Grad Kikinda raspisao konkurs za nagradu „Dušan Vasiljev”, koja se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na srpskom jeziku objavljenu tokom 2024. godine. U konkurenciji za ovo književno priznanje mogu se naći pesničke i prozne knjige objavljene na teritoriji Republike Srbije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.
Izdavači i autori mogu poslati knjige početiri primerka po pojedinačnom naslovu, tri za žiri i jedan za biblioteku na sledeću adresu: Narodna biblioteka „Jovan Popović”, Trg srpskih dobrovoljaca 57, 23.300 Kikinda, uz obaveznu napomenu na pošiljci „Za nagradu Dušan Vasiljev“, najkasnije do 14. februara 2025. godine. Žiri će ocenjivati pristigle radove u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, Selimir Radulović, potpredsednik, i Đorđe Pisarev, član.
Nagrada „Dušan Vasiljev” osnovana je Odlukom Kulturno prosvetne zajednice Kikinde 1997. godine u znak sećanja na delo i značaj pesnika koji je rođen u Kikindi juna 1900. godine. Vasiljev je poživeo samo 24 godine, postigavši da bude jedan od najznačajnijih srpskih modernih pesnika, tj. pesnika ekspresionističke ideologije. Posle prekida od nekoliko godina, odlukom Skupštine opštine Kikinda, nagrada je ponovo uspostavljena 2009. godine. Po novom Pravilniku nagrada se dodeljuje za najbolju pesničku ili proznu knjigu savremenog autora koja je objavljena na srpskom jeziku. Tokom proteklih četvrt veka, nagradu „Dušan Vasiljev” su dobili: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović i drugi.
Nagrada će biti dodeljena 27. marta 2025. godine, na dan smrti Dušana Vasiljeva, ujedno i Dan kikindske Gimnazije koja nosi ime ovog velikog ekspresionističkog autora.
– Posle pevačkog akapela koncerta koji smo priredili pre nedelju dana i koji je sjajno prošao, večeras nastupaju narodni orkestar, pevačke grupe i solisti – rekao je direktor Društva, Zoran Petrović. – Sada potenciram pevačke, solističke nastupe, a večeras imamo i orkestre, a nastupaju članovi od najmlađih do najstarijih, koji imaju oko 20 godina.
„Gusle“ su, od svog nastanka, u misiji čuvanja tradicije i kulture naših naroda i narodnosti, navela je Marijana Mirkov, resorna članica Gradskog veća koja je predstavljala lokalnu samoupravu.
– Njihov uspeh je rezultat velikog rada, truda i ljubavi prema muzici, pesmi i igri. Grad prepoznaje taj kvalitet i uvek je tu da pomogne kako bi uslovi rada Društva bili što bolji, jer „Gusle“ jesu ponos našeg grada.
Do Nove godine, kako je najavljeno, planirana su još tri koncerta: 22. decembra u Narodnom pozorištu će nastupiti dečiji ansambli, od 17 i od 19 sati, a sutradan će koncert održati prijatelji Društva, čuveni „Beltango“ kvintet koji izvodi tango i muziku južne Amerike. U svečanoj sali Muzeja ovaj nastup zakazan je za 19 sati.
S. V. O.
Svima koji su propustili svečano otvaranje slika Kulturnog centra, u Novim Kozarcima postavka će biti dostupna do Nove godine.
U okviru postavke, predstavlja se 15 autora: An Rošet, Mrđan Bajić, Žozet Barbie, Alen L Burgok, Čedomir Vasić, Igor Antić, Olga Jančić, Florens Tor, Bernard Rudiger, Tanja Ostojić, An Mersedes, Zlatko Glamočak, Tatjana Stolpović, Mirjana Blagojev i Slobodan K. Bijeljac.
Na taj način, publika ima priliku da se upozna sa delima izuzetne umetničke vrednosti koja otelotvoruju sintezu tradicionalnog i savremenog, istovremeno ukazujući na značaj jedinstvenog prostora koji neguje slobodu kao jednu od svojih osnovnih vrednosti. Takođe, izložbom radova koji su danas deo najveće savremene kolekcije skulptura velikog formata u pečenoj glini, ističe se potencijal savremenog umetničkog stvaralaštva kao moćne alatke za promociju umrežavanja i interkulturalnog dijaloga, navode u najavi izložbe iz CLPU „Tera“.
Laru sada očekuje međunarodno takmičenje „Artisti della Voce“ koje će se održati u decembru u Novom Sadu. Učestvovala je i na solističkom koncertu operske pevačice Marije Radivojević, a često nastupa i sa Zrenjaninskom filharmonijom. Njen neosporni talenat već joj otvara mnoga vrata i nove izazove. Škola koju pohađa izabrala ju je da bude predstavnik na razmeni učenika u Tuzli, takođe krajem ovog meseca.
– Veoma sam ambiciozna i posvećena pevanju, a moj cilj je da nastavim školovanje u tom pravcu i da izgradim profesionalnu karijeru. Ipak, najvažnije mi je da u svemu što radim pronađem radost i uživanje. Smatram da se prava strast prepoznaje upravo u tome kada svaki korak na putu donosi zadovoljstvo – precizna je Lara.
– Koncert je proizašao iz našeg prijateljstva – kaže profesorica Suvajdžić. – Odlučili smo da okupimo svu našu decu, da se upoznaju i da se druže, i to smo krunisali koncertom na kojem sviraju kompozicije koji klasičan saksofon predstavljaju u najboljem svetlu.
U prepunoj sali Narodnog muzeja 15 polaznika odseka za saksofon, od drugog razreda osnovne do trećeg srednje škole, izvelo je dela Mocarta, Klerisa, Bramsa, Rodrigeza i drugih kompozitora, pisanih za ovaj instrument, uz klavirsku saradnju profesora Apolonije Koso, Jelene Bajić, Natalije Pušić i Ele Banković Savčuk.
– Na ovaj način širimo popularnost instrumenta i publika ima priliku da uživa u nastupima naših đaka. I za njih je značajno da što više koncertriraju u drugim mestima – rekla je profesorica Dropo Ramaji iz Muzičke škole „Isidor Bajić“.
Profesor Davidović, nastavnik saksofona i klarineta u Muzičkoj školi „Josip Slavenski“ slaže se da je ovakva saradnja za decu višestruko korisna.
– Ceo dan smo proveli u Kikindi, posetili smo „Teru“ i obišli Muzej. Moji đaci nastupaju i u kvartetu sa temom iz filma „Porodica Adams“.
Klasa saksofona najnovija je u kikindskoj Muzičkoj školi. Osnovana je septembra prošle godine, i već ima 11 polaznika, što je izuzetan uspeh, dodala je profesorica Suvajdžić. Posle koncerta malih i velikih saksofonista i saksofonistkinja, u planu je uzvratna poseta i koncert u Novom Sadu.
Pored Kneževića, u predstavi igraju: Ružica Nedin, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus. Tekst su napisali Zoran Bačić i Zlatan Fazlagić, a video produkciju u komadu potpisali su Milorad Karadžin, Vladimir Sretenović i Dušan Ljuboja.