Култура Архиве | Page 3 of 95 | Кикиндски портал

Мали музичари, велики таленти и огроман аплауз: победници школског такмичења ОМШ „Слободан Малбашки“

Tijana Despotovski April 1, 2026

Концертом најуспешнијих ученика и свечаном доделом диплома вечерас је заокружено 11. школско такмичење Музичке школе, које је и ове године показало колико талента расте у Кикинди. Сала Народног музеја била је испуњена до последњег места, а публика је награђивала сваки наступ снажним аплаузом.

На сцени су се смењивали млади извођачи, сигурни, концентрисани и изнад свега — талентовани. Атмосфера је била топла и подржавајућа, а сваки излазак на сцену доносио је нову енергију и искрену радост.

Директорка школе Маргита Детари истакла је да је овогодишње такмичење донело значајну новину.

– Ове године смо укључили и ученике другог циклуса, од четвртог до шестог разреда, што раније није био случај. Имамо чак 383 ученика, што говори о великом интересовању за музичко образовање – рекла је Детари.

На такмичењу је учествовало 78 ученика, а како наглашава директорка — сви су победници.

– Разликују се само по броју бодова. Неки ученици су добили и више признања јер су наступали у више области – додала је она, напомињући да ће најуспешнији представљати школу на републичком такмичењу као и на републичком фестивалу у Суботици 7. маја.

Руководилац тима за школско такмичење и заменица директора Ева Француски Арањош објаснила је да је концепт такмичења осмишљен тако да буде доступан свој деци.

– Ово није наступ само за најбоље ученике. Желели смо да свако дете осети атмосферу такмичења, да се мотивише и стекне самопоуздање. Оцењивали смо меморију, стил, сценски наступ, ритам, темпо и укупан утисак – навела је она.

Посебну пажњу публике привукли су најмлађи извођачи, који су на сцени деловали сигурно и без треме.

Један од њих је и једанаестогодишњи Андрија Дукић, који је освојио чак три прве награде — за солфеђо, клавир и хармонику.

– Није ми било тешко да се припремим и немам трему кад свирам. Ова награда ми много значи, јер могу да се похвалим. Сада је време за одмор – рекао је Андрија уз осмех.

Сличне утиске дели и десетогодишња Лејла Јовић, ученица саксофона.

– Осећала сам се пријатно док сам наступала и нисам имала трему. Освојила сам прво место и веома сам задовољна. Желим да будем још боља, а већ овог месеца ме очекује републичко такмичење – казала је Лејла.

На крају вечери, свим учесницима уручене су дипломе, уз дуготрајан аплауз публике која је још једном показала колико подржава младе таленте.

Овај концерт није био само такмичење — већ прослава рада, труда и љубави према музици, која се, судећи по овим младим извођачима, у Кикинди негује са посебном пажњом.

Т. Д.

„Априлијада 2026“ у Башаиду: У знаку књига, игара и дечје радости

Aleksandra Djuran April 1, 2026

Башаид је данас, 1. априла, био центар добре забаве, хумора и веселог духа, јер је успешно одржана „Априлијада 2026“. Народна библиотека „Јован Поповић“, Месни огранак у Башаиду, и Месна заједница организовали су богат програм пун смеха и дружења.

Манифестација је и ове године окупила велики број ученика и наставника, претварајући простор у сусрет игре, књижевности и дечјег стваралаштва. Програм је осмишљен као спој сценског израза, читања и интерактивног учешћа, са циљем подстицања читалачке културе, креативности и развоја комуникацијских вештина код деце.

-Кроз сценске наступе, рецитације и непосредну интеракцију са публиком, ученици су на жив и приступачан начин говорили о вредностима као што су пријатељство, поштовање, сарадња и хумор који повезује. Програм су обогатиле рецитације и сценски прикази инспирисани српском дечјом књижевношћу, са посебним освртом на стваралаштво Јована Јовановића Змаја, чиме је успостављена веза између књижевног наслеђа и савременог начина изражавања – истакла је в.д. директорица Народне библиотеке „Јован Поповић“ Дуња Бркин Трифуновић.

У програму су учествовали ученици Основне школе „1. октобар“ и вртића „Маслачак“ из Башаида, као носиоци сценских садржаја, затим ученици ОШ„Васа Стајић“ из Мокрина, као и ученица школе „Петар Кочић“ из Накова, чиме је остварена значајна међушколска сарадња и размена искустава.

Гошће манифестације биле су песникиње Десанка Ристић и Зорица Деспотов, које су својим учешћем омогућиле деци непосредан сусрет са поезијом и савременим књижевним стваралаштвом. У средишту манифестације био је „Весели квиз“, у којем су се надметале екипе „Веселићи“, „Кловнови“, „Смајли“ и „Шаљивџије“. Кроз питања, загонетке и логичке задатке, учесници су показали знање, сналажљивост и изражен тимски дух. Победничка екипа „Кловнови“ надметала се у саставу: Реља Тот, Андријана Јанков, Немања Тодоровић и Огњен Армацки.

Ова манифестација наставља да негује традицију хумора и радости у Башаиду, а осмеси учесника и гостију најбоља су потврда њеног успеха.

А.Ђ.

Вежени портрети династије Карађорђевић- некад и сад, нова изложба у Народном музеју

Aleksandra Djuran March 31, 2026

У Народном музеју отворена је изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ у сарадњи да Музејом слатка – кућа Цветића из Краљева. Идеја је да се обједини, и у техници традиционалног веза репродукује све јавности готово непознате мустре са мотивима краљевког пара краља Александра I и краљице Марије Карађорђевић, као и њихове деце, који се чувају на дозидницама у етнолошским збиркама народних музеја широм Србије, и у приватним колекцијама.

-Пројектом је обухваћено седам музеја из Кикинде, Крагујевца, Краљева, Чачка, Ваљева, Аранђеловца и Пирота, са циљем да откријемо, анимирамо и артикулишемо рад локалних везиља, правећи спону између њих као чувара традиције и музеја као ризница, односно чворишта културе. Изложена су 32 уникатно извеженa радa у техникама народног и уметничког веза, који изражавају јединствену стилску црту и умеће сваке од 21 везиље и једног везиоца учесника пројекта, насталих труковањем поновљених и реконструисаних мустри у изради сертификоване трукерке Смиљке Булатовић, први пут након 70 година. Реплике изворних узорака, као и оригинали који им претходе, сведоче о оживљеној нити између овог феномена који је пратио краљевску породицу од 1922. године до Другог светског рата, и праксе данашњих занатлија, представљајући интегрални допринос репрезентацији националне културе, идентитета и народне уметности Србије – истакла је др Лидија Цветић Вучковић, креативни директор Музеја слака – кућа Цветића из Краљева.

Посебан допринос изложби дао је и сенћански Градски музеј који чува преко 8.000 различитих артефаката трукерског заната, што представља једну од највећих колекција у Европи. Одабране мустре са тематиком краљевских портрета наставиће да комуницирају и у форми аутентичних сувенира, које ће свака од учесница моћи да понуди у оквиру своје праксе. Музеји су ту да их пласирају публици и тако подрже креативни ручни рад и женско предузетништво са извориштем у традицији, као и вредност повезаности модерних занатлија са институцијама културе.

Овај пројекат наставиће се у новој фази која би,поред Београда и Новог Сада у којима се чува већи број дозидница са патриотском тематиком, обухватила и све преостале градове, као и приватне колекције који чувају мотиве са тематиком краљевских портрета Карађорђевића. Нареднa фазa започеће колективном израдом свечаног зидњака, са ликом Краља Петра II у медаљону, током изложбе на Белом Двору.

Пројекат је подржало Министарства културе, а под покровитељством је Њ.К.В. принцезе Данице Карађорђевић.

А.Ђ.

Репертоар Народног позоришта за април: пет представа и премијера крајем месеца

Tijana Despotovski March 30, 2026

Народно позориште у Кикинди објавило је репертоар за април 2026. године, током којег ће публика бити у прилици да погледа пет представа, међу којима је и премијера комада „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ Николе Пејаковића.

Прва на репертоару је представа „Па се видимо у сну“ Николе Завишића, у режији Николе Завишића, која ће бити изведена у суботу, 4. априла, у 20 сати. Потом следи „Србија all inclusive“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче, заказана за уторак, 7. април, такође у 20 сати.

У уторак, 14. априла, у 20 сати, на сцени ће бити изведено „Љубавно писмо“, чији су аутори Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а режију потписује Драган Остојић. Четири дана касније, у суботу, 18. априла, публика ће моћи да погледа представу „Џепови пуни камења“ Мери Џонс, у режији Растислава Ћопића.

Крај месеца обележиће премијера представе „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић, која је заказана за петак, 24. април, у 20 сати. Прва реприза истог комада најављена је већ за суботу, 25. април, такође од 20 часова.

Сташа Радак свира пут ка великим сценама: Златна медаља и прво место за младу саксофонисткињу

Tijana Despotovski March 29, 2026

Сташa Радак, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ сада корача путем који обећава много. Иза ње су значајни успеси — прва награда на фестивалу „Исидор Бајић“ у Новом Саду и златна медаља на Данима музике у Бачкој Тополи — али, како сама каже, то за њу није крај, већ подстрек.

-Ово доживљавам као награду за све сате које сам уложила, али и као мотивацију за даљи рад. То је круна труда који траје месецима и годинама – каже Сташа за наш лист.

Њен пут ка саксофону почео је, помало неочекивано, са једним концертом. Као ученица петог разреда основне школе, слушала је своју наставницу музичког, Николину Сувајџић, како наступа — и управо тај тренутак био је пресудан.

-Наступ ми се јако допао и одатле је кренула љубав према саксофону – присећа се.

Пре тога свирала је клавир, певала у хору, па чак и наступала у Српском народном позоришту, али тек са саксофоном, како каже, „догодило се оно право“.

-То је као са људима — са неким одмах „кликнеш“. Тако је било и са саксофоном – објашњава она.

Занимљиво је да Сташа трему не осећа током свирања, већ након наступа, док чека резултате. На сцени је, како каже, потпуно своја.

Иако делује да све иде лако, иза сваког наступа стоји велики рад. Сташа свакодневно вежба око сат и по, а у припремама за такмичења и до четири сата дневно. Посебан изазов, каже, није увек сама музика, већ ситуације које долазе са сценом — попут вишесатног ишчекивања наступа, какво је доживела у Бачкој Тополи.

-То су два сата неизвесности, што уме да буде веома напорно. Али и то је део такмичења – додаје.

Велику улогу у њеном развоју има и професорка Николина, која је Сташин таленат препознала још у раним данима.

-Она је од малена била музикална, али оно што је издваја јесте упорност. Таленат без рада не значи много, а код ње постоји и једно и друго – истиче професорка.

Заједно раде не само на техници, већ и на самосталности — да Сташа научи да сама препозна и исправи грешке, као и да неуспехе прихвати као део пута.

-Само небо је граница, ако настави овако – додаје Сувајџић.

И управо тај пут сада улази у нову фазу. Сташу у мају очекује пријемни испит за средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а до тада — нова такмичења и први солистички концерт.

Снови, међутим, већ иду даље.

-Волела бих да наставим школовање у иностранству. Посетила сам једну академију у Швајцарској и оставила је на мене јак утисак – каже она.

Ипак, можда најважнија порука ове младе уметнице није у наградама, већ у једноставној истини коју живи:

-Не треба одустајати. Труд се увек исплати. Сваки сат вежбања се на крају дође на своје.

У томе је, можда, и највећа вредност њене приче — не само у таленту, већ у истрајности. А управо ту, између рада и љубави, рађа се музика која далеко одјекује.

Т. Д.

Обреновићи кроз предмете: у Кикинди представљена јединствена публикација о српској династији

Tijana Despotovski March 27, 2026

У Галерији Нова Народног музеја, вечерас је одржано представљање стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије и Европе“, која на јединствен начин осветљава наслеђе једне од најзначајнијих српских владарских породица.

О значају овог пројекта говорио је Александар Марушић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја и један од уредника публикације, истичући да је реч о издању које се разликује од класичних историјских студија.

– Ово није класична историографска публикација, већ кроз предмете, документе и личне ствари чланова династије добијамо другачији, веродостојнији увид у њихов живот и утицај. Не приступамо теми са намером да их глорификујемо, већ приказујемо оно што је сачувано – кроз то видимо и приватни живот, односе и дух једног времена – нагласио је Марушић

Пројекат је започет 2010. године, а од првобитно планирана два до три тома, до сада је објављено чак седам књига, док је у припреми и осми том. У раду на публикацији учествовало је 88 стручњака из различитих области, чији је заједнички рад резултирао обимном базом података о династији Обреновић.

Посебан изазов представљало је прикупљање грађе из великог броја институција, не само у Србији, већ и у иностранству.

– Сарађивали смо са институцијама из региона, али и из земаља попут Аустрије и Француске, а пројекат се шири и ван европских оквира. То је био изузетно динамичан и инспиративан процес, који нас је све повезао и обогатио новим сазнањима – истакао је Марушић.

Публикација обухвата више од 2.500 артефаката – од личних предмета, писама и фотографија, до одликовања, новца и намештаја. Међу најупечатљивијим су, како каже Марушић, и предмети који сведоче о драматичним историјским догађајима.

– Тешко је издвојити један предмет, али свакако су занимљиви они који носе снажну историјску причу, попут предмета везаних за Мајски преврат као што је део завесе у коју су била умотана тела последњих Обреновића, личних ствари краља Милана или мање познатих детаља из живота кнегиње Јулије – навео је он.

Ова публикација, како је истакнуто, представља значајан допринос савременој музеологији и историографији, јер омогућава нова тумачења прошлости кроз материјалну културу, повезујући институције и истраживаче широм региона и Европе.

У плану је наставак пројекта и објављивање нових томова, а жеља аутора је да едиција достигне најмање десет књига, чиме би се додатно заокружила прича о заоставштини династије Обреновић.

Т. Д.

168 година традиције и знања: Гимназија „Душан Васиљев“ обележила Дан школе свечаном академијом

Tijana Despotovski March 27, 2026

Свечаном академијом у позоришту, уз беседе, рецитале, музику и сценски програм, Гимназија „Душан Васиљев“ обележила је 168 година постојања, настављајући традицију неговања знања, културе и младости.

Обележавање Дана школе почело је јутрос полагањем цвећа на гроб Душан Васиљев, док је вечерњи програм окупио ученике, професоре, званице и бројне госте.

-Данас смо обележили овај значајан датум, а вечерас смо кроз програм наших ученика показали због чега је кикиндска гимназија оно што јесте – истакао је директор Александар Аћимов.

Он је нагласио да школа има много разлога за понос.

-У последњих шест месеци већ имамо 15 ученика који су се пласирали на републичка такмичења из физике, математике, енглеског и биологије. Имамо и изузетне спортске резултате – државне прваке у пливању и репрезентативце у рукомету.

Током свечаности додељене су плакете најуспешнијим ученицима – њих 16, који су током школовања остварили изузетне резултате, али и посебно признање професору др Јовици Тркуљи за посебан допринос Гимназији.

Тркуља је признање примио са емоцијом, подсећајући на вредност овакве плакете.

-Ово признање ме подсећа на време када смо и сами као ученици добијали похвалнице. Сматрам да смо сви ми велики дужници нашим професорима – они су нам отварали путеве ка другим световима и културама.

Као посебан дар школи, он је припремио књигу о својој генерацији и гимназијским данима, коју је поклонио колективу, уз иницијативу да се до великог јубилеја – 170 година постојања – изради и званична монографија гимназије.

Свечаности је присуствовао и градоначелник, који је и сам некадашњи ученик ове школе, истичући значај који гимназија има за читав град.

-У временима која се брзо мењају, знање остаје најсигурнији ослонац. Гимназија је место где се стварају људи који обликују свет – поручио је Младен Богдан.

Посебно признање додељено је и граду за допринос очувању лика и дела Душан Васиљев, кроз књижевну награду која носи његово име.

Програм академије употпунили су рецитали поезије Душана Васиљева, хорски наступи и позоришна представа у којој је лик песника оживео кроз интерпретацију ученика, чиме је још једном потврђено да гимназија није само образовна установа, већ и важно културно средиште Кикинде.

Са 341 учеником и бројним успесима у настави, науци и спорту, Гимназија „Душан Васиљев“ наставља да гради своју дугу и богату традицију – корак по корак, генерацију по генерацију.

Т. Д.

Награда „Душан Васиљев“ уручена песницима Гордани Ђилас и Зорану Богнару

Aleksandra Djuran March 27, 2026

Песници, Гордана Ђилас и Зоран Богнар овогодишњи су славодобитници награде „Душан Васиљев“ коју додељује град Кикинда у знак сећања на на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев, који је поживео само 24 године, постигао је да буде један од најзначајнијих српских модерних односно песника експресионистичке идеологије.

Гордана Ђилас емотивно је доживела признање за књигу „Анђели у капи мастила”. Као рођена Наковчанка, похађала је Гимназију „Душан Васиљев“.

-У то време кикиндска је била једна од цењених гимназија у ондашњој Југославији. Знање које сам стекла омогућило ми је да без икаквих препрека упишем Филолошки факултет у Београду. Као гимназијалка имала сам потпору у писању од породице Душана Васиљева која је додељивана младим песницима. У банатском небу има нешто специфично што песнике са ових простора обележи и ту сам нашла своју сродност са Душаном Васиљевим – рекла је Ђилас.

Зорану Богнару награда је припала за дело „Све су смрти (само) део нашег сата.” Са овом књигом био је у најужем избору за три награде

-Узбуђен сам што ми је додељено признање које је обавезујуће и носи име великог песника и човека. Заједничка нам је мисаоност и експресивност, која је карактеристична у раној фази песништва. Како је Душан Васиљев био премлад када нас је напустио, експресивност је код њега више него наглашена. Централна фигура моје поетике је човек, награде су биографије књига, а књиге су биографије писца – навео је Богнар.

О награди је одлучио жири у саставу Радован Влаховић, председник и чланови Селимир Радуловић и Ђорђе Писарев. Одлука о славодобитницима донета је једногласно.

-Ово признање је значајно јер носи име, како то волим да кажем, детету које је уснулу у 24 години живота и које је до тада створило озбиљно књижевно дело и прозно и драмско и песничко – казао је Селимир Радуловић. – Песме „Плач матере човекове“ и „Човек пева после рата“ створиле су неколико генерација српских песника.

У Градској кући признања је уручила Биљана Кикић, заменица градоначелника.

-Душан Васиљев, преминуо је млад, али је оставио велики опус за собом. Поред тога што гимназија носи његово име, град додељује награду за најбољу књигу поезије или прозе. Дубок траг оставио је и у Кикинди, а ми му се на овај начин одужујемо – истакла је Кикић.

Књига Гордане Ђилас посматра свет са светле тачке и стране, а Зорана Богнара са тамне стране , појаснио је Селимир Радуловић. Гордана Ђилас се у овом делу окренула према хришћанском православном свет и у књизи има више песма које су посвећене тој перспективи, а говори и о невидљивом свету из којег се може тумачити видљиви свет. Богнар у својој књизи има 77 песама о смрти као о неважној чињеници живта која се може превазићи сваког дана

Ове године на конкурс су пристигле 62 књиге, а као најбоље издвојиле су се две поменуте.

А.Ђ.

Везом исписана историја: краљевски портрети стижу у Кикинду

Tijana Despotovski March 27, 2026

У Народни музеј у уторак, 31. марта, са почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић– некад и сад“, посвећена очувању и савременом тумачењу традиционалног трукерског заната. Изложба се реализује у сарадњи са Музеј слатка – кућа Цветића из Краљева.

Реч је о пројекту који има за циљ да оживи и представи јавности готово заборављене везене мустре са мотивима српских краљевских породица, повезујући традиционалне технике ручног рада са савременим уметничким изразом.

Поставка обухвата 32 уникатна рада настала у техникама народног и уметничког веза, које су израдиле 21 везиља и један везилац. Радови представљају реконструкције и интерпретације старих мустри, које су се некада налазиле у етнолошким збиркама музеја широм Србије и приватним колекцијама. Посебну вредност изложби дају и оригинални текстилни предмети, као и нови радови инспирисани историјским мотивима.

Пројекат је обухватио сарадњу више музеја из различитих градова, са намером да се истакне значај традиционалног занатства, али и да се подржи савремено женско предузетништво засновано на очувању културног наслеђа.

Изложба такође указује на континуитет између прошлости и садашњости, представљајући вез као живу уметност која и данас проналази своје место у савременом друштву.

Реализацију пројекта подржало је Министарство културе Републике Србије, док је покровитељство пружила принцеза Даница Карађорђевић.

Смех, брак и комшије које сви препознајемо: припрема се нова представа у Народном позоришту

Tijana Despotovski March 26, 2026

У Народном позоришту почео је рад на новој представи „Шећер је ситан, осим кад је коцка“, по тексту Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Реч је о урнебесној комедији карактера и ситуације, која кроз свакодневне односе открива дубље приче о љубави, браку и потреби да будемо виђени и прихваћени.

Како је истакнуто на конференцији за новинаре, за кикиндско позориште ово је наставак успешне сарадње са редитељком Дајаном Јосиповић, након представе „Херој нације“. У новој продукцији играју глумци ансамбла: Марина Воденичар, Миљан Давидовић, Михајло Лаптошевић и Анђела Киковић.

Редитељка је нагласила да јој је велико задовољство што се враћа у Кикинду и ради са ансамблом који описује као талентован, вредан и инспиративан. Одабир текста Николе Пејаковића, како је рекла, није случајан.

– Он одлично познаје наш менталитет, а ова представа доноси једну опредмећену свакодневицу коју често живимо рутински, не примећујући њену драматургију. Бавимо се односима у браку, љубављу и потребом да нас неко види и разуме – истакла је Јосиповић.

У средишту приче је брачни пар који се суочава са кризом и преиспитивањем односа. Глумица Марина Воденичар, која тумачи лик Невенке, објашњава да је реч о жени која се налази у осетљивој животној фази.

– После седам-осам година брака, све постаје рутина, а она почиње да преиспитује себе и однос са супругом. У том тренутку појављује се неко ко је види и разуме, што доводи до низа комичних, али и веома животних ситуација – каже Воденичар.

Њен сценски партнер Миљан Давидовић, који игра супруга Зокија, поручује да ће се публика лако препознати у односима на сцени.

– Препознаћете и себе и своје комшије. Само, крај вам нећу открити – дођите да погледате представу – додаје Давидовић.

Посебан колорит комаду даје и лик комшије, кога тумачи Михајло Лаптошевић, док Анђела Киковић игра Јацу, Невенкину најбољу пријатељицу – динамичан и снажан лик који уноси додатну енергију у причу.

Редитељка истиче да је атмосфера на пробама весела и да је рад на комедији посебно значајан у времену када, како каже, недостаје искреног смеха.

– Комедија нам даје дозволу да приметимо ствари без притиска да морамо одмах да их поправимо. Управо тај искрен смех нам је потребан – каже Јосиповић.

Премијера представе заказана је за 24. април, када ће кикиндска публика имати прилику да кроз хумор и препознатљиве ситуације завири у сопствене односе и свакодневицу.

Т. Д.