Култура

стоцкснап-хаппy-холидаyс-2567915-1280

Традиционална Недеља жена биће осми пут обележена у организацији Културног центра Кикинда. И ове године предвиђен је богат и садржајан програм.

 Тако ће у понедељак 2. марта у Народном позоришту концерт одржати Београдски диксиленд оркестар. Реч је о једном од најпознатијих и неајпопуларнијих домаћих састава који свира не само диксиленд, него и многе друге џез стандарде. Почетак концерта је у 19 часова.

Наредног дана у Галерији КЦК, у истом термину, биће уприличена изложба наше суграђанке Ирене Галешев. Њен сликарски опус углавном је заснован на акрилима и уљима на платну, као и на мање познатој техници званој енкаустика, односно сликање пеглом, а у свом раду користи и воштане боје, као и сликање силиконом.

У среду у великој сали КЦ од 18. часова, концерт под називом “Мамама у част” приредиће Балетско забавиште Културног центра, које успешно воде наставнице Богдана Бењо и Драгана Карановић Лука.

 Четвртак 5. март резервисан је за Вече љубави, поезије и музике. Већ традиционални гости из Зрењанина, Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг уз музичку пратњу Ивана Лешчешена, извешће пригодан поетско-сценски приказ у Великој сали КЦ са почетком у 19 часова, а наредног дана у истом простору биће одиграна представа “Стид” Аматерског позоришта “Јовица Јелић” из Банатског Карађорђева, по тексту Петра Петровића Пеције, а у режији Милана Мартиновића. Иначе, ово позориште је својевремено са поменутом представом тријумфовало на Фестивалу аматерских позоришта у Малом Црнићу.

Сви програми су, по добро знаној традицији Културног центра, бесплатни.

Н. С.

гајски-књига-(4)

Књига „Црква Светог Николаја у Кикинди“ професора историје Тихомира Гајског представљена је у Народном музеју. Поред аутора, о првом писаном делу о најстаријој згради у нашој средини, говорили су и ђакон Небојша Марковић, јереј Мирослав Бубало и Јовица Тркуља у својству уредника.

Књига је настала поводом обележавања 250 година цркве Светог Николе и како Гајски наводи да је био право време да се на једном месту нађу сви подаци о храму.

-Описао сам храм и кроз призму архитектонске грађевине, али и цркву као верску заједницу верујућих људи. Велики труд и пуно времена уложено је у изналажењу података јер су записи везани за цркву Светог Николе расути на много страна. Моја жеља била је да све што је доступно приредим у питку причу. И поред свега било је задовољство истраживати и радити на овој књизи – истакао је Тихомир Гајски.

Сва литература о храму налази се у архиви, те је било важно објединити све податке о цркви Светог Николе која није само верски објекат, него је и културно знамење и сведок свих година које су прошле од оснивања Кикинде, подсетио је јереј Мирослав Бубало:

-Прва црква била је од трске и блата, а пошто су одлучили да остану овде, решили су да је изграде од чврстог материјала. Храм је место сабрања Божијег народа у коме се слави Вазнесење Христово, служи се света служба и народ се уједињује у сједињује.

Ђакон Небојша Марковић додао је да је најважнија духовна димензија храма.

-Ова књига говорио и о томе где смо, ко смо и шта смо у цркви, а шта ван ње. Црква је заједница, која је од момента када је од Господа утемељена, непроменљива и непоколебљива како тада, тако данас, тако и у векове векова – закључио је ђакон Марковић.

У припреми је и монографија о поменутом храму која ће обухватити петнаестак стручних сарадника.

-У књизи се налази више од 70 богатих, колорних, фотографија на којима је приказано 250 година историје цркве Светог Николаја. Не нису само пука илустрација него су у директној функцији личности које се помињу у књизи. Обухватила је настанак Кикинде, православне храмове пре ове цркве, а посебно тежиште је на изградњи самог храма. Посебно су обрађени иконостас и зидно сликарство по којима је наша црква веома позната. Садржај је богат и свака страница говори о историји и настанку. Сажетак у књизи преведен је на руски, мађарски и енглески језик – предочио је професор Јовица Тркуља.

У програму су учествовали црквени хорови, као и Тихон Гајски који је одсвирао нумере на гитари.

А.Ђ.

радионица-старо-сајмисте-4

У оквиру изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту: уметници из збирке Рајка Мамузића“, у Народном музеју током претходне три недеље реализовано је 16 радионица за ученике основних школа. Кроз интерактиван програм, 291 ученик и 19 наставника имали су прилику да упознају уметнике, дела и историјски контекст простора Старог сајмишта.

Радионице су организоване од 27. јануара до 13. фебруара и биле су намењене ученицима од трећег до осмог разреда. Како објашњава др Драган Киурски, музејски саветник, циљ је био да деца на интерактиван начин доживе изложбу и простор о коме она говори.

-Трудили смо се да прилагодимо радионице сваком узрасту – није исто радити са трећим и осмим разредом – каже Киурски.

Радионице су се одвијале у три дела. У уводном сегменту ученици су упознавани са историјским контекстом Старог сајмишта и његовом „троструком функцијом – сајам, логор, атеље“. Након тога, изложбу су обилазили уз радне листове и задатке који су их подстицали да посматрају, закључују и лично доживе уметничка дела.

-Нисмо им причали о делима, већ су кроз задатке имали прилику да на интерактиван начин доживе изложбу – истиче Киурски.

У завршном делу ученици су анализирали одговоре и износили личне утиске – бирали најтишу, најдинамичнију или слику коју би понели кући, као и ону која их подсећа на чланове породице.

Посебну динамику програму дала је драмска интерпретација: ученици су „оживљавали“ слике и скулптуре, дајући им лични печат.

Према речима Киурског, упознавање историје Старог сајмишта кроз уметност даје ширу перспективу од уџбеника.

-Уџбеници пружају само историјски контекст, ону страну која се везује за логор. Ми смо најпре говорили о сајмишту, затим поменули функцију логора, али смо се највише фокусирали на уметнички део – наглашава он.

Он додаје да је култура сећања важна, јер простори могу мењати функцију, али не сме се заборавити њихова прошлост.

Током радионица ученици су показали велико интересовање за уметничке појмове.

-Питали су нас шта је пејзаж, аутопортрет, мртва природа, апстракција, акт – термини из области сликарства – каже Киурски.

Радионице су биле усмерене на интерпретацију уметничког наслеђа и подстицање дијалога.

-Простори који су се у историји везивали за ратне страхоте заслужују да буду претворени у уметничке просторе, јер ће на тај начин живети и чувати сећање – поручује Киурски.

Он наглашава да су послератни уметници имали снагу да стварају и оживе простор, као и да уметност подстиче разговор, критичко мишљење и повезује људе.

-Заволите уметност, јер она нас окрепљује и тера на дијалог – закључује он.

Т. Д.

 

казна-за-грех-1

У дворцу у Српској Црњи у току је снимање телевизијске серије „Казна за грех“, настале по мотивима истоимене трилогије Јелене Бачић Алимпић. Снимање на овој локацији трајаће до прве половине марта, а дворац је током овог периода затворен за посетиоце.

Серија од дванаест епизода прати детињство, одрастање и немогућу љубав Михајла, наследника грофовског имања, и Емилије, ћерке сиромашног ковача. Кроз њихове судбине приказан је свет првих деценија прошлог века – време балова, коња и кочија, бечких валцера и строгих друштвених правила, али и ратова који мењају људске судбине.

Сценаристкиња Наташа Дракулић истиче да је избор дворца био резултат дуге потраге за одговарајућим амбијентом.

-Јако смо дуго тражили одговарајући каштел широм Србије, али овај је дефинитивно највише одговарао атмосфери приче. Логистички је захтевно преселити велику екипу на дужи период. Изгледа да ништа није случајно јер је Јелена Бачић Алимпић свој роман промовисала баш у овом замку – истакла је Дракулић, додајући да је екипа смештена у Кикинди и да се већ навикла на банатску равницу и гостопримство домаћина.

Она је нагласила да је реч о великој љубавној причи коју су „туђи греси осудили на пропаст“, истичући да управо такве приче публици данас недостају.

Председник општине Нова Црња, Драган Даничић, нагласио је да је локална самоуправа поносна што је домаћин глумачкој екипи.

-Јако нам је драго што смо домаћини једне овакве екипе и што је наш дворац послужио за снимање серије. Објекат је преуређен тако да изгледа као пре сто година и надамо се да ће део тог уређења остати и након снимања. За нас је ово посебно искуство и потврда да смо имали праву визију када смо дворац уредили и понудили за овакве пројекте. Надамо се да ће у будућности бити још сличних иницијатива.

На сету је више од четрдесет познатих глумаца, међу којима су Никола Ракочевић, Марина Ћосић, Славиша Чуровић, Љубомир Булајић, Слободан Бештић, Татјана Кецман, Андреј Њежић, Стефан Радоњић, Марина Воденичар, Зинаида Дедакин, Нина Перишић и други. Креатори серије су Наташа Дракулић и Предраг Антонијевић, док режију потписује Милош Радуновић.

Глумац Славиша Чуровић, који тумачи лик доктора Вебера, каже да је амбијент „сценографски пун погодак“ и да се прича природно уклапа у простор Војводине.

-Снимање иде добрим темпом, екипа је снажна и уиграна, а прича занимљива. Велики број сцена снимамо на отвореном, у зимским условима, што представља додатни изазов за глумце. Верујем да ће публика волети ову серију – навео је он.

Никола Ракочевић, који тумачи грофа Јована Ерцега, истиче да је простор изузетно филмичан и захвалан за снимање.

-Гроф је комплексна личност чији се живот прати кроз више деценија, што улогу чини глумачки захтевном занимљивом. Серија прати породичне односе и животне ломове кроз генерације, што причу чини блиском и разумљивом публици.

НОВИ ЖИВОТ ЗА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Директор Туристичке организације општине Нова Црња, Никола Толчин, оценио је да је избор дворца за снимање значајан за представљање овог краја у уметничком светлу и да овакви пројекти показују како културно наслеђе може добити нови живот.

-Велика нам је част што је дворац у Српској Црњи изабран као једна од кључних локација за снимање серије „Казна за грех“. Овакво здање, са својом историјом и архитектуром, природно припада снажној и емотивној причи каква је ова.

Снимање се наставља наредних дана, док велелепно здање у Српској Црњи доприноси аутентичном оквиру велике телевизијске приче која оживљава прошло време и људске судбине.

ПРОЈЕКТОВАО РУС

Иначе, овај дворац је међу најмлађима у Војводини. Грађен је за време Другог светског рата, за немачког генарала Нојхаузена. Према предању, пројектовао га је руски заробљеник- архитекта.  Прелепо здање тренутно служи за изнајмљивање за различите намене као што су прославе, семинари, снимања серија, филмова…

гусле-јубилеј

Хала Спортског центра „Језеро“ вечерас је била испуњена до последњег места, док је око 500 играча, певача и музичара Академског друштва за неговање музике „Гусле“ обележило велики јубилеј – 150 година постојања и рада. Од најмлађих предшколаца до извођача у шездесетим годинама, генерације су се смењивале на сцени, претварајући концерт у снажну слику трајања, заједништва и идентитета.

За чланове, „Гусле“ су много више од фолклора. Александра Рударски, чланица већ две деценије, каже да друштво за њу представља љубав, породицу и припадност.

-Члан сам већ двадесет година, од којих сам петнаест била активна. Са мном вечерас на сцени су моје две ћерке, Ања и Вања. Заједно представљамо заједништво које се не може речима исказати.

Дарко Цвијан, члан 24 године, истиче пријатељства и путовања као најлепше успомене.

– Прва асоцијација не „Гусле“ јесу љубав  и пријатељство пошто тога највише има, а путовања су наравно нешто што је обележило ове године. Путовали смо на дестинације које никад не бисмо могли да посетимо у супротном, а додатна чар је што смо на тим местима могли да представимо нашу традицију.

Млади Немања Исаков каже да су му наступи донели дружење, путовања и прво место на такмичењу у Краљеву.

-У „Гуслама“ сам четири године. Овде ми се свиђа јер има пуно путовања, друштва, игара, кореографија.  У Краљеву сам освојио пехар.

Свечаности је претходила света архијерејска литургија, а на почетку концерта преломљен је славски колач. Кум славе био је протојереј Бобан Петровић.

-Браћо и сестре, није лако ни избројати до 150 а камоли бринути да једна организација као што је ова опстане. Ова слика је најлепша разгледница коју можемо послати. Колика је наша радост вечерас, толика је и свих оних који су изгарали током ових деценија да одрже тај ланац. Многи од њих данас нису међу нама, али ћемо их се сећати – истакао је отац Петровић.

Председник Савеза КУД Србије Милорад Лонић истакао је да су „Гусле“ институција од немерљиве вредности за очување нематеријалног наслеђа.

-Нематеријално наслеђе не постоји без живог човека. „Гусле“ су пример како се то ради – са љубављу, знањем и умећем. Ово друштво преноси нашу традицију широм света и чува је у њеној пунини.

Овом приликом Лонић је уручио признања директору Зорану Петровићу, Магдалени Попов и Игору Попову. Магдалена Попов већ деценију води уметнички рад ансамбла, док Игор Попов, васпитач специјалиста за традиционалну игру, са ансамблима ради од 1999. године.

Директор Зоран Петровић поручио је да јубилеј није завршница, већ обавеза:

-Овај концерт шаље поруку да имамо огромну обавезу да наставимо. Све околности стварају илузију да ће ова делатност нестати – неће. „Гусле“ чине људи. Ово је спој радости, младости и зрелости. Ово је тек првих 150 година – поручио је Зоран Петровић.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан нагласио је да јубилеј превазилази локални значај:

-Веома сам поносан. Сто педесет година „Гусала“, најстаријег таквог друштва у Срба које континуирано ради, велики је понос за Кикинду и за цео српски народ. Колико је генерација прошло кроз ово друштво, говори и ова препуна хала. Докле год „Гусле“ постоје, постојаћемо и ми – изјавио је Богдан.

На сцени су се вечерас сусретале генерације – деца, родитељи и некадашњи чланови који су се вратили да заједно обележе јубилеј. Управо та међугенерацијска повезаност чини „Гусле“ не само културним друштвом, већ великом породицом.

Друштво, основано у 19. веку, никада није прекидало рад и данас представља један од стубова очувања нематеријалног културног наслеђа.

Јубиларни концерт показао је да традиција није прошлост, већ жива снага заједнице. Кикинда је вечерас славила своје корене, али и своју будућност — у корацима младих играча који настављају пут дуг век и по.

Јер, како су поручили из „Гусала“, ово је тек почетак наредних 150 година.

Т. Д.

азариц-(2)

У холу Народне скупштине Републике Србије у четвртак 5. марта биће уприличена самостална ретроспективна изложба сликара Браце Азарића. Овај уметник ће изложити својих двадесетак стилски препознатљивих, експресионистичких дела.

Како наводи Азарић, на изложби, коју ће отворити историчар уметности Здравко Вучинић, очекује се присуство дипломатског кора, као и многобројних љубитеља његовог сликарства, а посебно чланова Удружења Новокозарчана у Београду.

 – Уметник треба да зна да он не иде испред слика и да није важнији од свог дела, него да иде иза њега. Моје слике које ћу представити јавности, пре свега доприносе промоцији нашег града- каже Азарић, додајући да га већ средином марта очекује и изложба у Смедереву, а током априла и у Зрењанину.

Такође, Азарић најавље и традиционалну групну изложбу у Козарцима поводом Дана жена, чланова Удружења  „Здравко Мандић” у истоименој Галерији.

Кад је у питању предстојећа изложба у Скупштини, ово није изненађење, с обзиром да је престоничка публика врло добро упозната са стваралаштвом овог сликара, јер је већ имао више самосталних београдских изложби (Скадарлија, Дом војске, Божидарац…).

– Мене више познају у Београду, него у Козарцима, додаје кроз шалу овај уметник.

Отварање изложбе у Скупштини је у 19 часова.

Н.С.

зенска-добротворна-задруга-3

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

 

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

 

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

 

коста-средојев-сљука-1

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

дан-заљубљених

Удружење жена „Великоселке“ организује књижевно-уметничко вече под називом „О љубави“, које ће бити одржано у суботу у свечаној сали месне заједнице. Програм почиње у 18 часова, а улаз је слободан.

Вече је замишљено као сусрет књижевности и уметничке интерпретације, посвећен теми љубави. У програму учествују јереј Немања Милинковић, који ће наступити као беседник, Радмила Ступар у улози интерпретатора, као и Марија Војиновић, која ће бити и модератор и интерпретатор вечери.

Организатори позивају све заинтересоване суграђане да присуствују овом књижевно-уметничком догађају и најављују вече отворено за публику, са намером да се кроз реч и интерпретацију обележи тема која је универзална и блиска свим генерацијама.

Т. Д.

 

музицка-наставници-концерт-(5)

У свечаној сали Народног музеја у Кикинди у четвртак, са почетком у 18 часова, биће одржан концерт који традиционално организује неформална група музичара са ученицима и наставницима Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. Публици ће бити представљен разноврстан програм под називом „Права уметност остаје за вечност“.

На концерту ће наступити наставници и ученици школе, као и гости, у више инструменталних и вокалних извођења.

Међу учесницима су Срђан Стојановић (виолина) са композицијом „Прича срца мог“, Ксенија Батанчев, наставница соло певања, са делима „Три пут ти чукна“ Коњовића и руском народном песмом „Уралска рјабинушка“, као и Стеван Срдић, наставник гитаре.

Публика ће чути и Владимира Ковачевића (клавир) са композицијом „Чаробњак из Оза“, Вању Бадрљички, ученицу соло певања, са песмом „Киша“ групе Пребанда, као и трио две виолине и клавир.

У програму су и Јована Вујанић (саксофон) са делом „Серенаде варие“ Робера Клериса, Никодин Гајски (гитара), Матија Француски (кларинет) са композицијом „Дивертименто ил Троваторе“ Луиђија Басија, као и Душан Дакић, наставник соло певања, са композицијом „Елегиа“ (Царусо).

Предвиђени су и наступи дуа – виолина и клавир са композицијом „Неw Yорк, Неw Yорк“, као и певачког дуа Дакић–Батанцев са песмом „Све док је твога благог ока“ И. Бајића. У програму учествују и Дана Чубрило (поезија), Љиљана Шивчев (клавир) и Сташа Радак (саксофон) са делом „Анданте ет аллегро“ Андреа Шајлеа.