Култура

Батиниц-1

На 35. међународном Хаику фестивалу, у Оџацима, чији је организатор тамошња Народна библиотека „Бранко Радичевић“, трећа награда припала је нашем суграђанину Драгану Поп Драгану.

На овогодишњи конкурс пристигле су песме чак 145 аутора из: Србије, Републике Српске, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Румуније, Аустралије и Шведске.

Хаику је кратка књижевна форма, настала у Јапану, у 17. веку, на темељу филозофије Зен будизма. Једно од правила које мора да задовољи јесте да има три стиха, од којих први и трећи имају по пет, а други седам слогова. Хаику је ухваћен тренутак, једноставна слика, углавном из природе, која код читаоца треба да изазове неку унутрашњу реакцију.

Књижевник, наш суграђанин, Драган Поп Драган, написао је, до сада, три књиге хаику стихова, пет збирки песама, и једну збирку кратких прича, и добитник је великог броја признања.

Ово је награђени хаику Драгана Поп Драгана:

Није крив, али

лупа се по ушима.

Пас треби буве.

С. В. О

музеј-друзење-(4)

Поводом добијања признања Музеј године, Народни музеј организовао је дружење са сарадницима, пријатељима и грађанима. У дворишту Курије овом приликом посетиоци су могли да погледају филм о ономе што је у претходној години рађено у овој установи културе, да разговарају са запосленима, обиђу сталну поставку, изложбу у Галерији „Нова“ и све остало што је изложено у музејском простору.

Међу онима који већ две деценије уско сарађују са музејем је Срђан Срдић, професор српског језика и књижевности и писац.

-Гимназија „Душан Васиљев“ непрекидно сарађује са Народним музејем. Велики број наше деце има пуно контаката са овом институцијом и сматрам да је награда коју су добили оправдана. Пре неколико месеци сарађивали смо на поставци изложбе посвећеној Душану Васиљеву и крајњим резултатом био сам одушевљен – рекао је Срдић.

Леон Петровић (13), како каже, бар једном месечно долази у Народни музеј.

-Интересантна ми је свака изложба и колико год пута да их обиђем откријем нешто ново и занимљиво. Као млађи био сам редован учесник радионица које су организоване током зимског и летњег распуста у музеју и на Сувачи. Пуно тога сам научио и волим да долазим овде – рекао нам је Леон.

Сараднице су и чланице удружења „Великоселке“ из Банатског Великог Села.

-Поносне смо што је наш музеј најбољи у држави. Небројено пута промовисане су наши кулинарски специјалитети и радо учествујемо у сваком програму на који нас позову. Ми смо знали да је наш Народни музеј најбољи, а сада су то увидели и други – додала је Драгана Ђурђевић.

А.Ђ.

Веселин Мандарин (23) представио је у Културном центру своју другу збирку поезије под називом „Нисам ти рекао“. У књизи  су се нашле песме које је написао када је имао 15 година.

-Највише је  песама са љубавном тематиком, али има и родољубивих, духовних, али и поезије која кроз сваки стих могу да дотакну читаоца. Стрпљиво сам чекао моменат да их објавим и моје песме које сам писао као нашле су пут до публике – каже Мандарин.

Веселин песме пише од своје дванаесте године, те не чуди што је другу књигу објавио врло брзо након прве.

-Када читам риме које сам састављао пре осам година спознајем да сам прерано сазрео, а ти стихови поручују мени и свима осталима да никада не треба одустајати од својих снова и тежњи. Најважније је препознати за шта смо предодређени и неговати то. Уколико свако верује у себе, кад тад ће и околина препознати те вредности – додаје млади песник који живи и ради у Иђошу.

Инспирације му не мањка и већ припрема две нове књиге.

-У плану је да издам још једну збирку поезије за коју се надам да ће бити издата до краја следеће године. Упоредо пишем породични роман у ком сваки млади човек може да се пронађе – открио је Веселин Мандарин.

И прву и другу збирку песама издао је „Банатски културни центар“ из Новог Милошева, а подршку је добио и од локалне самоуправе. Чланице Градског већа Мелита Гомбар и Валентина Мицковски присуствовале су књижевној вечери.

-Наш приоритет је да помогнемо младим и талентованим суграђанима, а Веселин је један од њих. Један је од амбасадора и промотера нашег града. Од када се вратио у Иђош помаже да се обогати културни живот у овом мести – напоменула је Валентина Мицковски.

Мандарин је члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ и циљ му је да промовише књижевност и писану реч. Прва књига под називом „Вечност је крива“ преведена је и на немачки језик, а након што испромовише нову збирку у Србији планира да је представи публици у Немачкој. Нада се да ће и ова збирка бити доступна Немцима на њиховом језику.

А.Ђ.

гусле-бугарска-(1)

Чланови млађег дечијег извођачког фолклорног ансамбл Академског друштва за неговање музике „Гусле“, чији је уметнички руководилац Драгослав Танацков, од 25. до 28. маја учествовали су на на 25. Дечјем фестивалу фолклора „Пријатељство без граница“.. На манифестацији међународног карактера, одржаном у бугарском граду Сливену, тридесетак малишана на најбољи начин представило је Србију и Кикинду.

-Фестивал није такмичарског карактера него му је циљ, како и сам назив каже, да се деца окупе, друже, али и да упознају културу и традицију других народа. Наши фолклорци са играма из Баната и Груже, али и млађа певачка група, имали су три запажена наступа и од публике, али и од осталих учесника – сазнајемо од уметничког руководиоца Игора Попова.

Манифестација је окупила велики број извођача из 17 ансамбала из Пољске, Словачке, Румуније, Босне и Херцеговине, Србије и домаћина Бугарске. За све учеснике су организоване радионице током којих су се  представљале музичке културе земаља из којих долазе.

-Ово је била прилика да се договори даља сарадња, тако да се надамо да ће нас наши домаћини, који су нам већ упутили позив за наредну годину, посетити. Како смо се овом приликом спријатељили са групом из Босанске Градишке, разматрали смо иницијативу која је потекла од деце, да ми будемо њихови, а они наши гости – рекао је Попов.

У кикиндском друштву увелико се припремају за други „Мали матурантски плес“ који ће бити одржан 6. јуна и 11.30 сати у хали СЦ „Језеро“. Учествоваће деца четвртих разреда шест градских основних школа у којима је читаве школске године организована школа фолклора и чланови „Гусала“.

А.Ђ.

 

 

престоница-културе-представљање-(1)

Пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ представљен је на састанку ком су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и директори установа културе. На скупу је био и Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ који је указао на то како култура, када буде у средишту пажње града или општине, може да буде покретач развоја тог места.

 

-Са титулом за коју се конкурише и приступом који је одабран, у години када је Србија домаћин „Експо“ изложбе у Београду, и децентрализацијом културе на север Баната, Кикинда себе ставља у средиште. На овај начин обогатиће се културна сцена, институције културе, невладин сектор и практично све што постоји у локалној заједници, а није из домена културе. Озбиљно се приступило конкурисању, пратећи Стратегију културе кроз апликациони документ, како би се на овим принципима град надаље градио. И мањи градови у Србији имају потенцијал и то је оно што Кикинда може да покаже – рекао је Миленковић.

Пратећи развој Србије и Покрајине и наш град показаће све своје потенцијале, навео је градоначелник Лукач.

-На нама је да искористимо оно што имамо и да визије и реализујемо. Кикинда је препозната по култури, институцијама, манифестацијама, догађајима због којих вреди доћи у наш град. Велика је развојна шанса у оквиру пројекта „Кикинда – престоница културе 2027.“ и на нама је да припремимо све како би брендирали нашу средину и добили титулу Националне престонице културе. Она ће нам помоћи да унапредимо културне, туристичке, привредне, развојне, али и све друге капацитете – прецизирао је први човек града.

Проглашење Народног музеја за Музеј године, добра је основа да добијемо титулу престонице културе. Лидија Милашиновић, директорица, напомиње да је драгоцено што је награда стигла од колега.

-Кикинђани су добро реаговали на ово признање и доживљавају Народни музеј као свој. У знак захвалности за подршку, до краја јуна, улазак у нашу установу биће бесплатан за све суграђане. Осим тога у суботу, 1. јуна, од 20 до 23 сата организујемо дружење са нашим сарадницима и грађанима и позивам их све да дођу – рекла је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

тера-излозба

У Галерији „Тера“ отворена је изложба „Драги дневниче – година свесности“, Маје Ердељанин. Стварање ове занимљиве поставке започето је 2006. године и до данас броји преко 480 радова. Првих 14 година сваки календарски датум у години добијао је по један рад димензија 24 x 30 цм (симболично 24 сата пута 30 дана у месецу), а остали радови су већих димензија. Сваки месец има и одговарајућу легенду са подацима о ауторкиним и светским Данима свесности, који су послужили као полазиште циклусу „Драги дневниче“.

Ова ликовна уметница, писац и кустос дипломирала је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Учествовала је на више од 250 колективних и приредила је 50 самосталних изложби широм Србије и Европе. Добитница је више награда из области сликарства и галеријског рада и објавила је три прозне књиге и уметничку монографију Новог Сада. Тежња за хармонијом и уметничко интересовање за лепоту, са бојом у фокусу, суштина су њеног ликовног наратива.

Слике Маје Ердељанин биће доступне посетиоцима до 28. јуна.

теофиловици-(6)

Последње вечери прославе славе града летњег Светог Николе у Народном позоришту наступили су браћа Теофиловић. Ратко и Радиша певају у дуету, двогласу, који  је специфичан јер је оријентисан на трагање ка звуку.

-Ове године обележавамо 30 година рада и пред кикиндском публиком извели смо пресек онога што смо радили током три деценије. Када неко уклеше дубоке емоције, љубав, патњу, живот у песму и обједини кроз мелодију, стихове и ритам, тада она добија квалитет који траје. Трагамо за архаичним звуковима који пробуде све слојеве које сваки човек носи у себи – истакао је Ратко Теофиловић.

Дуго година Теофиловићи су певали у хору  и како кажу музика је пронашла њих.

-Пре дванаест година били смо у вашем граду и вежу нас лепе успомене. Музику која већ постоји обједињујемо и стварамо на свој начин. Оживљавамо прошло време у садашњем тренутку. Највише песама је са југа, западне и источне Србије, са Косова и Метохије, чиме се увек представљамо публици  – казао је Радиша Теофиловић.

Браћа близанци истичу да увек стварају и да се радо друже са публиком. Од момента када су почели да наступају нису мењали музички правац који се односи на традицију и а капела певање. За себе тврде да су позитивни ентузијасти који су заљубљени у оно што раде.

А.Ђ.

 

гордана-дјилас-књига-(2)

У организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“ уприличено је представљање књиге поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас. За ово дело песникиња, рођена у Накову, ове године добила је награду из Фонда „Задужбине Бранка Ћопића“ за дела високе уметничке вредности. Гордана Ђилас је, како каже, била гост и домаћин на књижевној вечери.

-Збирка је посвећена мојим прецима и мом родном крају Накову и Кикинди у којој сам похађала Гимназију „Душан Васиљев“. Најлепша сећања су она која се односе на детињство што је и лајт мотив моје књиге. Сећање на некадашње снегове који су остајали читаве зиме, сећање на дуге летње жеге, на банатски ветар, на баке и деке које сам покушала, на неки начин, да окупим у звезданој биографији. То је и потврда нашег идентитета које нас чува од свих зала и невоља које свет доноси – истакла је песникиња која је и завичајни аутор библиотеке.

Прву збирку поезије „Пред огледалом“ објавила је 1985. године у издању Матице српске. То је почетак њене дуге и запажене књижевне каријере.

-Желела сам да поручим колико је важна породица и традиција. Кад знамо ко смо, шта смо и одакле долазимо, много је лакше да се сналазимо у савременом свету. Већ дуже време припремам баладу о столу из мог детињства који се налази код мене. Он је сведок свега што смо у животу прошли и доброг и лошег те желим да то и запишем   – закључила је Гордана Ђилас.

Ђиласова је објавила  десетине селективних библиографија савремених и других књижевних стваралаца. Учествовала је на бројним библиотечким и књижевним скуповима. Рецензент је бројних публикација из библиотекарства и библиографије. Сарадник је у Српском биографском речнику, Лексикону српске књижевности.

Поред ауторке о песмама је говорио и Никола Маринковић, књижевни критичар и рецензент збирке „Хватање месечине“.

А.Ђ.

Дејан-Петровиц-(6)

Друге вечери и централног дана прославе Славе Града на бини испред Градске куће наступили су, Кикинђанима већ добро познати Дејан Петровић и његов „Биг бенд“. Упркос киши која је померила концерт за пола сата, велики број суграђана на тргу уживао је у сјајном наступу маестралног оркестра под вођством вишеструко награђиваног, изузетно талентованог трубача. Петровић није крио задовољство због поновног сусрета са овдашњом публиком.

– Ово нам је трећи наступ у вашем граду. Публика је фантастична, добијамо повратну енергију и јако уживамо да свирамо овде. Свирамо све оно што људи и очекују од нас, тај спој неспојивог са трубама, у обрадама домаћих и страних хитова, као и нашу ауторску музику – рекао је Петровић.

За апсолутно уживање биле су, на звуку трубе и српског, балканског етноса засноване обраде домаћих и страних хитова. Чули су се многи хитови народне музике, али и традиционалне и песме група „АББА“ и „Еурyтхмицс“, „Идола“, „Рибље чорбе“, Здравка Чолића, тема из „Отписаних“, у аутентичним, изузетним, брзим и ритмичним изведбама.

Петровић, који је четврта генерација из породице трубача из околине Ужица, вишеструко је награђиван на Сабору трубача у Гучи. Пошто је, са својим оркестром освојио све награде, 2010. године одлучује да прекине са такмичењем на Сабору и уступи место новим, младим саставима.

Већ етаблиран на самом врху српске трубачке сцене, првобитној постави дувачких инструмената прикључио је гитару, клавијатуре, бубањ, перкусије, вокал. „Биг бенд“ је учествовао, са великим успехом, на свим већим фестивалима, спортским и културним догађајима широм света, представљајући српски мелос, и потпуно нови звук који осваја срца публике на свим меридијанима.

Кикинђанима је, поводом Славе Града, Петровић пожелео да имају најважније.

– Желим вам љубави, здравља, среће, благостања и да имамо више поштовања једни према другима, да гледамо једни друге у очи. Да се вратимо свом народу и нацији и да останемо људи – рекао је.

Киша је почињала и престајала, грмело је и, од половине концерта над градом се надвила олуја коју је зауставила сјајна енергија музичара и публике која је, са овог догађаја, сасвим сигурно, понела пуно срце музике.

С. В. О.

445423781-472353958652551-4739304611852640778-н

Женска певачка група КУД-а  „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села на Међународном вокалном етно фестивалу младих у Неготину освојила је треће место у категорији традиционалног певања. Успех резултат је њиховог напорног рада, посвећености и љубави према етно музици.  Извођење  су пратили и оцењивали  врсни етномузиколози који су чинили жири: професор  др Димитрије Големовић, професор др Сања Радиновић и професор др Јасмина Новокмет.

Такмичарској вечери претходиле су музичке радионице на којима су Великоселке имале прилику да обогате своје знање из области етно певања.

Вокални етно фестивал младих окупио је десет певачких и вокално инструменталних група из Србије, Републике Српске, Бугарске и Северне Македоније.