Култура Архиве | Паге 54 оф 99 | Кикиндски портал

Уметничка свесност Маје Ердељанин у Галерији „Тера“

Igor Crnogorac Маy 27, 2024

У Галерији „Тера“ отворена је изложба „Драги дневниче – година свесности“, Маје Ердељанин. Стварање ове занимљиве поставке започето је 2006. године и до данас броји преко 480 радова. Првих 14 година сваки календарски датум у години добијао је по један рад димензија 24 x 30 цм (симболично 24 сата пута 30 дана у месецу), а остали радови су већих димензија. Сваки месец има и одговарајућу легенду са подацима о ауторкиним и светским Данима свесности, који су послужили као полазиште циклусу „Драги дневниче“.

Ова ликовна уметница, писац и кустос дипломирала је сликарство на Академији уметности у Новом Саду. Учествовала је на више од 250 колективних и приредила је 50 самосталних изложби широм Србије и Европе. Добитница је више награда из области сликарства и галеријског рада и објавила је три прозне књиге и уметничку монографију Новог Сада. Тежња за хармонијом и уметничко интересовање за лепоту, са бојом у фокусу, суштина су њеног ликовног наратива.

Слике Маје Ердељанин биће доступне посетиоцима до 28. јуна.

Ратка и Радишу Теофиловића музика је пронашла, а песмом оживљавају прошла времена

Aleksandra Djuran Маy 23, 2024

Последње вечери прославе славе града летњег Светог Николе у Народном позоришту наступили су браћа Теофиловић. Ратко и Радиша певају у дуету, двогласу, који је специфичан јер је оријентисан на трагање ка звуку.

-Ове године обележавамо 30 година рада и пред кикиндском публиком извели смо пресек онога што смо радили током три деценије. Када неко уклеше дубоке емоције, љубав, патњу, живот у песму и обједини кроз мелодију, стихове и ритам, тада она добија квалитет који траје. Трагамо за архаичним звуковима који пробуде све слојеве које сваки човек носи у себи – истакао је Ратко Теофиловић.

Дуго година Теофиловићи су певали у хору и како кажу музика је пронашла њих.

-Пре дванаест година били смо у вашем граду и вежу нас лепе успомене. Музику која већ постоји обједињујемо и стварамо на свој начин. Оживљавамо прошло време у садашњем тренутку. Највише песама је са југа, западне и источне Србије, са Косова и Метохије, чиме се увек представљамо публици – казао је Радиша Теофиловић.

Браћа близанци истичу да увек стварају и да се радо друже са публиком. Од момента када су почели да наступају нису мењали музички правац који се односи на традицију и а капела певање. За себе тврде да су позитивни ентузијасти који су заљубљени у оно што раде.

А.Ђ.

Књига поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас представљена суграђанима

Aleksandra Djuran Маy 23, 2024

У организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“ уприличено је представљање књиге поезије „Хватање месечине“ Гордане Ђилас. За ово дело песникиња, рођена у Накову, ове године добила је награду из Фонда „Задужбине Бранка Ћопића“ за дела високе уметничке вредности. Гордана Ђилас је, како каже, била гост и домаћин на књижевној вечери.

-Збирка је посвећена мојим прецима и мом родном крају Накову и Кикинди у којој сам похађала Гимназију „Душан Васиљев“. Најлепша сећања су она која се односе на детињство што је и лајт мотив моје књиге. Сећање на некадашње снегове који су остајали читаве зиме, сећање на дуге летње жеге, на банатски ветар, на баке и деке које сам покушала, на неки начин, да окупим у звезданој биографији. То је и потврда нашег идентитета које нас чува од свих зала и невоља које свет доноси – истакла је песникиња која је и завичајни аутор библиотеке.

Прву збирку поезије „Пред огледалом“ објавила је 1985. године у издању Матице српске. То је почетак њене дуге и запажене књижевне каријере.

-Желела сам да поручим колико је важна породица и традиција. Кад знамо ко смо, шта смо и одакле долазимо, много је лакше да се сналазимо у савременом свету. Већ дуже време припремам баладу о столу из мог детињства који се налази код мене. Он је сведок свега што смо у животу прошли и доброг и лошег те желим да то и запишем – закључила је Гордана Ђилас.

Ђиласова је објавила десетине селективних библиографија савремених и других књижевних стваралаца. Учествовала је на бројним библиотечким и књижевним скуповима. Рецензент је бројних публикација из библиотекарства и библиографије. Сарадник је у Српском биографском речнику, Лексикону српске књижевности.

Поред ауторке о песмама је говорио и Никола Маринковић, књижевни критичар и рецензент збирке „Хватање месечине“.

А.Ђ.

Наступ Дејана Петровића и „Биг бенда“ – срце пуно музике

Igor Crnogorac Маy 22, 2024

Друге вечери и централног дана прославе Славе Града на бини испред Градске куће наступили су, Кикинђанима већ добро познати Дејан Петровић и његов „Биг бенд“. Упркос киши која је померила концерт за пола сата, велики број суграђана на тргу уживао је у сјајном наступу маестралног оркестра под вођством вишеструко награђиваног, изузетно талентованог трубача. Петровић није крио задовољство због поновног сусрета са овдашњом публиком.

– Ово нам је трећи наступ у вашем граду. Публика је фантастична, добијамо повратну енергију и јако уживамо да свирамо овде. Свирамо све оно што људи и очекују од нас, тај спој неспојивог са трубама, у обрадама домаћих и страних хитова, као и нашу ауторску музику – рекао је Петровић.

За апсолутно уживање биле су, на звуку трубе и српског, балканског етноса засноване обраде домаћих и страних хитова. Чули су се многи хитови народне музике, али и традиционалне и песме група „АББА“ и „Еурyтхмицс“, „Идола“, „Рибље чорбе“, Здравка Чолића, тема из „Отписаних“, у аутентичним, изузетним, брзим и ритмичним изведбама.

Петровић, који је четврта генерација из породице трубача из околине Ужица, вишеструко је награђиван на Сабору трубача у Гучи. Пошто је, са својим оркестром освојио све награде, 2010. године одлучује да прекине са такмичењем на Сабору и уступи место новим, младим саставима.

Већ етаблиран на самом врху српске трубачке сцене, првобитној постави дувачких инструмената прикључио је гитару, клавијатуре, бубањ, перкусије, вокал. „Биг бенд“ је учествовао, са великим успехом, на свим већим фестивалима, спортским и културним догађајима широм света, представљајући српски мелос, и потпуно нови звук који осваја срца публике на свим меридијанима.

Кикинђанима је, поводом Славе Града, Петровић пожелео да имају најважније.

– Желим вам љубави, здравља, среће, благостања и да имамо више поштовања једни према другима, да гледамо једни друге у очи. Да се вратимо свом народу и нацији и да останемо људи – рекао је.

Киша је почињала и престајала, грмело је и, од половине концерта над градом се надвила олуја коју је зауставила сјајна енергија музичара и публике која је, са овог догађаја, сасвим сигурно, понела пуно срце музике.

С. В. О.

445423781-472353958652551-4739304611852640778-н

Женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“ бронзана на Међународном вокалном етно фестивалу младих

Aleksandra Djuran Маy 22, 2024

Женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села на Међународном вокалном етно фестивалу младих у Неготину освојила је треће место у категорији традиционалног певања. Успех резултат је њиховог напорног рада, посвећености и љубави према етно музици. Извођење су пратили и оцењивали врсни етномузиколози који су чинили жири: професор др Димитрије Големовић, професор др Сања Радиновић и професор др Јасмина Новокмет.

Такмичарској вечери претходиле су музичке радионице на којима су Великоселке имале прилику да обогате своје знање из области етно певања.

Вокални етно фестивал младих окупио је десет певачких и вокално инструменталних група из Србије, Републике Српске, Бугарске и Северне Македоније.

„Књигу о Милутину“, антиратну монодраму у извођењу Ненада Јездића, кикиндска публика поздравила овацијама

Igor Crnogorac Маy 21, 2024

Поводом Славе града, Летњег Светог Николе, локална самоуправа поклонила је суграђанима антиратну драму „Књига о Милутину“ у извођењу Ненада Јездића која је одиграна вечерас, у Народном позоришту. Бесплатне карте преузимале су се у Позоришту и, како сазнајемо, подељене су за мање од пола сата.

У питању је монодрама по тексту Данка Поповића, књижевника из Аранђеловца, иначе запосленика Војног архива у Министарству одбране. Ово је његово најпознатије дело које је доживело националну славу. У њему, из првог лица, Милутин Остојић, необразован али мудар сељак из Коштунића и бивши војник у Првом рату, као затвореник после Другог светског рата, оптужен да је кулак, говори о трагичној судбини своје породице.

Ненад Јездић је монодраму дугу готово два сата одиграо пред препуном салом Народног позоришта.

– Узбудљиво ми је да је играм. Милутин је племенит јунак, он је из оне гарнитуре људи који носе давно заборављене врлине. Мени је то драгоцено и имам осећање и неког призива и послушања да, без обзира на динамику и на терет играња монодраме, сваки пут издржим и да, упркос овој загушљивости, пљуску напољу и врелини у сали, одиграм да људи то осете и верујем и надам се да јесу – рекао је Јездић. – И мене мења на неки начин и чини ме бољим, растерећује ме и ослобађа и мојих предрасуда и кривог учења и колективне лажне историје којој смо били изложени и коју су писали или губитници или победници. Ово је стварна историја и судбина човека у вихору сукоба и ратова на овим просторима и то је суштина сваког сукобљавања и ратног страдања – оно што појединац искуси. Зато је ова представа толико узбудљива, јер уклања са очију неку маглу и неко погрешно светло и ствара један добар, племенит, прави људски хумани ракурс и поглед на свет и на та страдања којима смо ми овде, на овом простору, нажалост, склони.

Занимљиво је да је писац, после првог издања књиге која их је, иначе, имала 40, изразио жељу да се роман прилагоди за позориште. Звездара театру експлицитно је предложио да Милутина игра Данило Бата Стојковић. Тада се представа није радила, да би, више од три деценије касније, 2021. године, изашла премијера у адаптацији Егона Савина, са Јездићем као Милутином који је увек игра на карту више и до сада је доживела више од 200 извођења. У жижу интересовања доспела је ових дана јер екипи представе није дозвољен улазак на Косово, на заказано гостовање у Северној Митровици.

Извођењу у Кикинди присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Публика је наградила Јездића овацијама, а од гледалаца су се чуле само речи хвале за труд који је глумац уложио у извођење ове монодраме.

С. В. О.

Народни музеј Кикинда је Музеј године

Igor Crnogorac Маy 21, 2024

Кикиндски музеј добитник је престижне награде Музеј године који додељује Национални комитет ИЦОМ Србије. У конкуренцији осам музеја из Новог Сада, Београда, Крушевца и Чачка, музеј из нашег града Комисија за доделу награде Националног комитета прогласила је за најбољи.

„Разноврсна, али и савремено конципирана делатност Народног музеја Кикинда огледа се у мноштву остварених сарадњи на локалном, регионалном и међународном плану, које су успеле да веома еманциповано третирају чак и изразито локалне теме. Путем ових сарадњи, музеј је иновирао и додатно професионализовао своје праксе, а посебно се издвајају остварене сарадње са Универзитетима у Висконсину и Мичигену, у оквиру међународног пројекта археолошког истраживања. Музеј је у 2023 години ојачао излагачку делатност, отварањем новог изложбеног простора – Галерија Нова, остваривши драгоцене сарадње са САНУ и Музејом науке и технике из Београда, те Музејом Републике Српске. Од посебног значаја су реализовани едукативни и радионичарски програми за различите циљне групе, као и заједнички пројекти са локалним заједницама: Геронтолошки центар, Центар за стручно усавршавање, Музичка школа и многобројне установе и организације цивилног друштва“, наводи се у образложењу комисије за доделу награда.

Свечаност доделе награда уприличена је данас у седишту НК ИЦОМ Србије у Београду.

Кикинда кандидат за Националну престоницу културе 2027. године

Aleksandra Djuran Маy 20, 2024

Захваљујући богатом културном наслеђу, од праисторије до савременог уметничког израза, севернобанатски бисер Кикинда, кандидатуром за Националну престоницу културе за 2027. годину, претендује не само да покрене дугорочни и свеобухватан развој града, већ и да допринесе укупном развоју имиџа Србије.

Титула би тако била јединствена прилика да се представе уметници који су у Кикинди одрастали, живели или боравили попут Ђуре Јакшића, Душана Васиљева, Васе Стајића, Мирослав Мике Антића, Јована Ћирилова, Јована Поповића и многих других који су оставили неизбрисив траг у српској култури. С друге стране, 12 непокретних културних добара на територији Кикинде, многобројни представници ванинституционалне сцене, као и шест установа културе, од којих је Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти, „Тера“ познат у светским оквирима, потврђују потенцијал кандидатуре.

Титула Националне престонице културе за Кикинду није само прилика да се истакне културно благо овог града, већ и да се подстакне даљи развој и унапређење културних потенцијала, што ће утицати и на његову атрактивност за живот, посете и инвестиције и то у важној години за целу земљу, због чега нам је утолико важније да се ускладимо и са самим ЕXПО-м , наводи градоначелник града Кикинде, Никола Лукач.

-У питању је средњерочни план јер нам је циљ да кроз ову кандидатуру, чак и конкурисање за титулу Унеско – креативни град у будућности, дугорочно учинимо наш град видљивијим и атрактивнијим онима који тек треба да улажу и посете Кикинду. Штавише, неговањем и развојем наше богате културне баштине и постојеће сцене отварамо врата младим талентима да стварају будућност због које ће остајати или враћати се да живе на север Баната – изјавио је Лукач.

Стратешки приступ и укључивање грађана и сцене, јавног и невладиног сектора, биће основа начела кандидатуре, па ће десетогодишња стратегија развоја културе бити први задатак будућег независног стручног тима који ће радити на његовој изради. Даљим акционим двогодишњим плановима предвиђа се обликовање и документа за кандидатуру за Националну престоницу културе.

-Иако се можемо кандидовати и годину дана раније, Кикинда оваквим приступом указује на озбиљност и посвећеност овом пројекту, јер жели системски да ради на развоју културе, а захваљујући томе, легатски и на укупном развоју имиџа града као града културе – напоменула је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Већ од данас сви грађани Кикинде и њени посетиоци моћи ће да прате развој пројекта на
друштвеним мрежама: https://www.instagram.com/kikinda2027 и https://www.facebook.com/kikinda2027. Национална престоница културе је пројекат који је покренуло Министарство културе, захваљујући Новом Саду који је носио титулу Европске престонице културе 2022. године и дао пример за развој културних и уметничких капацитета у другим градовима Србије.

Викенд награда за чланове „Гусала“: Победнички концерт у Неготину и успех на „Бећаријади“

Aleksandra Djuran Маy 20, 2024

Чланице певачке групе Академског друштва за неговање музике „Гусала“ трећи пут у својству победника одржале су концерт у неготинском Дому културе. Прошле године, оне су освојиле 1. место и лауреат у категорији традиционалних песама на Вокални етно фестивалу за младе, те им је ове године припала част да се представе концертом, у оквиру „Вечери победника“.

-Још једном, публици, стручном жирију и такмичарским групама наше девојке представиле су свој склад, музикалност, разноврстан репертоар, умеће владања различитим стиловима певања, али показале и колико значи континуитет у раду. И овог пута, оставиле су сјајан утисак, па су договори за будуће сарадње већ постигнути. Младост и традиционално певање још једном су били у фокусу, што је од изузетног значаја за нематеријално културно наслеђе и његово константно неговање – истакла је уметнички руководилац друштва Магдалена Попов.

И тамбурашки оркестар „Гусала“, под вођством Милоша Рељина, био је успешан на фестивалу „Бећаријада” у Турији који је организован 30. пут. На манифестацији, посвећеној извођењу бећараца, јединствене и популарне врсте народних песама карактеристичне за Војводину, Драгослав Мишков, добио је награду за најбољег солисту.

Плодносном викенду за ову друштво треба додати и да је Хор „Корнелије Станковић“ гостовао у Жомбољу, чиме је настављена одлична сарадња са комшијама из Румуније. Већ наредног викенда дечији фолклорни ансамбл учствује на Међунорадном фестивалу дечијег фолклора у Бугарској у братском град Силистра где су прошле године оставили одличан утисак.

А.Ђ.

Ноћ музеја у Народном музеју у знаку слика и сликара

Aleksandra Djuran Маy 18, 2024

Народни музеј ове године у оквиру Ноћи музеја имао је за тему „Више од слике“. Бројни садржаји привукли су посетиоце који су уживали у изложби „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023“ у Галерији „Нова“ где се до 6. јула могу свидети најрепрезентативнија уметничка дела стваралаца који су обележили 20. век у нашој земљи. Управо ова изложба била је и најупечатљивији део манифестације средњошколки Милици Томић.

-Редовно посећујем Ноћ музеја и свакако је најупечатљивија поставка у оквиру које су изложена капитална дела ликовне и примењене уметности наше земље у Галерији „Нова“. Дело Петра Лубарде оставио је највећи утисак на мене – навела је Милица.

Програм за децу која су могла да се друже са сликарима, али да се сами опробају у овој уметности био је најинтересантни Јакову, Вељку и њиховој мами Љиљани Кнежевић Бјелић.

-Деца су одушевљена јер могу да се играју бојама, али и да експериментишу. Њихова прабака и бака, као и тата имају смисла за сликарство, тако да не чуди што смо највише времена провели са бојама – додала је Љиљана Кнежевић Бјелић.

Двориште музеја претворено је у кафе „Галерију“ где је пет сарадника Музеја и ликовњака сликало, међу којима је била и Ирена Ковач.

-Радо сам прихватила да будем део Ноћи музеја. Посетила сам све садржаје и сви су ме инспирисали на свој начин. Као успомену на ову ноћ остаће ми слика у акрилу и пастелу мртве природе коју сам компоновала – сазнали смо од Ирене Ковач.

Изложба „Више од слике – избор дела ликовне збирке музеја“ у Галерији Народног музеја посебно је припремљена за ову прилику.

-Циљ нам је да манифестација буде интересантна свим узрастима. Кроз слике из збирке музеја успели смо да усмеримо публику да користе своја чула и различиту имагинацију. И забавни водич „Потрага за сликама“ подједнако је интересантан и најмлађима и најстаријима – казала је Лидија Милашиновић.

Манифестацију су посетили градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Кикинда је град са богатом културном традицијом, а Ноћ музеја, која се организује 16. пут један је од садржаја које суграђани не пропуштају. Уз добар садржај и радионице музеј богатство које поседује представља свим посетиоцима који су били у прилици да сазнају пуно тога – навео је Лукач.

Променадни концерт Владимира Ковачевића и Љиљане Сивчев, али и ђака Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ имао је своју публику која је уживала. У исто време у ликовној радионици Смиљане Шалго суграђани су учили различите техникама сликања.

А.Ђ.