децембар 6, 2025

Култура

biblioteka-jubilej-(9)

Народна библиотека „Јован Поповић” у уторак, 18. новембра, низом догађаја обележила је  180 година постојања и рада. Једна од најстаријих установа културе као Српска читаоница отворена је 1. маја 1845. године и од тада до данас није мењала своју намену. Током готово два века постојања, библиотека је чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.

 

Свечану академију поводом значајног јубилеја уприличеној у Библиотеци увеличали су гости и представници културног и друштвеног живота града. Све присутне поздравила је Наташа Баштовановић, помоћница покрајинске секретарке за културу, јавно информисање и верске заједнице која је истакла важност ове установе културе. И градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима, рекао је да Народна библиотека као установа културе  дубоко уткана у идентитет нашег града.

-Народна библиотека „Јован Поповић“ је један од најсветлијих стубова културе Кикинде. Хвала свима који су 180 година чували књигу и дух знања у нашем граду. У годинама пред нама наш задатак је да очувамо и унапредимо рад најстарије установе културе на овим просторима. Уз тек 250 књига, руком писане новине „Кикиндско звоно“ и снажну жељу за просвећивањем, положени су темељи који су одолели ратовима, селидбама и времену. Из те читаонице настала је јавна библиотека, а од 1952. године носи име Јована Поповића, писца и нашег суграђанина. Од 2.500 књига 1945. до више од 195.000 данас, од једне просторије до девет огранака и статуса матичне библиотеке Севернобанатског округа , ово је прича трајања, раста и преданости – навео је градоначелник Богдан.

Осим неговања писане речи Библиотека је ту да знање чини доступним, прецизирала је в.д. директорица Дуња Бркин Трифуновић.

-За ових 180 година наша установа прошла је кроз ратове и разарања, али када постоји племенит циљ којем тежите, ништа није тешко. Сигурна сам да је то био мотив и наших оснивача који су се одрекли своје имовине у корист других људи. Трудимо се да чувамо пламен знања, да га учинимо доступним свима и да негујемо свест о целоживотном учењу. Сви ми који радимо у овој установи посвећени смо свом послу. Наша зграда је предивна, али она захтева константна улагања у чему имамо помоћ града, покрајине и републике – прецизирала је Дуња Бркин Трифуновић.

Академији је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

-Од оснивања до данас Народна библиотека мењала је свој назив и простор, али од првих дана до данас остала је мисија да се негује култура читања и образовања. Ово је јубилеј свих Кикинђана јер је ова установа храм знања подједнако важан за најмлађе и најстарије суграђане. Хвала свима  који су деценијама чували и сачували наше благо – додала је Маријана Мирков.

Први пут уручене су захвалнице библиотекарима без којих ниједна Библиотека не би постојала, тако да су награђене Марица Миљановић, Љиљана Марковљев и Марија Танацков. Нису заборављени ни највернији читаоци, као ни пријатељи установе.

На сајту Народне библиотеке објављена је дигитална збирка Јована Поповића, а у наредном периоду она ће бити обогаћена новим садржајима. У плану је и раздвајање дечијег и омладинског одељења јер је тинејџерима потребан сопствени кутак.

A.Ђ.

nagrade-biblioteka-7

Народна библиотека „Јован Поповић“ данас обележава велики јубилеј – 180 година постојања, а тим поводом данас су додељене и награде најуспешнијим учесницима литерарног и ликовног конкурса „Моја библиотека“. На конкурс је стигло око 200 радова из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Грчке, на српском и мађарском језику. Жири је доделио више од 30 награда и похвала, а награђено је и осам ликовних радова најмлађих.

-Ове године смо желели да деца пишу баш о библиотеци, као простору маште и знања. Нијансе су одлучивале, а добили смо чак и један „мали роман“ – рекла је в.д. директорка Дуња Бркин Трифуновић, истичући да је циљ да се деца подстакну да пишу, цртају и развијају креативност.

Међу награђенима је и Лара Петков, ученица 5. разреда ОШ „Јован Поповић“, једна од добитника прве награде у литерарној категорији.

-Волим да пишем и веома сам срећна што је баш мој рад добио прву награду. Другарима бих поручила да се не плаше да пробају, осећај је предиван – поручила је Лара.

Павле Ђурин, малишан из вртића „Плави Чуперак“, један је од добитника награде за цртеж на ком је приказана управо библиотека „Јован Поповић“.

-Ја сам пун маште и знам лепо да цртам. Библиотека је најлепша на свету, јер увек има нових и занимљивих књига. За конкурс сам сазнао од васпитачица Дијане и Ренате, које су најбоље васпитачице на свету – објаснио је Павле.

Награде су уручиле библиотекарке које годинама раде са децом, Даринка Маљугић и Оливера Шушница. Конкурс је још једном показао да кикиндска библиотека не само да чува књиге, већ ствара и нове генерације читалаца, негујући љубав према књизи од вртићког узраста.

Т. Д.

Milos-Zivanovic

Жири за доделу књижевне награде „Јован Поповић“ Милана Грбић, Валентина Кнежевић и Звонко Карановић (председник) једногласно је донео одлуку да  признање за 2025. годину припадне Милошу Живановићу из Београда за рукопис поеме „Обале добре воде“. У конкуренцији се нашло 217 наслова, а Милош Живановић је награђен плакетом, као и објављивањем рукописа у издању „Партизанске књиге“.

Поема „Обале добре воде“, писана као септет, истиче се по поетској и поетичкој сложености, семантичкој вишеслојности, те стилском и језичком мајсторству. Развијајући средишње мотиве губљења домовине и расељеништва услед историјских ломова, дело не пропитује узроке тих ломова већ наглашава разорну снагу и последице које они неминовно остављају на појединце и заједнице, битно одређујући њихове егзистенције али и поимање сопственог идентитета. Иако полази из јасно назначеног контекста распада Југославије почетком 90-их година прошлог века, универзалност централне теме постигнута је, уверљиво, на неколико нивоа – литерарно, идејно и значењски. Низањем слика по принципу асоцијација и аналогија исткана је сложена мрежа личних и колективних сећања и доживљаја, а бројним референцама суптилно се упућује на понављања историјских процеса кроз епохе на Балкану, у Европи, али и било којој територији од постанка цивилизације, стоји у образложењу жирија.

Милош Живановић (1976) је аутор шест књига песама, прозних текстова  и романа.

Регионалну књижевну награду „Јован Поповић“ на годишњем нивоу додељује издавачка кућа „Партизанска књига“ у знак промоције савремене регионалне књижевности, као и симбол сећања на великог кикиндског, српског и југословенског писца. Доделу признања подржало је Министарство културе.

 

Jefimija-3

Чланице удружења „Јефимија“ оствариле су запажене резултате на Фестивалу уметности „Art of movement“, одржаном 15. новембра у Суботици, освојивши чак четири награде у различитим категоријама: прво, друго, треће и седмо место. Овај изузетан успех добија на још већем значају када се узме да је конкуренција укључивала клубове са дугогодишњом традицијом и искуством. Упркос томе, чланице „Јефимије“ су се представиле храбро, посвећено и достојанствено, поносно репрезентујући свој клуб и град.

Организатори су похвалили учеснице из Удружења „Јефимија“, уручивши им плакету и истакавши њихову енергију и дух заједништва. Клуб се захваљује организаторима на указаном поштовању, као и свим који подржавају њихов рад и труд.

Посебна захвалност упућена је родитељима чланица, који несебично помажу у организацији и подршци клуба, потврђујући да су, уз труд и заједништво, успех и напредак неизбежни.

KUD-MOKRIN-(1)

Мокрин је протеклог викенда био домаћин 16. Међународни сусрети фолклорног стваралаштва протекла је у знаку традиције и уметничког стваралаштва. Извођачки ансамбли из Србије и Румуније представили су традицију из крајева из којих долазе, а публика је имала прилику да ужива у наступима културно-уметничких друштава „Мокрин“, „Јана“ из Београда, „Ђидо“ из Бечеја, Дома културе Сивац и „Круна“ из Српског Семартона из Румуније.

-Програм је обухватио српске игре из Бачке, Влашке игре, игре из Баната, игре из Ниша, околине Београда, Шумадије, Шопског краја, Босилеградског крајишта и Лесковц – истакао је председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић. – Ансамбли су својим наступима допринели очувању и промоцији културног наслеђа, а свака изведба била је доказ техничке вештине и дубоког поштовања према традицији.

КУД „Мокрин“, једно од највећих сеоских друштава са више од 200 активних чланова, недавно је добио нове чланове управе, што је донело нову енергију и подстрек за даљи развој програма и активности.

Сусрети фолклораша су одржани под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Месне заједнице Мокрин, потврђујући значај манифестације за очување културног идентитета региона.

А.Ђ.

biblioteka-kikinda
Народна библиотека „Јован Поповић“ ове године обележава 180 година постојања и рада. Тим поводом, у уторак, 18. новембра биће организован богат свечани програм.
Током готово два века постојања, библиотека је била чувар писане речи, центар културних дешавања и место сусретања свих генерација читалаца.
Јубилеј ће бити обележен низом догађаја тако да је у 14 сати промоција сликовнице о библиотеци, аутора Роберта Такарича, сат времена касније је додела награда ауторима најбољих литерарних и ликовних радова, а за 18 часова Свечана академија поводом 180 година Библиотеке
Програм ће бити уприличен у холу Народне библиотеке „Јован Поповић“ , уз присуство уважених гостију и представника културног живота града.
KUD-Kozarci-2

Фестивал „Орфеј“  је под један кров Коларчеве задужбине с љубављу угостио перјанице наше фолклорне сцене, искрених вишегодишњих чувара народне традиције. Међу њима су били и чланови Културно уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца.

– Не постоје речи којима бих описао овај величанствен тренутак за КУД „Петар Кочић“ и мене лично- пун је сјајних утисака Милан Вашалић, руководилац КУД-а. – Бити равноправан учесник овог четворочасовног сценског спектакла је успомена за цео живот и много више од тога. Такође, и потврда правог пута, посвећеног рада и неизмерне љубави. У недељу увече Кочићи су били међу лауреатима чувара српске традиције- каже Вашалић и захваљује се домаћинима на срдачном гостопримству.

Straus-4

У свечаној сали Народног Музеја, вечерас је одржан „Јохан Штраус концерт 2025“, у организацији Немачког удружења Кикинда, поводом 200. годишњице рођења овог чувеног композитора. Публика је уживала у програму у извођењу реномиране уметнице и оперске певачице Памеле Киш Игњатов (сопран) и Стефана Ракића (клавир).

 

Концерт је, осим валцера Јохана Штрауса II, обухватио и разноврстан музички репертоар који је публику повео на путовање кроз епохе и стилове – од барока и романтизма до филмске музике и оперете.

-Имам дивну сарадњу са Немачким удружењем из Кикинде и заједничким снагама се трудимо да уметност представимо на прави начин. Направили смо интересантан микс како би публика прошла кроз различите епохе и доживела нешто посебно – рекла Киш Игњатов, додајући да јој је увек драго кад наступа у Кикинди, где је како каже, публика „надахнута и пуна емоција“.

 

Да овакви догађаји имају шире значење потврдила је и Милена Вукашиновић, чланица управног одбора Немачког удружења и наставница немачког језика и књижевности.

-Овај догађај много значи и за удружење и за локалну заједницу. Сваке године се трудимо да организујемо барем један културни програм за наше суграђане и оне који имају немачко порекло. Пројекат већ годинама подржавају Немачки национални савет и хуманитарно удружење Немаца „Герхард“ из Сомбора – рекла је Вукашиновић, истичући да су концерти увек добро посећени и да сала Народног музеја редовно буде пуна.

Публика је и овог пута показала да препознаје квалитет. Међу посетиоцима био је и вајар Борис Стапарац, који је изјавио да је концерт доживео као право уметничко искуство.

-Дошао сам вечерас због Памеле, пошто је она примадона наше опере, жена која има предиван глас и то је нешто што човек треба да доживи. Иначе сам љубитељ класичне музике – казао је Стапарац.

Вече посвећено Штраусу  показало је да Кикинда негује високу културу и да су класика и уметност и даље живо присутне у срцима публике.

Zoran-Petrovic

Традиција је темељ постојања и опстанка српског народа оног краја под туђинском влашћу, у периоду ратова и данашњих изазова које носи модерно доба.

Друштво за неговање музике „Гусле“ следеће године обележава 150 година постојања –  афирмише, чува и негује српску традицију, музику, игру и обичаје, афирмишући тако на најбољи начин српску културу у земљи и иностранству.

Гост подкаста је дугогодишњи директор ГУСАЛА, господин Зоран Петровић.

 

ljiljana-3-slika

Седам кикиндских сликара, чланова Галерије „Здравко Мандић“ учествоваће  9. новембра на Покрајинској смотри ликовних уметника-аматера у Новом Бечеју.

Сликари из нашег града најпре су прошли општинску, потом и зонску смотру, и за покрајинско учешће изабрани су радови Тања Ножице, Светлане Петров Рацков, Смиљане Шалго, Душанке Пап Вујовић, Милана Драгољевића, Љиљане Богосављев и Драгане Лука Карановић.

Селектори ликовних радова били су историчар уметности Срба Игњатов и председник Савеза аматера Војводине Саво Мучибабић.

Н. С.

Don`t copy text!