August 15, 2026

Култура

Suvaca-(4)

Otvorena muzejska sezona u jednom od tri preostala mlina na konjski pogon u svetu

Igor Crnogorac April 12, 2024

U jedinom mlinu na konjski pogon u Srbiji, jedinoj preostaloj od ukupno 51 suvače koliko ih je bilo sredinom 19. veka u Kikindi, otvorena je sezona za posetioce. Mlinski deo, mlinarev stan, odnosno čekaonica koja je, ujedno, bila i mesto susreta i druženja Kikinđana, restaurirani su pre četiri godine i svake sezone, od aprila do oktobra, privlače veliki broj posetilaca, kaže Dragan Kiurski, muzejski pedagog.

– Ovo je naš ozbiljan turistički potencijal i očekujemo, i ove sezone, veliki broj posetilaca – iz Kikinde, okolnih mesta, kao i iz čitave Srbije. Suvača je  poseban primer istorijskog nasleđa, na osnovu kojeg može da se rekonstruiše prošlost našeg grada – kaže Kiurski. – Kako je ona bila i mesto okupljanja, i danas je ideja da se ljudi ovde sreću, da održavamo programe za lokalno stanovništvo. U Suvači će biti dečiji edukativni kamp, koji smo izmestili iz Muzeja, kao i, već traadicionalni Dan suvače u julu.

Suvača u Kikindi je izgrađena 1899. godine i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Pored kikindske, u svetu su sačuvane samo još dve – u mađarskom mestu Sarvaš i u hrvatskom Otoku kod Vinkovaca. Suvače su u Kikindi građene pre vetrenjača. U jednom momentu u Velikokikindskom dištriktu bilo ih je 252.

Veliko kolo pokretali su konji. Bio je upregnut najmanje jedan, a najviše pet pari konja. Dovodili su ih, obično, radnici u Suvači, pomeljari. Staza od cigala, kojom su se kretali konji, posipana je peskom jer je većina pomeljara bila siromašna, pa je dovodila nepotkovane konje. Par konja mogao je za jedan sat da samelje do sto kilograma žita. U Suvači su stalno radila dva čoveka – suvačar i gonič. Broj goniča povećavao se sa brojem upregnutih konja.

Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, u mlinarevom stanu živela je porodica koja je održavala ovaj objekat. Suvača je od neprocenjivog značaja za Kikindu i jedno od prepoznatljivih obeležja ovog grada. Prošle godine posetilo ga je oko 4,5 hiljade posetilaca, uglavnom turista. Od sedamdesetak ekskurzija, polovina poseti i ovo mesto, kaže Kiurski.

Organizovane grupe ulazak plaćaju 50 dinata, dok je za Kikinđane besplatan. Suvača je otvorena od utorka do subote, od 10 do 16 sati.

Lica-Velike-Kikinde-(5)

Ozbiljna lica životnih porodičnih portreta fotografa iz Makoa

Igor Crnogorac April 11, 2024

Izložba “Lica Velike Kikinde” otvorena je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Autor izložbe je bibliotekar i profesor srpskog jezika, Slobodan Tomić. Pronašavši fotografiju porodice svog čukundede, zainteresovao se za ovaj zanat i umetnost s početka prošlog veka u Velikoj Kikindi i tako došao do radova jednog od najpoznatijih, Hečka Mora, koji je potpisnik 23 porodična i pojedinačna portreta izloženih od večeras u holu Biblioteke.

– Mor je u Veliku Kikindu stigao iz mađarskog Makoa 1897. godine i otvorio atelje. Punih 37 godina fotografisao je lica ovdašnjih stanovnika i pravio umetničke portrete. Izložene su 23 fotografije velikog formata, od ukupno 74 koliko je sabrano u katalogu koji prati izložbu – kaže Tomić. – Fotografije sam nabavljao iz različitih izvora – najvećim delom iz kolekcije Dragoljuba Badrljice, zatim iz Narodnog muzeja, iz kolekcije Biblioteke. Hečko Mor je bio poznat i priznat umetnik u svoje vreme, bavio se i slikarstvom, voleo je da slika pejzaže i domaće životinje. Nagrađivan je u Budimpešti i u Hrvatskoj. Imao je radnju u dvorištu Seđakove kuće, preko puta od Katoličke crkve. Pored toga,  bavio se i prodajom opreme za foto-aparate, optike, gramofona, gramofonskih ploča, instrumenata za merenje kvaliteta vina, rakije i mleka, prodavao je čak i  parfeme.

Tomić ističe da je, ovom izložbom i pratećim katalogom pokušao da sačini zbirku fotografija koje će oslikavati umetnički portret s početka 20. veka.

– Tek trećina lica nam je poznata. Na fotografijama je i mnogo Mokrinčana. U katalogu su, takođe, i oglasi iz tog vremena, na tri jezika. U njihovom sakupljanju u Arhivu pomogli su mi Srđan Sivčev i Tijana Rupčić. Mislim da u svakoj kući u Kikindi postoji bar jedna Morova fotografija – zaključuje Tomić.

Bibliotekarka Zavičajnog odeljenja Biblioteke, Milana Bajkin, rekla je na veoma posećenom otvaranju izložbe da je u Velikoj Kikindi, pre sto godina, postojalo čak deset fotografskih ateljea.

– U sociološkom smislu, čin odlaska kod fotografa bio je veoma značajan događaj, oblačila se najsvečanija odeća, pratila se građanska moda, a porodice sa sela često su, za tu priliku, oblačile narodnu nošnju – istakla je Milana Bajkin. Žene su oko vrata stavljale dukate – miraz i sva lica su bila ozbiljna sa svečanim izrazima.

Savršeno razumljivo s obzirom na to da se, ukoliko je to moglo da se priušti, fotografisalo najčešće samo jednom u životu, za uspomenu i ostavštinu potomcima koji danas, po svakom detalju na fotografiji, saznaju važne informacije iz života svojih predaka.

S. V. O.

Neda-Ibrajter-(7)

Polaznica Vojne gimnazije u svom Mokrinu predstavila drugu knjigu o holokaustu

Igor Crnogorac April 10, 2024

Prvu knjigu Neda Ibrajter imala je sa samo trinaest godina. Potrebu da je napiše dobila je posle posete izložbi o holokaustu koju je organizovao nastavnik istorije. Uznemirena prizorima stradanja, napisala je sastav „Sunce“ koji se razvio u potresnu priču iz vizure dečaka Davida, o svetu kakav on vidi, pa sastav postaje poslednje poglavlje, i knjiga dobija naziv po njemu. Objavljena je kao jedna od tri najbolje na konkursu Grada i Banatskog kulturnog centra za prvu knjigu mladih autora.

U međuvremenu, Neda, podjednako uspešna i u prirodnim i u društvenim naukama, kao đak generacije Osnovne škole „Vasa Stajić“ u Mokrinu, upisuje Vojnu gimnaziju u Beogradu. Večeras je, u svom Mokrinu, u Galeriji Doma kulture,  predstavila drugi deo priče o Davidu, knjigu „925“.

– Na kraju prve knjige nisam konkretno napisala da li je dečak preživeo ili ne. Ja sam znala odgovor, ali ne i čitaoci koji su me stalno to pitali. Zato sam rešila da napišem drugi deo o njegovom daljem životu. Naziv je „925“ jer je to Davidov broj koji je nosio oko ruke, takođe je oznaka za srebro koje predstavlja čistotu i svetlost – kaže Neda.

Kaže da joj je, četiri godine kasnije, bilo teže da piše nastavak jer je morala stilski da se prilagodi svom pisanju prve knjige koje je, kaže, tada bilo manje zrelo.

Izdavač je ponovo Banatski kulturni centar, a finansijsku podršku pružila je Duška Pavlov, Mokrinčanka koja živi u Nemačkoj. Prva prezentacija održana je u Nedinom  rodnom mestu u kojem dobija i najveću podršku. Osećala sam zahvalnost i potrebu da je prvo predstavim upravo Mokrinčanima, rekla je.

Promociji su prisustvovali i Nedini drugovi iz Gimnazije, njen razredni starešina, profesorka srpskog jezika i književnosti, Željana Andrijević Andrić, njena učiteljica, Mariana Rakin, kapetan prve klase Dušan Stanić, načelnik 49. klase Vojne gimnazije, Darinka Maljugić, knjižničar u mokrinskoj biblioteci, Dunja Brkin Trifunović, urednica programa u kikindskoj biblioteci, i Željko Stojanović, profesor muzičke kulture koji je, na stihove iz Nedine knjige, komponovao muziku. Pesme su izveli članovi hora OŠ „Vasa Stajić“.

– Neda je dete Biblioteke, više puta je osvajala prva mesta na konkursu za Dan biblioteke. Njena sam podrška od malih nogu – rekla je Darinka Maljugić, domaćin i moderator večeri.

Mnogo pohvalnih reči čulo se o Nedi, mokrinskom detetu koje sada služi na ponos i čast svoje beogradske gimnazije u kojoj, takođe, postiže izvanredne rezultate.

Galerija Doma kulture bila je mala da primi sve koji su hteli da pozdrave i podrže svoju Nedu. A ona priznaje da se, iako planira da upiše elektronsko inženjerstvo i ostane u vojsci, i iako joj se život sada odvija po sasvim drukčijem ritmu i organizaciji, uvek s radošću vraća svojim Mokrinčanima koji prepoznaju, neguju i vole svoje talente.

S. V. O.

Crtanje-niti-(1)

Obredi, rituali, niti koje privlače i spajaju – na multimedijalnoj izložbi Koštane Banović u „Teri“

Igor Crnogorac April 10, 2024

Ritual, obred u različitim medijima, kao sredstvo i način spajanja ljudi, sa istim smislom i svrhom na različitim meridijanima, tema je večeras otvorene izložbe u Galeriji „Tera“. Autorka je multidisciplinarna umetnica Koštana Banović koja živi i radi u Holandiji.

Diplomirana slikarka rođena je u Sarajevu i početak njenog umetničkog puta odredile su ratne prilike u kojima se našla po završetku Akademije.

– Nisam želela da sedim u ateljeu i da slikam, to mi se nije činilo u redu. Bilo mi je potrebno da izađem i da budem u kontaktu sa ljudima i tada sam počela da radim performanse i video zapise. Kad sve materijalno nestane u ratu, kada ostane samo sedam vaših fotografija, čovek se zapita: „Šta je moj identitet?“. Ja sam otkrila da je to ritual bacanja graha, to je baš moje. Puno takvih performansa sam radila, ali ne kao gatanje, nego kao pravljenje mostova prema drugom čoveku, ljudima. Tako je počelo – objašnjava Koštana Banović.

I nastavilo se istraživanjem rituala „sa sistemom“, odnosno načina na koji različite kulture neguju svoju tradiciju: pasulj ima 41 komad, u Brazilu je to 16 školjki, a u zapadnoj Africi su čak 362 linije u pesku. Kao umetnik-antropolog, iz Afrike odlazi u Brazil, pa u Senegal, na ostrva Karipske Holandije, Kubu…

– Izražavajući se kroz različite discipline i medije – crteže, video-radove i performanse, otkrivala sam dublju funkciju obreda, i svetovnih i religijskih – kaže umetnica. – Oni su kao skulptura u prostoru, za njih nam nije potreban jezik, samo ih osetimo i oni nas povezuju.

Izložba „Crtanje niti“ sadrži i predmete – objekte/medije, „nađene, poklonjene, kupljene, ostavljene“ sa svih mesta na kojima je istraživala svoju osnovnu temu.

– Koštana Banović je organizatorka velikog broja samostalnih i kolektivnih  izložbi, učesnica mnogobrojnih rezidencijalnih programa, a njeni filmovi se prikazuju  na festivalima. Njen etnološki film u fokus stavlja čulne aspekte obreda, a dvokanalna video instalacija – odnos lokalne zajednice prema prirodi – istakla je Tijana Toševski, istoričarka umetnosti, otvarajući izložbu.

Na crtežima sa perforacijama, nitima tražim konekciju prema živima i prema mrtvima i zato je u središtu ritual, kao sredstvo da se povežemo sami sa sobom, sa drugima i sa čitavim kolektivom, zaključila je Koštana Banović.

Na taj način, njene niti privlače, spajaju i donose utehu zajednice. Razumite ih na izložbi u Galeriji „Tera“ na Trgu do 20. maja.

S. V. O.

e0ad2b33-edf2-4262-9d5b-27c9db045c5d

Mladi članovi „Gusala“ oduševili publiku

Aleksandra Djuran April 10, 2024

Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ uvelo je praksu da organizuje Javni čas dečijih i omladinskih muzičkih sekcija društva. Tako je bilo i večeras kada je u prostorijama društva nastupilo tridesetak članova tamburaške sekcije, pevačkih grupa i horića „Cvrčak“.

-Ovaj događaj organizujemo kako bi se prvenstveno naši mladi članovi predstavili publici u kojoj su njihovi roditelji, braća, sestre, bake, deke, drugari. Ovo je najbolji način da pokažu šta su naučili od septembra, koliko su napredovali, ali i da prevaziđu pozitivnu tremu koju stvara javni nastup. Osim solističkih numera svi koji su došli da podrže rad naših mladih izvođača, imali su priliku da čuju akapela repertoar u izvođenju mlađe i starije dečije pevačke grupe u dvoglasnom pevanju. Izvedene su tradicionalne pesme starijeg i novijeg načina pevanja. Program je obuhvatio i zajedničko izvođenje vojvođanskih numera pevača i tamburaša – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac ADZNM „Gusle“.

Horić „Cvrčak“ predstavio se pesmama iz popularnih crtanih filmova.

Već u subotu članove najstarijeg društva, očekuje i prva javna proba rekreativnog folklornog ansambla. Zakazana je za 17.30 sati u „Guslama“. Ovo je ujedno i poziv svima koji žele da se priključe ovoj sekciji da dođu i upoznaju se sa igračima i repertoarom.

A.Đ.

1712339740805

Makro priroda na izložbi fotografija Olje Simović

Aleksandra Djuran April 6, 2024

U Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba pod nazivom „Dah prirode, duh nasleđa“ Olje Simović. Većina izloženih  fotografija nastala je na teritoriji Stare Raške .

-Ljubitelj sam prirode i najviše volim da je fotografišem. Moja sfera interesovanja su makro fotografije. Prirodu slikanu na ovakav način ljudi retko primete. Ovo je ujedno način da promovišem svoj rodni kraj jer sve fotografije su nastale u raškoj oblasti – saznajemo od Olje Simović.

Za dobrom fotografijom naša sagovornica obišla je poznate crkve i manastire i ovo je njen način da pozove sve da ih posete.

-Fotografija je za mene najpre ljubav, a potom i svakodnevni hobi. Spontano sam počela da se bavim umetničkim fotografijama pre osam godina. U Raškoj imamo Eko klub koji je organizovao razna putovanja na kojima sam napravila mnoštvo fotografija. Kada je raspisan foto konkurs u Kraljevu, pobedila sam i kao nagradu dobila da organizujem izložbu. Od tada sam učestvovovala na preko 200 kolektivnih izložbi, a ova u Kikindi je 12 samostalna – dodala je naša sagovornica.

Mali, kako kaže sićušni detalji prirode, Olja Simović predstavila je na 50 fotografija koje se mogu videti do kraja aprila. Detalji, koji se ne uočavaju golim okom, sada su dostupni i Kikinđanima.

A.Đ.

 

c8b47af4-8292-405e-bbdd-4607dde7d94d

Otvoreni 28. Susreti amaterskih pozorišta vojvođanskih Mađara

Aleksandra Djuran April 5, 2024

U KUD-u „Eđšeg“ svečano su otvoreni 28. Susreti amaterskih pozorišnih ansambala vojvođanskih Mađara. Do 14. aprila, do kada traje pokrajinska smotra, u pozorišnoj sali biće odigrano 15 predstava, nakon čega će biti uručene nagrade stručnog žirija i publike. Ovom prilikom Ferenc Lepar, režiser, glumac i saradnik društva, otvorio je izložbu fotografija u holu adaptirane „Košut sale“ na kojoj su predstavljeno decenije rada svih sekcija „Eđšega“.

-Čast nam je što smo četvrti put domaćini amaterskih pozorišnih susreta. Ova manifestacija je izuzetno značajna za našu zemlju. Sigurna sam da ćemo i ovoga puta biti dobri domaćini i promovisati naš Grad. Hvala lokalnoj samoupravi koja nas je podržala, ali i Nacionalnom savetu, Ministarstvu kulture, Zavodu za kulturu vojvođanskih Mađara iz Sente, kao i donatorima iz Mađarske – istakla je predsednica KUD-a „Eđšeg“ Ramona Tot.

Otvaranju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, zamenik Šandor Talpai, članica Gradskog veća Melita Gombar, ali i članovi Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine pokrajinski i republički poslanici SVM-a, kao i glumačke grupe koje učestvuju na festivalu.

-Biti domaćin ovog festivala je privilegija, ali i odgovornost. Cilj  smotre je negovanje kulture, tradicije i mađarskog jezika. Ovo je još jedan način da pokažemo bogatstvo kulturne baštine Mađara koji žive u našoj zemlji. Predstave su prilagođene različitim generacijama, a učesnici imaju priliku da se bolje upoznaju, uspostave saradnju i razmene iskustva. Za Kikindu je ovo od posebnog značaja jer smo multikulturna i multinacionalna sredina  – dodala je Melita Gombar.

Prvi je bio nastup nastup domaćina odnosno glumačke grupe „Jožef Atila” sa dramom „Himna” Đerđa Švajda u režiji Šandora Kiralja. Nastupaju i glumačke amaterske trupe iz Sajana, Tobe, Temerina, Mužlje, Zrenjanina, Bačke Topole. Predstave će ocenjivati žiri u sastavu Rozalija Brešćanski Boroš, dramaturg subotičkog pozorišta, Timea Lerinc, glumica senćanskog pozorišta, i Žofia Mađar, glumica subotičkog pozorišta.

A.Đ.

ig-plakat[63318]

Međunarodni „Kampus Tera“ za studente umetnosti

Igor Crnogorac April 5, 2024

Centar za lepu i primenjenu umetnost „Tera“, u saradnji sa akademskim institucijama iz regiona organizuje, od 15. aprila do 17. maja, međunarodni vajarsko-edukativni kamp za studente umetnosti – „Kampus Tera 2024”.

Koncipiran kao višednevni međunarodni stručni skup, „Kampus Tera“ će okupiti  studente likovnih i primenjenih umetnosti, arhitekture i drugih srodnih disciplina, kao i nastavnike umetničkih i arhitektonskih fakulteta koji će raditi i razmenjivati znanja i iskustva tokom boravka u Kikindi.

Kamp je stručna praksa vajanja u terakoti u nastavnoj bazi „Tera“ i pohađaće ga studenti završnih godina studija fakulteta iz Beograda, Novog Sada, Cetinja, Temišvara, Tirane, Rijeke i Osijeka.

Ove aktivnosti se sprovode radi jačanja umetničke produkcije mladih, da se podrži participativnost i zajednička vizija svih učesnika i da se ojačaju postojeće i stvaraju nove veze i saradnje, navodi se u saopštenju iz CLPU „Tera“.

U okviru programskih aktivnosti je i „Međunarodni masterklas Tera” u kojem će gostujući nastavnici održavati predavanja i raditi sa studentima.

Sve aktivnosti projekta realizovaće se u prostoru Ateljea, a učesnici će biti podeljeni u dve grupe, koje će raditi od 15. do 30. aprila i od 7. do 17. maja.

420406135-988715463255695-5428728808520381327-n

„Eđšeg“ domaćin pokrajinske smotre mađarskih amaterskih pozorišta – u konkurenciji 16 predstava

Igor Crnogorac April 3, 2024

U Kikindi će se, od petka, 5. aprila, u KUD „Eđšeg“, održati 28. Smotra amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine. Ove godine, kažu organizatori, prijavilo se 16 pozorišnih ansambala, a manifestaciju otvaraju domaćini sa predstavom „Himna“, u režiji Šandora Kiralja.

Predstave će se igrati svakodnevno, u nekoliko termina, do nedelje, 14. aprila, kada će biti dodeljene nagrade stručnog i žirija publike.

– Do sada je uvek bilo pravilo da se jedne godine Smotra održava u Bačkoj, a jedne u Banatu. Mi smo domaćini četvrti put. Prijavili su se ansambli koji su procenili da su, po kvalitetu, na nivou Smotre. To su ozbiljni ansambli i predstave koje bi mogle da se igraju i u profesionalnim pozorištima. Poslednjih godina se smanjilo zanimanje za pozorište, i kovid je tome puno doprineo. Na Smotri, svake godine, bude od 15 do 19 predstava. Ove godine je veoma kvalitetan festival, imaćemo odlične predstave, nekoliko njih su u samom teatarskom vrhu – kaže Šandor Kiralj, glumac i reditelj u „Eđšegu“.

O kvalitetu predstava odlučivaće tročlani žiri: Rozalija Brešćanski Boroš, dramaturg u Narodnom pozorištu u Subotici, Timea Lerinc, Gumica u Senćanskom mađarskom kamernom pozorištu i Žofia Mađar, glumica u subotičkom Narodnom pozorištu. Između ostalih, biće dodeljene i nagrade za najbolju  tradicionalnu i alternativnu predstavu, za scenski govor, a priznanje će dodeliti i žiri publike.

Nekada se, kaže Kiralj, dodeljuju i nagrade u novim kategorijama. Tako je, prošle godine, na Festivalu u Bačkoj Topoli, kikindska „Hiljadita noć“, osim za predstavu, režiju (Šandor Kiralj) i sporednu mušku ulogu (Imre Tombac), ponela i nagradu za predstavu koja daje najviše povoda za razmišljanje.

Učenici OŠ „Fejep Klara“ biće uključeni u pisanje biltena Smotre, kažu u „Eđšegu“. Tradicionalno, nagrade su dela umetnika s područja mesta u kojem se održava manifestacija. Ulazak na sve predstave je besplatan, a izvođenja neće imati prevod.

Održavanje 28. Smotre amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine podržali su Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara iz Sente i subotički Savet za kulturu vojvođanskih Mađara i Grad Kikinda.

Program Smotre:

– petak, 5. april, 18 sati: otvaranje 28. Smotre i predstava Glumačkog ansambla „Jožef Atila“, Kikinda – „Himna“, Švajda Đerđa u režiji Šandora Kiralja;

– subota, 6. april, 16 sati: Glumački ansambl „Grund“, Palić – „Emily“, filmska adaptacija; 20 sati: „Nepker“, Subotica – „Fabula Rasa“, Petefi Šandor – Vitez Janoš;

– nedelja, 7. april, 15.30: Novosadska institucija za mađarsku kulturu i umetnost – „Dečaci Pavlove ulice“; 20 sati: Ansambl „Gondolat-jel“, Kanjiža – „Kuća Bernarde Albe“ – F. G. Lorka;

– ponedeljak, 8. april, 16 sati: Dom Kulture Bačka Topola – „Ćelava pevačica“ – Ežen Jonesko; 20 sati: Amatersko pozorište „Madach“, Zrenjanin – „Baronica Lili“ – M. Ferenc i H. Jene;

– utorak, 9. april, 19 sati: Mađarsko kulturno-umetničko društvo “Sirmai Karoly”, Temerin – „Portugal“ – Egressy Zoltan;

– sreda, 10. april, 18.30: „KEX“, Senta – „Dvaput bio, i nigde nije“; 20.30: Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Adi Endre“, Sajan – „Alkohol ubija“ – Keri Ferenc;

– četvrtak, 11. april, 15 sati: Omladinska grupa „Svi sveci iz Čonoplje“ – „Rekli da je vila prazna“ Hamori Ištvan Peter; 17.30: Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor“ iz Tobe – „Siroti Fehervari“ – Laslo Mikloš; 20 sati: Mađarsko kulturno umetničko društvo „Sturcz Jožef“ iz Kupusine – „Žuto ždrebe“- Csepreghy Ferenc i Sulhof Jožef;

– petak, 12. april, 15 sati: Mađarsko kulturno-umetničko društvo iz Palića – „Slike sa jedne planete“ – Frierich Dürrenmatt; 17.30 – Mesna kulturno-prosvetna zajednica Bezdan – Glumačka grupa „Dr. Pfaff Mihalj“ – „Najbolji oslonac nam je šank“ – Hamori Ištvan Peter; 20 sati – Amatersko pozorište „Mara“ iz Bačke Topole –  „Prekid programa“ – Sakonji Karolj;

– subota, 13. april, 15 sati: izložba dečijih radova o pozorištu; 15.10 – interaktivna radionica za decu

– nedelja, 14. april, 18 sati – svečana dodela nagrada; 19 sati – Senćansko mađarsko kamerno pozorište – „Šta je bio sa ženom“ – A. P. Čehov – Čaba Kiš .

S. V. O.

ljubavno-pismo-1

„Ljubavno pismo” pred zrenjaninskom publikom: Ovacije i magareći kašalj

Jelena Trifunović April 3, 2024

Da se može napraviti vrhunska komedija u vlastitoj produkciji dokazalo je kikindsko pozorište, a u to su uverili i Zrenjanince, na nedavnom gostovanju.

Kikinđani, dobro znaju ovaj dramski komad, a ovog puta i posetioci u prepunoj velikoj sali zrenjaninskog teatra „Toša Jovanović” uverili su se da kikindsko Narodno pozorište ima s čime i pred najprobirljiviju publiku. Sa ukusnom scenografijom i bravuroznom glumom, „Ljubavno pismo” je razgalilo egzaltiranu publiku iz grada na Begeju, a sami glumci su na kraju doživeli ovacije.

Podsetimo, pomenuti komad govori o mentalitetu, porodici, komšijama i uopšte promašenim životima. Nastao je po tekstu Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, a režiju potpisuje maestralni Dragan Ostojić. U podeli su Branislav Knežević, Branislav Čubrilo, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Ružica Nedin, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović i Jovana Berić. S obzirom na to da je u ovoj drami s„ pevanjem, bez pucanja” o mentalitetu i porodici dosta promašenih likova, sam reditelj ukratko podvlači da ova predstava pruža neku vrstu utehe da kada izađete sa predstave kažete sebi: „Nije moj život ni tako loš”.

Zrenjaninci su te večeri mogli da vide čitavu lepezu likova – od žovijalnih do frustriranih i da se dobro i zabave i zamisle. Vladimir Maksimović, akter ove predstave i čest gost Zrenjanina igra lik Momčila.

– Momčilo je, kako je sam pisac rekao, moron. Uz pomoć reditelja Dragana Ostojića i svih kolega, mislim da sam uspeo da napravim dobar lik, jednog dečka koji je izgubljen u traženju samog sebe. On želi da odraste i da bude ozbiljan, ali ga njegov IQ koči u svemu tome i bilo mi je zadovoljstvo da radim ovu ulogu zato što je ovo jedan od onih tekstova u kojima, što se više „otkačite” i što se više prepustite toj igri i čaroliji teatra – to je uloga bolja – kaže Maksimović.

Njegovog oca Olivera tumači Mihailo Laptošević.

– Oliver je i Momčilov otac i Jagodin muž, a uz to i neuspeli ljubavnik svoje kume Fransoaz. Neuspeli je i otac i muž. Voleo bi da je bar malo muško. Njegovo „sofisticirano” biće zarobljeno je u kulturnoj pustinji koja ga okružuje. Da budemo iskreni – on toj pustinji apsolutno i pripada – kaže Laptošević.

Anđela Kiković tumači lepu i mladu devojku Leposavu koja prvi put doživljava čulnu ljubav, a potreba za njenom slobodom se kosi sa njenim krutim vaspitanjem.

Dakle, mnogo je neostvarenih likova u ovom komadu, a među njima i stariji vodnik u penziji Voja Soldatović, koga tumači Branislav Knežević.

– Koliko je Voja sposoban i uspešan vidi se iz toga što do penzije nije dogurao ni do čina zastavnika. Neuspešan u poslu, neuspešan i u životu. Ima mlađu ženu koja se švalera s venčanim kumom i ćerku koju je odgajao kao sina vojnika, neuspešno naravno. Međutim, on sebe vidi sasvim drugačije: kao uspešnog i nadmoćnog na svim poljima, pa i u pokušaju njegove preljube.

Jovana Berić igra Ružicu, studentkinju i podstanarku kod porodice Soldatović. Ujedno je i Leposavina najbolja prijateljica i potajno je zaljubljena u Momčila. Međutim, kada shvati da joj je ljubav neuzvraćena, pokušava da spoji svoju simpatiju sa svojom najboljom drugaricom i tu pravi zaplet u koji budu umešane obe porodice.

Gordana Rauški i Ružica Nenin briljanto su odigrale svoje role i bravuroznim glumačkim sredstvima upotpunile odličnu podelu. U pojedinim delovima predstave, naročito segmentima s pevanjem, doživele su ovacije.Svemu treba dodati i izvanredno kadrirane snimljene segmente koje povremeno možemo videti u sklopu komada. Rečju, izvanredno režirana predstava, a tome svedoče i reakcije zrenjaninske publike, koja se i aplauzima i smehom odazivala na veliki deo ove dvočasovne predstave-spektakla.

Objektivno govoreći, u zrenjaninskom, kao i u drugim teatrima, nisu sve predstave podjednako ni uspešne ni gledane. „Ljubavno pismo” bi zasigurno bilo u samom vrhu gledanosti da je kojim slučajem postavljeno u produkciji zrenjaninskog teatra. Tamošnja publika je (kao i kikindska) pozorišno edukovana i ne voli šmiranje, nego „glumački prošireno telo”, kako bi to nazvao čuveni kritičar Ranko Munitić.

Majstorstvo kikindskih glumaca prepoznala je publika u Zrenjaninu. O svojim iskustvima s kolegama iz grada na Begeju Vladimir Maksimović kaže:

-Imao sam priliku da se upoznam sa zrenjaninskom publikom kada sam igrao predstavu „Nebeski odred”. Zrenjaninski teatar jako volim i uvek se radujem dolasku. Dođem i kad Zrenjaninci spremaju neku predstavu, da igram karte sa svojim prijateljima koji su tamo zaposleni. Studirao sam sa Dejanom Karlečikom i Stefanom Juaninom. Milan Kolak mi je jedan od najboljih prijatelja – kaže Vlada, dok se Mihailo Laptošević nadovezuje:

-Moja iskustva sa zrenjaninskom publikom su iz pozicije iste te publike. Gledao sam, još od fakulteta, dosta predstava u Zrenjaninu. Svaku koju sam gledao publika je prihvatila raširenih ruku. Radujem se što je i naše „Ljubavno pismo” zrenjaninska publika tako prihvatila – sumira Mihajlo.

Jovani Berić je ovo bilo drugo gostovanje u srednjem Banatu:

– Bilo mi je prelepo i oduševila me je publika  i njena otvorenost i gostoprimljivost. Veoma zadovoljna kako je proteklo gostovanje je i Anđela Kiković koja ističe da je i sam rad na ovoj predstavi bio jako uzbudljiv i zabavan.

Doduše, opšti utisak je malo pokvario nečiji uporan i suvi tzv. „veliki” (ranijim generacijama poznat i kao magareći) kašalj iz publike za  vreme trajanja predstave, međutim to je opšte mesto u teatru koji je još davnih dana kroz vic opisao legendarni dramaturg Jugoslovenskog dramskog pozorišta  Dragoslav Andrić: „Pacijent: Doktore, kašljem! Doktor: Pa, što ste došli kod mene? Pacijent: A gde je trebalo da idem? Doktor: Pa, u pozorište!”

KAD IGRA MINISTARKA

Od mnogobrojnih predstava koje su na repertoaru zrenjaninskog teatra, ubedljivo najbolji odziv kod publike imaju komadi koji se rade po tekstovima domaćih autora. Vrlo gledana je predstava „Šta će biti sa svima nama” Borisa Liješevića, a najgledanija je „Gospođa ministarka” po Nušićevom klasiku, za koju karte planu već u prvih sat vremena prodaje. Glavnu ulogu, Živku ministarku, igra bivša članica kikindskog teatra Jelena Šneblić Živković.

 

Nemanja Savić