Na Kikindu je ponosna. I Kikinđani na nju. Ta ljubav traje i danas, iako glumica Marta Keler svoj glumački hleb zarađuje u Beogradu. A taj hleb može da se shvati i doslovno. Naime, u poslednjih osam godina članica je Alternativne pozorišne grupe „Hleb Teatar”. Status slobodnog umetnika ima niz prednosti, jer sami biraju tekstove za komade koje će igrati, ali s druge strane, kad su van institucionalnih radara, uvek je teže u produkcijskom smislu.
Od početka devedesetih, otkad je zablistala u filmu „Virdžina”, bila je ubačena u vatru medijskog javnog prostora. Snimala je reklamu za „Banini”, bila radio voditeljka, a danas, pored glumačkog posla, često pomaže i svom suprugu Ziji Rizvanbegoviću pevajući prateće vokale na koncertima njegovog „Valentina”.
-Pesma „Volim te još” je moja omiljena pesma pored mnogobrojnih balada koje me nikada ne ostave ravnodušnom. Toliko su emocije nekada snažne na koncertima, da suze same poteku. Ljubav nas oplemenjuje, leči. I sve dok tako razmišljamo – bićemo srećni. Sve te emotivne pesme imaju ozbiljan pečat. Svaka je hit. Ja sam to jako dobro osetila, jer sam se puno puta našla na sceni kao prateći vokal na Zijinim koncertima. Moj umetnički doprinos pored vokala je i energija. To je poseban momenat. Svi smo jako euforični, veseli i imamo čaroban kontakt sa publikom, koja nas nakon poslednje pesme, tri puta vraća na bis- ispričala je Marta u intervjuu za KOMUNU.
Vaš suprug Zijo duhovito navodi da mu je asocijacija na Kikindu dobar komšiluk, vožnja biciklom i voda iz dućana. Kako vi danas gledate na svoj rodni grad i koliko često mu se vraćate?
-Kikinda ima posebno mesto u mom srcu. To što Zijo voli ravnicu, a nikada nije verovao da će mu supruga biti baš iz Vojvodine, govori o tome koliko smo mi iz severnog Banata puni duha, vedrine i lepote. Težimo da budemo dobri domaćini i da nam se ljudi uvek vraćaju. To smo davno ostvarili. Volim ljude u mom gradu, miris drveća kada prolazim kroz Veliki park i bicikl koji vozim po čitav dan.
Krasi Vas fizička lepota, a uočljivo je da i ste često nasmejani i zadovoljni. Znači li to generalno da je recept za ličnu harmoniju: dovoljno je raditi posao koji se voli uz okruženje ljudi koje voliš?
-Za osmeh je potrebna sreća, ljubav, porodica i svi dragi ljudi u mom okruženju. Ja sam veselog duha, jedna temperamentna Vojvođanka koja voli život i svoju porodicu. Nekako je i za mladalački izgled potrebna svest o tome da starenje nije tako strašno ukoliko staneš na put borama koje pokušavaju da te savladaju. Mene održavaju harmonija i sreća. Zdravlje je jako važno, a dinamika života ne može da se zaustavi. Usporavamo koliko možemo i to samo s ljubavlju. Samo se volite i širite ljubav. To je recept za sreću!
NA FILMSKOM PLATNU ZABLISTALA SA 14 GODINA
Zablistali ste s 14 godina u Karanovićevom filmu „Virdžina”. Koliko je je vaša rodna Kikinda bila u tom trenutku svesna da ima sugrađanku filmsku zvezdu? Jesu li Kikinđani bili više ponosni ili zavidni na uspeh koji vam se dogodio?
– Nakon velikog uspeha u filmu „Virdžina” bilo je potrebno puno energije i strpljenja, ali i odrastanja, što je za jednu malenu devojčicu bilo veoma teško. To iskustvo na filmu je potpuno promenilo moj život. Uplovila sam u glumačke vode, i to je rezultiralo nagradom. Sigurna sam da su moji sugrađani bili ponosni na moj uspeh, a mnogi to i nisu krili.
Često navodite kako vam je upravo pomenuti film pomogao da vrlo rano sazrete i da vas ne ponese slava. Kako je teklo to sazrevanje?
– Kao naturščik i kao neko ko je stao prvi put pred kamere, nije bilo jednostavno. Ali, divno sam se snašla. Tada sam otkrila i ljubav prema glumi, a kasnije se pokazalo da je i nagrada došla za uloženi trud. Sazrela sam možda prebrzo, jer sam kao dete ubačena u čaroliju filma. Kao dete imala sam tendenciju da budem dominantna, kako u društvu, tako i u porodici. Ušuškana ispod maminog i tatinog krila, osećala sam se bezbrižno. Čak i kada mi se dogodio film imala sam snažnu podršku roditelja. Uživala sam u svom detinjstvu.
SLAĐA STRANA SVETA
Početkom devedesetih ste, bar u reklamnom spotu za „Banini”, osetili slađu stranu života? Da li ste tada smeli da priuštite Baninijeve slatkiše, ili je i onda za glumce važilo pravilo da je poželjno da paze na liniju?
– Reklama za „Banini” me vraća u detinjstvo. Mnogo sam volela njihove keksiće. Bili su zaista čarobni. Svi volimo slatkiše, ne bismo ih se odricali tako lako. Kada je linija u pitanju, strogo vodim računa o ishrani, puno vežbam i posvećena sam zdravom telu. Takođe sam to prenela i na sina, jer najlakše je dodati kilograme, a teško ih se otarasiti. Zato, samo zdravo!
Nemanja Savić
Prof. dr Milica Bajić Đurov za svoj rad višestruko je nagrađivana. Između ostalih, dobitnica je Godišnje nagrade za scenografiju Malog pozorišta „Duško Radović“, dve godišnje nagrade ULUPUDS, priznanja za scenografiju predstava „Gospođa ministarka“ i „Emigranti“, kao i predstave „X+Y=0“, rađene po delu Borislava Pekića.
