August 14, 2026

Култура

smotra-recitatora

Završena pokrajinska smotra recitatora: Milica i Jovan predstavljaće Vojvodinu na državnom takmičenju

Redakcija Kikindski April 28, 2026

Na 56. pokrajinskoj smotri recitatora „Pesniče naroda mog“, koja je održana proteklog vikenda u Sečnju, predstavilo se deset recitatora iz našeg okruga. Kako saznajemo od Tanje Nožice iz Kulturnog centra, takmičenje je trajalo tri dana.

-Prvog dana recitovalo je 46 najmlađih učesnika. Naši predstavnici, Mirjana Vašalić, Selena Subotić i Uroš Čavić, svojim nastupima pokazali su izuzetno umeće i hrabrost ali se, nažalost, nisu se plasirali na sledeći nivo.

Drugog dana smotre nastupilo je 47 učenika uzrasta od petog do osmog razreda, među kojima su i Jovan Stepančev, Dragan Jovanić i Adriana Ćurčin iz kikindskog okruga.

-Zlatne diplome odneli su Stepančev i Jovanić što ih stavlja među dvadeset najboljih u pokrajini, dok se Stepančev plasirao i na republičko takmičenje koje će se održati polovinom maja u Valjevu – istakla je Nožica.

Učenici srednjih škola, Tibor Borisov, Lena Davidović, Vid Vašalić i Milica Popov nastupili su u nedelju.

-Možemo da se pohvalimo da su Lena, Vid i Milica dobili zlatne diplome, a Milica se takođe plasirala na republičku smotru recitatora. Ovo je izuzetan uspeh za naš okrug jer od 2010. godine nismo imali dva predstavnika na republičkom nivou.

Prema rečima učesnika i njihovih mentora, konkurencija je bila veoma jaka. Svakog dana dodeljivano je dvadeset zlatnih diploma za odgovarajući uzrast, od kojih je devetoro birano da predstavlja Vojvodinu na državnom nivou.

T. D.

olickov-sleme

„Sleme“ kao krov sećanja i poezije: predstavljena nova knjiga Dragice Oličkov

Redakcija Kikindski April 27, 2026

U Velikoj sali Kulturnog centra večeras je održana promocija knjige „Sleme“ autorke Dragice Oličkov, koja je publici predstavila svoje peto književno delo, spajajući priče, poeziju i porodičnu istoriju u jedinstvenu celinu.

Kako je istakla autorka, „Sleme“ predstavlja njenu do sada najzreliju knjigu, u kojoj su se priče i pesme „same pisale“, oslonjene na lična sećanja i životna iskustva.

– Ovo je moja peta knjiga. U njoj su sada preovladale priče, dok je manji deo poezije. Priče su iz mog detinjstva, iz mog života, i nadam se da će se publici svideti – rekla je Oličkov.

Knjiga je podeljena u tri celine – prvu čine priče, centralni deo donosi rodoslov porodice Radak, iz koje autorka potiče, dok treći deo obuhvata duhovnu poeziju. Sve je objedinjeno simboličnim naslovom „Sleme“, koji, kako je autorka nagovestila, svoje puno značenje otkriva unutar samog dela.

Književna kritičarka Marija Miljković ocenila je da ova knjiga predstavlja vrhunac autorkinog dosadašnjeg stvaralaštva.

– „Sleme“ je zaista sleme na kući Dragičine poezije. Iz knjige u knjigu ona tu kuću gradi, a sada vidimo da je sve zrelija, čvršća i duhovnija. Posebna vrednost je u tome što je utkala sećanja na detinjstvo i zaboravljene vrednosti, sa merom, skromnošću i ljudskom toplinom – istakla je Miljković.

O značaju knjige govorio je i recenzent Nemanja Savić, koji je naglasio da delo prevazilazi okvire lične priče.

– Knjiga je izašla u izdanju Banatskog kulturnog centra. Reč je o mešovitom književnom delu koje spaja prozno-poetske zapise i memoarsku građu. Knjiga nije samo lično sećanje, već i univerzalno svedočanstvo o kikindskim porodicama, prostorima i ljudima, što joj daje posebnu vrednost – naveo je Savić.

„Sleme“ je namenjeno kako deci, tako i odraslima, a autorka je najavila da već ima materijal za novu knjigu, čime je jasno da njen književni put nastavlja da se razvija.

Veče je upotpunjeno nastupom dečjeg hora „Cvrčak“, koji je izveo dve pesme iz autorkinih zbirki, dajući dodatnu emocionalnu notu čitavom događaju.

T. D.

premijera-secer

Premijera u Narodnom pozorištu: Šećer je na (s)ceni

Jelena Trifunović April 25, 2026

Pred punom salom, na velikoj sceni Narodnog pozorišta Kikinda, odigrana je  premijera komada “Šećer je sitan, osim kad je kocka”. Nakon “Heroja nacije” i ova druga ovosezonska premijera, ponovo je dodeljena rediteljki Dajani Josipović. U podeli su se ovog puta našli Mihajlo Laptošević, Anđela Kiković, Marina Vodeničar i Miljan Davidović.

Tekst Nikole Pejakovića je premijerno izveden pre osam godina na otvaranju Teatra na brdu i do danas uspešno opstaje na repertoaru ovog pozorišta, ali i sa uspehom gostuje i po regionu. Reč je o komediji situacije koja prikazuje svakodnevicu jednog urbanog bračnog para i njihove odnose sa prijateljima i komšijama. Uz mnogo inteligentnih dosetki i oporog humora,  kikindska publika je na premijeri mogla da se istovremeno i zamisli i nasmeje.

Tragom Pejakovićeve poetike išla je i rediteljka Dajana Josipović, koja je težište komada postavila na tekstualnu ravan, a glumci su se uglavnom kretali u zadatim dramskim koordinatama. Međutim, bilo je trenutaka kad su kreacijom prelazili rampu, na radost kultivisane kikindske publike, koja je aplauzom i smehom propratila neke od kalamburnih situacija ove gorko-slatke drame.

Iako su u centru zbivanja beogradski bračni par i njihovi odnosi s komšijama i prijateljima, kroz komad provejava i specifičan dinarski, dovitljivi humor. I glumci i rediteljka su te okidače radnje dobro prepoznali, pa su akteri na sceni suptilno naglašavali takva dramska mesta. Komad je uigran i precizno vođen.

Predstava je prvobitno bila predviđena za malu scenu, ali je interesovanje publike poslenike iz kikindskog pozorišta nagnalo da se izvođenje ovog komada premesti na veliku. Pokazalo se da kikindski teatar s razlogom favorizuje savremeni repertoar i da ovdašnja publika najviše voli gorko-zašećerene komade. Uz to, očigledno se i ovdašnji glumci u ovovremenskim ulogama odlično snalaze.

Ukratko, “Šećer” je po formatu vrlo blizak TV sitkomima, i stoga je gotovo sigurno da će i ova, na momente namerno melodramski zašećerena predstava, imati dug pozorišni život.

N. S.

 

 

 

 

 

 

vlasta-cenic-biblioteka

Kada reči postanu igra: Vlasta Cenić oduševio mališane

Redakcija Kikindski April 21, 2026

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ danas nije bilo tišine – bar ne one uobičajene. Umesto nje, prostorom su odzvanjali smeh, pesma i radoznala pitanja najmlađih, koji su sa oduševljenjem dočekali gosta – dečjeg pisca Vlastu Cenića.

Cenić nije od onih autora koji stoje iza knjige – on je ulazi u nju zajedno sa decom. Tokom radionice, mališani su postali deo „carevine stilskih figura“, sveta u kojem reči nisu samo sredstvo, već igra, osećaj i lepota. Pisac im je pričao, recitovao, postavljao pitanja, ali i pažljivo slušao njihove odgovore, pamtio imena i svakom detetu prilazio sa iskrenom pažnjom.

Kako kaže, upravo je to suština njegovog rada.

-Ovaj svet je pun surovih reči, a gladan je lepih. Moja knjiga o carevini stilskih figura uči decu da misle pozitivno, lepo govore i pronađu te lepe reči – poručio je Cenić.

Iako je iza njega već bio bogat dan – radionice u Banatskoj Topoli i Mokrinu – umor se nije mogao ni naslutiti. Naprotiv, energija, vedrina i toplina kojom je zračio jasno su pokazivali koliko voli ono što radi.

-Pišem za decu jer želim da ne ostarim, da večno budem dete. Sećanje na detinjstvo je moja najveća inspiracija – otkrio je pisac, koji iza sebe ima čak 42 godine rada u prosveti.

Mališani su na ovu energiju odgovorili onako kako samo deca umeju – iskreno i bez zadrške. Sa pažnjom su slušali, smejali se, pevali i rado učestvovali u razgovoru. Za neke je ovo bio i prvi korak ka otkrivanju sveta knjiga.

-Volim pomalo da čitam, ali još nemam omiljenu knjigu. Nadam se da ću je posle ove radionice pronaći – rekla je učenica trećeg razreda OŠ „Đura Jakšić“, Jana Čolić, ne krijući uzbuđenje.

Cenić ističe da se deca danas jesu promenila u nekim aspektima, ali ne u i svojoj suštini.

-Deca su uvek ista u svojoj radoznalosti, ali su danas nestrpljivija. Navikla su na brzinu, na sadržaje „na klik“. Zato je na nama da se prilagodimo i da im književnost učinimo zanimljivijom i bližom – objasnio je on.

Ključ za razvijanje ljubavi prema čitanju, dodaje, leži u sredini u kojoj dete odrasta.

-Porodica, škola i biblioteka – to je sveto trojstvo. Ako dete ne vidi knjigu kod kuće, ako ga škola ne podstakne i ako ga biblioteka ne usmeri, ostaje uskraćeno za nešto veoma važno.

Da su ovakvi susreti dragoceni, potvrđuju i u biblioteci. Vršilac dužnosti direktora, Dunja Brkin Trifunović, istakla je da je ovo prvo gostovanje Cenića u kikindskoj biblioteci i da je izbor bio više nego opravdan.

-Pozvali smo ga jer odlično radi sa decom i veoma je inspirativan. Deca vole direktan kontakt sa piscima i trudimo se da im to omogućimo – navela je ona, najavljujući i nove aktivnosti u narednom periodu, počevši od Svetskog dana knjige u četvrtak.

T. D.

pozdrav-prolecu-b

„Pozdrav proleću“ u sredu: Koncert, trka beba i centralna priredba u „Eđšegu“

Redakcija Kikindski April 21, 2026

Kikinda će u sredu biti u znaku proleća, muzike, dečje radosti i svečanog programa, jer će u Kulturnom centru i u prostorijama KUD-a „Eđšeg“ biti održana tradicionalna manifestacija „Pozdrav proleću“.

Program počinje u 10 sati koncertom Branimira Rosića „Avanture leteće gitare“, koji će otvoriti dan ispunjen sadržajima za najmlađe i sve sugrađane.

Za 12 časova zakazana je trka beba „Naj kića“, namenjena bebama do 16 meseci, koja je i ove godine jedan od najsimpatičnijih delova manifestacije.

Centralna priredba biće održana u 15 časova, u prostorijama KUD-a „Eđšeg“, dok je u 17 časova u Galeriji KCK planirana i dodela nagrada likovnog konkursa.

Manifestaciju organizuju Kulturni centar i Grad Kikinda, a program obećava lepo druženje, vedru atmosferu i svečani doček proleća u srcu grada.

T. D.

 

pozoriste-4

Premijera za tri dana: Veliko interesovanje za novu predstavu u kikindskom pozorištu

Redakcija Kikindski April 21, 2026

Premijera predstave „Šećer je sitan, osim kad je kocka“, po tekstu Nikole Pejakovića, u režiji Dajane Josipović, biće održana u petak u 20 časova na velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Kako je saopšteno iz pozorišta, vlada veliko interesovanje publike, te će se komad igrati upravo na velikoj sceni. Reč je o komediji koja kroz prepoznatljive životne situacije i odnose.

U predstavi igraju glumci ansambla kikindskog pozorišta, a publika će imati priliku da uživa u duhovitoj, ali i životnoj priči u kojoj će se mnogi prepoznati.

Ulaznice je moguće rezervisati putem telefona 0230/422-638.

narodna-biblioteka-jovan-popovic

Pisac koji budi maštu stiže u Kikindu

Redakcija Kikindski April 20, 2026

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ najavljuje zanimljivo i inspirativno druženje za najmlađe – gostovanje poznatog dečjeg pisca Vlaste Cenića, koje će biti održano sutra u 13 časova.

Ovaj susret biće prava prilika da deca upoznaju autora čije knjige već godinama podstiču ljubav prema čitanju, razvijaju maštu i ohrabruju kreativno izražavanje. Kroz razgovor, druženje i interpretaciju svojih dela, Cenić će mališanima na blizak i zanimljiv način približiti svet književnosti.

Pored programa u Kikindi, pisac će istog dana posetiti i decu u Banatskoj Topoli i Mokrinu, čime se još jednom ističe značaj dostupnosti kulturnih sadržaja i van gradskih središta.

T. D.

kud-petar-kocic

Kozarčani zablistali u Valjevu: „Zlatni opanak“ kao kruna decenijskog rada

Redakcija Kikindski April 20, 2026

Na prestižnom saboru folklora „Zlatni opanak“ u Valjevu, KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca ostvario je zapažen uspeh, osvojivši Zlatnu plaketu „Krstivoje Subotić“ za negovanje tradicionalne pesme, svirke, igre i običaja, kao i drugo mesto u kategoriji muških pevačkih grupa.

Ovo značajno priznanje, koje se retko dodeljuje, stiglo je kao rezultat dugogodišnjeg i posvećenog rada na očuvanju autentičnog folklornog nasleđa. Kako ističe Milan Vašalić, učešće na „Zlatnom opanku“ predstavlja mnogo više od nastupa – to je, kako kaže, „magično iskustvo i najvrednija uspomena koju svaki učesnik nosi sa sobom“.

– „Zlatni opanak“ je fantastično saborovanje i praznovanje srpske tradicije i nematerijalnog kulturnog nasleđa naših predaka. Samo biti deo festivala je posebna čast, a sva društva se za ovu priliku pripremaju studiozno, posvećeno i sa željom da daju svoj maksimum – naglašava Vašalić.

Posebnu težinu uspehu daje i činjenica da je nastup ocenjivao stručni žiri na čelu sa prof. dr Dimitrijem Golemovićem, jednim od najvećih autoriteta u oblasti tradicionalne muzike i folklora.

Nastup pod nazivom „Kozaračko zborovanje“, koji je predstavljen na sceni, rezultat je, kako ističe Vašalić, višedecenijskog rada – istraživanja, arhiviranja i scenskog oblikovanja igara, pesama, nošnje i muzike kolonista naseljenih u Novim Kozarcima.

– Naš nastup nije bio slučajan, već plod dugog procesa. Rezultat nije izostao – osvojili smo srca publike, učesnika, ali i stručnog žirija koji nije štedeo reči hvale – dodaje on.

Zlatna plaketa „Krstivoje Subotić“ nosi poseban značaj za sve članove ansambla, ali i za celu zajednicu u Novim Kozarcima, jer predstavlja potvrdu da je njihov trud, znanje i ljubav prema tradiciji prepoznata i vrednovana na najvišem nivou.

– To je trenutak kada shvatite da je vrednost onoga što radite zaista prepoznata – objašnjava Vašalić, uz zahvalnost organizatorima festivala što već više od dve decenije čuvaju i neguju kulturno nasleđe.

T. D.

stasa-radak-2

Saksofon koji priča priču: Staša Radak poziva na svoj prvi solistički koncert

Redakcija Kikindski April 19, 2026

Kikinda će uskoro imati priliku da uživa u muzici jednog izuzetnog mladog talenta. Četrnaestogodišnja saksofonistkinja Staša Radak održaće svoj solistički koncert u utorak, sa početkom u 18 časova, u svečanoj sali Narodnog muzeja.

Ova mlada umetnica, učenica Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, već je skrenula pažnju javnosti svojim zapaženim nastupima i značajnim nagradama na domaćim takmičenjima. Njena posvećenost, upornost i ljubav prema muzici prepoznaju se u svakom tonu koji izvede, a upravo će publika u Kikindi imati priliku da to doživi uživo.

Staša će se publici predstaviti pažljivo odabranim programom, na kojem će pokazati ne samo tehničku zrelost, već i izražajnost koja se retko sreće kod tako mladih izvođača. Poseban umetnički pečat koncertu daće klavirska saradnja sa prof. Evom Francuski Aranjoš, čije iskustvo i muzikalnost dodatno obogaćuju ovaj nastup.

Ulaz je slobodan, a svi ljubitelji muzike pozvani su da svojim prisustvom uveličaju ovo veče posvećeno talentu, radu i ljubavi prema umetnosti.

T. D.

vez-smiljka-muzej-(3)

Zanimljivo predavanje u Narodnom muzeju: O trukerskom zanatu i vezu

Aleksandra Djuran April 17, 2026

Sugrađanka Smiljka Bulatović kao jedina preduzetnica u našoj zemlji koja ima registrovanu radionicu za trukovanje i vez  u Narodnom muzeju održala je predavanje o svom zanatu. Događaj je organizovan u sklopu izložbe „Veženi portreti dinastije Karađorđević – nekad i sad“ koja se može pogledati u Galeriji „Nova“.

-Kao neko ko je jedini sertifikovani majstor ovog zanata, značajno je što mogu da ga promovišem. Radim već 11 godina i za mene je lična satisfakcija da moji sugrađani, ali i svi oni koji vole vez, vide čime se bavim, kao i da podstaknem nekog da počne da se bavi vezom – navela je Smiljka Bulatović. – Okupljenima sam govorila o pojmu, podeli, značaju, primeni, istoriji veza, kao i onome što je moj posao, prenošenju nacrta za vez na tkaninu. Ovo je bila prilika da i ja nešto naučim od prisutnih vezilja.

Interesovanja za ovaj zanat ima, međutim, on nije unosan te je u skladu sa tim i zainteresovanost.

-Zahvaljujući mnogobrojnim udruženjima žena organizovane su radionice o trukerskom zanatu kako za decu, tako i za odrasle. Teško je opstati i moja borba je u tome da pokažem da vez unosi lepotu u svakodnevni život. Njime ukrašavamo odeću, kućni tekstil, prave se suveniri ukrašeni vezom. Svu kreativnost koju imamo možemo da iskažemo iskažemo na ovaj način – dodala je naša sagovornica.

Da bi se izvezao motiv potrebno je da se na tkaninu nanese crtež po kojem treba da se veze i to je trukovanje.

-Posao zahteva jako puno truda i vremena. Na žalost, na tržištu nema potražnje, tako da nema profita od trukovanja. I pored toga, trudim se da ovaj stari zanat živi i dalje – istakla je Bulatović.

Osim trukovanja, radi i vez. Kako ističe za jednu košulju ili peškir potrebno je 150 sati rada. Zahvaljujući baki i majci Smiljka ima veliku kolekciju veoma starih mustri za vez po pismu, odnosno za trukovanje. Ona objašnjava da se vezovi dele na vez po broju i pismu. Vez po broju se radi na tkanini koja ima jako izražene linije i potke, pa se broje niti i tako se stvaraju šare, dok je vez po pismu zapravo vez po crtežu koji je prenet na platno.

A.Đ.