Članovi Udruženja likovnih i književnih stvaralaca „Džev“ iz Banatskog Velikog Sela u mesnoj biblioteci organizovali su izložbu slika nastalih na 8. Likovnoj koloniji „Kerkez Dušan – Džev“. Tokom avgusta 35 slikara iz Srbije stvaralo je u okruženju jezera „Laguna“, podsetio je ovom prilikom Marko Đaković, predsednik udruženja.
-Na koloniji je nastalo više od 40 radova koje smo predstavili Velikoselcima i gostima. Tema likovne kolonije bila je slobodna, a deo slikara nastavio je da oslikava arhitekturu u selu, u kojoj se prepliću uticaji različitih nacija, koje su i stvarale ovo mesto. Na ovaj način želimo da sačuvamo objekte iz prošlog veka i već sada možemo da se pohvalimo da imamo odlične slike koje svedoče o prošlosti Banatskog Velikog Sela – rekao je Đaković.
Do kraja godine planirao je da ista izložba bude organizovana i u kikindskom Kulturnom centru.
Dušan Kerkez Džev sedmadesetih godina prošlog veka bio je začetnik kulturnih događaja u Banatskom Velikom Selu. Upisao je likovnu akademiju u Novom Sadu, ali ga je rana smrt sprečila da postane prvi akademski slikar u ovom mestu.
A.Đ.
– Naredne godine naše društvo će proslaviti 80 godina postojanja. Tim povodom priređujemo monografiju u kojoj ćemo sažeti istoriju KUD-a, naš rad, učešće na smotrama, sećanja članova i uspomene na one koji više nisu sa nama, ali su ponikli u „Eđšegu“ – kaže Ramona Tot, predsednica KUD-a i napominje da će monografija biti izdata do proleća.
Udruženju građana „Kekend“ odobren je projekat „Dan mađarske poezije i 120 godina od rođenja pesnika Jožefa Atile“.
Njegova sigurna „niša“ su ples i muzika. A put do toga da se time i bavi zarađujući za život, uprkos talentu, stalnom radu, usavršavanju i nagradama, bio je težak i pun izazova.
Da je put do zvezda trnovit, Danilo je osetio u trenutku kada je shvatio da od plesa ne može da se živi. Nije želeo pasivno da čeka nove prilike i potpuno je promenio profesiju.
– Sada imam najbolji posao, radim kao plesač u kabareu u jednom klubu u Zagrebu. To su razne vrste plesa: moderan, hip hop, džez balet, latino. Ovaj angažman me je, zapravo, trajno vratio na scenu i ojačao mi veru u to da mi je na njoj i mesto. Jako sam zadovoljan jer radim ono što volim, dobro sam plaćen i stičem izvanredno iskustvo. Lepo je živeti ovde, uvek ima posla i novih prilika za napredak – iskren je Danilo.
Ipak, priznaje, nedostaje mu Srbija.
Sa neopisivom vedrinom i šarmom, Danilo Stankić, plesač i umetnik, ne opterećuje se previše planovima za budućnost. „Najbolja stvar koju sam uradio je to što sam došao tu gde sam sada“, kaže. Iako se čini da su mu ambicije zadovoljene, oni koji ga poznaju i videli su ga na sceni, znaju da svetske pozornice čekaju na njega, nekada omiljenog malog baletana, koji sada pleše na sceni svakog dana i svakog dana se raduje tome.
– Ovde smo ga svi zvali Toća, pa smo po nadimku i nazvali festival posvećen njemu. Janoš je kod nas i radio, bio je sekretar i član predsedništva, a glavnu ulogu je imao u pozorišnoj sali jer je počeo kao glumac, a zatim je i režirao. On je voleo te kratke komedije, od pet do 20 minuta, i inače je jako voleo da radi sa decom. Njemu sam zahvalna što sam, u trećem razredu osnovne škole, stala na scenu i drago mi je što sam posle i nastavila da recitujem. „Eđšeg“ mnogo duguje Janošu i ideja da organizujemo festival posvećen njemu postoji već dugo, ali nas je sprečio kovid, pa smo prvu smotru organizovali tek 2021. godine – rekla je Ramona Tot, predsednica KUD „Eđšeg“ i članica Saveta mađarske nacionalne manjine.
Broj učesnika rastao je iz godine u godinu, da bi, na ovogodišnjoj, četvrtoj „Toća smotri“, za jedno veče, u svojevrsnom pozorišnom maratonu, bilo odigralo čak 13 predstava pozorišnih trupa iz devet mesta. Gosti su stigli Mužlje, Čonoplje, Srbobrana, Ruskog Sela, Utrine, Tobe i Novog Orahova, kao i prijatelji „Eđšega“, trupa iz Galgaheviza u Mađarskoj.
Na revijalnoj smotri kratke scenske forme u trajanju od dve do 35 minuta igrale su dramske grupe različitih uzrasta – od mlađih osnovaca do penzionera. Veče su otvorili domaćini, glumačka grupa „Eđšega“ „Jožef Atila“, sa predstavom „Bežika će reći“, u režiji Janoša Kiralja.
Festivalu su prisustvovali i Zoltan Tot, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan, i Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici.
Upravo sjajno uigrani, talentovani i brzi „Mali đavoli“ u maštovitom komadu izazvali su ovacije publike, a sa ništa manje oduševljenja primljene su i ostale predstave.
– Radile smo same sa decom, a KUD „Petefi Šandor“iz Tobe ustupio nam je prostor za rad. Počelo je tako što smo pripremile žurku za Noć veštica i, pošto u Tobi ima veoma malo aktivnosti za decu, mi smo rešile da napravimo predstavu, što se njima jako svidelo. Igramo je drugi put. Nastupili smo u Mužlji i sada ovde, u Kikindi – kaže Helena Aranjoš.
Prepuna sala publike, Kikinđana i samih učesnika koji su pratili nastupe kolega, siguran je znak da su ovakvi pozorišni susreti neophodni i da će sećanje na omiljenog glumca i reditelja, Janoša Tota, zahvaljujući njegovim kolegama, još dugo živeti.
