Култура

ljiljana

Бечејско удружење уметника „Перо аматера“ угостило је у идиличном амбијенту тамошњег салаша „Вујић“ педесетак сликара и песника из више градова, а међу најзапаженијима били су Кикинђани.

Једнодневна манифестација је носила назив „Уметнички колорит“ и одржана је четврти пут. Ликовна колонија је била ревијална и угостила је укупно 26 сликара, а међу њима и шест Кикинђана, док је песничка имала такмичарски карактер и кикиндској песникињи Снежани Томин је припало треће место у категорији квалитета написане песме, а прво место у рецитовању исте.

За време док су се песници надметали у рецитовању, сликари су на лицу места стварали своја дела која су остала као поклон организатору. Осим домаћих представника, међу гостима били су и сликари из Београда, Новог Сада, и других градова, а оцена председника бечејског удружења уметника и организатора овог сусрета Драгана Савића је да су кикиндски мајстори кичице оставили најјачи утисак, пре свега разновсношћу ликовних мотива.

Иако колонија није била такмичарског карактера, Савић је изразио наду да ће и догодине Кикинђани поново окупити овако јаку екипу. Боје нашег града у ликовном делу бечејског програма репрезентовали су Брацо Азарић, Тања Ножица, Љиљана Богосављев, Светлана Петров Рацков, Милан Драгољевић и Драгана (Лука) Карановић.

МЕЂУСОБНО ОЦЕЊИВАЊЕ

Првопласирана у конкуренцији саме песме била је Јасна Арбанас из Сремске Митровице а друго место је припало Предрагу Радаковићу из Житишта. Кад је на ред дошла интерпретација, ту је једнодушна оцена присутних песника била да Снежана Томин нема рецитаторску конкуренцију, те је убедљиво победила, док је поменута Јасна Арбанас била друга, а Горан Урошевић из Зрењанина трећи. Интересантно је да су учесници програма међусобно једни друге оцењивали.

Н.С.

 

 

biblioteka-spolja

На конкурс за Награду „Ђура Ђуканов“, расписан 2025. године, пристигло је седам рукописа који су испуњавали критеријуме конкурса. Након пажљивог ишчитавања пристиглих радова, жири у саставу Ален Бешић, Бранислав Живановић и Игор Цвијановић (председник жирија) закључио је да се издвајају два рукописа. Након додатне расправе, донета је једногласна одлука да се Награда „Ђура Ђуканов“ за 2025. додели Владимиру Вујовићу (1991, Бар) за рукопис под насловом „Слободни ударци”.

Приче Владимира Вујовића издвајају се стилском и језичком уједначеношћу, као и конзистентношћу целог текста. Збирку карактерише широк дијапазон тема реализованих у глобалним окружењима с повременим упливима мотива и тема из локалног амбијента. Вујовићева поетика креативно баштини традицију америчке кратке приче, али се ослања и на елементе магијског реализма. Писац вешто излаже наративе с неочекиваним обртима и убедљиво изневерава хоризонт читалачког очекивања, поентирајући изненађењем, али и уверљивошћу.

Због свега наведеног, као и других вредности овог рукописа, жири је закључио да се збирка “Слободни ударци” издваја од осталих и да заслужује једногласну подршку за доделу ове награде.

muzej-zeravica

Музеј Жеравица из Новог Милошева годишњу времеплов презентацију под називом „Залазак у свитању“ организује сутра, 13. септембра у 10.30 часова.

„У питању је манифестација која негује индустријско културно наслеђе и током које се одржавају дефиле старих трактора и симулација традиционалне вршидбе парном машином. Посетиоци ће имати и ретку прилику да виде вршидбу жита парном машином и дрвеном вршилицом, а затим ће фокус бити пребачен на радну прославу 105. рођендана најстаријег трактора у Србији и једног од најстаријих у свету“, саопштио је Музеј Жеравица.

У простору Фондације Ранко Жеравица биће обележено 45 година од прве светске златне медаље у Љубљани, 55 година од прве и до сада једине златне олимпијске медаље у Москви, као и десет година од смрти овог чувеног српског и југословенског кошаркашког тренера.

Музејска радионица – Фото лабораторија ове године ће прерасти у први Музејски фото сафари, са пет тематских целина, које ће бити материјализоване кроз заједничку изложбу. Целодневни пратећи музички програм, под називом „Мултипла склероза – Пази“, са више од 20 учесника, биће посвећен подизању свести о овој присутној а недовољно видљивој болести, док су донације за обилазак музеја намењене Удружењу Мултипла склероза из Кикинде.

Централно место у колекцији заузима најстарији сачувани трактор у Србији и широј регији, амерички „Харт-Парр 30“ из 1920. године. Ту су и бројни примерци из међуратног периода, произведени у европским и америчким фабрикама. Поред тога, музеј садржи и део етно поставке, са старим занатима, као и већу колекцију старих радио и фотографских апарата.

desanka-ristic-(5)

У Народној библиотеци „Јован Поповић” одржана  је интерактивна промоцију драмолета „Звездани кишобран” ауторке Десанке Ристић, учитељице у Основној школи „Вук Караџић“. Књига је збирка кратких драмских текстова, драмолета.

-Књига је настајала читаву деценију и у њој је сабран мој дугогодишњи књижевни рад. Реч је о текстовима које сам написала за своје ученике, чланове драмске секције. Представе смо изводили на републичким такмичењима, а сада су уобличене у књизи „Звездани кишобран“ који штити ђаке од свега што није добро – истакла је Десанка Ристић.

У књизи је десетак текстова од којих је чак шест награђено републичким наградама.

-У специфичним ситуацијама, када деци интересују одређене теме, наменски сам писала текст специјално за њих. Инспирацију сам проналазила у занимљивим догађајима који су нам се десиле. Главни ликови су животиње и сваки текст је баснолик, а сваки драмолет садржи поуку. Ово је десета генерација са којом стварам у драмској секцији – навод наша саговорница.

Текст „Три рибице“ освојио је награду за најбољи сценски говор на Републичкој смотри драмског стваралаштва у Лесковцу, „Добра маћеха“ награђена је у Елемиру за најбољи драмски текст, „Рођендан лептира“ ушао је у десет најбољих драмских представа у нашој земљи, „Дечији уговор“ освојио је републичку награду за најбољу поуку, „Звездани кишобран“ на драмској смотри у Новом Саду проглашен је за најбољи сценски говор.  Гости на промоцији, ученици четвртог разреда ОШ „Вук Караџић“ имали су прилику да у Библиотеци погледају драмолет „Изволите у хотел паука Паје“ који је прошле године добио награду за најбољи текст у Панонији.

Рецензент књиге је Роберт Такарич, дечији писац, а илустрације је радио Горан Новаков, док је књигу  прошле године издао београдски Институт за дечију књижевност. Драмолет је ове године промовисан и у Друштву књижевника Србије.

 

Spomenik-Jovanu-Popovicu-u-Kikindi-(1)

На други наградни Књижевни конкурс „Јован Поповић” Издавачке куће „Партизанска књига“ јавило се 217 аутора – деветоро из Црне Горе, 15 из Хрватске, 22 из Босне и Херцеговине и 171 из Србије.

У већини се налазе песничке збирке (130), уз 87 рукописа кратке прозе. Стручни жири ће објавити шири избор до 1. октобра, а име лауреата биће саопштено на дан рођења Јована Поповића 18. новембра, када ће ауторки/аутору награђеног рукописа у Кикинди бити уручена плакета и објављена уређена књига у издању „Партизанске књиге“, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

„Партизанска књига“ је расписала конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда се додељује за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

На првом конкурсу, одржаном прошле године, награду је понео Данило Стојић из Ужица за збирку прича „Најбоље је већ прошло“.

sa-piscem-na-ti-2

Књижевни разговор са Радованом Влаховићем под називом „Са писцем на ти” одржаће се у уторак 2. септембра, у Клубу писаца у Новом Саду (Булевар Михајла Пупина 9), с почетком у 18 сати. Учествују: Радован Влаховић и Фрања Петриновић.

Програм се одржава у оквиру Књижевног фестивала „Перпетуум Мобиле” који организује Друштво новосадских књижевника чији је Радован Влаховић почасни члан.

Радован Влаховић је аутор око 70 књига прозе, поезије, есеја и бројних превода својих књига на десетак језика света. Добитник је више значајних награда, међу којима је и престижна Вукова награда коју је добио ове године. Оснивач је, директор и уредник издавачке делатности Банатског културног центра.

Недавно су му објављене књиге поезије „Водичи златног телета” и „Пролазна соба” и књига прозе „Заратустрин плес над Југославијом” у издању Банатског културног центра.

Поред ових нових наслова, објављена су му и два превода на енглески језик: романа „Бапа” и путописа са Свете Горе „Патерица”. У овој години објављена је и монографија коју је Влаховић приредио „Пролеће Симе Цуцића: петнаест година књижевне манифестације”.

Радован Влаховић живи и ствара у Новом Милошеву.

Heroj-nacije-(5)

У Народном позоришту данас је најављена премијера која ће отворити сезону почетком октобра – представе „Херој нације“, Ивана М. Лалића, у режији Дајане Јосиповић. Као жанровско одређење редитељка наводи трагикомедију, а као сврху постављања овог комада – за њу интригантан сукоб, метафорички али и стварни, између система вредности двеју генерација у времену транзиције у којем живимо.

– Заинтересовало ме је да преиспитам да ли постоји опција дијалога између система капитализма који је све што је вредно претворио у робу и оног система који нас је васпитао и подизао у људе и који подразумева рад и живот у заједници као суштинској вредности. Представа неће бранити један став нити једну страну, него ће отворити то питање, што и јесте улога позоришта – каже редитељка Јосиповић. – Жеља ми је да публика после представе размисли о сопственом животу и одлукама које доноси, да постави питање да ли су то заиста њихове одлуке или су већ, у њихове интимне просторе, ушли механизми манипулативне моћи онога што нас тренутно надилази.

У представи се, како је објаснила редитељка, ствар „ломи“ на човеку који је веран систему и поретку, вертикали која га „уземљује“. Када се у такво осећање света уплете нешто што је њему неспојиво, отвара се питање која је цена комуникације и да ли уопште постоји опција дијалога. Ауторски тим представе је ту манипулативну моћ система других вредности отелотворио у продуценту емисије чија је идеја да направи ријалити шоу од дома главног јунака.

– Стално говоримо о друштвеним мрежама, о интернету, о бомбардовању информацијама, али важно је да ли примећујемо те механизме, у каквим облицима се појављују, ко је тај што држи конце на свим нивоима стварности. Да ли се види непријатељ система вредности у који верујеш и ко је то. Путем сина која је представник новог времена, генерације коју су успели да увере у материјално, која је интиму трампила за видљивост – за разлику од оца који верује у поредак у којем морају да постоје границе, да не може све да буде предмет шале и забаве – улази потпуно поремећени систем вредности који квари овај на коме се он ломи и зато отварамо питање интиме – да ли смо заиста толико далеко отишли да смо од породице направили излог – наводи редитељка Јосиповић.

Глумачка подела окупила је део сталног ансамбла Позоришта: оца породице игра Михајло Лаптошевић, мајку Гордана Раушки, Владимир Максимовић игра сина, а ликови новинарке и продуценткиње поверени су Анђели Киковић и Мини Стојковић.

– Мајка је симбол традиционалне породице, пожртвована у намери да све што има улаже у оно што је њој најсветије – у своју породицу – каже глумица Гордана Раушки. – Она се  труди да тај дом очисти, уреди, напуни храном и да га, на тај начин, „намагнетише“ довољно да би стално привлачио укућане – то је њена животна мисија. Када се чланови породице разиђу у мери да постану неспособни да бораве заједно у кући, долази до лома и преиспитивања женског и људског у њој, и зато мислим да би женски део публике требало да дође да гледа представу и да провери своје мишљење о томе.

Младој талентованој београдској редитељки Дајани Јосиповић ово је прва сарадња са кикиндском театарском кућом. Рођена у Добоју, иза себе већ има значајан опус, а за кикиндску публику можда је интересаантан и податак да је, својевремено, асистирала и редитељу Кокану Младеновићу који је у Кикинди режирао култну представу „Каубоји“.

Бране Марјановић, в. д. директор Позоришта најавио је да ће ова премијера означити  почетак нове сезоне у првим даним октобра и да се представа ради и захваљујући средствима добијеним од Покрајинског секретаријата за културу. Биће то 346. премијера кикиндског позоришта које ће 2. децембра обележити 75 година постојања.

С. В. О.

1756207048849-3

Кикиндском академском сликару и професору на Високој  школи струковних студија за образовање васпитача, др Милораду Степанову  од данас, 27. августа, у Крагујевачкој галерији „Ђура Јакшић“ приређена је самостална изложба „Банат између земље и неба“.

Реч је о ликовним преокупацијама Степанова које су настале у последњих пет година и представљају банатске пределе изван конвенционалних приказа. Степанов наводи да је простор равнице који приказује на овој изложби сагледан кроз личну визуру, уједно и као сликарска импресија, али и експресија. Митологија ишчезлог мора, природно и друштвено наслеђе и други елементи који сачињавају овај циклус, чине Банат још више ликовно изазовним, па се нада да ће и Крагујевчани препознати мистику овдашњег поднебља.

У оквиру крагујевачке поставке, изложена су и два групна рада која су настала на ликовним радионицама у оквиру менторства др Степанова на Високој школи за образовање васпитача. Поменуте радионице су одржане у склопу обележавања седам деценија школе и у њој су учешће узели како бивши студенти, тако и деца предшколског и основношколског узраста.

Н.С.

melizmi-ohrid

Женска певачка група Мелизми учествовала је на 20. Интернационалном фестивалу фолклора “Охридско сунце” (Ohrid Sun) у Охриду.

Како истичу, права част и задовољство је било представити своју земљу, град Кикинду, инструмент, ношњу, песму, међу двадесет група из Европе и света.

-Дали смо пун угођај љубитељима традиционалне песме,а заузврат добили срце пуно љубави, радости које акумулирамо за даљи рад и безусловно преношење свега што су нам наши преци оставили. Нашу банатску песму је својим специфичнин и атрактивним звуком обогатио млади Мокринчанин на гајдама. Велико хвала свима који препознају важност нашег двадесетогодишњег рада- истичу у овој Женској певачкој групи.

Фестивал  “Охридско сунце” у Северној Македонији окупља фолклорне групе и етно саставе из целог света.

kud-petar-kocic

Чланови Културно-уметничког друштва „Петар Кочић“ из Нових Козараца остварили су запажен успех на манифестацији „Маркови дани“ која се одржава у општини Бољевац, у месту Валакоње-Буково. На oвом фестивалу народног стваралаштва Новокозарчани су освојили две прве, једну другу и једну трећу награду, као и титулу свеукупног победника овогодишње манифестације.

– Хвала дивном домаћину на врхунској организацији и труду, жирију на указаном поверењу и потврди рада, хвала дивној публици и преко 1000 учесника фестивала који чувају завет и остављају светле трагове. Под Ртњом се остварују снови. Хвала месној заједници Нови Козарци на несебичној подршци и организацији превоза, на ветру у једра. Сви смо дали све од себе и више од себе – поносно истичу у КУД-у „Петар Кочић“.

Уметнички руководилац и кореограф КУД-а Милан Вашалић проглашен је за најбољег инструменталисту фестивала, док је Вид Вашалић у истој категорији освојио трећу награду. Извођачки фолклорни ансамбл је освојио прво место, а мушка певачка група, у саставу Милан Вашалић, Вид Вашалић, Недељко Лакић и Бранко Ђенић, друго.

Такође, Новокозарчани су се пласирали на фестивал традиционалног културног наслеђа „Орфеј“ који ће бити одржан у новембру у Коларчевој задужбини у Београду.

Поменимо и то да је у оквиру 18. Маркових дана, у избору за најлепшу чобаницу који подразумева сценски изглед, чланица КУД-а Маја Бањац, била друга, док је Бранко Ђенић био успешан и у бацању камена с рамена.