Култура

владица-саксофон-(4)

Концерт Владице Љубичић, ученице четвртог разреда Средње музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада, одржан у Народном музеју у Кикинди одушевио је публику.

Талентована саксофонисткиња истиче да избор Кикинде за одржавање концерта није био случајан.

-Одлучила сам да свирам у Кикинди, јер ми се прошле године током излета и заједничког концерта са ученицима из Музичке школе „Слободан Малбашки“ из Кикинде, изузетно допао овај музеј и простор у коме наступамо. Било је лепо дружење- рекла је Владица Љубичић која завршава одсек за саксофон у класи професорке Сандре Дропо Рамаји.

Она истиче да јој је ово четврти по реду солистички концерт и да је ово вече обележено класичном музиком различитог периода. Клавирска пратња на концерту била је професорка Ела Банковић Савчук.

-Родом сам иначе из Кикинде и предајем у средњој музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду. Мислим да је овај програм мало необичан и модеран- рекла је професорка Ела Банковић Савчук.

Владица планира да настави школовање на Академији уметности у Новом Саду, на одсеку за дувачке инструменте- саксофон.

сестре-гобовиц

У оквиру обележавања градске славе – летњег Светог Николе, Кикинђани су вечерас уживали у посебној музичкој вечери. Публику су освојиле сестре Гобовић, близнакиње и интерпретаторке традиционалне изворне музике, које су још једном показале зашто важе за једне од најпрепознатљивијих чуварки српске музичке традиције.

– Посебна нам је част и задовољство што смо вечерас овде у Кикинди да обележимо славу града. Припремиле смо диван програм и искрено се надамо да ће сви уживати – поручиле су сестре Гобовић пред концерт.

Фото: Град Кикинда

Њихови наступи одавно су превазишли границе Србије. Како кажу, публика их једнако срдачно дочекује и у земљи и широм света, а управо у томе виде потврду да традиција и даље живи међу људима.

– Имамо много концерата како у нашој лепој Србији, тако и по целом свету. Оно што нас посебно радује јесте што су наши концерти веома посећени и запажени. Изводимо аутентичну изворну музику, али и песме у модернијим аранжманима, тако да спајамо традицију и ново време – истакле су уметнице.

Посебну пажњу привукла је прича о њиховом недавном гостовању у Кини, где су публику изненадиле извођењем чак три песме на кинеском језику.

– Када год путујемо у неку земљу, волимо да припремимо песму тог народа. Тако смо у Кини певале три песме на кинеском језику, а вечерас смо и кикиндској публици представиле песме других земаља, између осталог и кинеску песму. Сматрамо да је традиција универзални језик који повезује људе – рекле су сестре Гобовић.

Публика у Кикинди имала је прилику да чује и нумере са њиховог осмог албума „Траг вечности“, посвећеног великанима српске историје и културе.

– Певамо о Милунки Савић, Карађорђу, патријарху Павлу, Милутину Миланковићу… То су људи који су оставили траг у времену својим делима и достигнућима. Веома смо поносне на тај албум – навеле су уметнице.

Марина и Марија Гобовић истичу да им посебно признање представља Сретењски орден, који су добиле од председника Србије за допринос очувању традиционалне музике.

– То је круна наше досадашње каријере и велики подстрек да наставимо нашу мисију. Више од 20 година бавимо се овим музичким правцем и верујемо да традиција мора да се чува и преноси даље – поручиле су.

Фото: Град Кикинда

сис

У оквиру свечаног обележавања Градске славе, летњег Светог Николе, у петак 22. маја од 19 сати у Народном позоришту биће одржан концерт сестара Гобовић.

Музички тандем који изводи традиционалну музику чине близнакиње Марина и Марија Гобовић, које су за свој рад добиле златну Медаљу за заслуге Републике Србије. Лауреаткиње су бројних награда и признања за очување српске изворне музике, допринос култури, уметничко стваралаштво и рад са најмлађима.[

Сестре Гобовић су наступале широм света од Америке, Швајцарске, Румуније, па до Мађарске.

Концерт организују Град Кикинда и Културни центар Кикинда.

ноц-музеја-2026-(7)

Поводом обележавања Међународног дана музеја, у Народном музеју, у Галерији „Нова“, отворена је изложба „Живот у банатској војној граници“, аутора Ивана Радића. Кроз изложене слике, географске карте, оружје, па и куће у којима се живело на веродостојан начин приближен  је свакодневни живот на простору јужног Баната током периода Војне границе.

-Изложба је настала поводом обележавања 300 година од Пожаревачког мира и кроз богату документарну грађу, илустрације, реконструкције и визуелне приказе осветљава историјске, културне и друштвене промене које су обликовале Банат током 18. и 19. века – наводи аутор – Пре оснивања Великокикиндског дистрикта основана је војна граница и посетиоци могу да се путем ове изложбе увере у промене које су се десиле у том периоду. На који начин су људи живели и како су долазиле промене за становништво које је регрутовано као војна снага. Војне власти управљале су животима обичних људи и условљавали су их да буду у војној служби.

Кроз богату изложбу посетиоци имају прилику да се упознају са животом граничара, развојем насеља, војном организацијом и обичајима становништва које је живело на простору некадашње банатске војне границе.

-Посебан сегмент поставке чине реконструкције униформи, историјске мапе и илустрације које верно приказују време великих промена на простору јужног Баната и ширег подунавског региона. Војна униформа има велики утицај и уплив на народно одело. На самом почетку долази до отпора јер су Срби сматрали да увођењем униформе губе свој идентитет. Марија Терезија, пошто је видела реакције, оставила је време да се становништво навикне на униформе које су касније биле толико прихваћене, да су их граничари носили и након завршетак војног рока као успомену на ратишта на којима су били. Поједини делови војне униформе прихваћени су и као народно одело – каже Радић.

Са увођењем промена долази и до бољег живота становништва, развија се трговина, обрада земље је боља и ефикаснија.

-Током 100 година, то су четири генерације једне породице, спремније се дочекује 19. век када су људи са ових простора помогли Србима са друге стране Саве и Дунаве да дође до спајања у једну земљу Србију – додао је Иван Радић.

Слике су дело студената са Факултета примењене уметности. У оквиру наставе студенти, тада треће године, током читаве године радили су на реконструкцији униформе граничара банатске војне границе. Пре ликовних приказа следило је истраживање, а након тога са костимографима из позоришта урађена је реконструкција униформи. Од пет, колико треба да се уради и да прикажу њихов развој, урађен су две пешак и стрелац.

Милош Пушара, в.д. директор Народног музеја напоменуо је да ће бити организована стручна вођења кроз изложбу и предавања:

-И ми смо допринели да изложба буде богатија тако да смо изложили и део наше етнолошке и историјске збирке. Она има снажну симболику јер су граница, колонизација и миграције важан сегмент наше националне историје. Позваћемо и ученике да нас посете и тако више сазнају о локалном наслеђу.

Отварању изложбе присуствовала је и Маријана Мирков, чланица Градског већа која је позвала грађане да дођу и да виде поставку која све враћа у време које не сме да се заборави.

-Ово је прилика да сви ми видимо како је Банат некада изгледао, како су живели, размишљали и које наде и жеље су имали граничари, шта да оставе свима нама. Историја су људи и на нама је да сачувамо културу сећања на наше претке – прецизирала је Маријана Мирков.

Посебна атракција је приказ становања. Урађене су макете кућа које представљају евалуацију кућа кроз 18. век, а у природној величини је колиба која је најзанимљивији тип станишта.

Све посетиоце изненадили су Милан и Вид Вашалић који су свирали на архаичним инструментима и певали старе песме.

А.Ђ.

 

тера-ноц-музеја-2026-(4)

Међународни дан музеја и Европска ноћ музеја обележен је у Музеју „Тера“. Ове године програми намењени деци и одраслима организовани су под мотом „Глина сусреће светло“. Највише учесника било је у радионицама за децу и играма намењених најмлађима. Игра са глином „Топање“ која је и традиционална севернобанатска дечја игра окупила је предшколце и основношколце. Међу њима је вила и Нађа Лазаров:

-Направила сам чинију од глине. Волим да стварам, а од глине се лако праве предмети. Сам мном је пуно другара и сви смо дали све од себе да наше скулптуре буду најлепше – открила нам је Нађа.

Упознавање музеја  организовано је и путем радионица штампе на текстилу, уз ментора Анамарију Маленчић и вајарска радионица са Сањом Радусин Смиљанић, Игором Смиљанић и Тера тимом, као и кроз дечја радионицу „Град СкулпТерра“ коју је водила Катарина Драгин, музејски едукатор. Циљ  је упознавање деце са културним наслеђем кроз игру и уметност.

-Највише ми се свидела скулптура коју је направила уметница из Јапана, жена која држи свињу. Љу сам нацртао, обојио, исекао маказама, а потоме је лепком залепио уз остале. На овај начин направили смо мапу Кикинде као града-музеја – рекао нам је Марко Мирковић који је учествовао у овом програму.

Деца си успела да повезују мотиве теракота колекције „Тера“ са локалном архитектуром, а то је успело и брату и сестри Стефану и Аглаји који су заједно са татом Андрејом Левошев пре три године дошли из Русије. Први пут су присуствовали Ноћи музеја у „Тери“.

-Свидело ми се да сликамо скулптуре које нам се највише допадају и да их потом постављамо на мапу града. И сестра и ја смо се јако лепо провели – казао је Стефан.

Током ове вечер организована су стручна вођења како кроз Музеј, тако и изложби. Сања Радусин Смиљанић, в.д. директорица ЦЛПУ „Тера“ истакла је да је веома задовољна одзивом суграђана и гостију:

-Међународна ноћ музеја окупила је велики број породица и деца који су радо учествовали у свим програмима и радионицама.

Врхунац вечери је „Тера Епхемера“, јединствени мултимедијални догађај у којем монументалне теракота скулптуре сусрећу светло, пројекцију и покрет. Циљ нам је био да сталну поставку нашег Музеја представимо публици на другачији начин и сигурна сам да смо у томе успели.

А.Ђ.

тера-ноц-музеја-(2)

Међународни дан музеја и Европска ноћ музеја биће обележен у Музеју „Тера“ под мотом „Глина сусреће светло“. У суботу, 18. маја посетиоци ће моћи да уживају у богатом програму радионица, игара, стручних вођења и изложби. Врхунац вечери је „Тера Епхемера“, јединствени мултимедијални догађај у којем монументалне теракота скулптуре сусрећу светло, пројекцију и покрет.

Игра са глином „Топање“ која је и традиционална севернобанатска дечја игра организује се од 16 до 18 сати, од 17 до 18 часова је радионица штампе на текстилу, уз ментора Анамарију Маленчић. У 17 сати почиње и вајарска радионица са Сањом Радусин Смиљанић, Игором Смиљанић и Тера тимом, а такође од 17 часова је и дечја радионица: „Град СкулпТерра“ коју води Катарина Драгин, музејски едукатор. Уз помоћ картона, папира, оловака, маркера, лепка и маказа, деца ће креирати мапу Кикинде као града-музеја, повезујући мотиве теракота колекције Тера са локалном архитектуром. Циљ радионице је упознавање деце са културним наслеђем кроз игру и уметност.

„Терра Епхемера“ најављена је за 20 сати, а посетиоци ће моћи да виде мултимедијалне инсталације уметника Аизека, Ивана Солода и Сашеа Снова, у кустоској поставци колектива „Лигхтсцапе Вентурес“. Само ове вечери, монументалне теракота скулптуре биће трансформисане пројекцијама, светлом и покретом – дијалог материјала и дигиталне уметности, трајног и пролазног.

Од 21 сата је музички програм уз ДЈ сет Гигатрон Селецта. Током вечери биће стручна вођења кроз сталну поставку и Салон изложбу Бранислава Николића „Тхе Фалл“.

 

данце-н-соул

У Народном позоришту у петак је обележен Светски дан плеса, у вечери испуњеној енергијом, музиком и сценским покретом, пред бројном публиком која је имала прилику да ужива у богатом програму.

Манифестацију је и ове године организовала плесна школа „Данце Н Соул“, а програм је обухватио 26 тачака – групне кореографије и соло наступе младих плесача узраста од четири године до 16 година.

-Деца су показала свој максимум, а публика је све наступе испратила са нескривеним одушевљењем. Заиста смо презадовољни и још сабирамо утиске- каже Мирна Крнић из плесне школе „Данце Н Соул”.

Публика је са пажњом испратила разноврсне наступе, кроз које су млади извођачи представили свој рад, труд и напредак у области модерног плеса и фристајла.

Како истичу организатори, циљ обележавања Светског дана плеса био је да се кроз дружење са публиком и сценски наступ представи рад школе и допринесе промоцији плеса као уметничке форме која спаја људе и подстиче креативност код младих.

Плесна школа „Данце Н Соул“ тренутно броји око 120 чланова распоређених у осам група, а њени чланови већ бележе запажене наступе на такмичењима у земљи и региону, уз најављене нове изазове у наредном периоду.

Фото: Сретеновић

сандра-станковиц-излозба-(5)

Изложбом у Народном музеју Сандра Станковић, иконописац обележава 25 година рада. Симболичног назива „Симбиоза“ спојила је традицију, дух и уметност на једном месту. Иако јој ово није прва самостална изложба у Кикинди, која је била пре две деценије када је излагала радове на платну, потпуно је другачија од онога што иначе ради.

-Суграђани су навикли да су моји радови на липовој дасци и слично, а овога пута подлоге ликови светитеља насликани су на предметима које сам добијала од драгих људи и они обележавају моје стварање и мој живот. Претежно су нови радови, а најстарији је из 2011. године када је била изложба „Српске краљице и принцезе“. Посебно ми је значајно што су изложена и три рада моје ћерке Наташе која се први пут представља широј јавности – открива Сандра Станковић.

До сада је излагала на бројним самосталним и колективним изложбама у Србији и региону, а носилац је и сертификата за старе уметничке занате. Добитница је и више признања међу којима су награда града Кикинде, „Жена змај“, „100 успешних жена Србије“,  има и сертификат „Најбоље из Војводине“.

-Имам пуно планова за наредни период и надам се да ће се сви остварити. Иконописање спада у најстарије занате на свету и тешко је опстати као предузетник. Ипак, надам се да се на тржишту препознаје квалитет – напоменула је наша саговорница.

Присутне је поздравио и протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана. Овом приликом он је истакао сарадњу са Станковићевом на осликавању новоизграђеног храма.

-Била је свесна одговорности осликавања иконостаса у једом храму. С правом сам инсистирао да га она ослика јер је он понос наших Светих Врачева. Сандра Станковић живиће кроз своје иконе и у наредних 100, 200 и 300 година – рекао је протојереј Петровић.

На отварању изложбе говорио је и Леонард Валента, професор историје из Босне и Херцеговине који је дугогодишњи пријатељ Сандре Станковић.

-Од фејсбук порука до упознавања од путовања од Кикинде до Сарајева, ово је целоживотно пријатељство. Сандра је својим радом пронашла своје место и у мом уџбенику из историје, али и у срцима свих нас који је знамо и вреднујемо њену уметност – додао је Валента.

Изложбу чини 60 икона и у наредном периоду може се погледати у Галерији „Нова“.

А.Ђ.

аттендите-хор

Део Хора Културног центра Кикинда „Аттендите“, под управом проф. др Биљане Јеремић, успешно је наступио у Паризу и Минхену током ускршњих празника.

У Паризу су се представили публици у Српском културном центру, док су у Минхену наступили у Вернер фон Сименс гимназији. Извођењем сплета српских песама од севера до југа Србије, ансамбл је пренео снажну емоцију и аутентичан израз, наишавши на топао пријем публике.

стаса-радак

Млада саксофонисткиња из Кикинде, Сташа Радак, још једном је потврдила свој изузетан таленат освојивши прво место на Републичком такмичењу Удружења музичких и балетских педагога Србије. Уз њу, запажен наступ имале су и друге ученице кикиндске музичке школе, које су својим резултатима показале да Кикинда има снажну и перспективну музичку сцену.

На 31. Републичком такмичењу одржаном у Београду, Сташа Радак, ученица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, освојила је прву награду у категорији саксофона са високих 98,67 бодова.

Овај успех, како сама истиче, није дошао случајно.

-Освојила сам прву награду са 98,67 бодова. Током припрема прошла сам кроз много рада, одрицања и треме, али ме је све то додатно ојачало и мотивисало. Поносна сам што сам оправдала труд и посвећеност своје наставнице – каже Сташа.

Поред Сташе, на такмичењу је учествовало још четворо ученика кикиндске музичке школе – три са одсека саксофона и једна ученица клавира. Заједно су провели дан у Београду, стичући не само такмичарско, већ и драгоцено животно искуство.

Међу њима је и Дуња Караћ, ученица другог разреда, којој је ово било прво републичко такмичење.

-Било ми је лепо и занимљиво, а свирала сам боље него што сам мислила. Имала сам трему због жирија, али ми је значило што сам прошла све ово са другарицом – каже Дуња, која је освојила похвалу.

Слично искуство дели и Лејла Јовић, којој је ово такође први наступ на оваквом нивоу.

-Била сам срећна и поносна што сам имала прилику да свирам. Много ми значи јер сам могла да покажем колико сам напредовала – истиче Лејла.

Јована Вујанић, ученица трећег разреда, освојила је прву другу награду у својој категорији, а како каже, кључ успеха био је у посвећености и уживању у музици.

-Најважније ми је било да уживам у свирању. Мислим да је то оно што публика и жири највише препознају – наводи Јована.

На клавиру је наступила и Ксенија Дивљаков, којој је ово било прво републичко такмичење.

-Иако нисам освојила награду коју сам желела, за мене је ово било веома узбудљиво и корисно искуство – каже Ксенија.

Професорка саксофона Николија Сувајџић истиче да је задовољна целокупним наступом ученика, посебно имајући у виду да су неки од њих тек на почетку свог такмичарског пута.

Успех Сташе Радак представља наставак њеног изузетног низа резултата – недавно је освојила максималних 100 бодова на међународном фестивалу у Сремској Митровици, као и прво место на Смотри музичких талената Србије.

Млада Кикинђанка ускоро завршава основно музичко образовање и припрема се за пријемни испит за средњу музичку школу у Новом Саду, док је иза ње већ и први солистички концерт у родном граду.

error: Content is protected !!