Култура

azaric-(2)

У холу Народне скупштине Републике Србије у четвртак 5. марта биће уприличена самостална ретроспективна изложба сликара Браце Азарића. Овај уметник ће изложити својих двадесетак стилски препознатљивих, експресионистичких дела.

Како наводи Азарић, на изложби, коју ће отворити историчар уметности Здравко Вучинић, очекује се присуство дипломатског кора, као и многобројних љубитеља његовог сликарства, а посебно чланова Удружења Новокозарчана у Београду.

 – Уметник треба да зна да он не иде испред слика и да није важнији од свог дела, него да иде иза њега. Моје слике које ћу представити јавности, пре свега доприносе промоцији нашег града- каже Азарић, додајући да га већ средином марта очекује и изложба у Смедереву, а током априла и у Зрењанину.

Такође, Азарић најавље и традиционалну групну изложбу у Козарцима поводом Дана жена, чланова Удружења  „Здравко Мандић” у истоименој Галерији.

Кад је у питању предстојећа изложба у Скупштини, ово није изненађење, с обзиром да је престоничка публика врло добро упозната са стваралаштвом овог сликара, јер је већ имао више самосталних београдских изложби (Скадарлија, Дом војске, Божидарац…).

– Мене више познају у Београду, него у Козарцима, додаје кроз шалу овај уметник.

Отварање изложбе у Скупштини је у 19 часова.

Н.С.

zenska-dobrotvorna-zadruga-3

У Галерији „Нова“ Народног музеја Кикинда вечерас је одржана промоција монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, у организацији Историјског архива Кикинда. О књизи су говорили аутор Срђан Сивчев и лектор Виктор Шкорић, представљајући историјски значај једне од најдуговечнијих и најзначајнијих женских организација у граду.

 

Аутор је истакао да је истраживање настало као наставак његовог рада о задругама жена других националности које су деловале у Кикинди.

-Она је најстарија у српском народу, основана 1873. године и радила је пуне 74 године, до 1947, када је престала формално да функционише – навео је Сивчев.

Према његовим речима, циљеви задруге били су хуманитарна помоћ сирочади, удовицама, инвалидима и болеснима, стипендирање талентованих ученика и студената, као и просвећивање жена. Оснивање школе омогућило је женама стручно усавршавање, док је 1891. године основано прво српско недржавно забавиште, где су деца могла да похађају предшколски програм на српском језику.

Сивчев је нагласио да је истраживање било изазовно јер је сачувана тек једна кутија оригиналне документације, па су значајни извори били новински текстови и часопис „Женски свет“, који је пратио рад добротворних задруга широм Аустроугарске.

 

Међу најзначајнијим личностима задруге издваја се њена оснивачица и дугогодишња председница Нина Петровић, истакнута и образована грађанка Велике Кикинде, одликована за хуманитарни рад.

Као занимљивост из историје задруге, издвајају се забаве које је организација приређивала тридесетих година прошлог века на којима су наступали џез оркестри из Великог Бечкерека и Београда, док је Радио Београд снимао емисије и скечеве у сарадњи са чланицама удружења — детаљ који је данас мало познат широј јавности.

Лектор Виктор Шкорић указао је посетиоцима на значај локалне историје.

-Глобална историја је веома истражена, док је локална историја место где је прави крвоток заједнице. Ово је књига о историји Кикинде.

Промоција је окупила публику заинтересовану за локалну прошлост и друштвену улогу жена, а монографија представља допринос проучавању културне и хуманитарне традиције Кикинде.

Т. Д.

 

kosta-sredojev-sljuka-1

Код Опште болнице данас је обележена годишњица погибије кикиндског револуционара и студента права Косте Средојева „Шљуке“. Комеморацију је организовао СУБНОР Кикинда, уз полагање венаца и одавање поште страдалим борцима.

Венац су положили директорка болнице Весна Томин и представник СУБНОР-а Бела Терек, док су скупу присуствовали представници организације, специјалних јединица полиције, Опште болнице и Извиђачког удружења „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Председник СУБНОР-а Саво Орeљ подсетио је да је на том месту пре 82 године трагично страдао Коста Средојев „Шљука“, један од покретача Великокикиндског партизанског одреда.

-Након напада на одред 4. августа 1941. на Симићевом салашу, Коста Средојев је наставио илегални рад, делујући као веза између партијске ћелије и партизанског одреда. Био међу најтраженијим револуционарима, али се, упркос томе, слободно кретао градом – нагласио је Орељ.

Чланица СУБНОР-а Весна Балабан истакла је да се сваког 13. фебруара одаје пошта палим борцима и револуционарима који су дали живот за слободу. Она је подсетила да је Шљука, рођен 1919. године, активно учествовао у илегалном раду — држао предавања, преносио писма и делио летке — у настојању да пробуди свест народа о борби за слободу.

Организатори су поручили да је неговање културе сећања на страдале борце важно како би се разумело време рата и очувало историјско памћење за будуће генерације.

Т. Д.

dan-zaljubljenih

Удружење жена „Великоселке“ организује књижевно-уметничко вече под називом „О љубави“, које ће бити одржано у суботу у свечаној сали месне заједнице. Програм почиње у 18 часова, а улаз је слободан.

Вече је замишљено као сусрет књижевности и уметничке интерпретације, посвећен теми љубави. У програму учествују јереј Немања Милинковић, који ће наступити као беседник, Радмила Ступар у улози интерпретатора, као и Марија Војиновић, која ће бити и модератор и интерпретатор вечери.

Организатори позивају све заинтересоване суграђане да присуствују овом књижевно-уметничком догађају и најављују вече отворено за публику, са намером да се кроз реч и интерпретацију обележи тема која је универзална и блиска свим генерацијама.

Т. Д.

 

muzicka-nastavnici-koncert-(5)

У свечаној сали Народног музеја у Кикинди у четвртак, са почетком у 18 часова, биће одржан концерт који традиционално организује неформална група музичара са ученицима и наставницима Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. Публици ће бити представљен разноврстан програм под називом „Права уметност остаје за вечност“.

На концерту ће наступити наставници и ученици школе, као и гости, у више инструменталних и вокалних извођења.

Међу учесницима су Срђан Стојановић (виолина) са композицијом „Прича срца мог“, Ксенија Батанчев, наставница соло певања, са делима „Три пут ти чукна“ Коњовића и руском народном песмом „Уралска рјабинушка“, као и Стеван Срдић, наставник гитаре.

Публика ће чути и Владимира Ковачевића (клавир) са композицијом „Чаробњак из Оза“, Вању Бадрљички, ученицу соло певања, са песмом „Киша“ групе Пребанда, као и трио две виолине и клавир.

У програму су и Јована Вујанић (саксофон) са делом „Serenade varie“ Робера Клериса, Никодин Гајски (гитара), Матија Француски (кларинет) са композицијом „Divertimento il Trovatore“ Луиђија Басија, као и Душан Дакић, наставник соло певања, са композицијом „Elegia“ (Caruso).

Предвиђени су и наступи дуа – виолина и клавир са композицијом „New York, New York“, као и певачког дуа Дакић–Батанцев са песмом „Све док је твога благог ока“ И. Бајића. У програму учествују и Дана Чубрило (поезија), Љиљана Шивчев (клавир) и Сташа Радак (саксофон) са делом „Andante et allegro“ Андреа Шајлеа.

 

pozoriste1

На великој сцени Народног позоришта, у суботу у 20 часова, биће изведена представа „ Љубавно писмо“. Улаз је бесплатан, а извођење се организује под слоганом „С љубављу за љубав“.

Комад је рађен по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, док режију потписује Драган Остојић.

istorijski-arhiv-promocija-

Историјски архив Кикинда организује промоцију монографије „Великокикиндска добротворна задруга Српкиња од 1873. до 1947. године“, која ће бити одржана у петак, 13. фебруара, у 18 часова, у „Галерији Нова“ Народног музеја Кикинда.

О књизи ће говорити аутор Срђан Сивчев, као и лектор Виктор Шкорић. Промоција је намењена свима који се интересују за локалну историју и друштвени ангажман жена у Великој Кикинди, а улаз је слободан.

PLAKAT-NAJAVA

У галерији Теrrа у среду, 11. фебруара, у 19 часова, биће отворена изложба „Срце од папира“ Јошкина Шиљана. Поставка доноси цртеже и радове у комбинованој техници на папиру, настале 2025. године, кроз које уметник истражује материјал као простор слободе, покрета и експеримента.

Јошкин Шиљан (Небојша Стојковић), рођен 1953. године у Пироту, један је од најзначајнијих савремених српских уметника. Активно се бави сликарством од 1987. године, а од 1994. излаже самостално и групно у земљи и иностранству. Добитник је бројних признања, међу којима су „Златна палета“ УЛУС-а (2006), Велика награда 14. Бијенала наивне и маргиналне уметности (2009), Главна награда за сликарство на папиру ОСТЕН (2016) и „Златни ОСТЕН“ за цртеж (2018).

Изложба „Срце од папира“ фокусирана је на папир као крхку и тактилну подлогу која омогућава лаку трансформацију форме и значења. Шиљан папир користи за колажирање, цепање и писање, градећи радове са више визуелних и наративних слојева. Посебно место заузимају покретљиве лутке од папира, неконвенционално изложене, које отварају простор за слободно и вишеслојно тумачење. Радови на овој поставци настају спонтано, као непосредна реакција на тренутак, и крећу се између естетске и филозофске димензије, одбијајући стандардизацију и чврсте оквире.

Изложба ће бити отворена до 14. марта.

gusle-150-(3)

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ у недељу, 15. фебруара, у 17 сати у КСЦ „Језеро“, свечаним Сретењским концертом обележиће своју славу и велики јубилеј 150 година постојања и рада. Припреме за прославу почеле су, како наводи уметнички руководилац Игор Попов, пре годину дана, а интензивиране су у протеклим месецима.

Позиву Попова, од милоште званог тренера, одазвала се велика већина играча који су успели да се ускладе са обавезама и да долазе на пробе.

-Предстојећи концерт највећи је који икада друштво организовало. Учествоваће 500 играча и чланова оркестра, а програм ће бити такав да покаже шта је све са годинама рађено и колико је труда уложено да се очува нематеријално културно наслеђе које имамо. Посебно истичем чињеницу да су сви учесници Кикинђани, без иједног госта са стране, који су најлепше године провели у „Гуслама“. Своје играчко умеће показаће  дечије фолклорне групе, од најмлађих до најстаријих, извођачки ансамбл, певачке групе, хор као и играчи који су распоређени по генерацијама. На сцени ће бити донедавни чланови, садашњи студенти, играчи који у просеку имају 30, 40 и 50 година који ће бити и најстарији извођачи. Нисмо заборавили ни старије чланове који ће бити наши почасни гости. И у оркестру ће бити инструменталисти који су своје прве ноте одсвирали у „Гуслама“. Јавили су нам се чланови који више не живе у Србији, дали нам своју подршку и обећали да ће се потрудити да за Сретење буду са нама – сазнајемо од Попова.

Одувек су чланови овог друштва били велика породица.Играти, свирати или певати у друштву преноси се са генерације на генерацију. Да је тако потврђују и супружници Милана и Бобан Исаков. Њих двоје наступаће са најстаријим извођачима и рекреативним ансамблом. На сцени ће бити и њихови синови Никола и Немања, њихов кум Драгослав Танацков, а играће и Бобанова рођена сестра Кристина и сестра од стрица Ивана, као и Миланине сестре од стрица Драгана, Мирослава и Љиљана. Још је пуно примера породичних и кумовских веза које су настале захваљујући „Гуслама“.

-Драго нам је што ћемо сви заједно дати допринос значајној годишњици друштва – напомињу Милана и Бобан. –  Пуно је лепих успомена, заједничких момената и животних тренутака везаних за „Гусле“. Поносни смо на то што ћемо играти сви из породице и допринети свечарској атмосфери.

На самом почетку концерта биће обредно резање славског колача, а кум славе је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана.

Концерт, ког нећемо назвати спектаклом, него свечарским засигурно ће бити гала у сваком смислу те речи.

-Ни у једном моменту за век и по постојања „Гусле“ никада нису изгубиле везу са житељима и духом нашег града – истакао је директор Зоран Поповић. – Од када је друштва број секција и чланова из године у годину расте. Ми смо друштво које ради на добровољној бази. Наша мисија је да децу и младе људе научимо шта је традиција и како је сачувати.

Петровић додаје и да „Гусле“ у будућности види као један од центара за очување нематеријалног културног наслеђа наше земље, што је и започето уписом „Малог кола“ у Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Његово Високопреосвештенство архиепископ вршачки и митрополит банатски  Никанор на дан концерта, 15. фебруара, служиће Свету архијерејску Литургију поводом 150 година АДЗНМ „Гусле“. Служба почиње у 9 сати у цркви Светог Николе.

Уз Матицу српску и Српску православни цркву „Гусле“ су најстарије друштво у Срба које ради под истим називом и никада није прекидало са радом. На иницијативу Јована Пачуа 1873. године формиран је мушки хор, а три године касније утемељено је певачко друштво. Две године трајала је „борба“ са Аустроугарским властима да „Гусле“ не изгубе национални идентитет.

А.Ђ.

 

tamburasi-ruma-(3)

Чланови Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме одржали су концерт у Народном позоришту у оквиру „Кикиндских тамбурашких свечаности“.  Присутни суграђани имали су прилику да уживају у  светској и филмској музици, као и у солистичким наступима певача и тамбураша вођених диригентском палицом Смиљане Јанчић.

-У протекле три године други пут гостујемо у Кикинди и драго нам је што смо одабрани да ове године будемо део тамбурашких свечаности – истакао је Борислав Новаковић, председник Управног одбора румског оркестра – Свирали смо композиције свиране за тамбурашки оркестар, светске класике од Брамса и Шостаковича, а како је ове године 100 годишњица рођења Јанике Балажа одсвирали смо и нумеру „Кад заигра срце у примаша“ током које се представио наш примаш Дејан Ћирковић. Публика је могла да чује и нашег солисту на бас приму Јована Суђића. Исто тако сигуран сам да су сви уживали у домаћој и страној филмској музици.

„Кикиндске тамбурашке свечаности“ одржане су четврти пут уз подршку локалне самоуправе и Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, напоменуо је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра и додао:

-Желимо да одржимо традицију тамбурашке музике јер је тамбура нераскидиви део овог дела Србије. Овакви догађаји прави су начин да подсетимо на лепоту тамбурашке музике која је део нашег националног идентитета. Публика је жељна оваквих концерата, којих је, на жалост, све мање у протеклим годинама.

Тамбурашки оркестар основан је 1969. године у оквиру КУД-а „Бранко Радичевић“, а од 2000. године су независно удружење. Имају две секције извођачки ансамбл, који је и гостовао у нашем граду са тридесетак музичара, и дечији оркестар „Плави чуперак“.

-Имамо 25 деце којима се трудимо да пренесемо љубав према тамбури која је и национални инструмент Војводине. Важно је радити са децом и младима јер је све мање тамбурашких оркестара и на томе морамо да радимо како би створили генерације које ће нас наследити – закључио је Новаковић.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

A.Ђ.