Култура Архиве | Паге 8 оф 97 | Кикиндски портал

„Настојник” – представа која траје: 38 година на сцени кикиндског позоришта

Redakcija Kikindski Марцх 11, 2026

Представа „Настојник” Народног позоришта Кикинда изведена је синоћ пред домаћом публиком, настављајући јединствен позоришни пут који траје већ скоро четири деценије. Овим извођењем, култни комад постао је најигранија представа у историји кикиндског театра.

Према речима глумца Бранислава Кнежевића, „Настојник” је достигао број од 154 извођења и остао симбол трајања, посвећености и љубави према позоришту.

-Овим извођењем „Настојник“ постаје најигранија представа у историји нашег Позоришта. „Настојник“ је сигурно и најдуговечнија представа у држави са истом глумачком поставом од премијере 1988. до данас. 38 година, мало ли је – поручио је Кнежевић.

Представа је премијерно изведена 1988. године и од тада се игра у истој глумачкој подели, што је прави куриозитет на домаћој сцени. Режију потписује Драган Остојић, текст је написао Харолд Пинтер, а уз Остојића и Кнежевића, у представи игра и Славољуб Матић.

Током година „Настојник” је прерастао оквире репертоарске представе и постао заштитни знак кикиндског позоришта — сведочанство уметничке истрајности и снаге позоришне игре која одолева времену.

Синоћње извођење било је још један сусрет публике са представом која је обележила генерације глумаца и гледалаца и уписала се у историју локалне културе.

Фото: Инстаграм, Народно позориште Кикинда

Т. Д.

расписан-конкурс-за-награду-дусан-васиљев-за-2022-годину

У ужем избору за књижевну награду „Душан Васиљев“ осам наслова

Aleksandra Djuran Марцх 10, 2026

Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и Радован Влаховић констатовао је да су на конкурсу за награду „Душан Васиљев“, коју расписује град, пристигла 62 наслова. Након пажљивог прегледања и ишчитавања, жири је донео одлуку да у ужи избор за награду уђе следећих осам књига: „Две могућности маштања“ Васе Павковића, „Итака од облака“ Олена Планчак Сакача, „Пастир и рунолист“ Небојше Лапчевића, „Исповести венецијанског кловна“ Игора Мировића, „Све су смрти (само) део нашег сата: 77 песама о смрти“ Зорана Богнара, „Имена таме“ Бојана Јовановића, – „Анђели у капи мастила“ Гордане Ђилас, „Кртице“ Владимира Копицла

Најужи избор биће објављен 17, а коначна одлука 22 марта.

Награда „Душан Васиљев” основана је одлуком Културно просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника односно песника експресионистичке идеологије.После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општинеКикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новомПравилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигусавременог аутора која је објављена на српском језику.

Поклон за суграђанке: Бесплатна чланарина у Библиотеци поводом 8. марта

Redakcija Kikindski Марцх 9, 2026

Народна библиотека „Јован Поповић“ обележава Међународни дан жена посебном погодности за суграђанке. Све припаднице женског пола могу остварити бесплатан упис у библиотеку 9. и 10. марта.

Акција је организована поводом 8. марта, с циљем да се подстакне читање и омогући лакши приступ књигама и културним садржајима.

Т. Д.

„Геометрија светлости“ отвара нову сезону у музеју ТЕРА

Redakcija Kikindski Марцх 7, 2026

У музеју ТЕРА у суботу, са почетком у 14 часова, биће отворена изложба антиномијских асамблажа „Геометрија светлости“ аутора Душана Тодоровића, чиме ће уједно бити обележен и почетак нове излагачке сезоне у овој установи.

Душан Тодоровић рођен је 1945. године у Крагујевцу. Дипломирао је 1972. године на Академији за ликовне уметности у Београду, на одсеку за сликарство у класи професора Ђорђа Бошана, а магистрирао 1974. године на истој академији. Током дугогодишње каријере био је асистент, доцент, ванредни и редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, а од 2004. до 2009. године обављао је и функцију декана.

Имао је више од 40 самосталних изложби у градовима широм некадашње Југославије, а излагао је и у бројним европским и светским центрима, укључујући Париз, Лондон, Будимпешту и Берлин. Оснивач је прве међународне уметничке колоније рециклажне и еколошке уметности „Светионик“ у Бегечу, као и члан више уметничких удружења.

Према тексту историчарке уметности Верице Немет, Тодоровићев рад „пулсира између светлости и таме, између материјалног и виртуелног, између рационалног и интуитивног“, а кроз лумино и видео-инсталације, колаже и амбијентално сликарство „светлост се јавља као знак живота, сведочанство постојања и позив на буђење унутрашње свести“.

Изложба „Геометрија светлости“ у салону музеја ТЕРА представља прилику да публика сагледа вишедеценијско истраживање простора проширених медија и однос светлости, материје и духа у савременој уметности.
Т. Д.

Мермерна позорница за пола века уметности: Браца Азарић изложио ретроспективу у Скупштини Србије

Redakcija Kikindski Марцх 6, 2026

Ретроспективна изложба слика Браце Азарића отворена је јуче у Народној скупштини Републике Србије. Поставка обухвата 26 радова насталих током пет деценија стваралаштва и представља пресек његовог уметничког пута — од реализма до апстракције.

Азарић каже да му је излагање у здању парламента посебно значајно због самог амбијента.

-Раније сам већ излагао у Београду — у Скадарлији, Дому војске, галеријама, „Божидарцу”— али ово ми је можда и најдраже излагање због самог простора Скупштине. То је јако леп простор, све је у мермеру – наводи уметник.

Поставка чини 26 слика из различитих фаза његовог рада, укључујући и три апстрактна дела. Радови су бирани тако да представе континуитет стваралаштва. Централну идеју изложбе описује као „борбу за душу“.

-Сликар даје део своје душе делу, а она се преноси на онога ко слику посматра. Праву уметност и лаик може да разуме и осети – истиче Азарић.

Уметник је поделио са публиком у Београду и своју забринутост по питању стања у друштву.

-Влада једно ништавило. Можда је то и циљ – да човек изгуби душу. Вештачка интелигенција улази у све поре друштва па и у уметност. Она може да буде паметнија од човека, али нема душу. Вештачка интелигенција направи прелепу слику али она је мртва, нема душе: када погледаш у слику направљену на тај начин, нема осећаја присности. Права уметност има моћ да човеку сачува душу – каже Азарић

Изложбу је отворио историчар уметности Здравко Вучевић, дугогодишњи кустос Музеја савремене уметности. Академска сликарка и песникиња Наташа Радосављевић Нара говорила је своју поезију, док се аутор обратио публици и рецитовао стихове Јована Дучића.

Након Београда, изложба ће почетком априла бити представљена у Центру за културу у Смедереву. Планирана су и гостовања на СПЕНС-у у Новом Саду и у музеју у Руми.

Азарић себе сврстава у апстрактни експресионизам и сматра да уметност има суштинску улогу у друштву.

Заједно са колегама сликарима, Браца Азарић ће сутра у Галерији “Здравко Мандић” у Новим Козарцима уприличити изложбу посвећену дамама са почетком у 19 часова.

Т. Д.

Стихови који се памте срцем: Емотивно вече поезије и музике у Културном центру

Redakcija Kikindski Марцх 5, 2026

Вече љубави, поезије и музике, које је Кикинђанкама поклонио Културни центар, протекло је у снажној емоцији, испуњено песмом, лепим стиховима и музиком која је дисала заједно са публиком. Посетиоци су уживали и без даха слушали стихове изнете са много осећања и вештине, у атмосфери топлине и блискости. Посебно изненађење вечери био је наступ кикиндске песникиње Снежане Томин, која је говорила две своје песме.

-Наш основни задатак је да за људе учинимо нешто лепо, да посетиоци однесу лепо осећање кући, да им измамимо осмех на лице – поручили су уметници.

Зденка Трифунагић истакла је да је најважније оно што публика понесе у себи.

-Желимо да пренесемо емоцију коју ми сами проживљавамо. То је једино што остаје. Ми ћемо нестати, људи ће заборавити речи које смо изговорили, али емоција ће остати. Неће заборавити како су се осећали слушајући поезију коју смо припремили.“

Говорећи о снази љубавне поезије, додала је:

-Ми правимо програме тако да сваког бар нека песма дотакне. За неког је то љубав остварена, за неког неостварена, или која је била па је из неког разлога прекинута. Некад је то љубав према деци, животу или природи. Емоција која се преживи, њу је најлепше и најтеже извести.

На питање шта је за њу љубав, Зденка је одговорила кратко.

-Живот. То је оно што живимо: доброта и љубав. Да заборавимо овај сурови свет, тежак живот. Ако га проживимо кроз љубав, онда све постаје лакше.

Ервин Газдаг подсетио је како је почела њихова уметничка прича.

-Нема случајног у животу. Стицајем околности и Зденка и ја смо били позвани на једну модну ревију. Ја сам ишао да говорим поезију, она је била у балској хаљини. Чуо сам жену како говори поезију, њен осмех био је нешто најлепше што сам икада видео. Са пријатељима сам тада организовао вечери поезије и позвали смо је да буде део наше групе. После неког времена, остали смо само двоје и већ четири године наступамо на оваквим вечерима, кабареима. Обилазимо Војводину, наступали смо и у Београду.

Ервин је објаснио да је свако њихово извођење различито, као и да су за кикиндску публику припремили избор савремене српске поезије.

-Говорили смо савремену љубавну поезију. Осми март је близу, тако да је природно да је тема била љубав према жени, уз пратњу Ивана на акустичној гитари и усној хармоници.

Музичар Иван Лешчешен истакао је снагу споја речи и тона.

-Људима не можеш подваљивати емоцију: или је осетиш или не. Зато мора бити искрено. Леп је склад: топли и нежни стихови изговорени на леп начин и музика. Тако настаје хармонија.

А ту хармонију, публика је могла и да види и да осети током програма који је трајао нешто више од сат времена. Склад и љубав између Зденке Трифунагић и Ервина Газдага били су очигледни у сваком изговореном стиху. На самом крају, публика је заједно са извођачима певала — уз ауторске, али и познате песме домаћих аутора, које је музички обојио Иван Лешчешен.

Т. Д.

Више од седамдесет младих рецитатора данас на сцени: Почела смотра „Песниче народа мог“

Redakcija Kikindski Марцх 4, 2026

У Културном центру данас је почела градска смотра рецитатора „Песниче народа мог“, једна од најдуговечнијих манифестација посвећених поезији у Србији, која се ове године одржава 56. пут.

Према речима члана жирија, Марије Танацков, интересовање деце за ову манифестацију не јењава.

-Сваке године очекујемо много, а много и добијемо. Прелепо је што се смотра редовно одржава и што имамо овако велики број деце која учествују. Само данас, у групи нижих разреда имамо 74 учесника. Рецитовање је неговање нашег језика и идентитета, јер без језика идентитет једног народа не може постојати – истакла је Танацков.

Она је додала и да се на сцени види и велики труд учитеља и наставника који децу подстичу да заволе поезију.

Чланица жирија Снежана Томин наглашава да се таленат код деце може препознати већ у најранијем узрасту.

-Правилан изговор и дикција су кључни фактори који код мене одлучују пролазак. Важно је да дете буде сигурно у себе, опуштено и да доживи песму, да она постане део њега. То су мала деца, али се квалитет види – таленат се увек препознаје – рекла је Томин.

Глумац Славољуб Матић, на самом почетку такмичења, охрабрио је све учеснике, поручивши да су већ победници самим тим што су се усудили да стану пред публику.

-Што се нас тиче, ви сте сви већ победили само тиме што сте овде. Од свих ђака у Кикинди, ви сте имали храбрости да дођете и покажете шта знате – поручио је Матић.

Међу најмлађим учесницима је и седмогодишња Миа Вељковић, ученица првог разреда ОШ „Јован Поповић“, која је припремила песму „Заробљени лептир“ Наде Адамовић.

-Припрема ми није била тешка, спремала сам се око недељу дана. Имам трему али сам и веома узбуђена – рекла је Миа.

Њена школска другарица Мика Куга, ученица другог разреда, одлучила се за песму „Крила“ Мирослава Антића.

-Припремала сам се неколико недеља. Ово ми није први наступ и веома сам узбуђена. Најтеже ми је било да научим да не прогутам нека слова, али сам се много трудила“, каже Мика.

Кикинда је, иначе, позната по добрим рецитаторима који често стижу до највишег ранга такмичења. Тако су 2011. године кикиндски рецитатори били победници републичке смотре, а прошле године Лена Давидовић пласирала се до републичког нивоа.

Од 4. до 6. марта више од стотину ученика основних и средњих школа из Кикинде надметаће се у казивању стихова, а најбољи ће се пласирати на зонску смотру која ће бити одржана 14. марта у Чоки.

Данас наступају ученици од првог до четвртог разреда основних школа и у овој категорији је највише учесника. Другог дана своје умеће показаће рецитатори од петог до осмог разреда, којих је пријављено 18, док је трећи дан резервисан за средњошколце, у чијој конкуренцији је 13 учесника.

У жирију су Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашња рецитаторка и глумица, Снежана Томин, песникиња и потпредседница књижевног клуба „Душко Трифуновић“, и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.

Т. Д.

Прва самостална изложба слика: Маштања суграђанке Ирене Галешев

Aleksandra Djuran Марцх 3, 2026

У Галерији Културног центра отворена је прва самостална изложба суграђанке Ирена Галешев под називом „Маштања“ у оквиру манифестације „Недеља жена“. Пензионерка који је радник век провела у фабрици „Прима“ као хемијско-технолошки техничар, слика, како каже, читав живот.

-Стварам у енкаустици- сликању воском на глатком папиру уз помоћ топлоте, као и у акрилу са којим комбинујем силикон. Управо ових слика има и највише на изложби. Уз помоћ пиштоља за силикон најпре исцртам облике који се попуњавају акрилним бојама. На тај начин постижу се занимљиви ефекти и слојевитост – каже аматерска сликарка.

Озбиљније је почела да ствара деведесетих година прошлог века.

-Најпре сам сликала уља на платну и из тог периода имам свега једну слику која је и изложена. Остале сам поклонила рођацима, пријатељима и драгим људима. У том периоду није било уљаних боја у нашој земљи, па су ми стизале из Румуније. Пре четири године заинтересовала сам се за енкаустику. Сликам пеглом тако што најпре истопим воштане боје. Пега не треба да буде јако угрејана тек толико да се восак истопи као би могао да се нанесе на глатку хартију. Највише користим полеђину од календара на којој разливам различите боје. Техника је тешка и захтевна и требало ми је пуно времена да научим да окрећем пеглу у правом смеру како би добила одређени облик – појаснила је наша саговорница.

Мотиве проналази свуда око себе:

-Најчешће сликам природу и цвеће, разне облике који нас окружују. Слике сам до сада поклањала, никада нисам продала ниједну. Ово је први пут не само да имам своју изложбу, него и да се налазим на оваквом догађају – открила нам је Ирена Галешев.

Као пензионерка има времена да, како закључује, са посвећеношћу и радошћу истражује и дели своју љубав према сликарству.

А.Ђ.

Како од речи настаје песма: Веселин Мандарин поделио своје умеће са основцима у Сајану

Redakcija Kikindski Марцх 3, 2026

У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану одржано је уметничко дружење са песником и глумцем Веселином Мандарином, у организацији наставнице српског као нематерњег језика Јелене Кнежевић. Догађају је присуствовало 20 ученика од првог до осмог разреда, а циљ сусрета био је да се деци приближи стваралачки процес и покаже како настаје поезија.

Како истиче Јелена Кнежевић, идеја о сарадњи родила се пре неколико година.

-Идеја о овој радионици настала је када смо се Веселин и ја упознали. Ја сам још раније чула за њега као песника и читала његове песме и заиста сам се одушевила. Нисам могла да верујем да неко тако млад пише тако добру поезију – наводи наставница.

Њена намера била је да ученицима покаже да је поезија нешто што се рађа у човеку још у детињству.

-Веселин је почео да пише као дете. Хтела сам да моји ученици чују из прве руке како уметност настаје у том узрасту, као и да им приближим то што уче у школи: да знају како настаје песма, из којих емоција се рађа – објашњава Кнежевић.

Радионица је започела читањем прве песме коју је Мандарин написао са десет година. Ученици су имали задатак да запамте одређене речи из песме, а затим су на основу њих стварали сопствене стихове.

-Деца су била баш заинтересована, имала су лепе идеје и радо су учествовали. Било је јако лепо. Песник је био задовољан, са њим су лепо сарађивали – истиче наставница.

Током сусрета разговарало се и о глуми, будући да је Мандарин и глумац, као и о томе како се његов приступ стваралаштву мењао од детињства до одраслог доба. Главна порука, како наглашава Кнежевић, била је да „поезија и уметност долазе из емоције, из расположења. Поезија је огледало душе“.

Посебан акценат стављен је на слободу изражавања.

-Није битно ако састав није за пет, битно је да је проистекао из њихове душе, да је искрен. У сваком детету постоји неки таленат, само је битно препознати га и неговати га – наводи наставница.

Говорећи о значају оваквих сусрета у мањим срединама, Кнежевић истиче да уметници на свет гледају другачије и да деца кроз директан контакт могу да увиде да је „осећање то које покреће човека и свет“.

Према њеним речима, сарадња са Веселином Мандарином неће се завршити на овом догађају.

-Идеја постоји, сарадња ће се свакако наставити. Постоји иницијатива и воља, што је најважније – поручила је Кнежевић.

За крај, наставница шаље јасну поруку ученицима:

-Није срамота читати. Треба радити на себи, осећати, уживати у сваком дану, јер у сваком дану може да се роди песма“.

Т. Д.

Почела недеља жена: Београдски диксиленд оркестар публику повео на сентиментално путовање

Aleksandra Djuran Марцх 2, 2026

Манифестацију „Недеља жена“ Културног центра отворио је Београдски диксиленд оркестар. Бенд који је трећи пут у нашем граду окупљеној публици представио је део свог богатог репертоара, коју су провели кроз сентиментално путовање џез паробродом. Свака композиција била је везана за одређену земљу свету.

-Драго нам је што нам је припала част да отворимо недељу посвећену лепшим половинама -истакао је Владимир Рацковић, уметнички руководилац Београдског диксиленд оркестра. – Лепи тренуци везују нас за Кикинду у којој гостујемо трећи пут. Публика одлично познаје жанр који свирамо и ово је уједно и почетак наше турнеје којом обележавамо 25 година уметничког стваралаштва. Током године одржаћемо више концерата у читавом региону.

Концерт је организован посредством Министарства културе.

-Ми смо једини оркестар који свира традиционални џез, не само у Србији или на подручју Западног Балкана, него до рога Африке нема оркестра који је негује. То нас подстакло да функционишемо као покретни музички музеј. Публици широм света показујемо како су изгледале свирке, концерти, мода, облачење и плесови пре стотину година.

Тања Ножица из Културног центра подсетила је да је ово осма година како се организује „Недеља жена“ и позвала све да сутра буду у Галерији Културног центра на отварању изложбе „Маштање“ Ирене Галешев у 19 часова.