села и чланови културно-уметничких друштава ,,Извор“ из Накова и ,,Ђура Јакшић“ из Српска Црња.

 

-Концерт је био круна још једне успешне сезоне током које смо вредно радили, усавршавали се и остварили  запажене резултате. Показали  смо таленат, труд и љубав према плесу. Иако се сезона приводи крају, наше чланице очекује наступ у школи „Миливој Оморац“ у Иђошу, а за викенд и плесно такмичење у Зрењанину – истичу у студију плеса.

А.Ђ.

 

 

миљана-к

Миљана Кравић, стална чланица ансамбла кикиндског Народног позоришта, објавила је свој роман првенац, „Делови слагалице”, који представља врло динамично, мултижанровско дело са елементима фантастике, трилера и романтике.

Књигу је објавило „Неос издаваштво”, на чијем је конкурсу рукопис овог романа и награђен.

Миљана Кравић се у књижевости оглашава удатим презименом Марић, док је кикиндској позоришној публици позната под девојачким презименом Кравић. Дебитовала је у Народном позоришту Кикинда пре више од четврт века улогом Елизе Дулитл у „Пигмалиону”, а до данас је остала верна матичној позоришној кући у нашем граду.

Кад је у питању њен књижевни рад, ова глумица наводи да прозу и поезију пише још од малих ногу, а пре неколико година је реактивирала свој списатељски дар.

Осим објављивања књиге, награда коју је добила на књижевном конкурсу предвиђа и промоције романа у Новом Саду и Београду, а како Миљана наговештава, и кикиндска промоција  на јесен се подразумева.

 

Н. С.

позористе-5

Народно позориште Кикинда током јуна 2026. године публици доноси репертоар који обухвата савремене и класичне драмске комаде, као и гостујућу представу Културног центра Кула. На програму су четири извођења, која ће бити играна у термину од 20 часова.

Јунски програм отвара представа „Херој нације“ Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић, која ће бити изведена у уторак, 2. јуна у 20 сати.

У суботу, 6. јуна, на сцени Народног позоришта биће одиграна представа „Сумња“ Џона Патрика Шенлија, у режији Слободана Станковића, у оквиру гостовања Културног центра Кула.

Наредне недеље, у уторак, 9. јуна, публика ће имати прилику да погледа Стеријину комедију „Лажа и паралажа“, у режији Стевана Бодроже.

Представа „Сироти мали хрчки“ Гордана Михића, у режији Марка Ђурића, заказана је за суботу, 13. јун у 20 часова.

Кикиндско Народно позориште позива публику да ужива у богатом и разноврсном јунском програму.

владица-саксофон-(4)

Концерт Владице Љубичић, ученице четвртог разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада, одржан у Народном музеју у Кикинди одушевио је публику.

Талентована саксофонисткиња истиче да избор Кикинде за одржавање концерта није био случајан.

-Одлучила сам да свирам у Кикинди, јер ми се прошле године током излета и заједничког концерта са ученицима из Музичке школе „Слободан Малбашки“ из Кикинде, изузетно допао овај музеј и простор у коме наступамо. Било је лепо дружење- рекла је Владица Љубичић која завршава одсек за саксофон у класи професорке Сандре Дропо Рамаји.

Она истиче да јој је ово четврти по реду солистички концерт и да је ово вече обележено класичном музиком различитог периода. Клавирска пратња на концерту била је професорка Ела Банковић Савчук.

-Родом сам иначе из Кикинде и предајем у средњој музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Мислим да је овај програм мало необичан и модеран- рекла је професорка Ела Банковић Савчук.

Владица планира да настави школовање на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за дувачке инструменте- саксофон.

сестре-гобовиц

У оквиру обележавања градске славе – летњег Светог Николе, Кикинђани су вечерас уживали у посебној музичкој вечери. Публику су освојиле сестре Гобовић, близнакиње и интерпретаторке традиционалне изворне музике, које су још једном показале зашто важе за једне од најпрепознатљивијих чуварки српске музичке традиције.

– Посебна нам је част и задовољство што смо вечерас овде у Кикинди да обележимо славу града. Припремиле смо диван програм и искрено се надамо да ће сви уживати – поручиле су сестре Гобовић пред концерт.

Фото: Град Кикинда

Њихови наступи одавно су превазишли границе Србије. Како кажу, публика их једнако срдачно дочекује и у земљи и широм света, а управо у томе виде потврду да традиција и даље живи међу људима.

– Имамо много концерата како у нашој лепој Србији, тако и по целом свету. Оно што нас посебно радује јесте што су наши концерти веома посећени и запажени. Изводимо аутентичну изворну музику, али и песме у модернијим аранжманима, тако да спајамо традицију и ново време – истакле су уметнице.

Посебну пажњу привукла је прича о њиховом недавном гостовању у Кини, где су публику изненадиле извођењем чак три песме на кинеском језику.

– Када год путујемо у неку земљу, волимо да припремимо песму тог народа. Тако смо у Кини певале три песме на кинеском језику, а вечерас смо и кикиндској публици представиле песме других земаља, између осталог и кинеску песму. Сматрамо да је традиција универзални језик који повезује људе – рекле су сестре Гобовић.

Публика у Кикинди имала је прилику да чује и нумере са њиховог осмог албума „Траг вечности“, посвећеног великанима српске историје и културе.

– Певамо о Милунки Савић, Карађорђу, патријарху Павлу, Милутину Миланковићу… То су људи који су оставили траг у времену својим делима и достигнућима. Веома смо поносне на тај албум – навеле су уметнице.

Марина и Марија Гобовић истичу да им посебно признање представља Сретењски орден, који су добиле од председника Србије за допринос очувању традиционалне музике.

– То је круна наше досадашње каријере и велики подстрек да наставимо нашу мисију. Више од 20 година бавимо се овим музичким правцем и верујемо да традиција мора да се чува и преноси даље – поручиле су.

Фото: Град Кикинда

сис

У оквиру свечаног обележавања Градске славе, летњег Светог Николе, у петак 22. маја од 19 сати у Народном позоришту биће одржан концерт сестара Гобовић.

Музички тандем који изводи традиционалну музику чине близнакиње Марина и Марија Гобовић, које су за свој рад добиле златну Медаљу за заслуге Републике Србије. Лауреаткиње су бројних награда и признања за очување српске изворне музике, допринос култури, уметничко стваралаштво и рад са најмлађима.[

Сестре Гобовић су наступале широм света од Америке, Швајцарске, Румуније, па до Мађарске.

Концерт организују Град Кикинда и Културни центар Кикинда.

ноц-музеја-2026-(7)

Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен  је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.