Kultura Arhive | Stranica 6 od 83

U subotu premijera: „Heroj nacije“ stiže pred publiku

Jelena Trifunović oktobar 1, 2025

Šta znači biti heroj nacije u vremenu kada se vrednosti sudaraju, a istina nikada nije jednostavna? Odgovor na ovo pitanje publika će potražiti u subotu, 4. oktobra, u 20 časova, kada će na sceni kikindskog pozorišta premijerno biti izvedena predstava „Heroj nacije“, rađena po tekstu Ivana Lalića.

V. d. direktora Narodnog pozorišta Brane Marijanović istakao je da je iza ekipe 35 intenzivnih radnih dana na novom projektu koji su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Gradska uprava i sponzori.

– Uvek je veliko zadovoljstvo kada možemo da najavimo premijeru. To su trenuci koji čine srž rada jedne ustanove. Novina je da vraćamo subotu kao igrajući dan. Više se predstave neće izvoditi petkom. Mi treba da budemo na usluzi publici i mislim da će više ljudi dolaziti u pozorište prvog dana vikenda- poručio je Marijanović.

Rediteljka predstave Dajana Josipović naglasila je da je stvaralački proces dinamičan, ispunjen konstruktivnom razmenom ideja, kao i velikom posvećenošću i divnom saradnjom cele ekipe.

– Kada se radi predstava koja zahteva lična ulaganja, sukob stavova je neizbežan i upravo iz toga nastaje najveća vrednost. Svaki glumac je u ovaj komad uneo svoj identitet i energiju. Mislim da smo napravili priču koja će podstaći publiku da promisli, da se pomeri makar za jedan stepen u svom doživljaju sveta- istakla je ona.

Saradnja je bila inspirativna i zahtevna, i donela je nova profesionalna iskustva.

– Ovo je bio veliki izazov za sve nas, ali i prilika da naučimo jedni od drugih. Svaki trenutak bio je obeležen iskrenim razgovorima, bilo da je u pitanju bila šala ili ozbiljna rasprava. Upravo taj dijalog je stvorio predstavu koja nosi težinu i dubinu- navela je mlada rediteljka.

„Heroj nacije“ je snažna priča koja se bavi sukobom dva sistema vrednosti. Publika će, osim što će pratiti radnju, imati priliku da se oseti kao sudija, da proceni na kojoj strani je istina.

– Nadam se da će svako u sali pronaći nešto za sebe, bez obzira na lične stavove i uverenja- ocenila je Dajana Josipović, kojoj je ovo prva saradnja sa kikindskim teatrom.

U predstavi igraju: Mihailo Laptošević, Vladimir Maksimović, Gordana Rauški, Anđela Kiković i Mina Stojković.

– Veoma mi je drago što sam deo ove predstave i što sam upoznala ovu izuzetnu mladu damu, Dajanu Josipović, za koju će se tek čuti u pozorišnom svetu- istakla je glumica Mina Stojković.

Anđela Kiković se nadovezala:

-Srećna sam što sam deo ovog projekta. Radili smo intenzivno. Bilo je i suza i smeha, ovo je divna saradnja i razmena. To je nešto što publika svakako može da oseti.

ZAHVALNOST SVIM SARADNICIMA

Velika zahvalnost upućena je saradnicima na projektu – scenografkinji Dunji Kostić, kostimografkinji Ivani Ristić, kompozitorima Milošu Aćimoviću i Luki Lukiću, dizajnerki plakata Desanki Reljin, kao i ostatku posvećenog tima iza scene.

-Bez njihovog kreativnog doprinosa ovaj projekat ne bi bio kompletan. Svi su dali svoj maksimum i stvorili atmosferu koja je predstavu podigla na viši nivo- poručila je rediteljka.

Nakon premijere, naredno igranje novog komada kikindskog pozorišta biće u utorak, 7. oktobra, a potom i 18. oktobra.

Koncert Etno grupe „Trag“ u subotu u pozorištu

Jelena Trifunović septembar 26, 2025

U okviru manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“, u subotu 27. septembra u 19.30, u Narodnom pozorištu biće upriličen koncert Etno grupe „Trag“ iz Republike Srpske.

Etno grupa „Trag“ je vokalno-instrumentalni sastav iz Republike Srpske, koji neguje tradicionalnu muziku Balkana. Na repertoaru grupe nalaze se pesme iz Republike Srpske, Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bugarske, te ciganska muzika.

S obzirom na to da „Trag” često i rado nastupa u Rusiji, na repertoar su uvrstili i nekoliko ruskih pesama. Grupa nastupa na mnogim značajnim manifestacijama u BiH i inostranstvu.

U širem izboru za književnu nagradu „Jovan Popović“ 26 zbirki, dodela plakete 18. novembra

Aleksandra Djuran septembar 25, 2025

Žiri za dodelu regionalne književne nagrade „Jovan Popović“ objavio je širi izbor od 26
rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.

Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Uži izbor biće proglašen do 1. novembra.

Autoru nagrađenog rukopisa 18. novembra u Kikindi biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora. Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržalo je Ministarstvo kulture.

Jovan Popović bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige
poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

Mecosopran Ljubica Vraneš otvorila koncertne večeri „Dana ludaje“

Aleksandra Djuran septembar 18, 2025

Mecosopran Ljubica Vraneš otvorila je prvo koncertno veče 40. „Dana ludaje“. Prvakinja operskog ansambla istakla je da sa velikom radošću često nastupa u našem gradu.

-Hvala vam na pozivu i velika je čast otvoriti jubilarne, 40. „Dane ludaje“. Zajedno sa mnom Kikinđanima se predstavio i moj kolega Dragoljub Bajić, a pratili su nas beogradski solisti – navela je Ljubica Vraneš.

Poznata operska umetnica koncert je započela sa nacionalnim pesmama koje rade izvodi.

-Kikinđani su imali priliku da čuju kancone, šansone, poneku ariju. Repertoar je bio raznovrstan i trudili smo se da svakoga dirnemo u dušu – dodala je naša sagovornica.

Kikinđani su odlična publika, istakla je Ljubica Vraneš:

-Već tokom tonske probe zastajali su i sa oduševljenjem su slušali naš repertoar. Drago mi je što su oni koji su došli na koncert uživali i pevali sa nama.

A.Đ.

Slikari naivci iz Kovačice u Kulturnom centru

Jelena Trifunović septembar 17, 2025

U Kulturnom centru u petak od 19 sati biće otvorena kolektivna izložba nadaleko poznatih slikara naivaca iz Kovačice.

– Ugostićemo u našoj Galeriji četiri slikara naivca iz Kovačice i Padine. Reč je o međunarodno priznatim stvaraocima Juraju Lavrošu, Vladimiru Galasu, Pavelu Ljavrošu, kao i njegovom sinu sa istim imenom i prezimenom – kaže Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra. – Oni će učestvovati i na trodnevnoj slikarskoj koloniji. Pridružiće im se na toj manifestaciji i dve slikarske iz Padine- Vesna Kuharik i Vesna Kozak. Oni će tom prilikom tematski biti vezani za temu bundeve, odnosno ludaje i nakon završetka kolonije radove će pokloniti našoj ustanovi.

Juraj Lavroš je nadaleko čuven i tražen slikar naivac, čiji su radovi prikazivani u mnogim svetskim galerijama u Montrealu, Meksiko Sitiju, Minhenu, Berlinu, na Kipru, a najčešće izlaže u Češkoj i Slovačkoj, gde ga ubrzo očekuje još jedna izložba. Navodi da se raduje ponovnom susretu s našim gradom.

– Dolazim u Kikindu posle nekoliko godina. Već sam jednom izlagao u vašem gradu i drago mi je što su me Kikinđani ponovo zvali. Na izložbi ćemo predstaviti oko 25 radova i pored mene, tu će biti i moj brat, njegov sin, kao i zet. Inače, zanimljivo je da se ja prezivam Lavroš, a mog brata su greškom još u srednjoj školi u delovodniku „prekrstili“ u Ljavroš, pa je tako ostalo u dokumentima i danas, kaže kroz smeh Juraj Lavroš. –Svi smo članovi Galerije naivne umetnosti iz Kovačice, ali ja sam iz Padine. Naše udruženje trenutno ima 26 aktivnih, odnosno živih članova. Podsetiću vas da je u decembru prošle godine naivno slikarstvo iz Kovačice uvršćeno na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine i veoma sam ponosan što sam deo te tradicije- navodi naš sagovornik, napominjući da on i njegov brat žive isključivo od slikarstva i iako mu se zvanično bliži penzija, on će nastaviti da se druži sa platnom i četkicama dok god ima snage, jer, podseća, u njihovom udruženju ima i znatan broj aktivnih umetnika koji su u devetoj deceniji života. Najčešći motivi na njegovim slikama su panonski pejzaži s ponekom kućom ili čudnovatim drvetom, kao i motiv belog gusana, koji po rečima pojedinih istoričara umetnosti, predstavlja čistotu duše samog autora. Od tehnika, najzastupljenije je ulje na platnu.

FUJARA

Još jedna zanimljivost vezana za Juraja Lavroša je da je on jedini banatski izrađivač tradicionalnog slovačkog duvačkog instrumenta fujare. Reč je o drvenom, dugačkom instrumentu s tri rupe koji zvukom donekle podseća na kontrabas i danas se retko koristi, iako je, kao i naivno slikarstvo u Kovačici, upisano na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Juraj navodi da su majstori za izradu ovog instrumenta veoma retki, čak i u Slovačkoj, u kojoj je ovaj instrument deo tradicije i, koliko je njemu poznato, u Srbiji je, pored njega preostao još samo jedan majstor fujare, negde u Sremu.

RADIONICE, ENIGMATIKA I ŠAH

– Osim likovnog dela programa, mi smo se, po tradiciji, potrudili da ne nedostaje ni drugih sadržaja. U subotu 20. septembra na Trgu, ispred Kulturnog centra, organizovaćemo od 10 do 11 časova radionicu „Čarolija mašte“. Nakon toga, od 12 časova Enigmatski klub „Kikinda“ u baletskoj sali upriličiće tradicionalno nadmetanje, a podsetimo da su ovdašnje enigmate zvanično među najboljima, ali i najmasovnijima u državi. Istog dana od 12 do 15 časova mladi šahisti iz cele države nadmetaće se u dvorišnom delu Kulturnog centra- navodi Nožica.

U subotu biće održana tradicionalna pesnička manifestacija „Pamtite me po pesmama mojim“ koju organizuje kikindski Književni klub „Duško Trifunović“, kome je i posvećeno ovo poetsko veče, od 18 časova.

N. Savić

Promocija nove zbirke pesama Jelke Knežević u četvrtak u Kulturnom centru

Jelena Trifunović septembar 16, 2025

U Kulturnom centru u Kikindi, u četvrtak 18. septembra, iđoška pesnikinja Jelka Knežević predstaviće svoju knjigu „Neko je noćas hteo da bude srećan“.

Pored autorke, o knjizi će govoriti recenzent Nemanja Savić, a stihove iz pomenute zbirke kazivaće višestruko nagrađivani recitatori-srednjoškolka Milica Popov, kao i pesnikinja Snežana Tomin. Za muzičku pratnju biće zaduženi učenici Muzičke škole „Slobodan Malbaški“.

Izlazak ove zbirke pesama podržao je Grad Kikinda, a izdavač je Banatski kulturni centar.

Program u Velikoj sali KC počinje u 19 časova.

U Kulturnom centru u sredu: Poema o Lenki i Lazi

Jelena Trifunović septembar 15, 2025

U Kulturnom centru Kikinda u sredu 17. septembra publika će biti u prilici da pogleda svojevrsni omaž Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski, „Poema o Lenki i Lazi”, u izvođenju Ervina Gazdaga i Zdenke Trifunjagić.

– Ovo je svojevrsna duodrama koju sam od pisama i delova spomenara Lenke Dunđerski i Laze Kostića adaptirao za scensko izvođenje, navodi Ervin Gazdag. –Mi smo se ovim komadom, koji traje oko sat i petnaest minuta, s velikim uspehom već predstavili u Zrenjaninu i Beogradu, a nakon Kikinde, imamo pozive i za gostovanja u Budimpešti i Temišvaru.

– Ceo ovaj scenski igrokaz govori o velikoj platonskoj ljubavi između Kostića i Dunđerske i moja koleginica Zdenka Trifunjagić i ja smo se trudili da osvetlimo ne samo taj odnos, nego i živopisan Kostićev, kao i Lenkin lik. Ovaj igrokaz je „garniran” i sa odlomcima iz poeme „Santa Marija dela salute”, i poznatom Lazinom pesmom „Gospođici L.G.” Ceo komad je prožet muzičkom pratnjom a sa scene će se u tri navrata čuti i snimci pesama u izvođenju Desimira Stanojevića, Dragana Stojnića i Zvonka Bogdana – navodi Gazdag.

Inače, Zdenka Trifunjagić iz Aradca se, osim što je vrstan recitator, bavi i pisanjem poezije, dok je Ervin poznat na srednjobanatskoj kulturnoj mapi. Autor je monografije u njegovoj rodnoj Ečki, kao i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, a čest je i učesnik književnih večeri.

Program u sredu u Kulturnom centru počinje u 19 časova i ulazak je besplatan.

N. S.

„Umetnički kolorit“: Kikinđani zapaženi u Bečeju

Jelena Trifunović septembar 14, 2025

Bečejsko udruženje umetnika „Pero amatera“ ugostilo je u idiličnom ambijentu tamošnjeg salaša „Vujić“ pedesetak slikara i pesnika iz više gradova, a među najzapaženijima bili su Kikinđani.

Jednodnevna manifestacija je nosila naziv „Umetnički kolorit“ i održana je četvrti put. Likovna kolonija je bila revijalna i ugostila je ukupno 26 slikara, a među njima i šest Kikinđana, dok je pesnička imala takmičarski karakter i kikindskoj pesnikinji Snežani Tomin je pripalo treće mesto u kategoriji kvaliteta napisane pesme, a prvo mesto u recitovanju iste.

Za vreme dok su se pesnici nadmetali u recitovanju, slikari su na licu mesta stvarali svoja dela koja su ostala kao poklon organizatoru. Osim domaćih predstavnika, među gostima bili su i slikari iz Beograda, Novog Sada, i drugih gradova, a ocena predsednika bečejskog udruženja umetnika i organizatora ovog susreta Dragana Savića je da su kikindski majstori kičice ostavili najjači utisak, pre svega raznovsnošću likovnih motiva.

Iako kolonija nije bila takmičarskog karaktera, Savić je izrazio nadu da će i dogodine Kikinđani ponovo okupiti ovako jaku ekipu. Boje našeg grada u likovnom delu bečejskog programa reprezentovali su Braco Azarić, Tanja Nožica, Ljiljana Bogosavljev, Svetlana Petrov Rackov, Milan Dragoljević i Dragana (Luka) Karanović.

MEĐUSOBNO OCENJIVANJE

Prvoplasirana u konkurenciji same pesme bila je Jasna Arbanas iz Sremske Mitrovice a drugo mesto je pripalo Predragu Radakoviću iz Žitišta. Kad je na red došla interpretacija, tu je jednodušna ocena prisutnih pesnika bila da Snežana Tomin nema recitatorsku konkurenciju, te je ubedljivo pobedila, dok je pomenuta Jasna Arbanas bila druga, a Goran Urošević iz Zrenjanina treći. Interesantno je da su učesnici programa međusobno jedni druge ocenjivali.

N.S.

Vladimiru Vujoviću književna nagrada „Đura Đukanov“

Jelena Trifunović septembar 12, 2025

Na konkurs za Nagradu „Đura Đukanov“, raspisan 2025. godine, pristiglo je sedam rukopisa koji su ispunjavali kriterijume konkursa. Nakon pažljivog iščitavanja pristiglih radova, žiri u sastavu Alen Bešić, Branislav Živanović i Igor Cvijanović (predsednik žirija) zaključio je da se izdvajaju dva rukopisa. Nakon dodatne rasprave, doneta je jednoglasna odluka da se Nagrada „Đura Đukanov“ za 2025. dodeli Vladimiru Vujoviću (1991, Bar) za rukopis pod naslovom „Slobodni udarci“.

Priče Vladimira Vujovića izdvajaju se stilskom i jezičkom ujednačenošću, kao i konzistentnošću celog teksta. Zbirku karakteriše širok dijapazon tema realizovanih u globalnim okruženjima s povremenim uplivima motiva i tema iz lokalnog ambijenta. Vujovićeva poetika kreativno baštini tradiciju američke kratke priče, ali se oslanja i na elemente magijskog realizma. Pisac vešto izlaže narative s neočekivanim obrtima i ubedljivo izneverava horizont čitalačkog očekivanja, poentirajući iznenađenjem, ali i uverljivošću.

Zbog svega navedenog, kao i drugih vrednosti ovog rukopisa, žiri je zaključio da se zbirka „Slobodni udarci“ izdvaja od ostalih i da zaslužuje jednoglasnu podršku za dodelu ove nagrade.

U Muzeju Žeravica u subotu godišnja vremeplov prezentacija „Zalazak u svitanju“

Aleksandra Djuran septembar 12, 2025

Muzej Žeravica iz Novog Miloševa godišnju vremeplov prezentaciju pod nazivom „Zalazak u svitanju“ organizuje sutra, 13. septembra u 10.30 časova.

„U pitanju je manifestacija koja neguje industrijsko kulturno nasleđe i tokom koje se održavaju defile starih traktora i simulacija tradicionalne vršidbe parnom mašinom. Posetioci će imati i retku priliku da vide vršidbu žita parnom mašinom i drvenom vršilicom, a zatim će fokus biti prebačen na radnu proslavu 105. rođendana najstarijeg traktora u Srbiji i jednog od najstarijih u svetu“, saopštio je Muzej Žeravica.

U prostoru Fondacije Ranko Žeravica biće obeleženo 45 godina od prve svetske zlatne medalje u Ljubljani, 55 godina od prve i do sada jedine zlatne olimpijske medalje u Moskvi, kao i deset godina od smrti ovog čuvenog srpskog i jugoslovenskog košarkaškog trenera.

Muzejska radionica – Foto laboratorija ove godine će prerasti u prvi Muzejski foto safari, sa pet tematskih celina, koje će biti materijalizovane kroz zajedničku izložbu. Celodnevni prateći muzički program, pod nazivom „Multipla skleroza – Pazi“, sa više od 20 učesnika, biće posvećen podizanju svesti o ovoj prisutnoj a nedovoljno vidljivoj bolesti, dok su donacije za obilazak muzeja namenjene Udruženju Multipla skleroza iz Kikinde.

Centralno mesto u kolekciji zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji i široj regiji, američki „Hart-Parr 30“ iz 1920. godine. Tu su i brojni primerci iz međuratnog perioda, proizvedeni u evropskim i američkim fabrikama. Pored toga, muzej sadrži i deo etno postavke, sa starim zanatima, kao i veću kolekciju starih radio i fotografskih aparata.

Култура