Култура Архиве | Паге 52 оф 99 | Кикиндски портал

Одржана прва „Психо арт лаб“ радионица: Уметност као пут до самоспознаје и радости

Igor Crnogorac Јуне 22, 2024

Први пут код нас, данас је, у Галерији „Тера“, одржана „Психо арт лаб“ радионица. Водила ју је Милена Ћук, психолошкиња и психотерапеуткиња интегративног арт-психотерапијског усмерења.

– Радионица је намењена људима који су отворени за тај вид истраживања, које интересује спој психологије и уметности. То није арт-терапија, већ искуствена радионица која има за циљ да учесници дођу у бољи контакт са собом, да истражују актуелне унутрашње садржаје, да експериментишу са начинима изражавања, и све то доводи до тога да се опустимо, да будемо спокојнији и разигранији – каже Милена Ћук.

Милена Ћук је „Психо арт лаб“ континуирано одржавала у Новом Саду. Каже да је то произвело и арт-терапијску групу за лични развој који доноси конкретне промене.

Иницијативу за радионицу у Кикинди дала је Маја Ердељанин, која је присуствовала њеним радионицама и предложила да једну такву одржи као пратећи програм њене изложбе „Драги дневниче: година свесности“ која је у току у Галерији „Тера“.

Радионице засноване на арт терапијским праксама Милена Ћук води од 2014. године. Упоредо развија своју психотерапијску праксу кроз индивидуални и групни рад са клијентима.

С. В. О.

(Фото: ЦЛПУ “Тера” и Кикиндски портал)

„Окрени се, моје коло мало“, први фестивал за најмлађе извођаче и чуваре фолклора свог народа

Igor Crnogorac Јуне 22, 2024

У Банатском Великом Селу данас се одржава Први дечији фолклорни фестивал „Окрени се, моје коло мало”. Око 250 малишана из осам културно-уметничких друштава, узраста од три године до осмог разреда, стигло је из Санада, Крајишника, Нових Козараца, Накова, Мокрина и Кикинде.

Председник КУД „Марија Бурсаћ, организатора Фестивала, Предраг Сантрач, каже да је идеја била да направе манифестацију на радост деци – члановима фолклорних ансамбала.

– Поред тога, потрудили смо се и да организујемо пратећи програм. Код Завичајне куће смо уредили простор за дечије игре, где се надметају на полигону, и у другим забавним игрицама – рекао је Сантрач.

Подршку фестивалу дечијег фолклора, из локалне самоуправе пружили су градоначелник Никола Лукач, председник Градске скупштине, Младен Богдан, и члан Градског већа, Драган Пецарски.

– Све честитке организаторима, КУД-у „Марија Бурсаћ“ који су у својим активностима у много чему пионири. Ова идеја да у току распуста организују дружење и игру, и чувају традицију, културу и обичаје је изузетна и сигуран сам да ће Фестивал у будућности да расте и да се подигне на још виши ниво – изјавио је градоначелник, који је и отворио Фестивал.

Културно-уметничко друштво из овог места увек има не нешто ново да понуде деци и захвални смо им на томе, рекла је председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

– Они су нам и највећи чувари традиције, игара и песама из краја из којег потичемо, из Босанске Крајине. Захвални смо им на томе и на труду који улажу у рад са децом, и у организацију Фестивала. Видимо да су деца задовољна и срећна што дан проводе у лепом дружењу – истакла је Мира Пећанац.

За 16 сати је заказан дефиле учесника, а од 17 сати, у Дому културе, и наступ свих гостију и домаћина.

С. В. О.

У понедељак у Мокрину: 39. Меморијал „Мирослав Антић“

Aleksandra Djuran Јуне 22, 2024

Варошки трг у Мокрину у понедељак ће бити у знаку Мирослава Мике Антића. Дан овог значајног Мокринчана обележава се сваке године 24. јуна на датум када је преминуо. Омаж великом песнику, новинару, сликару и филмском редитељу ове године биће обележен 39. пут под слоганом „Књига издајство лирике записи са путовања“.

Почетак манифестације заказан је за 21 сат на Варошком тргу. Учествују: Бранка Пујић, Драган Јовановић,Радомир Рале Дамјановић, Миодраг Петровић, Неђица Мијајловић, Аресен Чаркић, Боро Војиновић, тамбурашки оркестар „Мокас“. Стихове и сећање на Мику Антића који је оставио неизбрисв траг у српској и југословенској књижевности већ годинама говоре и причају како они који су познавали мокринског боема тако и они који су одрастали са његовим песмама.

О Радаку, Николићу, Лотићу и другим задужбинарима и српским добротворима из Баната

Igor Crnogorac Јуне 21, 2024

“Добротвори Матице српске са подручја Баната и њихове задужбине” назив је предавања које је данас, у пуном холу Историјског архива, одржала управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов.

Др Веселинов говорила је о њиховим циљевима и мотивима и шта се на крају догодило са њиховим задужбинама које су, како је рекла, без обзира на то што су имале различите циљеве и различиту имовину, увек све биле под управом Матице српске.

– Значи да су ти добротвори и задужбинари имали пуно поверења у Матицу српску и у то да ће њихове идеје и циљеви које су наменили задужбинама, бити испуњени. Матица српска се и дан данас бори за повраћај неких од њих у поступку реституције – рекла је др Веселинов. – Кикинђани имају неколико изузетних личности који су били велики задужбинари и мислим да је добро да их се подсетимо. То су, пре свих, Ђока Радак, Лаза Николић и Љубомир Лотић, који су били веома значајни и за Кикинду и за Матицу, и као задужбинари са својим идејама и племенитим побудама да оснаже српски народ кроз функционисање њихових задужбина.

Др Веселинов недавно је, на изложби посвећеној Ђорђу Ђоки Радаку у Народном музеју, такође говорила о овом значајном задужбинару, адвокату, који је, бавећи се правом и пољопривредом, стекао велико богатство.

Кикинђанин Љубомир Лотић, учитељ, писац и преводилац, издавао је „Великокикиндски календар“ и био је сарадник у више листова и часописа, између осталих и у Летопису Матице српске и у Годишњаку ове институције. Писао је песме и приповетке, а посебно му је било значајно просвећивање и васпитавање омладине и родитеља.

Лазар Николић, велепоседник и добротвор, рођен у Ади, завршио је трговачку школу и бавио се јавним пословима. Био је оснивач Привредне банке у Кикинди, члан одбора Српске православне црквене општине, и представник политичке општине.

С. В. О.

„Такмичарски дух трећег доба“ сутра у Иђошу

Igor Crnogorac Јуне 21, 2024

По програму Кикиндског лета у селима, сутра ће се у Иђошу одржати надметање под називом „Такмичарски дух трећег доба“. Организатори из Удружења пензионера, поред екипе домаћина, најављују и госте из Падеја, а на програму ће бити такмичења у пикаду, бацању плочица и висећој кугли.

Почетак је у 9.30 у дворишту Дома културе.

У суботу у Банатском Великом Селу: Први дечији фолклорни фестивал

Aleksandra Djuran Јуне 20, 2024

Први дечији фолклорни фестивал под називом „Окрени се коло моје мало“ биће организован у суботу у Банатском Великом Селу. Како за наш портал истиче Милан Врањеш, председник КУД-а „Марија Бурсаћ“, циљ је да деца кроз песму и игру покажу сво богатство наше традиције и културног наслеђа.

-На фестивалу учествује седам ансамбала културно уметничких друштава „Петар Кочић“ из Нових Козараца, „Извор“ из Накова, „Мокрин“ из Мокрина, „Вук Караџић“ из Санада, „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Како би се деца упознала и дружила од 12 до 15 часова учествоваће у играма без граница које организујемо у центру села. У 16 сати је дефиле учесника централним парком, а у 17 часова у сали Дома културе биће организован концерт. Позивам све да подрже фестивал и буду наши гости – додао је Врањеш.

Улазница за концерт продаваће се по цени од 200 динара, а сва прикупљена средства уплатиће се за лечење Кикинђанке Александре Дукатаров.

А.Ђ.

У Народном музеју од суботе: Изложба „Имре Сабо – живот кроз објектив”

Aleksandra Djuran Јуне 19, 2024

Народна библиотека „Јован Поповић” и Народни музеј у суботу 22. јуна у 19 часова позивају на отварање изложбе „Имре Сабо – живот кроз објектив” као и представљање истоименог каталога, који обухвата селекцију од 81 ауторске фотографије.

-Фотографије представљају његов уметнички рад, од почетка у Мокрину, па до најважнијих репортерских радова. Каталог почиње разговором, који је са Имреом водио Мића Вујичић. То је искрена исповест о почецима, првом фотоапарату, првом учитељу фотографије, о првим професионалним фотографијама и настајању најтежих и најдраматичнијих фотографија током ратова деведесетих у бившој Југославији. Од хобија и аматеризма, Имре је постао врхунски фотограф који је радио за највеће светске медије. Ово је значајно за Завичајно одељење јер је Имре хроничар историје наше земље. Последњи пут у Кикинди, у Галерији „Тери“, је имао изложбу 1989. године и сада ће први пут своја дела изложити у Народном музеју – истакла је Милана Бајкин из Народне библиотеке.

Издавач је Народна библиотека “Јован Поповић”, а средства за штампање обезбедили су Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе са верским заједницама.

Изложба ће у Народном музеју Кикинда бити отворена до 3. августа 2024. године.

Музеј „Тера“ постаје креативан Дистрикт Кикинде за све узрасте

Aleksandra Djuran Јуне 15, 2024

Целодневни програм у Музеју „Тера“, мултимедијални излет „Тера фантастик“, окупио је све генерације на једном простору. За родитеље и малу децу организована је радионица током које су могли да утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. У глини су стварала и деца међу којима је била Ивана Ђенић која је са другарицама у плочи од глине правила нацрт Музеја „Тера“.

-Није тешко радити са глином. Најважнија је воља и жеља да се нешто направи. Волим да правим фигуре од глине, а сада сам први пут дошла на „Теру“ где могу пуно да научим – рекла нам је Ивана.

Љубиша Николић, конзерватор рестауратор имао је најлепши задатак, да окупљеној деци, покаже на који начин могу да се играју и тако стварају уникатна дела од глине.

-Деца су имала задатак да ураде рељефе димензија 30 пута 30. Подстакли смо их да пусте машти на вољу и да израде оно што желе. Могли су да додају, одузимају материјал, утискују у глину. Плоче које су настале саставићемо у један заједнички рад који ћемо испећи и поставити на зиду будуће сувенирнице у оквиру Музеја „Тера“ као заједнички рад. Ово је први пут да радимо овакву радионицу и заинтересованих је било пуно, што нам је показатељ да и убудуће треба да организујемо сличан програм – додао је Николић.

У оквиру програма „Поново базар“ истакнуто је на који начин може да послужи рециклажа и реутилизација старе електронике. Вук Псодоров био је део екипе која је продавала електронику коју су поправили у „Пионир“ слободној школи.

-Електронику, коју су нам људи доносили заузврат за саднице које су посадили, ми смо делом поправили, а делом смо искористили оне елементе који су употребљиви. Тако смо јој дали нови живот уместо да заврши на отпаду. Електронику продајемо и на тај начин сакупљамо средства за рад школе – појаснио је Псодоров.

„Тера фантастик“ још један је догађај који је организован како би се привукло што више публике у Музеј „Тера“, казао је директор ЦЛПУ „Тера“ Александар Липован.

-У мултидисциплинарним и мултимедијалним радионицама могу да учествују сви грађани. Ту је је и интерсекторска повезаност са неформалном школом, стрит арт уметност коју су приказали уметници из Новог Сада, као и спој између различитих грана уметности. Заједнички градимо нове догађаје, који привлаче различиту публику и самим тим од Музеја „Тера“ градимо креативан Дистрикт у нашем граду који привлачи све узрасте – истакао је Липован.

Приређена је и изложба графита регионалних уличних уметника, који су заинтересоване учили о овој уличној уметности. У оквиру радионице „Терахерц“ са Константиносом Петровићем полазници су могли да употребе боје у музици и светлости тако да су настали интересантни музички инструменти.

А.Ђ.

Разговор са уметницом Тањом Остојић о методологији колективних уметничких пракси

Aleksandra Djuran Јуне 11, 2024

У Галерији „Тера“ организован је разговор са мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Тема о којој је говорила је „Методологије колективних феминистичких уметничких пракси“. Овакви догађаји су ту да прикажу тенденције у савременој уметности и да отворе простор за дискусију међу младим људима.

-Десио се прелаз у уметности, уз нови начин изражавања тако да уметник или уметница нису индивидуе које се баве својим креирањем, него уводе и друге и настају колективна уметничка дела. То говори да уметници данас нису егоцентрични, какви су били некада јер се кроз колективни начин рада бавимо подршком једни других и учимо једни од других – сматра Тања Остојић.

Представљена су два пројекта „Лексикон Тања Остојић“ и „Мис(с) плацед Wомен“ којима је заједничко да је сваки од њих трајао више година и укључивао је већи број девојака и жена различитих генерација. Пројекат „Лексикон Тања Остојић“ трајао је шест година. Учествовале су 33 жене имењакиње и презимењакиње Тање Остојић.

-Једна од њих Тања Остојић Гутеша је дошла у Кикинду и провела викенд у „Тери“ и бавила се вајарским радовима. Друге Тање Остојић прошле су различите фазе попут интервјуа и радионица које су организоване у нашој земљи, Босни и Херцеговини, Хрватској, Немачкој. Све заједно израдиле су уметнички рад, вез и скулптуре од глине – појаснила је наша саговорница.

Пројекат „Мис(с) плацед Wомен“ обухватио је 180 жена широм света. Оне су учествовале у великом броју перформанса у јавном простору који су се бавили, пре свега, миграцијом.

А.Ђ.

Играма из Баната „Гусле“ представиле наш крај на централној манифестацији Свесрпског сабора

Aleksandra Djuran Јуне 10, 2024

Фолклорни ансамбл АДЗНМ „Гусле“ учествовао је на Свесрпском сабору организованом у Београду. Кикинђани су били део централне манифестације на Тргу републике где су наступили фолклораши из 20 културно-уметничких друштава Републике Српске и 30 из Србије. Наступило је укупно око 2.500 играча.

-„Гусле“ су један од четири ансамбла из Војводине који су учествовали у централној манифестацији. Представили смо се играма из Баната. Ово је још једна прилика да дамо свој допринос у важним историјским моментима за нашу земљу, нарочито када је тешко. Значајно је и то што је кроз наступе приказан огроман труд и рад великог броја младих који се баве овом делатношћу и чувају корене и традицију – истакао је директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић.

Владе Србије и Републике Српске организовале су у Београду први свесрпски сабор под називом „Један народ, један сабор – Србија и Српска“. Циљ је био да се укаже да су мир и економски напредак кључни и витални интереси српског народа.

А.Ђ.