May 14, 2026

Култура

Batinic-1

Draganu Pop Draganu nagrada za haiku

Igor Crnogorac June 3, 2024

Na 35. međunarodnom Haiku festivalu, u Odžacima, čiji je organizator tamošnja Narodna biblioteka „Branko Radičević“, treća nagrada pripala je našem sugrađaninu Draganu Pop Draganu.

Na ovogodišnji konkurs pristigle su pesme čak 145 autora iz: Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Australije i Švedske.

Haiku je kratka književna forma, nastala u Japanu, u 17. veku, na temelju filozofije Zen budizma. Jedno od pravila koje mora da zadovolji jeste da ima tri stiha, od kojih prvi i treći imaju po pet, a drugi sedam slogova. Haiku je uhvaćen trenutak, jednostavna slika, uglavnom iz prirode, koja kod čitaoca treba da izazove neku unutrašnju reakciju.

Književnik, naš sugrađanin, Dragan Pop Dragan, napisao je, do sada, tri knjige haiku stihova, pet zbirki pesama, i jednu zbirku kratkih priča, i dobitnik je velikog broja priznanja.

Ovo je nagrađeni haiku Dragana Pop Dragana:

Nije kriv, ali

lupa se po ušima.

Pas trebi buve.

S. V. O

muzej-druzenje-(4)

Druženje u Narodnom muzeju: I prijatelji i saradnici doprineli priznanju Muzej godine

Aleksandra Djuran June 1, 2024

Povodom dobijanja priznanja Muzej godine, Narodni muzej organizovao je druženje sa saradnicima, prijateljima i građanima. U dvorištu Kurije ovom prilikom posetioci su mogli da pogledaju film o onome što je u prethodnoj godini rađeno u ovoj ustanovi kulture, da razgovaraju sa zaposlenima, obiđu stalnu postavku, izložbu u Galeriji „Nova“ i sve ostalo što je izloženo u muzejskom prostoru.

Među onima koji već dve decenije usko sarađuju sa muzejem je Srđan Srdić, profesor srpskog jezika i književnosti i pisac.

-Gimnazija „Dušan Vasiljev“ neprekidno sarađuje sa Narodnim muzejem. Veliki broj naše dece ima puno kontakata sa ovom institucijom i smatram da je nagrada koju su dobili opravdana. Pre nekoliko meseci sarađivali smo na postavci izložbe posvećenoj Dušanu Vasiljevu i krajnjim rezultatom bio sam oduševljen – rekao je Srdić.

Leon Petrović (13), kako kaže, bar jednom mesečno dolazi u Narodni muzej.

-Interesantna mi je svaka izložba i koliko god puta da ih obiđem otkrijem nešto novo i zanimljivo. Kao mlađi bio sam redovan učesnik radionica koje su organizovane tokom zimskog i letnjeg raspusta u muzeju i na Suvači. Puno toga sam naučio i volim da dolazim ovde – rekao nam je Leon.

Saradnice su i članice udruženja „Velikoselke“ iz Banatskog Velikog Sela.

-Ponosne smo što je naš muzej najbolji u državi. Nebrojeno puta promovisane su naši kulinarski specijaliteti i rado učestvujemo u svakom programu na koji nas pozovu. Mi smo znali da je naš Narodni muzej najbolji, a sada su to uvideli i drugi – dodala je Dragana Đurđević.

A.Đ.

Promovisana knjiga pesama Veselina Mandarina „Nisam ti rekao“

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Veselin Mandarin (23) predstavio je u Kulturnom centru svoju drugu zbirku poezije pod nazivom „Nisam ti rekao“. U knjizi  su se našle pesme koje je napisao kada je imao 15 godina.

-Najviše je  pesama sa ljubavnom tematikom, ali ima i rodoljubivih, duhovnih, ali i poezije koja kroz svaki stih mogu da dotaknu čitaoca. Strpljivo sam čekao momenat da ih objavim i moje pesme koje sam pisao kao našle su put do publike – kaže Mandarin.

Veselin pesme piše od svoje dvanaeste godine, te ne čudi što je drugu knjigu objavio vrlo brzo nakon prve.

-Kada čitam rime koje sam sastavljao pre osam godina spoznajem da sam prerano sazreo, a ti stihovi poručuju meni i svima ostalima da nikada ne treba odustajati od svojih snova i težnji. Najvažnije je prepoznati za šta smo predodređeni i negovati to. Ukoliko svako veruje u sebe, kad tad će i okolina prepoznati te vrednosti – dodaje mladi pesnik koji živi i radi u Iđošu.

Inspiracije mu ne manjka i već priprema dve nove knjige.

-U planu je da izdam još jednu zbirku poezije za koju se nadam da će biti izdata do kraja sledeće godine. Uporedo pišem porodični roman u kom svaki mladi čovek može da se pronađe – otkrio je Veselin Mandarin.

I prvu i drugu zbirku pesama izdao je „Banatski kulturni centar“ iz Novog Miloševa, a podršku je dobio i od lokalne samouprave. Članice Gradskog veća Melita Gombar i Valentina Mickovski prisustvovale su književnoj večeri.

-Naš prioritet je da pomognemo mladim i talentovanim sugrađanima, a Veselin je jedan od njih. Jedan je od ambasadora i promotera našeg grada. Od kada se vratio u Iđoš pomaže da se obogati kulturni život u ovom mesti – napomenula je Valentina Mickovski.

Mandarin je član Kluba književnika „Duško Trifunović“ i cilj mu je da promoviše književnost i pisanu reč. Prva knjiga pod nazivom „Večnost je kriva“ prevedena je i na nemački jezik, a nakon što ispromoviše novu zbirku u Srbiji planira da je predstavi publici u Nemačkoj. Nada se da će i ova zbirka biti dostupna Nemcima na njihovom jeziku.

A.Đ.

gusle-bugarska-(1)

Dečiji folklorni ansambl „Gusala“ predstavljao Kikindu na festivalu u Bugarskoj

Aleksandra Djuran May 30, 2024

Članovi mlađeg dečijeg izvođačkog folklornog ansambl Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“, čiji je umetnički rukovodilac Dragoslav Tanackov, od 25. do 28. maja učestvovali su na na 25. Dečjem festivalu folklora „Prijateljstvo bez granica“.. Na manifestaciji međunarodnog karaktera, održanom u bugarskom gradu Slivenu, tridesetak mališana na najbolji način predstavilo je Srbiju i Kikindu.

-Festival nije takmičarskog karaktera nego mu je cilj, kako i sam naziv kaže, da se deca okupe, druže, ali i da upoznaju kulturu i tradiciju drugih naroda. Naši folklorci sa igrama iz Banata i Gruže, ali i mlađa pevačka grupa, imali su tri zapažena nastupa i od publike, ali i od ostalih učesnika – saznajemo od umetničkog rukovodioca Igora Popova.

Manifestacija je okupila veliki broj izvođača iz 17 ansambala iz Poljske, Slovačke, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Srbije i domaćina Bugarske. Za sve učesnike su organizovane radionice tokom kojih su se  predstavljale muzičke kulture zemalja iz kojih dolaze.

-Ovo je bila prilika da se dogovori dalja saradnja, tako da se nadamo da će nas naši domaćini, koji su nam već uputili poziv za narednu godinu, posetiti. Kako smo se ovom prilikom sprijateljili sa grupom iz Bosanske Gradiške, razmatrali smo inicijativu koja je potekla od dece, da mi budemo njihovi, a oni naši gosti – rekao je Popov.

U kikindskom društvu uveliko se pripremaju za drugi „Mali maturantski ples“ koji će biti održan 6. juna i 11.30 sati u hali SC „Jezero“. Učestvovaće deca četvrtih razreda šest gradskih osnovnih škola u kojima je čitave školske godine organizovana škola folklora i članovi „Gusala“.

A.Đ.

 

 

prestonica-kulture-predstavljanje-(1)

Predstavljen projekat „Kikinda – prestonica kulture 2027.“ : Razvojna šansa za unapređenje svih kapaciteta

Aleksandra Djuran May 29, 2024

Projekat „Kikinda – prestonica kulture 2027.“ predstavljen je na sastanku kom su prisustvovali Nikola Lukač, gradonačelnik, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Valentina Mickovski, članica Gradskog veća i direktori ustanova kulture. Na skupu je bio i Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ koji je ukazao na to kako kultura, kada bude u središtu pažnje grada ili opštine, može da bude pokretač razvoja tog mesta.

 

-Sa titulom za koju se konkuriše i pristupom koji je odabran, u godini kada je Srbija domaćin „Ekspo“ izložbe u Beogradu, i decentralizacijom kulture na sever Banata, Kikinda sebe stavlja u središte. Na ovaj način obogatiće se kulturna scena, institucije kulture, nevladin sektor i praktično sve što postoji u lokalnoj zajednici, a nije iz domena kulture. Ozbiljno se pristupilo konkurisanju, prateći Strategiju kulture kroz aplikacioni dokument, kako bi se na ovim principima grad nadalje gradio. I manji gradovi u Srbiji imaju potencijal i to je ono što Kikinda može da pokaže – rekao je Milenković.

Prateći razvoj Srbije i Pokrajine i naš grad pokazaće sve svoje potencijale, naveo je gradonačelnik Lukač.

-Na nama je da iskoristimo ono što imamo i da vizije i realizujemo. Kikinda je prepoznata po kulturi, institucijama, manifestacijama, događajima zbog kojih vredi doći u naš grad. Velika je razvojna šansa u okviru projekta „Kikinda – prestonica kulture 2027.“ i na nama je da pripremimo sve kako bi brendirali našu sredinu i dobili titulu Nacionalne prestonice kulture. Ona će nam pomoći da unapredimo kulturne, turističke, privredne, razvojne, ali i sve druge kapacitete – precizirao je prvi čovek grada.

Proglašenje Narodnog muzeja za Muzej godine, dobra je osnova da dobijemo titulu prestonice kulture. Lidija Milašinović, direktorica, napominje da je dragoceno što je nagrada stigla od kolega.

-Kikinđani su dobro reagovali na ovo priznanje i doživljavaju Narodni muzej kao svoj. U znak zahvalnosti za podršku, do kraja juna, ulazak u našu ustanovu biće besplatan za sve sugrađane. Osim toga u subotu, 1. juna, od 20 do 23 sata organizujemo druženje sa našim saradnicima i građanima i pozivam ih sve da dođu – rekla je Lidija Milašinović.

A.Đ.

 

 

 

 

 

 

tera-izlozba

Umetnička svesnost Maje Erdeljanin u Galeriji „Tera“

Igor Crnogorac May 27, 2024

U Galeriji „Tera“ otvorena je izložba „Dragi dnevniče – godina svesnosti“, Maje Erdeljanin. Stvaranje ove zanimljive postavke započeto je 2006. godine i do danas broji preko 480 radova. Prvih 14 godina svaki kalendarski datum u godini dobijao je po jedan rad dimenzija 24 x 30 cm (simbolično 24 sata puta 30 dana u mesecu), a ostali radovi su većih dimenzija. Svaki mesec ima i odgovarajuću legendu sa podacima o autorkinim i svetskim Danima svesnosti, koji su poslužili kao polazište ciklusu „Dragi dnevniče“.

Ova likovna umetnica, pisac i kustos diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Učestvovala je na više od 250 kolektivnih i priredila je 50 samostalnih izložbi širom Srbije i Evrope. Dobitnica je više nagrada iz oblasti slikarstva i galerijskog rada i objavila je tri prozne knjige i umetničku monografiju Novog Sada. Težnja za harmonijom i umetničko interesovanje za lepotu, sa bojom u fokusu, suština su njenog likovnog narativa.

Slike Maje Erdeljanin biće dostupne posetiocima do 28. juna.

teofilovici-(6)

Ratka i Radišu Teofilovića muzika je pronašla, a pesmom oživljavaju prošla vremena

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Poslednje večeri proslave slave grada letnjeg Svetog Nikole u Narodnom pozorištu nastupili su braća Teofilović. Ratko i Radiša pevaju u duetu, dvoglasu, koji  je specifičan jer je orijentisan na traganje ka zvuku.

-Ove godine obeležavamo 30 godina rada i pred kikindskom publikom izveli smo presek onoga što smo radili tokom tri decenije. Kada neko ukleše duboke emocije, ljubav, patnju, život u pesmu i objedini kroz melodiju, stihove i ritam, tada ona dobija kvalitet koji traje. Tragamo za arhaičnim zvukovima koji probude sve slojeve koje svaki čovek nosi u sebi – istakao je Ratko Teofilović.

Dugo godina Teofilovići su pevali u horu  i kako kažu muzika je pronašla njih.

-Pre dvanaest godina bili smo u vašem gradu i vežu nas lepe uspomene. Muziku koja već postoji objedinjujemo i stvaramo na svoj način. Oživljavamo prošlo vreme u sadašnjem trenutku. Najviše pesama je sa juga, zapadne i istočne Srbije, sa Kosova i Metohije, čime se uvek predstavljamo publici  – kazao je Radiša Teofilović.

Braća blizanci ističu da uvek stvaraju i da se rado druže sa publikom. Od momenta kada su počeli da nastupaju nisu menjali muzički pravac koji se odnosi na tradiciju i a kapela pevanje. Za sebe tvrde da su pozitivni entuzijasti koji su zaljubljeni u ono što rade.

A.Đ.

 

gordana-djilas-knjiga-(2)

Knjiga poezije „Hvatanje mesečine“ Gordane Đilas predstavljena sugrađanima

Aleksandra Djuran May 23, 2024

U organizaciji Narodne biblioteke „Jovan Popović“ upriličeno je predstavljanje knjige poezije „Hvatanje mesečine“ Gordane Đilas. Za ovo delo pesnikinja, rođena u Nakovu, ove godine dobila je nagradu iz Fonda „Zadužbine Branka Ćopića“ za dela visoke umetničke vrednosti. Gordana Đilas je, kako kaže, bila gost i domaćin na književnoj večeri.

-Zbirka je posvećena mojim precima i mom rodnom kraju Nakovu i Kikindi u kojoj sam pohađala Gimnaziju „Dušan Vasiljev“. Najlepša sećanja su ona koja se odnose na detinjstvo što je i lajt motiv moje knjige. Sećanje na nekadašnje snegove koji su ostajali čitave zime, sećanje na duge letnje žege, na banatski vetar, na bake i deke koje sam pokušala, na neki način, da okupim u zvezdanoj biografiji. To je i potvrda našeg identiteta koje nas čuva od svih zala i nevolja koje svet donosi – istakla je pesnikinja koja je i zavičajni autor biblioteke.

Prvu zbirku poezije „Pred ogledalom“ objavila je 1985. godine u izdanju Matice srpske. To je početak njene duge i zapažene književne karijere.

-Želela sam da poručim koliko je važna porodica i tradicija. Kad znamo ko smo, šta smo i odakle dolazimo, mnogo je lakše da se snalazimo u savremenom svetu. Već duže vreme pripremam baladu o stolu iz mog detinjstva koji se nalazi kod mene. On je svedok svega što smo u životu prošli i dobrog i lošeg te želim da to i zapišem   – zaključila je Gordana Đilas.

Đilasova je objavila  desetine selektivnih bibliografija savremenih i drugih književnih stvaralaca. Učestvovala je na brojnim bibliotečkim i književnim skupovima. Recenzent je brojnih publikacija iz bibliotekarstva i bibliografije. Saradnik je u Srpskom biografskom rečniku, Leksikonu srpske književnosti.

Pored autorke o pesmama je govorio i Nikola Marinković, književni kritičar i recenzent zbirke „Hvatanje mesečine“.

A.Đ.

Dejan-Petrovic-(6)

Nastup Dejana Petrovića i „Big benda“ – srce puno muzike

Igor Crnogorac May 22, 2024

Druge večeri i centralnog dana proslave Slave Grada na bini ispred Gradske kuće nastupili su, Kikinđanima već dobro poznati Dejan Petrović i njegov „Big bend“. Uprkos kiši koja je pomerila koncert za pola sata, veliki broj sugrađana na trgu uživao je u sjajnom nastupu maestralnog orkestra pod vođstvom višestruko nagrađivanog, izuzetno talentovanog trubača. Petrović nije krio zadovoljstvo zbog ponovnog susreta sa ovdašnjom publikom.

– Ovo nam je treći nastup u vašem gradu. Publika je fantastična, dobijamo povratnu energiju i jako uživamo da sviramo ovde. Sviramo sve ono što ljudi i očekuju od nas, taj spoj nespojivog sa trubama, u obradama domaćih i stranih hitova, kao i našu autorsku muziku – rekao je Petrović.

Za apsolutno uživanje bile su, na zvuku trube i srpskog, balkanskog etnosa zasnovane obrade domaćih i stranih hitova. Čuli su se mnogi hitovi narodne muzike, ali i tradicionalne i pesme grupa „ABBA“ i „Eurythmics“, „Idola“, „Riblje čorbe“, Zdravka Čolića, tema iz „Otpisanih“, u autentičnim, izuzetnim, brzim i ritmičnim izvedbama.

Petrović, koji je četvrta generacija iz porodice trubača iz okoline Užica, višestruko je nagrađivan na Saboru trubača u Guči. Pošto je, sa svojim orkestrom osvojio sve nagrade, 2010. godine odlučuje da prekine sa takmičenjem na Saboru i ustupi mesto novim, mladim sastavima.

Već etabliran na samom vrhu srpske trubačke scene, prvobitnoj postavi duvačkih instrumenata priključio je gitaru, klavijature, bubanj, perkusije, vokal. „Big bend“ je učestvovao, sa velikim uspehom, na svim većim festivalima, sportskim i kulturnim događajima širom sveta, predstavljajući srpski melos, i potpuno novi zvuk koji osvaja srca publike na svim meridijanima.

Kikinđanima je, povodom Slave Grada, Petrović poželeo da imaju najvažnije.

– Želim vam ljubavi, zdravlja, sreće, blagostanja i da imamo više poštovanja jedni prema drugima, da gledamo jedni druge u oči. Da se vratimo svom narodu i naciji i da ostanemo ljudi – rekao je.

Kiša je počinjala i prestajala, grmelo je i, od polovine koncerta nad gradom se nadvila oluja koju je zaustavila sjajna energija muzičara i publike koja je, sa ovog događaja, sasvim sigurno, ponela puno srce muzike.

S. V. O.

445423781-472353958652551-4739304611852640778-n

Ženska pevačka grupa KUD-a  „Marija Bursać“ bronzana na Međunarodnom vokalnom etno festivalu mladih

Aleksandra Djuran May 22, 2024

Ženska pevačka grupa KUD-a  „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela na Međunarodnom vokalnom etno festivalu mladih u Negotinu osvojila je treće mesto u kategoriji tradicionalnog pevanja. Uspeh rezultat je njihovog napornog rada, posvećenosti i ljubavi prema etno muzici.  Izvođenje  su pratili i ocenjivali  vrsni etnomuzikolozi koji su činili žiri: profesor  dr Dimitrije Golemović, profesor dr Sanja Radinović i profesor dr Jasmina Novokmet.

Takmičarskoj večeri prethodile su muzičke radionice na kojima su Velikoselke imale priliku da obogate svoje znanje iz oblasti etno pevanja.

Vokalni etno festival mladih okupio je deset pevačkih i vokalno instrumentalnih grupa iz Srbije, Republike Srpske, Bugarske i Severne Makedonije.