August 15, 2026

Култура

Radionica-Tera-(7)

Održana prva „Psiho art lab“ radionica: Umetnost kao put do samospoznaje i radosti

Igor Crnogorac June 22, 2024

Prvi put kod nas, danas je, u Galeriji „Tera“, održana „Psiho art lab“ radionica. Vodila ju je Milena Ćuk, psihološkinja i psihoterapeutkinja integrativnog art-psihoterapijskog usmerenja.

– Radionica je namenjena ljudima koji su otvoreni za taj vid istraživanja, koje interesuje spoj psihologije i umetnosti. To nije art-terapija, već iskustvena radionica koja ima za cilj da učesnici dođu u bolji kontakt sa sobom, da istražuju aktuelne unutrašnje sadržaje, da eksperimentišu sa načinima izražavanja, i sve to dovodi do toga da se opustimo, da budemo spokojniji i razigraniji – kaže Milena Ćuk.

Milena Ćuk je „Psiho art lab“ kontinuirano održavala u Novom Sadu. Kaže da je to proizvelo i art-terapijsku grupu za lični razvoj koji donosi konkretne promene.

Inicijativu za radionicu u Kikindi dala je Maja Erdeljanin, koja je prisustvovala njenim radionicama i predložila da jednu takvu održi kao prateći program njene izložbe „Dragi dnevniče: godina svesnosti“ koja je u toku u Galeriji „Tera“.

Radionice zasnovane na art terapijskim praksama Milena Ćuk vodi od 2014. godine. Uporedo razvija svoju psihoterapijsku praksu kroz individualni i grupni rad sa klijentima.

S. V. O.

(Foto: CLPU “Tera” i Kikindski portal)

Festival-BVS-(3)

„Okreni se, moje kolo malo“, prvi festival za najmlađe izvođače i čuvare folklora svog naroda

Igor Crnogorac June 22, 2024

U Banatskom Velikom Selu danas se održava Prvi dečiji folklorni festival „Okreni se, moje kolo malo”. Oko 250 mališana iz osam kulturno-umetničkih društava, uzrasta od tri godine do osmog razreda, stiglo je iz Sanada, Krajišnika, Novih Kozaraca, Nakova, Mokrina i Kikinde.

Predsednik KUD „Marija Bursać, organizatora Festivala, Predrag Santrač, kaže da je ideja bila da naprave manifestaciju na radost deci – članovima folklornih ansambala.

– Pored toga, potrudili smo se i da organizujemo prateći program. Kod Zavičajne kuće smo uredili prostor za dečije igre, gde se nadmetaju na poligonu, i u drugim zabavnim igricama – rekao je Santrač.

Podršku festivalu dečijeg folklora, iz lokalne samouprave pružili su gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan, i član Gradskog veća, Dragan Pecarski.

– Sve čestitke organizatorima, KUD-u „Marija Bursać“ koji su u svojim aktivnostima u mnogo čemu pioniri. Ova ideja da u toku raspusta organizuju druženje i igru, i čuvaju tradiciju, kulturu i običaje je izuzetna i siguran sam da će Festival u budućnosti da raste i da se podigne na još viši nivo – izjavio je gradonačelnik, koji je i otvorio Festival.

Kulturno-umetničko društvo iz ovog mesta uvek ima ne nešto novo da ponude deci i zahvalni smo im na tome, rekla je predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac.

– Oni su nam i najveći čuvari tradicije, igara i pesama iz kraja iz kojeg potičemo, iz Bosanske Krajine. Zahvalni smo im na tome i na trudu koji ulažu u rad sa decom, i u organizaciju Festivala. Vidimo da su deca zadovoljna i srećna što dan provode u lepom druženju – istakla je Mira Pećanac.

Za 16 sati je zakazan defile učesnika, a od 17 sati, u Domu kulture, i nastup svih gostiju i domaćina.

S. V. O.

 

PLAKAT_MemorijaMiroslavAntic_2023

U ponedeljak u Mokrinu: 39. Memorijal „Miroslav Antić“

Aleksandra Djuran June 22, 2024

Varoški trg u Mokrinu u ponedeljak će biti u znaku Miroslava Mike Antića. Dan ovog značajnog Mokrinčana obeležava se svake godine 24. juna na datum kada je preminuo. Omaž velikom pesniku, novinaru, slikaru i filmskom reditelju ove godine biće obeležen 39. put pod sloganom „Knjiga izdajstvo lirike zapisi sa putovanja“.

Početak manifestacije zakazan je za 21 sat na Varoškom trgu. Učestvuju: Branka Pujić, Dragan Jovanović,Radomir Rale Damjanović, Miodrag Petrović, Neđica Mijajlović, Aresen Čarkić, Boro Vojinović, tamburaški orkestar „Mokas“. Stihove i sećanje na Miku Antića koji je ostavio neizbrisv trag u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti već godinama govore i pričaju kako oni koji su poznavali mokrinskog boema tako i oni koji su odrastali sa njegovim pesmama.

 

 

Predavanje-arhiv-(1)

O Radaku, Nikoliću, Lotiću i drugim zadužbinarima i srpskim dobrotvorima iz Banata

Igor Crnogorac June 21, 2024

“Dobrotvori Matice srpske sa područja Banata i njihove zadužbine” naziv je predavanja koje je danas, u punom holu Istorijskog arhiva, održala upravnica poslova Matice srpske, dr Jelena Veselinov.

Dr Veselinov govorila je o njihovim ciljevima i motivima i šta se na kraju dogodilo sa njihovim zadužbinama koje su, kako je rekla, bez obzira na to što su imale različite ciljeve i različitu imovinu, uvek sve bile pod upravom Matice srpske.

– Znači da su ti dobrotvori i zadužbinari imali puno poverenja u Maticu srpsku i u to da će njihove ideje i ciljevi koje su namenili zadužbinama, biti ispunjeni. Matica srpska se i dan danas bori za povraćaj nekih od njih u postupku restitucije – rekla je dr Veselinov. – Kikinđani imaju nekoliko izuzetnih ličnosti koji su bili veliki zadužbinari i mislim da je dobro da ih se podsetimo. To su, pre svih, Đoka Radak, Laza Nikolić i Ljubomir Lotić, koji su bili veoma značajni i za Kikindu i za Maticu, i kao zadužbinari sa svojim idejama i plemenitim pobudama da osnaže srpski narod kroz funkcionisanje njihovih zadužbina.

Ljubomir Lotić

Dr Veselinov nedavno je, na izložbi posvećenoj Đorđu Đoki Radaku u Narodnom muzeju, takođe govorila o ovom značajnom zadužbinaru, advokatu, koji je, baveći se pravom i poljoprivredom, stekao veliko bogatstvo.

Kikinđanin Ljubomir Lotić, učitelj, pisac i prevodilac, izdavao je „Velikokikindski kalendar“ i bio je saradnik u više listova i časopisa, između ostalih i u Letopisu Matice srpske i u Godišnjaku ove institucije. Pisao je pesme i pripovetke, a posebno mu je bilo značajno prosvećivanje i vaspitavanje omladine i roditelja.

Lazar Nikolić

Lazar Nikolić, veleposednik i dobrotvor, rođen u Adi, završio je trgovačku školu i bavio se javnim poslovima. Bio je osnivač Privredne banke u Kikindi, član odbora Srpske pravoslavne crkvene opštine, i predstavnik političke opštine.

S. V. O.

Udruzenje-penzionera-Idjos

„Takmičarski duh trećeg doba“ sutra u Iđošu

Igor Crnogorac June 21, 2024

Po programu Kikindskog leta u selima, sutra će se u Iđošu održati nadmetanje pod nazivom „Takmičarski duh trećeg doba“. Organizatori iz Udruženja penzionera, pored ekipe domaćina, najavljuju i goste iz Padeja, a na programu će biti takmičenja u pikadu, bacanju pločica i visećoj kugli.

Početak je u 9.30 u dvorištu Doma kulture.

marija-bursac-(3)

U subotu u Banatskom Velikom Selu: Prvi dečiji folklorni festival

Aleksandra Djuran June 20, 2024

Prvi dečiji folklorni festival pod nazivom „Okreni se kolo moje malo“ biće organizovan u subotu u Banatskom Velikom Selu. Kako za naš portal ističe Milan Vranješ, predsednik KUD-a „Marija Bursać“,  cilj je da deca kroz pesmu i igru pokažu svo bogatstvo naše tradicije i kulturnog nasleđa.

-Na festivalu učestvuje sedam ansambala kulturno umetničkih društava „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, „Izvor“ iz Nakova, „Mokrin“ iz Mokrina, „Vuk Karadžić“ iz Sanada, „Jandrija Tomić Ćić“ iz Krajišnika i Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“. Kako bi se deca upoznala i družila od 12 do 15 časova učestvovaće u igrama bez granica koje organizujemo u centru sela. U 16 sati je defile učesnika centralnim parkom, a u 17 časova u sali Doma kulture biće organizovan koncert. Pozivam sve da podrže festival i budu naši gosti – dodao je Vranješ.

Ulaznica za koncert prodavaće  se po ceni od 200 dinara, a sva prikupljena sredstva uplatiće se za lečenje Kikinđanke Aleksandre Dukatarov.

A.Đ.

imre-sabo-najava-(2)

U Narodnom muzeju od subote: Izložba „Imre Sabo – život kroz objektiv”

Aleksandra Djuran June 19, 2024

Narodna biblioteka „Jovan Popović” i Narodni muzej u subotu 22. juna u 19 časova pozivaju na otvaranje izložbe „Imre Sabo – život kroz objektiv” kao i predstavljanje istoimenog kataloga, koji obuhvata selekciju od 81 autorske fotografije.

-Fotografije predstavljaju njegov umetnički rad, od početka u Mokrinu, pa do najvažnijih reporterskih radova. Katalog počinje razgovorom, koji je sa Imreom vodio Mića Vujičić. To je iskrena ispovest o počecima, prvom fotoaparatu, prvom učitelju fotografije, o prvim profesionalnim fotografijama i nastajanju najtežih i najdramatičnijih fotografija tokom ratova devedesetih u bivšoj Jugoslaviji. Od hobija i amaterizma, Imre je postao vrhunski fotograf koji je radio za najveće svetske medije. Ovo je značajno za Zavičajno odeljenje jer je Imre hroničar istorije naše zemlje. Poslednji put u Kikindi, u Galeriji „Teri“, je imao izložbu 1989. godine i sada će prvi put svoja dela izložiti  u Narodnom muzeju – istakla je Milana Bajkin iz Narodne biblioteke.

Izdavač je Narodna biblioteka “Jovan Popović”, a sredstva za štampanje obezbedili su Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Izložba će u Narodnom muzeju Kikinda biti otvorena do 3. avgusta 2024. godine.

tera-fantastik-(5)

Muzej „Tera“ postaje kreativan Distrikt Kikinde za sve uzraste

Aleksandra Djuran June 15, 2024

Celodnevni program u Muzeju „Tera“, multimedijalni izlet „Tera fantastik“, okupio je sve generacije na jednom prostoru. Za roditelje i malu decu organizovana je radionica tokom koje su mogli da utiskuju stopala ili šake mališana u ploče od gline. U glini su stvarala i deca među kojima je bila Ivana Đenić koja je sa drugaricama u ploči od gline pravila nacrt Muzeja „Tera“.

-Nije teško raditi sa glinom. Najvažnija je volja i želja da se nešto napravi. Volim da pravim figure od gline, a sada sam prvi put došla na „Teru“ gde mogu puno da naučim – rekla nam je Ivana.

Ljubiša Nikolić, konzervator restaurator imao je najlepši zadatak, da okupljenoj deci, pokaže na koji način mogu da se igraju i tako stvaraju unikatna dela od gline.

-Deca su imala zadatak da urade reljefe dimenzija 30 puta 30. Podstakli smo ih da puste mašti na volju i da izrade ono što žele. Mogli su da dodaju, oduzimaju materijal, utiskuju u glinu. Ploče koje su nastale sastavićemo u jedan zajednički rad koji ćemo ispeći i postaviti na zidu buduće suvenirnice u okviru Muzeja „Tera“ kao zajednički rad. Ovo je prvi put da radimo ovakvu radionicu i zainteresovanih je bilo puno, što nam je pokazatelj da i ubuduće treba da organizujemo sličan program – dodao je Nikolić.

U okviru programa „Ponovo bazar“  istaknuto je na koji način može da posluži reciklaža i reutilizacija stare elektronike. Vuk Psodorov bio je deo ekipe koja je prodavala elektroniku koju su popravili u „Pionir“ slobodnoj školi.

-Elektroniku, koju su nam ljudi donosili zauzvrat za sadnice koje su posadili, mi smo delom popravili, a delom smo iskoristili one elemente koji su upotrebljivi. Tako smo joj dali novi život umesto da završi na otpadu. Elektroniku prodajemo i na taj način sakupljamo sredstva za rad škole – pojasnio je Psodorov.

„Tera fantastik“ još jedan je događaj koji je organizovan kako bi se privuklo što više publike u Muzej „Tera“, kazao je direktor CLPU „Tera“ Aleksandar Lipovan.

-U multidisciplinarnim i multimedijalnim radionicama mogu da učestvuju svi građani. Tu je je i intersektorska povezanost sa neformalnom školom, strit art umetnost koju su prikazali umetnici iz Novog Sada, kao i spoj između različitih grana umetnosti. Zajednički gradimo nove događaje, koji privlače različitu publiku i samim tim od Muzeja „Tera“ gradimo kreativan Distrikt u našem gradu koji privlači sve uzraste – istakao je Lipovan.

Priređena je i izložba grafita regionalnih uličnih umetnika, koji su zainteresovane učili o ovoj uličnoj umetnosti. U okviru radionice „Teraherc“ sa Konstantinosom Petrovićem polaznici su mogli da upotrebe boje u muzici i svetlosti tako da su nastali interesantni muzički instrumenti.

A.Đ.

tanja-ostojic-tera-(4)

Razgovor sa umetnicom Tanjom Ostojić o metodologiji kolektivnih umetničkih praksi

Aleksandra Djuran June 11, 2024

U Galeriji „Tera“ organizovan je razgovor sa  multimedijalnom umetnicom Tanjom Ostojić iz Berlina koja je bila učesnica simpozijuma 2013. godine. Tema o kojoj je govorila je „Metodologije kolektivnih feminističkih umetničkih praksi“. Ovakvi događaji su tu da prikažu tendencije u savremenoj umetnosti i da otvore prostor za diskusiju među mladim ljudima.

-Desio se prelaz u umetnosti, uz novi način izražavanja tako da umetnik ili umetnica nisu individue koje se bave svojim kreiranjem, nego uvode i druge i nastaju kolektivna umetnička dela. To govori da umetnici danas nisu egocentrični, kakvi su bili nekada jer se kroz kolektivni način rada bavimo podrškom jedni drugih i učimo jedni od drugih – smatra Tanja Ostojić.

Predstavljena su dva projekta „Leksikon Tanja Ostojić“ i „Mis(s) placed Women“ kojima je zajedničko da je svaki od njih trajao više godina i uključivao je veći broj devojaka i žena različitih generacija. Projekat „Leksikon Tanja Ostojić“ trajao je šest godina. Učestvovale su 33 žene imenjakinje i prezimenjakinje Tanje Ostojić.

-Jedna od njih Tanja Ostojić Guteša je došla u Kikindu i provela vikend u „Teri“ i bavila se vajarskim radovima. Druge Tanje Ostojić prošle su različite faze poput intervjua i radionica koje su organizovane u našoj zemlji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj. Sve zajedno izradile su umetnički rad, vez i skulpture od gline – pojasnila je naša sagovornica.

Projekat „Mis(s) placed Women“ obuhvatio je 180 žena širom sveta. One su učestvovale u velikom broju performansa u javnom prostoru koji su se bavili, pre svega, migracijom.

A.Đ.

 

 

 

 

 

gusle-sabor-(2)

Igrama iz Banata „Gusle“ predstavile naš kraj na centralnoj manifestaciji Svesrpskog sabora

Aleksandra Djuran June 10, 2024

Folklorni ansambl ADZNM „Gusle“ učestvovao je na Svesrpskom saboru organizovanom u Beogradu. Kikinđani su bili deo centralne manifestacije na Trgu republike gde su nastupili folkloraši iz 20 kulturno-umetničkih društava Republike Srpske i 30 iz Srbije. Nastupilo je ukupno oko 2.500 igrača.

-„Gusle“ su jedan od četiri ansambla iz Vojvodine koji su učestvovali u centralnoj manifestaciji. Predstavili smo se igrama iz Banata. Ovo je još jedna prilika da damo svoj doprinos u važnim istorijskim momentima za našu zemlju, naročito kada je teško. Značajno je i to što je kroz nastupe prikazan ogroman trud i rad velikog broja mladih koji se bave ovom delatnošću i čuvaju korene i tradiciju – istakao je direktor ADZNM „Gusle“ Zoran Petrović.

Vlade Srbije i Republike Srpske organizovale su u Beogradu prvi svesrpski sabor pod nazivom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“. Cilj je bio da se ukaže da su mir i ekonomski napredak ključni i vitalni interesi srpskog naroda.

A.Đ.