August 15, 2026

Култура

tera-izlozba

Umetnička svesnost Maje Erdeljanin u Galeriji „Tera“

Igor Crnogorac May 27, 2024

U Galeriji „Tera“ otvorena je izložba „Dragi dnevniče – godina svesnosti“, Maje Erdeljanin. Stvaranje ove zanimljive postavke započeto je 2006. godine i do danas broji preko 480 radova. Prvih 14 godina svaki kalendarski datum u godini dobijao je po jedan rad dimenzija 24 x 30 cm (simbolično 24 sata puta 30 dana u mesecu), a ostali radovi su većih dimenzija. Svaki mesec ima i odgovarajuću legendu sa podacima o autorkinim i svetskim Danima svesnosti, koji su poslužili kao polazište ciklusu „Dragi dnevniče“.

Ova likovna umetnica, pisac i kustos diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Učestvovala je na više od 250 kolektivnih i priredila je 50 samostalnih izložbi širom Srbije i Evrope. Dobitnica je više nagrada iz oblasti slikarstva i galerijskog rada i objavila je tri prozne knjige i umetničku monografiju Novog Sada. Težnja za harmonijom i umetničko interesovanje za lepotu, sa bojom u fokusu, suština su njenog likovnog narativa.

Slike Maje Erdeljanin biće dostupne posetiocima do 28. juna.

teofilovici-(6)

Ratka i Radišu Teofilovića muzika je pronašla, a pesmom oživljavaju prošla vremena

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Poslednje večeri proslave slave grada letnjeg Svetog Nikole u Narodnom pozorištu nastupili su braća Teofilović. Ratko i Radiša pevaju u duetu, dvoglasu, koji  je specifičan jer je orijentisan na traganje ka zvuku.

-Ove godine obeležavamo 30 godina rada i pred kikindskom publikom izveli smo presek onoga što smo radili tokom tri decenije. Kada neko ukleše duboke emocije, ljubav, patnju, život u pesmu i objedini kroz melodiju, stihove i ritam, tada ona dobija kvalitet koji traje. Tragamo za arhaičnim zvukovima koji probude sve slojeve koje svaki čovek nosi u sebi – istakao je Ratko Teofilović.

Dugo godina Teofilovići su pevali u horu  i kako kažu muzika je pronašla njih.

-Pre dvanaest godina bili smo u vašem gradu i vežu nas lepe uspomene. Muziku koja već postoji objedinjujemo i stvaramo na svoj način. Oživljavamo prošlo vreme u sadašnjem trenutku. Najviše pesama je sa juga, zapadne i istočne Srbije, sa Kosova i Metohije, čime se uvek predstavljamo publici  – kazao je Radiša Teofilović.

Braća blizanci ističu da uvek stvaraju i da se rado druže sa publikom. Od momenta kada su počeli da nastupaju nisu menjali muzički pravac koji se odnosi na tradiciju i a kapela pevanje. Za sebe tvrde da su pozitivni entuzijasti koji su zaljubljeni u ono što rade.

A.Đ.

 

gordana-djilas-knjiga-(2)

Knjiga poezije „Hvatanje mesečine“ Gordane Đilas predstavljena sugrađanima

Aleksandra Djuran May 23, 2024

U organizaciji Narodne biblioteke „Jovan Popović“ upriličeno je predstavljanje knjige poezije „Hvatanje mesečine“ Gordane Đilas. Za ovo delo pesnikinja, rođena u Nakovu, ove godine dobila je nagradu iz Fonda „Zadužbine Branka Ćopića“ za dela visoke umetničke vrednosti. Gordana Đilas je, kako kaže, bila gost i domaćin na književnoj večeri.

-Zbirka je posvećena mojim precima i mom rodnom kraju Nakovu i Kikindi u kojoj sam pohađala Gimnaziju „Dušan Vasiljev“. Najlepša sećanja su ona koja se odnose na detinjstvo što je i lajt motiv moje knjige. Sećanje na nekadašnje snegove koji su ostajali čitave zime, sećanje na duge letnje žege, na banatski vetar, na bake i deke koje sam pokušala, na neki način, da okupim u zvezdanoj biografiji. To je i potvrda našeg identiteta koje nas čuva od svih zala i nevolja koje svet donosi – istakla je pesnikinja koja je i zavičajni autor biblioteke.

Prvu zbirku poezije „Pred ogledalom“ objavila je 1985. godine u izdanju Matice srpske. To je početak njene duge i zapažene književne karijere.

-Želela sam da poručim koliko je važna porodica i tradicija. Kad znamo ko smo, šta smo i odakle dolazimo, mnogo je lakše da se snalazimo u savremenom svetu. Već duže vreme pripremam baladu o stolu iz mog detinjstva koji se nalazi kod mene. On je svedok svega što smo u životu prošli i dobrog i lošeg te želim da to i zapišem   – zaključila je Gordana Đilas.

Đilasova je objavila  desetine selektivnih bibliografija savremenih i drugih književnih stvaralaca. Učestvovala je na brojnim bibliotečkim i književnim skupovima. Recenzent je brojnih publikacija iz bibliotekarstva i bibliografije. Saradnik je u Srpskom biografskom rečniku, Leksikonu srpske književnosti.

Pored autorke o pesmama je govorio i Nikola Marinković, književni kritičar i recenzent zbirke „Hvatanje mesečine“.

A.Đ.

Dejan-Petrovic-(6)

Nastup Dejana Petrovića i „Big benda“ – srce puno muzike

Igor Crnogorac May 22, 2024

Druge večeri i centralnog dana proslave Slave Grada na bini ispred Gradske kuće nastupili su, Kikinđanima već dobro poznati Dejan Petrović i njegov „Big bend“. Uprkos kiši koja je pomerila koncert za pola sata, veliki broj sugrađana na trgu uživao je u sjajnom nastupu maestralnog orkestra pod vođstvom višestruko nagrađivanog, izuzetno talentovanog trubača. Petrović nije krio zadovoljstvo zbog ponovnog susreta sa ovdašnjom publikom.

– Ovo nam je treći nastup u vašem gradu. Publika je fantastična, dobijamo povratnu energiju i jako uživamo da sviramo ovde. Sviramo sve ono što ljudi i očekuju od nas, taj spoj nespojivog sa trubama, u obradama domaćih i stranih hitova, kao i našu autorsku muziku – rekao je Petrović.

Za apsolutno uživanje bile su, na zvuku trube i srpskog, balkanskog etnosa zasnovane obrade domaćih i stranih hitova. Čuli su se mnogi hitovi narodne muzike, ali i tradicionalne i pesme grupa „ABBA“ i „Eurythmics“, „Idola“, „Riblje čorbe“, Zdravka Čolića, tema iz „Otpisanih“, u autentičnim, izuzetnim, brzim i ritmičnim izvedbama.

Petrović, koji je četvrta generacija iz porodice trubača iz okoline Užica, višestruko je nagrađivan na Saboru trubača u Guči. Pošto je, sa svojim orkestrom osvojio sve nagrade, 2010. godine odlučuje da prekine sa takmičenjem na Saboru i ustupi mesto novim, mladim sastavima.

Već etabliran na samom vrhu srpske trubačke scene, prvobitnoj postavi duvačkih instrumenata priključio je gitaru, klavijature, bubanj, perkusije, vokal. „Big bend“ je učestvovao, sa velikim uspehom, na svim većim festivalima, sportskim i kulturnim događajima širom sveta, predstavljajući srpski melos, i potpuno novi zvuk koji osvaja srca publike na svim meridijanima.

Kikinđanima je, povodom Slave Grada, Petrović poželeo da imaju najvažnije.

– Želim vam ljubavi, zdravlja, sreće, blagostanja i da imamo više poštovanja jedni prema drugima, da gledamo jedni druge u oči. Da se vratimo svom narodu i naciji i da ostanemo ljudi – rekao je.

Kiša je počinjala i prestajala, grmelo je i, od polovine koncerta nad gradom se nadvila oluja koju je zaustavila sjajna energija muzičara i publike koja je, sa ovog događaja, sasvim sigurno, ponela puno srce muzike.

S. V. O.

445423781-472353958652551-4739304611852640778-n

Ženska pevačka grupa KUD-a  „Marija Bursać“ bronzana na Međunarodnom vokalnom etno festivalu mladih

Aleksandra Djuran May 22, 2024

Ženska pevačka grupa KUD-a  „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela na Međunarodnom vokalnom etno festivalu mladih u Negotinu osvojila je treće mesto u kategoriji tradicionalnog pevanja. Uspeh rezultat je njihovog napornog rada, posvećenosti i ljubavi prema etno muzici.  Izvođenje  su pratili i ocenjivali  vrsni etnomuzikolozi koji su činili žiri: profesor  dr Dimitrije Golemović, profesor dr Sanja Radinović i profesor dr Jasmina Novokmet.

Takmičarskoj večeri prethodile su muzičke radionice na kojima su Velikoselke imale priliku da obogate svoje znanje iz oblasti etno pevanja.

Vokalni etno festival mladih okupio je deset pevačkih i vokalno instrumentalnih grupa iz Srbije, Republike Srpske, Bugarske i Severne Makedonije.

Knjiga-o-Milutinu-(2)

„Knjigu o Milutinu“, antiratnu monodramu u izvođenju Nenada Jezdića, kikindska publika pozdravila ovacijama

Igor Crnogorac May 21, 2024

Povodom Slave grada, Letnjeg Svetog Nikole, lokalna samouprava poklonila je sugrađanima antiratnu dramu „Knjiga o Milutinu“ u izvođenju Nenada Jezdića koja je odigrana večeras, u Narodnom pozorištu. Besplatne karte preuzimale su se u Pozorištu i, kako saznajemo, podeljene su za manje od pola sata.

U pitanju je monodrama po tekstu Danka Popovića, književnika iz Aranđelovca, inače zaposlenika Vojnog arhiva u Ministarstvu odbrane. Ovo je njegovo najpoznatije delo koje je doživelo nacionalnu slavu. U njemu, iz prvog lica, Milutin Ostojić, neobrazovan ali mudar seljak iz Koštunića i bivši vojnik u Prvom ratu, kao zatvorenik posle Drugog svetskog rata, optužen da je kulak, govori o tragičnoj sudbini svoje porodice.

Nenad Jezdić je monodramu dugu gotovo dva sata odigrao pred prepunom salom Narodnog pozorišta.

– Uzbudljivo mi je da je igram. Milutin je plemenit junak, on je iz one garniture ljudi koji nose davno zaboravljene vrline. Meni je to dragoceno i imam osećanje i nekog priziva i poslušanja da, bez obzira na dinamiku i na teret igranja monodrame, svaki put izdržim i da, uprkos ovoj zagušljivosti, pljusku napolju i vrelini u sali, odigram da ljudi to osete i verujem i nadam se da jesu – rekao je Jezdić. – I mene menja na neki način i čini me boljim, rasterećuje me i oslobađa i mojih predrasuda i krivog učenja i kolektivne lažne istorije kojoj smo bili izloženi i koju su pisali ili gubitnici ili pobednici. Ovo je stvarna istorija i sudbina čoveka u vihoru sukoba i ratova na ovim prostorima i to je suština svakog sukobljavanja i ratnog stradanja – ono što pojedinac iskusi. Zato je ova predstava toliko uzbudljiva, jer uklanja sa očiju neku maglu i neko pogrešno svetlo i stvara jedan dobar, plemenit, pravi ljudski humani rakurs i pogled na svet i na ta stradanja kojima smo mi ovde, na ovom prostoru, nažalost, skloni.

Zanimljivo je da je pisac, posle prvog izdanja knjige koja ih je, inače, imala 40, izrazio želju da se roman prilagodi za pozorište. Zvezdara teatru eksplicitno je predložio da Milutina igra Danilo Bata Stojković. Tada se predstava nije radila, da bi, više od tri decenije kasnije, 2021. godine, izašla premijera u adaptaciji Egona Savina, sa Jezdićem kao Milutinom koji je uvek igra na kartu više i do sada je doživela više od 200 izvođenja. U žižu interesovanja dospela je ovih dana jer ekipi predstave nije dozvoljen ulazak na Kosovo, na zakazano gostovanje u Severnoj Mitrovici.

Izvođenju u Kikindi prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima. Publika je nagradila Jezdića ovacijama, a od gledalaca su se čule samo reči hvale za trud koji je glumac uložio u izvođenje ove monodrame.

S. V. O.

narodni-muzej-1

Narodni muzej Kikinda je Muzej godine

Igor Crnogorac May 21, 2024

Kikindski muzej dobitnik je prestižne nagrade Muzej godine koji dodeljuje Nacionalni komitet ICOM Srbije. U konkurenciji osam muzeja iz Novog Sada, Beograda, Kruševca i Čačka, muzej iz našeg grada Komisija za dodelu nagrade Nacionalnog komiteta proglasila je za najbolji.

„Raznovrsna, ali i savremeno koncipirana delatnost Narodnog muzeja Kikinda ogleda se u mnoštvu ostvarenih saradnji na lokalnom, regionalnom i međunarodnom planu, koje su uspele da veoma emancipovano tretiraju čak i izrazito lokalne teme. Putem ovih saradnji, muzej je inovirao i dodatno profesionalizovao svoje prakse, a posebno se izdvajaju ostvarene saradnje sa Univerzitetima u Viskonsinu i Mičigenu, u okviru međunarodnog projekta arheološkog istraživanja. Muzej je u 2023 godini ojačao izlagačku delatnost, otvaranjem novog izložbenog prostora – Galerija Nova, ostvarivši dragocene saradnje sa SANU i Muzejom nauke i tehnike iz Beograda, te Muzejom Republike Srpske. Od posebnog značaja su realizovani edukativni i radioničarski programi za različite ciljne grupe, kao i zajednički projekti sa lokalnim zajednicama: Gerontološki centar, Centar za stručno usavršavanje, Muzička škola i mnogobrojne ustanove i organizacije civilnog društva“, navodi se u obrazloženju komisije za dodelu nagrada.

Svečanost dodele nagrada upriličena je danas u sedištu NK ICOM Srbije u Beogradu.

Kikinda2027-foto-Promo-(8)

Kikinda kandidat za Nacionalnu prestonicu kulture 2027. godine

Aleksandra Djuran May 20, 2024

Zahvaljujući bogatom kulturnom nasleđu, od praistorije do savremenog umetničkog izraza, severnobanatski biser Kikinda, kandidaturom za Nacionalnu prestonicu kulture za 2027. godinu, pretenduje ne samo da pokrene dugoročni i sveobuhvatan razvoj grada, već i da doprinese ukupnom razvoju imidža Srbije.

Titula bi tako bila jedinstvena prilika da se predstave umetnici koji su u Kikindi odrastali, živeli ili boravili poput Đure Jakšića, Dušana Vasiljeva, Vase Stajića, Miroslav Mike Antića, Jovana Ćirilova, Jovana Popovića i mnogih drugih koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. S druge strane, 12 nepokretnih kulturnih dobara na teritoriji Kikinde, mnogobrojni predstavnici vaninstitucionalne scene, kao i šest ustanova kulture, od kojih je Internacionalni simpozijum skulpture u terakoti, „Tera“ poznat u svetskim okvirima, potvrđuju potencijal kandidature.

Titula Nacionalne prestonice kulture za Kikindu nije samo prilika da se istakne kulturno blago ovog grada, već i da se podstakne dalji razvoj i unapređenje kulturnih potencijala, što će uticati i na njegovu atraktivnost za život, posete i investicije i to u važnoj godini za celu zemlju, zbog čega nam je utoliko važnije da se uskladimo i sa samim EXPO-m , navodi gradonačelnik grada Kikinde, Nikola Lukač.

-U pitanju je srednjeročni plan jer nam je cilj da kroz ovu kandidaturu, čak i konkurisanje za titulu Unesko – kreativni grad u budućnosti, dugoročno učinimo naš grad vidljivijim i atraktivnijim onima koji tek treba da ulažu i posete Kikindu. Štaviše, negovanjem i razvojem naše bogate kulturne baštine i postojeće scene otvaramo vrata mladim talentima da stvaraju budućnost zbog koje će ostajati ili vraćati se da žive na sever Banata – izjavio je Lukač.

 

Strateški pristup i uključivanje građana i scene, javnog i nevladinog sektora, biće osnova načela kandidature, pa će desetogodišnja strategija razvoja kulture biti prvi zadatak budućeg nezavisnog stručnog tima koji će raditi na njegovoj izradi. Daljim akcionim dvogodišnjim planovima predviđa se oblikovanje i dokumenta za kandidaturu za Nacionalnu prestonicu kulture.

-Iako se možemo kandidovati i godinu dana ranije, Kikinda ovakvim pristupom ukazuje na ozbiljnost i posvećenost ovom projektu, jer želi sistemski da radi na razvoju kulture, a zahvaljujući tome, legatski i na ukupnom razvoju imidža grada kao grada kulture – napomenula je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

 

Već od danas svi građani Kikinde i njeni posetioci moći će da prate razvoj projekta na
društvenim mrežama: https://www.instagram.com/kikinda2027 i https://www.facebook.com/kikinda2027. Nacionalna prestonica kulture je projekat koji je pokrenulo Ministarstvo kulture, zahvaljujući Novom Sadu koji je nosio titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine i dao primer za razvoj kulturnih i umetničkih kapaciteta u drugim gradovima Srbije.

vef-gusle-2

Vikend nagrada za članove „Gusala“: Pobednički koncert u Negotinu i uspeh na „Bećarijadi“

Aleksandra Djuran May 20, 2024

Članice pevačke grupe Akademskog društva za negovanje muzike „Gusala“  treći put u svojstvu pobednika održale su koncert u negotinskom Domu kulture. Prošle godine, one su osvojile 1. mesto i laureat u kategoriji  tradicionalnih pesama na Vokalni etno festivalu za mlade, te im je ove godine pripala čast da se predstave koncertom, u okviru „Večeri pobednika“.


-Još jednom, publici, stručnom žiriju i takmičarskim grupama naše devojke predstavile su svoj sklad, muzikalnost, raznovrstan repertoar, umeće vladanja različitim stilovima pevanja, ali pokazale i koliko znači kontinuitet u radu. I ovog puta, ostavile su sjajan utisak, pa su dogovori za buduće saradnje već postignuti. Mladost i tradicionalno pevanje još jednom su bili u fokusu, što je od izuzetnog značaja za nematerijalno kulturno nasleđe  i njegovo konstantno negovanje – istakla je umetnički rukovodilac društva Magdalena Popov.

I tamburaški orkestar „Gusala“, pod vođstvom Miloša Reljina, bio je uspešan na festivalu  „Bećarijada” u Turiji koji je organizovan 30. put. Na manifestaciji, posvećenoj izvođenju bećaraca, jedinstvene i popularne vrste narodnih pesama karakteristične za Vojvodinu, Dragoslav Miškov, dobio je nagradu za najboljeg solistu.

Plodnosnom vikendu za ovu društvo treba dodati i da je Hor „Kornelije Stanković“ gostovao u Žombolju, čime je nastavljena odlična saradnja sa komšijama iz Rumunije. Već  narednog vikenda dečiji folklorni ansambl učstvuje na Međunoradnom festivalu dečijeg folklora u Bugarskoj u bratskom grad Silistra gde su prošle godine ostavili odličan utisak.

A.Đ.

noc-muzeja-slika-(5)

Noć muzeja u Narodnom muzeju u znaku slika i slikara

Aleksandra Djuran May 18, 2024

Narodni muzej ove godine u okviru Noći muzeja imao je za temu „Više od slike“. Brojni sadržaji privukli su posetioce koji su uživali u izložbi „Sedam decenija posvećenosti – Galerija Doma vojske Srbije 1953-2023“ u Galeriji „Nova“ gde se do 6. jula mogu svideti najreprezentativnija umetnička dela stvaralaca koji su obeležili 20. vek u našoj zemlji. Upravo ova izložba bila je i najupečatljiviji deo manifestacije srednjoškolki Milici Tomić.

-Redovno posećujem Noć muzeja i svakako je najupečatljivija postavka u okviru koje su izložena kapitalna dela likovne i primenjene umetnosti naše zemlje u Galeriji „Nova“. Delo Petra Lubarde ostavio je najveći utisak na mene – navela je Milica.

Program za decu koja su mogla da se druže sa slikarima, ali  da se sami oprobaju u ovoj umetnosti  bio je najinteresantni Jakovu, Veljku i njihovoj mami Ljiljani Knežević Bjelić.

-Deca su oduševljena jer mogu da se igraju bojama, ali i da eksperimentišu. Njihova prabaka i baka, kao i tata imaju smisla za slikarstvo, tako da ne čudi što smo najviše vremena proveli sa bojama – dodala je Ljiljana Knežević Bjelić.

Dvorište muzeja pretvoreno je u kafe „Galeriju“ gde je pet saradnika Muzeja i likovnjaka slikalo, među kojima je bila i Irena Kovač.

-Rado sam prihvatila da budem deo Noći muzeja. Posetila sam sve sadržaje i svi su me inspirisali na svoj način. Kao uspomenu na ovu noć ostaće mi slika  u akrilu i pastelu mrtve prirode koju sam komponovala – saznali smo od Irene Kovač.

Izložba „Više od slike – izbor dela likovne zbirke muzeja“ u Galeriji Narodnog muzeja posebno je pripremljena za ovu priliku.

-Cilj nam je da manifestacija bude interesantna svim uzrastima. Kroz slike iz zbirke muzeja uspeli smo da usmerimo publiku da koriste svoja čula i različitu imaginaciju. I zabavni vodič „Potraga za slikama“  podjednako je interesantan i najmlađima i najstarijima – kazala je Lidija Milašinović.

Manifestaciju su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Kikinda je grad sa bogatom kulturnom tradicijom, a Noć muzeja, koja se organizuje 16. put jedan je od sadržaja koje sugrađani ne propuštaju. Uz dobar sadržaj i radionice muzej bogatstvo koje poseduje predstavlja svim posetiocima koji su bili u prilici da saznaju puno toga – naveo je Lukač.

Promenadni koncert  Vladimira Kovačevića i Ljiljane Sivčev, ali i đaka Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ imao je svoju publiku koja je uživala. U isto vreme u likovnoj radionici Smiljane Šalgo sugrađani su učili različite tehnikama slikanja.

A.Đ.