Narodni muzej 27. marta u 18 sati posetiocima će predstaviti izložbu pod nazivom „Novo lice svetitelja“. Kako ističe direktorica Lidija Milašinović na ovaj način biće predstavljen projekat iz prošle godine.
-Zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama restaurirali smo 14 ikona iz etnološke zbirke Muzeja. Cilj je da pokažemo koji su konzervatorski i restauratorski radovi obavljeni na ikonama. Želja nam je da građani i posetioci vide šta se sve radi kako bi se ikone očuvale. Među njima je samo jedna klasična ikona, a ostale mi zovemo banatske, odnosno karakteristične su za naš, rumunski i mađarski deo Banata. Među njima je i jedna ikona oslikana na staklu – napomenula je Lidija Milašinović.
Konzervatorske radove obavio je Dragan Ogar koji će biti prisutan na otvaranju izložbe.
Naša sagovornica dodaje i da se Narodni muzej priključio obeležavanju godine arheologije koja ima moto „Vreme je prošlost“.
-U okviru obeležavanja planirano je dosta događaja, a prvi će biti publikacija knjigu o arheološkom lokalitetu u Podlokanju. Ona je spremna za štampu i očekujemo da ćemo potreban novac dobiti na konkursu Ministarstva kulture. Reč je o nekropoli iz bakarnog doba. I ovogodišnji „Mamutfest“ biće u znaku arheologije otkrila nam je Lidija Milašinović.
A.Đ.
Kulturno-umetničko društvo „Petar Kočić“ broji 70 članova različitih uzrasta i jedno je od retkih mesta u selu koje okuplja i mlade i stare. Upravo zbog toga, ova akcija je imala poseban značaj.
Pridružilo se i Udruženje žena „Novi Kozarci“ čije su članice izradile pregače za folklorce, obezbedivši materijal uz pomoć sponzora.
U kategoriji srednjeg uzrasta za dalje takmičenje plasirale su se: Lena Davidović, učenica osmog i Sanja Davidović, učenica petog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“, Adrijana Ćurčin, Stefan Sili i Jovana Živojinov, učenici sedmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ i Iva Ćojanović, đak osmog razreda iste škole, kao i Anja Petrović iz KUD „Mokrin“, učenica šestog razreda.
– Ove godine imamo 34 učesnika iz nižih razreda, a ukupno pedesetak takmičara, uključujući starije osnovce i srednjoškolce. Iznenadio nas je veliki broj prvaka, što nam govori da ljubav prema poeziji živi i raste – kaže Tanja Nožica, pomoćnica direktora za programske sadržaje.
Zbog renoviranja Kulturnog centra, ovogodišnje takmičenje održava se u sali Narodnog pozorišta. O tome ko će se plasirati na zonsku smotru u Čoki 22. marta odlučuje stručni žiri u sastavu: književnica i kritičarka Marija Tanackov, nekadašnja recitatorka Gizela Kekenj i pesnikinja Snežana Tomin.
– Ovo je važan segment obrazovanja koji zaslužuje više pažnje. Recitovanje nije samo umetnost govorenja, već i način da se razvija ljubav prema književnosti i lepoj reči. U današnje vreme, kada se komunikacija često svodi na slike i sleng, negovanje jezika oplemenjuje dečiju dušu – istakla je Marija Tanackov.
Gradska smotra traje dva dana. Nakon nastupa najmlađih recitatora, sutra će se na sceni naći stariji osnovci i srednjoškolci. Poezija je ponovo oživela u Kikindi, a mladi talenti svojim emocijama vraćaju i održavaju lepotu pisane reči.
– Drago nam je što smo praznik žena obeležili na ovako lep način. Uvek ćemo se truditi da našim damama priredimo trenutke za uživanje, jer su zaslužile pažnju i ljubav svakog dana u godini – poručio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
Sergej Ćetković nije krio oduševljenje našim gradom, atmosferom i gostoprimstvom.
Od prve numere, Ćetković je, stvarajući prisnu vezu sa publikom, u sjajnoj atmosferi, preneo svojim stihovima romantične emocije. Pevač je, i ovim koncertom, sa svojom publikom, zaokružio 25 godina uspešne karijere, izvodeći najveće hitove poput „Dolazim“, „Ko li te sad miluje“, „Bolje da vidimo ljubav nego rat“ i mnoge druge.
Ovaj izuzetan muzički doživljaj, veče puno topline, Kikinđani će dugo pamtiti. Uz zvuke muzike koja dodiruje srce, koncert je bio pravi praznik ljubavi i emocija.
– Moja misija su pesma i lepota, jer u moru svakodnevnih dešavanja ljudi žude za lepim zvukom. Ovi koncerti su prilika da se neguju i očuvaju najlepše pesme – šlageri, zabavne, stare narodne i gradske pesme. Veoma mi je prijatno kod vas, u Kikindi se osećam kao kod kuće – istakla je Aleksandra Padrov.
Tanja Nožica, pomoćnik direktora za programske sadržaje, podsetila je da se programi u okviru „Nedelje žena“ održavaju već šest godina.
Iako su programi namenjeni široj publici završeni, umetnički duh manifestacije nastavlja da živi. Već sutra, u Kulturnom centru, biće održana ženska likovna kolonija na kojoj će dvadesetak slikarki iz čitave Vojvodine imati priliku da kroz svoja dela odaju počast ženi i njenoj ulozi u društvu.
„Nedelja žena“ potvrdila je još jednom značaj kulturnih dešavanja koja afirmišu umetnost, tradiciju i značaj žena u svim sferama života.
– Isidora je rođena u Mošorinu i čitav svoj život posvetila je ovom podneblju i kulturnom nasleđu. U okviru projekta „Isidora“ nastao je i film, snimljen 2016. godine na izložbi posvećenoj njenom životu u Kući Kralja Petra u Beogradu. Bio je to prvi put posle njene smrti da su njeni predmeti izneseni iz legata. U filmu vodim publiku kroz izložbu, govoreći o predmetima koji su je okruživali i tako rekonstruišem njen život. Pokušavam da sažmem 82 godine njenog stvaralaštva i da, pored njenog književnog značaja, prikažem i Isidoru kao ženu, kao čoveka, kao biće koje je u sebi nosilo čitav kosmos. Iako je smatrana ikonom srpske književnosti, često naglašavam – nije bilo poznatije, a manje čitane književnice od nje. Jedan od razloga za to je neadekvatno predstavljanje njene ličnosti. Isidora je bila prefinjena, osećajna, a ipak nedovoljno shvaćena. Koliko god se trudili, nikada nećemo u potpunosti sagledati njen doprinos našem identitetu, jeziku i kulturi – rekla je Barna.
Na početku večeri, publici je prikazan film sa izložbe, pružajući joj jedinstvenu priliku da „zavire“ u Isidorinu sobu, da zamisle njen radni ambijent, vide njenu malu ćiriličnu pisaću mašinu, bakarnu posudu u kojoj je spaljivala pisma i rukopise kojima nije bila zadovoljna i mali deo njene biblioteke od 4.500 naslova koji se čuvaju u Univerzitetskoj biblioteci. Publika je saznala i da je Isidora imala svoj sistem verovanja i deset molitvi koje je sama napisala, da je volela klasičnu muziku i da su četvrtkom vrata njene kuće u Takovskoj 3 bila otvorena za intelektualnu elitu Beograda.
Njena dela često su bila osporavana. Jovan Skerlić je 1913. godine oštro kritikovao njenu prvu knjigu „Saputnici“, a godinu dana kasnije i „Pisma iz Norveške“, koja danas važe za najlepše putopisno delo srpske književnosti. Njen roman „Đakon Bogorodičine crkve“ ismejao je Miroslav Krleža. Koliko su je bolele ovakve kritike, govore njene reči na samrti upućene pesniku Miodragu Pavloviću: „Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
– Velika nam je čast što smo deo ovog programa. „Nedelja žena“ je sjajan program, i za nas je posebno značajno što možemo svojom muzikom i poezijom da odamo počast ženama. Najveća inspiracija u mojim pesmama je upravo žena, i to je tema koja dominira na našim nastupima. Pored mene, tu su i moji saradnici – Ervin Gazdag, koji je stub i kapiten naše ekipe, kao i Robert Pirner, jedan od najboljih gitarista na ovim prostorima. Za razliku od pesama koje nastaju po stihovima pisaca, mi imamo obrnuti proces – poeziju stvaramo od mojih tekstova – rekao je Ilić i dodao da je ovaj muzički sastav trenutno na svojoj „Poetik turi“.
Publika u svečanoj sali Muzeja uživala je u svakom trenutku ove muzičko-poetske večeri.