Limenka teatar fest, internacionalni pozorišni festival za decu, ove godine se održava u Kikindi. Festival počinje večeras (sreda, 4. septembar) u 18 sati, svečanom manifestacijom otvaranja ispred Narodnog pozorišta u kome će se, tokom trajanja festivala, odvijati program Eko-bazar pre svake od devet predstava.
Tokom pet festivalskih dana mališani i njihovi roditelji imaće priliku da uživaju u bogatom i raznovrsnom programu. U Pozorištu će biti odigrano devet predstava iz šest država – Bosne i Hercegovine, Mađarske, Bugarske, Slovačke, Makedonije i Srbije. Predstave su odabrali selektor Slobodan Jovanović i rediteljka i glumica Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa, navodi se u saopštenju organizatora, Limenka teatar festa.
Festival je nastao s idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju i to tako što će buditi svest najmlađih o važnosti očuvanja životne sredine. Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem. Da bi se gledala predstava, gledalac mora da sakupi i donese pet limenki, za koje potom dobija jedan „alu-koin“, prvu ekološku valutu na svetu, načinjenu od aluminijuma, kojom može da kupi ulaznicu. Ukoliko bude dovoljno vredan da tokom dana sakupi još više limenki (10,15,20…), može dobiti još „alu-koina“, za koje može da kupi nešto od školskih potrepština na Eko-bazaru. Tu će moći da se kupe olovke sa semenom drveta, blokčići od recikliranog papira, zanimljive knjige, razglednice koje se na licu mesta pišu i šalju bakama i dekama.
Tu je i maskota Li Men koji sa decom presuje limenke u posebnoj presi i tako se započinje proces reciklaže, umetnici koji prave velike slike korišćenjem limenki u boji kao i još mnogo zanimljivih aktivnosti.
A da planeta ostane lepa i čista, da mališani idu u pozorište i da pri tome mnogo toga nauče, aktivno su se potrudili i odrasli u svojim kompanijama. Oni prikupljaju prazne limenke na trima benzinskim stanicama „NIS Petrol“ u Kikindi, da bi ih pokloniti deci Kikinde.
Pomoći će i odrasli koji proizvode limenke – kompanija „Ball packaging“, koja je podržala manifestaciju. Kompanija “Knjaz Miloš” će se pobrinuti da niko ne bude žedan. Izdavačka kuća „Klett“ opremila je „Limenkicu knjižaricu“.
“Limenka teatar fest” nastao je kao nastavak programa „Limenkica ulaznica“ koji postoji od 2009. godine. Dečje pozorište “Čarapa”, Udruženje „Eko art“ i „Škola plus“ idejni su tvorci ovog projekta. Za 15 godina, kroz programe je prošlo 85.000 dece i roditelja, a prikupljeno je blizu milion limenki za piće, koje su reciklirane, navode organizatori i dodaju da je festival, s velikim uspehom, 2022 godine održan u Novom Sadu i prošle godine u Somboru, navode organizatori,
Pozorišni program Festivala
Predstave će se igrati u terminima od 11 i od 19 sati. Večeras je na repertoaru prvo izvođenje, „Mala princeza“ Pozorišta iz Prijedora.
Sutra, u četvrtak, 5. septembra, biće odigrane predstave „Nešto zeleno“ Pozorišne trupe „Čuvari prirode“ iz Beograda, a Pozorište lutaka „Mesebolt“ iz Sombathelja u Mađarskoj će gostovati sa predstavom „Papirna magija“.
Trećeg dana, u petak, 6. septembra, publika će imati priliku da gleda predstavu iz Plovdiva u Bugarskoj, „Carevo novo odelo“ „Kameleon teatra“ i „Vuk i sedam jarića“ beogradskog Pozorišta „Čarapa“.
U subotu, 7. septembra, na repertoaru će, u prepodnevnom terminu, biti „Bela bajka“ Pozorišta „Pepino“ iz Niša, a od 13 sati, u foajeu Pozorišta, biće održana panel diskusija na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“. Predstava „Magični grad“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda, biće odigrana u večernjem terminu
Poslednjeg dana, u nedelju, 8. septembra, gostovaće glumci „Babec teatra“ iz Bitolja u Severnoj Makedoniji sa predstavom „U poseti kod Kejt i Fredi“. Poslednja Festivalska predstava stići će iz Slovačke, iz Košica. Biće to „Pinokio“ Pozorišta lutaka.
S. V. O.
Izdavačka kuća „Pešić i sinovi“ izdala je jedan pionirski rad autorke Branislave Božinović, koja se bavila istraživanjem sličnosti srpskog i sanskritskog jezika.
Jedan od prećutanih primera je sistematizacija Vinčanskog pisma koju je sačinio njen otac, paleolingvista, profesor dr Radivoje Pešić, pomerajući time i nastanak prvog ljudskog pisma u 2.000 godina dublju prošlost i dislocirajući njegov nastanak sa Mesopotamije na Podunavlje. Uporednim tablicama, profesor Pešić je dokazao da je u Vinčanskom pismu sadržano mnoštvo znakova iz najstarijih pisama i kompletni etrurski alfabet. Kada je, 1985. godine, ovo njegovo otkriće objavljeno u Italiji, gde je tada radio kao univerzitetski profesor, brojni svetski stručnjaci su podržali njegov rad, ali je ovdašnji cenzorski komitet za upravljanje istorijskom istinom ćutao, navode u Izdavačkoj kući „Pešić i sinovi“.
– Nije bilo promene kada je u pitanju Cenzorski komitet, ali se dogodilo nešto drugo, što me jako raduje. Za 30 godina, od kada sam osnovala Izdavačku kuću, jako veliki broj ljudi je saznao za brojne falsifikate, prekrajanja i kreiranja naše istorije, i to je sada postao jedan nezadrživi talas koji se širi i koji se ne može ni sprečiti ni zaustaviti. To je jako bitno zbog mladih generacija koje u školama učimo pogrešnoj istoriji, brojnim neistinama i tako odrastaju sa kompleksom večitih doseljenika na svoje teritorije i večitih lutalica koje neko može da protera kada mu se prohte. Poznavanje prošlosti omogućava da se izgradi naš identitet na pravi način, a to je „ko sam“, to je ono što pitate sebe od trenutka kada počinjete svesno da razmišljate, pa do kraja života – istakla je Pešićeva. – Predavanje je posvećeno toj temi jer želimo da, u jako turbulentnim i vremenima velikih laži, imamo znanje i svest koji će nam pomoći da odvojimo laž od istine i da izbegnemo mogućnost da nama manipulišu.
Uz to, dodala je, ključne pozicije, katedre, institute, akademije nauka, još uvek, u velikom broju, zauzimaju ljudi koji su autošovinistički nastrojeni, koji nikada nisu vrednovali sopstveno poreklo i tradiciju i koji su uvek mislili da je trava zelenija u tuđem dvorištu. Među njima ima i takvih koji smatraju da Kosovo treba predati, da je ćirilica potpuno arhaično pismo. I oni su još uvek u prilici da kreiraju svest mladih ljudi, istakla je Vesna Pešić.
– Kikinda postaje ozbiljno mesto na mapi dešavanja u čitavom regionu i siguran sam da će publika uživati – izjavio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je prisustvovao koncertu. – Kada želite da budete prestonica kulture, ovakvi događaji privlače pažnju i dokazuju da Kikinda to zavređuje. Ovo će biti izuzetan događaj zbog koga će gosti iz cele Srbije i iz regiona dolaziti u naš grad.
– Zajedno smo održali veliki broj vrlo uspešnih koncerata za koje nije slučajno izabran naziv „Muzički vatromet“ jer, u pravom smislu te reči, sadrži pregršt boja, fantastičnih nota za koje se pretpostavlja da ih klasika ne donosi, već da su rezervisane za druge žanrove. Međutim, ja se nadam da ćete večeras biti svedoci da će se kikindska publika provesti kao na nekim drugim manifestacijama gde je obično življe nego na koncertima klasike. To i jeste naša misija, da umetničku muziku približavamo auditorijumu, da pokažemo da je ona veoma živa i da je neraskidiva veza sa ljudima u čitavom svetu. Ovakvi koncerti dešavaju se svuda, u parkovima, na dvorcima, postoji tradicija održavanja koncerata na otvorenom, upravo sa muzikom koja može da dosegne širu publiku nego što je to običaj u koncertnim dvoranama – rekao je Suđić pre nastupa i dodao da na repertoaru nisu samo obrade.
– Moja namera bila je da spajam našu muziku sa evropskom i svetskom, sa latino zvukom, jer u tom jedinstvu vidimo koliko je naša muzika deo evropske i svetske muzike i koliko smo deo te kulture. To je jedno isto nasleđe, mi smo deo sveta u pravom smislu te reči jer niko ne primeti neku bitnu razliku kada pređemo sa latino ili klasičnog zvuka na naše numere. Obrada je neophodna jer naša muzika, nažalost, ne obiluje prevelikim brojem popularnih kompozicija. Naša istorija je bila drukčija, izgubili smo značajan period kada su se takve kompozicije uglavnom pisale, ali siguran sam da, na ovakav način, nadoknađujemo tu prazninu i da publika shvata koliko smo svi mi jedno i koliko je emocija koju doživljavaju na našim koncertima, u suštini apsolutno nedeljiva i da nije samo deo ponude u diskotekama ili modernim partijima za mlade. Atmosfera nimalo ne treba da se razlikuje u odnosu na koncerte umetničke muzike, ona je, u suštini, deo čitave naše tradicije. Siguran sam da će, u ovom predivnom ambijentu u Kikindi, to biti izuzetno – objasnio je Suđić.
Ovogodišnji festival razlikuje se i po konceptu, sadržanom u sloganu „Izlet“.
Sudeći po posećenosti, reakcijama i ovacijama na koncertu, sve su to vrlo dobro i sa oduševljenjem, prepoznali Kikinđani, ali i brojni gosti iz Novog Sada, Bečeja, Beograda, Subotice, Zrenjanina…
U nedelju, drugog dana manifestacije, na velikoj sceni će nastupiti hor i orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta i „Novosadski big band“ koji će izvesti „Queen Symphony“ pod dirigentskom palicom Fedora Vrtačnika. Od 18 sati nastupiće Dečije pozorište „Lane“ sa „Školom za klovnove“ i, kao i danas, odvijaće se i svi ostali prateći programi ovog jedinstvenog festivala.
– Zahvalni smo i na prilici da publici prikažemo rad našeg kulturno-umetničkog društva. Jedva smo dočekali da damo svoj doprinos ovoj lepoj svečanosti koju Grad izvanredno organizuje. Nama to mnogo znači, članovi su neumorno održavali probe kako bi priredili što lepši nastup. I ovom prilikom pozivamo sve Kikinđane koji su u penziji i imaju neki talenat da nam se pridruže jer su aktivnosti naših članova lekovite. Oni se osećaju jako dobro, njihov duh je vedar, nemaju velikih zdravstvenih problema. Ovakav angažman je veoma potreban svima, posebno penzionerkama i penzionerima – istakao je Periz.
– Na repertoaru su poznate pesme sa našeg podneblja i splet banatskih i starogradskih igara, a tu su i naši solisti i pesnici. Uvek se radujemo susretu s publikom i želeli bismo da što više putujemo i nastupamo. Svi smo uložili naše iskustvo, radno i životno, da nam Udruženje što bolje funkcioniše – navela je predsednica KUD-a.
