Култура

ДАН-РАСЕ-ПОПОВА-2025-(10)

Удружење грађана „Раша Попов“ расписало је осми песнички конкурс за ученике основних школа на тему „Нешто ћу ти рећи“, поводом традиционалне манифестације „Дан Раше Попова“, која ће бити одржана 26. јуна 2026. године на варошком тргу у Мокрину.

Право учешћа имају ученици основних школа, а уз песму је потребно послати име и презиме ученика, име предметног наставника, назив школе, као и контакт телефон и адресу електронске поште.

Према правилима конкурса, жири ће доделити награду „Рашин шешир“ за победничку песму, две друге награде и три треће награде. Награђени ученици читаће своје стихове на манифестацији „Дан Раше Попова“ у Мокрину.

Овогодишња тема конкурса, „Нешто ћу ти рећи“, позива младе песнике да поделе оно што желе да кажу – некоме блиском, пријатељу, породици, свету или самима себи. Како је наведено у позиву, то може бити тајна, мисао, осећање, порука или нешто друго што носе у себи.

Организатори су позвали све основце да се опробају у писању поезије и да својим речима дају допринос очувању духа Раше Попова, који је, како наводе, читавог живота слушао децу и учио од њих.

Песме се шаљу до 18. јуна 2026. године, искључиво електронским путем, на адресу danrasepopova@gmail.com. Радови треба да буду написани ћириличким писмом, фонтом Тимес Неw Роман, величине 12, у Wорд формату.

Детаљи конкурса и начин пријаве доступни су на званичним страницама Удружења грађана „Раша Попов“.

Т. Д.

представа-едјсег-4

Снажна прича о повратку, породици и неизговореним емоцијама оживела је на сцени Културно-уметничког друштва „Еђшег“, где је вечерас премијерно изведена представа „Ернелини код Фаркашевих“ у извођењу драмске секције „Јожеф Атила“.

Публика је имала прилику да погледа актуелну и животну причу о изазовима повратка из иностранства и поновном сусрету породица које се, након дужег времена, налазе под истим кровом. Управо ти сусрети, како истичу аутори, откривају потиснуте емоције и старе сукобе, али и покрећу лична преиспитивања.

– У представи се говори о томе како изгледа повратак из иностранства, какви су изазови када се људи врате у свој родни крај и како се породице поново спајају. То је врло актуелна тема – истакла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“, која је заједно са Шандором Кираљом радила на режији овог комада.

Припреме за представу трајале су од новембра, а како наводе из ансамбла, иза њих је интензиван рад који је кулминирао успешном премијером. Ова представа представља адаптацију мађарског филма из 2016. године.

 

Улоге су тумачили Теодора Сили (Естер), Давид Чикош (Фаркаш), Вивиен Фазекаш (Ернела), Норберт Ђуранки (Алберт), Диана Тот (Лаура) и Огњен Гавранов (Бруно).

Иначе, драмска секција „Јожеф Атила“ позната је по континуитету и посвећености. Тот истиче да сваке године припремају нову представу са којом учествују на Смотри војвођанских аматерских ансамбала.

-Јединствени смо по томе што већ три деценије без прекида учествујемо на овој смотри.

Поред позоришног програма, вече је употпуњено и отварањем изложбе ручних радова у холу друштва. Посетиоци су имали прилику да погледају уникатни накит од перлица са традиционалним мотивима, који представља део ширег пројекта очувања старих заната Панонске низије.

 

– Пројекат обухвата различите занате, од израде накита, преко ткања и корпарства, до природне козметике и израде медењака. Циљ је да се сачувају и пренесу традиционалне вештине – објаснила је Јолан Тот, вођа пројекта у Кикинди.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 4. јуна, сваког радног дана од 9 до 13 часова.

Премијерно вече у „Еђшег“-у тако је спојило уметност, традицију и савремене теме, потврдивши још једном важну улогу овог друштва у културном животу Кикинде.

Т. Д.

Едјсег-премијера-(11)

Љубитељи позоришта имаће прилику да уживају у снажној и емотивној представи драмске секције „Јожеф Атила“ у просторијама Културно-уметничког друштва „Еђшег“, која ће бити изведена у суботу, са почетком у 19 часова.

Реч је о представи „Ернелини код Фаркашевих“, насталој по награђиваном филму редитеља Хајду Саболча, која доноси слојевиту причу о породичним односима, потиснутим емоцијама и сударима који неминовно избијају на површину када се људи поново нађу заједно.

Радња прати породицу Ернеле која се, након годину дана проведених у Шкотској, враћа кући и привремено усељава код Естер и њене породице. У скученом простору и под притиском свакодневице, старе тензије и неизречене истине почињу да испливавају, док се ликови суочавају једни са другима, али и са сопственим дилемама и несигурностима.

Представу режира Шандор Кираљ, а улоге тумаче Теодора Сили (Естер), Давид Чикош (Фаркаш), Вивиен Фазекаш (Ернела), Норберт Ђуранки (Алберт), Диана Тот (Лаура) и Огњен Гавранов (Бруно). Техничку подршку пружају Елвира Керменди, Чаба Шетет и Рамона Тот.

Организатори позивају суграђане да присуствују и буду део ове искрене и дубоко промишљене позоришне приче, која отвара важна питања о породици, блискости и личним изборима.

Т. Д.

излозба-роми-басаид-(3)

Поводом обележавања Међународног дана Рома у Галерији Културног центра отворена је изложба слика Милорад Кнежевић из Башаида. Аутор кроз свој уметнички израз негује мотиве свакодневног живота, традиције и окружења из којег потиче, дајући лични печат темама које приказује.

-Ово је моја прва самостална изложба. Био сам запослен у НИС-у и фабрици „Тоза Марковић“ као дизајнер. Сликам портрете на којима су моји пријатељи, међу којима су и Роми. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу – казао је Кнежевић.

Још одмалена, како истиче, желео је да студира, али породична ситуација је била таква да је завршио занат за металостругара.

-Када сам се запослио у Нафтагасу завршио сам тадашњу Вишу педагошку школу у Београду. Једно време био сам запослен и у „Ливници“ и где год да сам радио на зидовима сам оставио траг осликавајући их. Срећан сам што су моје слике, кроз ову изложбу, доступне већем броју суграђана. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица. Моји Роми воле коње тако да има слика са њима, а ту си и портрети Ђорђа Балашевића и Николе Тесле –  истакао је Кнежевић.

Отварању изложбе присуствовали су представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, чланови Националног савета ромске националне мањине и Жељко Раду, в.д. директор Канцеларије за инклузију Рома са седиштем у Новом Саду.

-Увек истичем да је Кикинда пример добре праксе, када је унапређење положаја Рома у питању. Међународни дан Рома прилика је да се скрене пажња на моје сународнике и дан када се наш глас чује мало више. Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома – навео је Раду.

Портрети су настајали годинама, а Кнежевић је неколико година био запослен и у школи где је предавао ликовно. Како је већ 13 година у пензији има пуно времена да ствара слике.

А.Ђ.

 

топола-сцена-(1)

Чланови Културно – уметничког друштва „Сцена“ из Банатске Тополе јуче (субота) учествовали су у ускршњој радионици, након које су приредили концерт за своје мештане. Како сазнајемо од председнице друштва Клементине Чорбе ово је први пут да је овакво дружење организовано поводом Ускрса.

-У сарадњи са чланицама удружења жена двадесетак наших чланова учествовало је у фарбању јаја и у ускршњим играма осмишљеним за њих. Такмичили су се у тражењу јаја. Циљ је да се деца друже, али и да од старијих науче нешто ново. Најлепше радове смо наградили, а све учеснике похвалили – истакла је Клементина Чорба.

Мали фолклораши имали су и наступ.

-За све наше мештане организовали смо концерт. Наступили наши фолклораши , али и солисти који су певали и свирали – додала је наша саговорница.

А.Ђ.

музицка-скола

Концертом најуспешнијих ученика и свечаном доделом диплома вечерас је заокружено 11. школско такмичење Музичке школе, које је и ове године показало колико талента расте у Кикинди. Сала Народног музеја била је испуњена до последњег места, а публика је награђивала сваки наступ снажним аплаузом.

На сцени су се смењивали млади извођачи, сигурни, концентрисани и изнад свега — талентовани. Атмосфера је била топла и подржавајућа, а сваки излазак на сцену доносио је нову енергију и искрену радост.

Директорка школе Маргита Детари истакла је да је овогодишње такмичење донело значајну новину.

– Ове године смо укључили и ученике другог циклуса, од четвртог до шестог разреда, што раније није био случај. Имамо чак 383 ученика, што говори о великом интересовању за музичко образовање – рекла је Детари.

На такмичењу је учествовало 78 ученика, а како наглашава директорка — сви су победници.

– Разликују се само по броју бодова. Неки ученици су добили и више признања јер су наступали у више области – додала је она, напомињући да ће најуспешнији представљати школу на републичком такмичењу као и на републичком фестивалу у Суботици 7. маја.

Руководилац тима за школско такмичење и заменица директора Ева Француски Арањош објаснила је да је концепт такмичења осмишљен тако да буде доступан свој деци.

– Ово није наступ само за најбоље ученике. Желели смо да свако дете осети атмосферу такмичења, да се мотивише и стекне самопоуздање. Оцењивали смо меморију, стил, сценски наступ, ритам, темпо и укупан утисак – навела је она.

Посебну пажњу публике привукли су најмлађи извођачи, који су на сцени деловали сигурно и без треме.

Један од њих је и једанаестогодишњи Андрија Дукић, који је освојио чак три прве награде — за солфеђо, клавир и хармонику.

– Није ми било тешко да се припремим и немам трему кад свирам. Ова награда ми много значи, јер могу да се похвалим. Сада је време за одмор – рекао је Андрија уз осмех.

Сличне утиске дели и десетогодишња Лејла Јовић, ученица саксофона.

– Осећала сам се пријатно док сам наступала и нисам имала трему. Освојила сам прво место и веома сам задовољна. Желим да будем још боља, а већ овог месеца ме очекује републичко такмичење – казала је Лејла.

На крају вечери, свим учесницима уручене су дипломе, уз дуготрајан аплауз публике која је још једном показала колико подржава младе таленте.

Овај концерт није био само такмичење — већ прослава рада, труда и љубави према музици, која се, судећи по овим младим извођачима, у Кикинди негује са посебном пажњом.

Т. Д.

априлијада-2026-(1)

Башаид је данас, 1. априла, био центар добре забаве, хумора и веселог духа, јер је успешно одржана „Априлијада 2026“. Народна библиотека „Јован Поповић“, Месни огранак у Башаиду, и Месна заједница  организовали су богат програм пун смеха и дружења.

Манифестација је и ове године окупила велики број ученика и наставника, претварајући простор у сусрет игре, књижевности и дечјег стваралаштва. Програм је осмишљен као спој сценског израза, читања и интерактивног учешћа, са циљем подстицања читалачке културе, креативности и развоја комуникацијских вештина код деце.

-Кроз сценске наступе, рецитације и непосредну интеракцију са публиком, ученици су на жив и приступачан начин говорили о вредностима као што су пријатељство, поштовање, сарадња и хумор који повезује. Програм су обогатиле рецитације и сценски прикази инспирисани српском дечјом књижевношћу, са посебним освртом на стваралаштво Јована Јовановића Змаја, чиме је успостављена веза између књижевног наслеђа и савременог начина изражавања – истакла је в.д. директорица Народне библиотеке „Јован Поповић“ Дуња Бркин Трифуновић.

У програму су учествовали ученици Основне школе „1. октобар“ и вртића „Маслачак“ из Башаида, као носиоци сценских садржаја, затим ученици ОШ„Васа Стајић“ из Мокрина, као и ученица школе „Петар Кочић“ из Накова, чиме је остварена значајна међушколска сарадња и размена искустава.

Гошће манифестације биле су песникиње Десанка Ристић и Зорица Деспотов, које су својим учешћем омогућиле деци непосредан сусрет са поезијом и савременим књижевним стваралаштвом. У средишту манифестације био је „Весели квиз“, у којем су се надметале екипе „Веселићи“, „Кловнови“, „Смајли“ и „Шаљивџије“. Кроз питања, загонетке и логичке задатке, учесници су показали знање, сналажљивост и изражен тимски дух. Победничка екипа „Кловнови“ надметала се у саставу: Реља Тот, Андријана Јанков, Немања Тодоровић и Огњен Армацки.

 

Ова манифестација наставља да негује традицију хумора и радости у Башаиду, а осмеси учесника и гостију најбоља су потврда њеног успеха.

А.Ђ.

 

музеј-вез-карадјордјевиц-(8)

У Народном музеју отворена је изложба „Вежени портрети династије Карађорђевић – некад и сад“ у сарадњи да Музејом слатка – кућа Цветића из Краљева. Идеја је  да се обједини, и у техници традиционалног веза репродукује све јавности готово непознате мустре са мотивима краљевког пара краља Александра И и краљице Марије Карађорђевић, као и њихове деце, који се чувају на дозидницама у етнолошским збиркама народних музеја широм Србије, и у приватним колекцијама.

-Пројектом је обухваћено седам музеја из Кикинде, Крагујевца, Краљева, Чачка, Ваљева, Аранђеловца и Пирота, са циљем да откријемо, анимирамо и артикулишемо рад локалних везиља, правећи спону између њих као чувара традиције и музеја као ризница, односно чворишта културе. Изложена су 32 уникатно извежена рада у техникама народног и уметничког веза, који изражавају јединствену стилску црту и умеће сваке од 21 везиље и једног везиоца учесника пројекта, насталих труковањем поновљених и реконструисаних мустри у изради сертификоване трукерке Смиљке Булатовић, први пут након 70 година. Реплике изворних узорака, као и оригинали који им претходе, сведоче о оживљеној нити између овог феномена који је пратио краљевску породицу од 1922. године до Другог светског рата, и праксе данашњих занатлија, представљајући интегрални допринос репрезентацији националне културе, идентитета и народне уметности Србије  – истакла је др Лидија Цветић Вучковић, креативни директор Музеја слака – кућа Цветића из Краљева.

Посебан допринос изложби дао је и сенћански Градски музеј који чува преко 8.000 различитих артефаката трукерског заната, што представља једну од највећих колекција у Европи. Одабране мустре са тематиком краљевских портрета наставиће да комуницирају и у форми аутентичних сувенира, које ће свака од учесница моћи да понуди у оквиру своје праксе. Музеји су ту да их пласирају публици и тако подрже креативни ручни рад и женско предузетништво са извориштем у традицији, као и вредност повезаности модерних занатлија са институцијама културе.

Овај пројекат наставиће се у новој фази која би,поред Београда и Новог Сада у којима се чува већи број дозидница са патриотском тематиком, обухватила и све преостале градове, као и приватне колекције који чувају мотиве са тематиком краљевских портрета Карађорђевића. Наредна фаза започеће колективном израдом свечаног зидњака, са ликом Краља Петра ИИ у медаљону, током изложбе на Белом Двору.

Пројекат је подржало Министарства културе, а под покровитељством је Њ.К.В. принцезе Данице Карађорђевић.

А.Ђ.

позористе-1

Народно позориште у Кикинди објавило је репертоар за април 2026. године, током којег ће публика бити у прилици да погледа пет представа, међу којима је и премијера комада „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ Николе Пејаковића.

Прва на репертоару је представа „Па се видимо у сну“ Николе Завишића, у режији Николе Завишића, која ће бити изведена у суботу, 4. априла, у 20 сати. Потом следи „Србија алл инцлусиве“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче, заказана за уторак, 7. април, такође у 20 сати.

У уторак, 14. априла, у 20 сати, на сцени ће бити изведено „Љубавно писмо“, чији су аутори Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а режију потписује Драган Остојић. Четири дана касније, у суботу, 18. априла, публика ће моћи да погледа представу „Џепови пуни камења“ Мери Џонс, у режији Растислава Ћопића.

Крај месеца обележиће премијера представе „Шећер је ситан, осим кад је коцка“ Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић, која је заказана за петак, 24. април, у 20 сати. Прва реприза истог комада најављена је већ за суботу, 25. април, такође од 20 часова.

стаса-радак-7

Сташа Радак, четрнаестогодишња ученица Основне школе „Јован Поповић“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, већ сада корача путем који обећава много. Иза ње су значајни успеси — прва награда на фестивалу „Исидор Бајић“ у Новом Саду и златна медаља на Данима музике у Бачкој Тополи — али, како сама каже, то за њу није крај, већ подстрек.

-Ово доживљавам као награду за све сате које сам уложила, али и као мотивацију за даљи рад. То је круна труда који траје месецима и годинама – каже Сташа за наш лист.

Њен пут ка саксофону почео је, помало неочекивано, са једним концертом. Као ученица петог разреда основне школе, слушала је своју наставницу музичког, Николину Сувајџић, како наступа — и управо тај тренутак био је пресудан.

-Наступ ми се јако допао и одатле је кренула љубав према саксофону – присећа се.

Пре тога свирала је клавир, певала у хору, па чак и наступала у Српском народном позоришту, али тек са саксофоном, како каже, „догодило се оно право“.

-То је као са људима — са неким одмах „кликнеш“. Тако је било и са саксофоном – објашњава она.

Занимљиво је да Сташа трему не осећа током свирања, већ након наступа, док чека резултате. На сцени је, како каже, потпуно своја.

Иако делује да све иде лако, иза сваког наступа стоји велики рад. Сташа свакодневно вежба око сат и по, а у припремама за такмичења и до четири сата дневно. Посебан изазов, каже, није увек сама музика, већ ситуације које долазе са сценом — попут вишесатног ишчекивања наступа, какво је доживела у Бачкој Тополи.

-То су два сата неизвесности, што уме да буде веома напорно. Али и то је део такмичења – додаје.

Велику улогу у њеном развоју има и професорка Николина, која је Сташин таленат препознала још у раним данима.

-Она је од малена била музикална, али оно што је издваја јесте упорност. Таленат без рада не значи много, а код ње постоји и једно и друго – истиче професорка.

Заједно раде не само на техници, већ и на самосталности — да Сташа научи да сама препозна и исправи грешке, као и да неуспехе прихвати као део пута.

-Само небо је граница, ако настави овако – додаје Сувајџић.

И управо тај пут сада улази у нову фазу. Сташу у мају очекује пријемни испит за средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а до тада — нова такмичења и први солистички концерт.

Снови, међутим, већ иду даље.

-Волела бих да наставим школовање у иностранству. Посетила сам једну академију у Швајцарској и оставила је на мене јак утисак – каже она.

Ипак, можда најважнија порука ове младе уметнице није у наградама, већ у једноставној истини коју живи:

-Не треба одустајати. Труд се увек исплати. Сваки сат вежбања се на крају дође на своје.

У томе је, можда, и највећа вредност њене приче — не само у таленту, већ у истрајности. А управо ту, између рада и љубави, рађа се музика која далеко одјекује.

Т. Д.