Projekat „Projekat Metahjuman“ – digitalno oživljen čovek koji je pre 10.000 godina zaista živeo u Lepenskom viru, posetioci Narodnog muzeja u Kikindi moći će da vide do 16. marta.Svi posetioci izložbe postaće deo naučne i digitalne revolucije, budući da je u pitanju inovativni projekat srpskih naučnika i inovatora, realizovan uz podršku nacionalne platforme Srbija stvara, prvi put predstavljen svetskoj javnosti na Svetskoj izložbi Ekspo 2020 u Dubaiju.
Ovaj projekat prvi put u istoriji je verno prikazao digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, animirano i oživljeno uz pomoć vrhunske Metahuman tehnologije, razvijene u Srbiji. Grupa naučnika i inovatora iz Srbije, na čelu sa profesorkom sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Sofijom Stefanović, prvo je na bazi analize iskopanih kostiju uradila realističan 3D model lobanje praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske Metahjuman tehnologije koju je razvila domaća gejming kompanija „3lateral“ iz Novog Sada (deo Epik gejmsa) i Anril Endžina softvera – praistorijski čovek virtuleno i oživeo.
U sklopu predstavljanja projekta, planiran je i razgovor sa profesorkom Stefanović. Viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam, koja predvodi tim nacionalne platforme Srbija stvara, Ana Ilić, ističe da je Metahuman projekat neverovatan spoj nauke i gejming industrije koji će u budućnosti imati veliki uticaj u brojnim drugim granama kreativnih industrija.
„To je upravo misija za koju se zalaže „Srbija stvara” – razvoj i podrška multidisciplinarnost, saradnje u oblasti inovacija i kreativnih industrija, podrška talentima, ali i predstavljanje Srbije u svetu kao moderne i inovativne zemlje“, izjavila je ona.
Izložbu Metahjuman pratiće i dodatne aktivnosti u vidu radionica i predavanja a do sada od zvaničnog otvaranja izložbe početkom februara postavku je videlo više od 450 posetilaca.
Tijana Levnajić, balerina, koreografkinja i osnivačica škole modernog plesa „Step Up“, i Dorotea Borenović, plesačica, putuju na stručno usavršavanje u Dubai.
– Veoma sam uzbuđena jer ću obogatiti svoje znanje – kaže Tijana. – Svaka radionica puno znači, učimo nove korake koje posle možemo da primenimo.
Obuka je internacionalna, traje pet dana i biće to prilika i za učenje i za sticanje novih iskustava, kaže Tijana i dodaje da se u školi plesa već pripremaju za nova takmičenja.
U Školi „Step Up“ koja radi u Kulturnom centru i sali „Gusala“, plesom se bavi četrdesetak dece i mladih, uzrasta od tri do 13 godina. Novost je da je Tijana školu modernog plesa odnedavno pokrenula i u Novom Sadu.
Jedna je od najuposlenijih glumica u kikindskom Narodnom pozorištu. Od svih predstava koje su trenutno na repertoaru, mlada Anđela Kiković nije u podeli samo za dve. U svim ostalim je na sceni. Puna je reči hvale, ne samo za ansambl, već i za ovdašnju teatarsku publiku. Pored kikindskog, angažovana je i u nizu uloga u prestoničkim pozorištima, najviše u „Slaviji“ u kojoj je i započela svoju glumačku karijeru. Od malih nogu je bila okrenuta glumi, njenim stopama ide i mlađa sestra Kaja, a i predak im je jedan ovdašnji slavni glumac.
Njen lični i glumački razvoj vodio je preko četiri toponima koji počinju na slovo K. O svemu tome i mnogo čemu drugom što je mladu Anđelu Kiković profilisalo kao glumicu, govorila je za naš list.
U Narodnom pozorištu Kikinda ste se obreli tako što je bila audicija za ulogu Jelice u „Laži i paralaži” kod reditelja Stevana Bodrože i onda ste se, uz kolegu Aleksu Markovića, javili i dobili ste ulogu. Posle te predstave je krenuo vaš glumački angažman u Kikindi?
– Pozorište i reditelj Stevan Bodroža su odlučili da naprave audiciju za ulogu Jelice u komadu „Laža i paralaža” Jovana Sterije Popovića. Na poziv kolege Mihaila Laptoševića, člana ansambla, sa kojim igram i predstavu u pozorištu „Slavija”, došla sam na audiciju. Dobila sam ulogu i ugovor na određeno vreme. Posle te predstave usledilo je „uskakanje” u predstavu „Pidžama za šestoro” u režiji Olje Đorđević i rad na novim predstavama: „Pa se vidimo u snu” u režiji Nikole Zavišića, „Ljubavno pismo” u režiji Dragana Ostojića, i „Oblaci” u režiji Stevana Bodrože. Uvek se radujem novim izazovima i ulogama u NP Kikinda.
Ljubavno pismo- Foto: V. Sretenović
Što se tiče kikindskog pozorišta, danas ste takoreći nosilac repertoara. Ne igrate samo u „Kovačima” i „Džepovima punim kamenja”, u svim drugim predstavama ste na sceni. Kako je raditi u kikindskom pozorištu i uopšte kakvu imate interakciju sa kolegama i publikom?
– Kikindsko pozorište jako volim, to je moja druga kuća. U kikindskom pozorištu mi je pružena prilika da se razvijam i rastem kao glumica i kao biće, i beskrajno sam zahvalna na šansi koja mi je pružena. Kao i u „Slaviji”, i ovde imam sreću da radim sa odličnim, inspirativnim i vrednim kolegama. Za dve godine imala sam priliku da radim sa celim ansamblom. Svi mi jako poštujemo i volimo kikindsku publiku, jer je iskrena, podržavajuća i kulturna. I naravno, puno nam je srce kada vidimo da je sala puna ljudi, što se, nažalost, ne dešava uvek. Ipak, komunikacija sa publikom, njene konstruktivne kritike i pozitivne reakcije nam daju vetar u leđa da i pored svih poteškoća, sa kojima se kao jedna institucija kulture u Srbiji suočavamo, nastavimo dalje da stvaramo, negujemo prave vrednosti i služimo umetnosti, sa verom da će se poteškoće prevazići i da će naš rad biti prepoznat i podržan.
Da se dotaknemo i vaših studentskih dana. Diplomirali ste u klasi Dragane Varagić, profesorke originalne metodike i umetničke poetike. Vaše kolege glumci kažu da su glumci sa njene klase potpuno neobični, drugačije profilisani i da su vrlo inspirativni. Kakvo je vaše iskustvo u vezi sa metodikom profesorice Varagić?
– Pored klasičnih metoda koje se rade u Evropi, poput Stanislavskog, Mihaila Čehova, Grotovskog, mi smo sa njom radili i metode koje se izučavaju na Zapadu, kao što su npr. divajzing, Šekspir, na način koji se to radi u Engleskoj, Stratfordu, tako da mislim da mi imamo prilično jedinstvenu mešavinu tradicionalne škole i modernih tehnika sa Zapada.
Foto: V. Sretenović
I vaša sestra je odabrala glumački poziv. Da li potičete iz umetničke porodice, i taj poriv vam je preneo neko od predaka ili su to jednostavno bili vaši izbori?
– Moja sestra, Kaja Banićević, je sada na trećoj godini glume. Ona je išla na glumu još od detinjstva u Kotoru, a i njen deda-stric je naš čuveni i veliki gospodin glumac Petar Banićević, tako da je taj dar ona verovatno nasledila od njega. U četvrtoj godini srednje škole otišla sam na razmenu studenata u Ameriku, u Kanzas, i zbog bržeg i boljeg prilagođavanja zajednici, uzela sam u školi glumu kao predmet (kod njih je to predmet, kao kod nas srpski, matematika, biologija). Tu sam otkrila svoju do tada neznanu veliku ljubav prema glumi, kao i čaroliju te umetnosti, tako da su studije glume bile prirodna posledica te ljubavi.
Glumite dosta i u Pozorištu „Slavija” i Ustanovi kulture „Parobrod”, šta možete reći o predstavama u kojima ste angažovani?
– U „Slaviji”, gde sam započela svoju karijeru, igrala sam u sedam predstava. Četiri su trenutno na repertoaru, tri komedije, „Krevet za šestoro”, „Ulovi muža” i „Lopuže” i drama „Kirija”. Predstave imaju izuzetan odziv publike, uvek se igraju na kartu više. Imam sreću da sarađujem sa divnim kolegama. U UK „Parobrod” igram predstavu „Tajne žena”, sa koleginicama sa klase. Predstavu igramo već treću sezonu i ona je naš autorski rad.
Šta biste još dodali vezano za Kikindu, njene stanovnike i uopšte ritam grada?
– Kikinda, dom ljudi širokog osmeha i još šireg gostoprimstva. Dom Mike Antića, Dušana Vasiljeva, Jovana Ćirilova, dom najlepše ulice u Evropi. Gnezdo sova utina, mamutice Kike i ludaja. Vlasnik Tere, Blandaša, Starog jezera, dudovače kao i najlepše supe na svetu. Mislim da nije potrebno ništa više dodati.
DOM JE TAMO GDE MOŽETE DA IZRASTETE U NAJBOLJU VERZIJU SEBE
U vašoj glumačkoj karijeri i u vašem ličnom razvoju nameću se toponimi koji počinju na slovo K. Rođena ste Kraljevčanka, u Kotoru ste završili osnovnu i srednju školu, u Kikindi ste zaposleni. Može li se povući neka paralela između crnogorskog juga i severa Banata, odnosno morske i panonske klime, naravno preko vašeg rodnog Kraljeva?
– Za svojih trideset godina, kao što ste i napomenuli, puno sam se selila i svakako su ovi gradovi ostavili veliki trag u meni. Ključno, što bih izvukla iz svog dosadašnjeg životnog iskustva je da je dom tamo gde su dobri ljudi koji vas prihvataju i gde možete da izrastete u najbolju verziju sebe i da podelite svoje darove i date sebe kao biće; da budete tu za druge i da se radujete životu i budete zahvalni na svemu što vam je dato. Tada klima i geografija nisu toliko bitne. A što se tiče slova K, prezivam se Kiković, rođena sam u Kraljevu, odrasla u Kotoru, živela sam i u Kanzasu u Americi, sada radim u Kikindi, pa je šala, ali sumnjam i slučajnost da imam sreće sa gradovima na K. Živim u Beogradu, i on je svakako značajan, jer sam odmalena dolazila zbog svojih prijatelja. Videćemo šta će još život da donese.
Slika profesora Milorada Stepanova iz Kikinde odabrana je da predstavlja našu zemlju na izložbi World Art Expo u Seulu, u Koreji, koja se održava od 15. do 18. februara.
„Plavi kanal“ jedna je od deset slika koje je odabrao stručni žiri Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na konkurs se prijavilo 20 slikara, a prilikom žiriranja, članovi komisije vodili su računa da se tema uklapa sa misijom izložbe – pospešivanjem tržišta za savremene forme umetničkih dela na internacionalnom nivou.
Slika „Plavi kanal“ rađena je kombinovanom tehnikom, na starom platnu, u kikindskom ataru, na jednom od malih kanala . Takođe je deo ciklusa radova koji će biti zastupljeni i na izložbi „Od PoEtike do Metodike“, povodom jubileja Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i dve decenije nastavničke delatnosti Stepanova u ovoj obrazovnoj ustanovi. Izložba će biti održana ovog leta u Narodnom muzeju.
Sretenjskim koncertom u Narodnom pozorištu, članovi ADZNM „Gusle“ obeležili su svoju slavu i započeli 149. izvođačku sezonu. Nastupili su Veliki narodni orkestar, Izvođački folklorni ansambl, mešoviti hor „Kornelije Stanković“ i solisti.
Programu proslave jednog od najstarijih Društava u regionu prisustvovao je mr Dragan Traparić, v.d. pomoćnik sekretara za javno informisanje i medije u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
– Velika mi je čast što sam pozvan i što sam deo ove svečanosti. Imam samo reči hvale za sve što se u „Guslama“ radi već gotovo vek i po – rekao je Traparić.
Očuvanjem, stvaranjem i izvođenjem muzičkog nasleđa oplemenjuje se naša tradicija, istakao je Milorad Lonić, predsednik predsedništva Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i umetnički direktor Ansambla „Vila“ iz Novog Sada.
– Upravo je ovo podsticaj da srpska slava koja je, kao element srpskog nasleđa upisana u UNESCO listu, bude podržana kroz svoj ritualni deo, a to je sve ono čemu večeras prisustvujemo – kazao je Lonić.
U ime lokalne samouprave sugrađanima je praznik čestitala zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
– „Guslama“ želim da još dugo traju i da vrše svoju plemenitu misiju koja se ogleda u stvaranju, očuvanju i negovanju muzike i tradicionalnih igara sa ovih prostora – istakla je zamenica gradonačelnika. – Ovo društvo ima potencijala za to, oni su profesionalni, imaju entuzijazma i visok umetnički kvalitet.
Podsećajući na činjenicu da je prvi horovođa u „Guslama“ bio Josif Marinković, a zatim i Robert Tolinger, predsednik Društva, Zoran Petrović, istakao je da se u „Guslama“, sada već gotovo vek i po, radilo sa velikim muzičkim stručnjacima i na visokom kvalitetu.
– Mi danas gradimo svoje kadrove i jako sam ponosan na decu u „Guslama“ koja ovde odrastaju, sazrevaju i postaju dobri ljudi. Ono što predstavljamo na sceni prelazi zanatski nivo, a naša deca postaju i ponos države Srbije – rekao je Petrović.
U programu su nastupili i gosti, instrumentalisti sa Zapadnog univerziteta u Temišvaru: prof. dr Lučian Emil Roška, dr Lavinijus Nikolajević i dr Adrian Bala. Izvođački ansambl nastupio je, između ostalih, sa Igrama iz Like, Gornjeg Visoka, iz Negotina, sa tradicionalnim pesmama nastupili su i vokalni i solisti instrumentalisti, a program je završen „Srpkinjom“ Isidora Bajića u izvođenju Hora pod dirigentskom palicom Eve Aranjoš Francuski i folklornog ansambla.
Povodom današnjih praznika, Turistička organizacija Grada poklonila je Kikinđanima romantičnu komediju „Kako sam se nadala, dobro se nisam udala“ koja je odigrana večeras u prepunoj sali Narodnog pozorišta.
– Čestitam svima koji slave Svetog Trifuna kao krsnu slavu i želim im zdravlje i sreću – izjavio je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan. – Kao i prethodnih godina, Grad pruža svojim sugrađanima lepu priliku da uživaju u prazniku – i onima koji obeležavaju Svetog Trifuna i onima koji slave Svetog Valentina. Grad dobrih ljudi pruža priliku i jednima i drugima da uživaju u predstavi kao uvodu u praznične dane.
Predstava za dva glumca – Natašu Aksentijević i Peđu Damnjanovića, već je osvojila publiku širom Srbije, ali i regiona. U ovoj komediji mlada Darinka pokušava da ispuni želju svoje majke i da se dobro uda. U procesu traženja idealnog, susreće se sa potpuno različitim tipovima muškaraca.
– Nas dvoje sarađujemo već pet, šest godina uz pomoć prijatelja, reditelja i producenta Miše Obradovića. Imam sreću da igram šest likova – pet šalabajzera i jednog srećnog dobitnika. Mislim da će predstava i u Kikindi oduševiti publiku – rekao je Damnjanović.
Ovaj glumački tandem već je sarađivao na veoma uspešnoj, kako je najavljivano, urnebesnoj komediji „Kako i zašto ubiti muža“.
– Izuzetno mi je velika čast i zadovoljstvo što je velika zainteresovanost i što ćemo imati punu salu – rekla je pre predstave Nataša Aksentijević. – Ovo je romantična komedija i publika će se dobro zabaviti. Biće smeha, ali i poneka suza.
Očekivano, brojna kikindska publika uzvratila je naklonost glumcima i uživala je u predstavi.
Pravoslavni Sveti Trifun i rimokatolički Sveti Valentin obeležili su i kikindski muzičari. U svečanoj sali Narodnog muzeja Kikinda održan je koncert pod nazivom “Ovo veče je najlepša nota u pesmi života”.
Ljiljana Sivčev, solistkinja na klaviru ističe da koncertom žele da poruče da su sreća, prijateljstvo, razumevanje i ljubav najvažniji činioci života.
-Ovo je 12. put da organizujemo koncert i hvala svima koji su nas podržali, a ima ih u velikom broju. Drago mi je što su nam se priključili i mladi instrumentalni i vokalni solisti čije vreme tek dolazi. Oni će se potruditi da imamo još puno ovakvih koncerata – rekla je Ljiljana Sivčev.
Najmlađa učesnica bila je Lara Petkov koja je razgalila srca mnogobrojne publike govoreći stihove. U programu je učestvovao i vokal Milan Prunić Duma koji je dodao da je velika čast i zadovoljstvo nastupiti sa mladim ljudima.
– Želimo da poručimo samo jedno, volite se ljudi nije važno ko je ko i srca nek nam budu jedno – naveo je Prunić.
Predstavili su su i Valerija Stefanović, vokal i profesorka Milijana Zolotić Simić na violini uz klavirsku pratnju Kristine Ristić i Boris Škapik “DUO KON ANIMA”. Publika je uživala i u muziciranju profesorke Nikoline Suvajdžić, saksofonistkinje, u klavirskoj pratnji Apolonije Koso, profesora Dušana Dakića , tenor vokala, kao i u muzici violiniste Srđana Stojanovića i Vladimira Kovačevića, kao klavirske pratnje. Koncertu je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.
O zaostavštini Bogdana Dunđerskog, popularnog dvorca Fantast, Zoran Subotički napisao je knjigu „Za večita vremena” testamentarno zaveštanje Bogdana Dunđerskog koja je predstavljena Kikinđanima u Kulturnom centru.
-O testamentima, zaostavštini, idejama i šta je namerio da ostavi srpskom narodu i narodima Vojvodine i Srbije, svi koje zanima ova tema mogu pročitati u knjizi. Testamenti Bogdana Dunđerskog su poseban kulturološki i pravni predložak, važni za sudbinu njegove imovine i zaostavštine. Istorijske okolnosti bile su takve da je njegova zaostavština doživela neobičnu i čudnu sudbinu – istakao je Subotički.
Svoju imovinu Bogdan Dunđerski zaveštao je Matici srpskoj da se stara o njoj, a na korist srpskom narodu iz Vojvodine. Reč je o ozbiljnom čoveku o kojem su se pripovedale priče kako je voleo konje, žene i vino.
-Na žalost, sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti ona je oduzeta nakon Drugog svetskog rata. Ni danas Matici srpskoj nije vraćena imovina koja joj je namenjena testamentom Bogdana Dunđerskog čoveka koji je život posvetio lepoti i napretku poljoprivrede i obradi zemlje. Isključivo se bavio poljoprivredom i kako je dobro zarađivao izgradio je jedan od najlepših dvoraca u našim krajevima Fantast koji i danas provlači veliki broj ljudi – dodao je Zoran Subotički i napomenuo da se na sve načine vode ozbiljne bitke da se dvorac ponovo otvori za javnost s obzirom na to da je već tri godine zatvoren i propada i izrazio nadu da će i njegova knjiga poslužiti tom cilju.
Zajedno sa autorom knjige, o Dunđerskom su govorili i dr Jelena Veselinov, upravnica poslova Matice srpske i Nemanja Karapandžić, viši kustos gradskog Muzeja u Bečeju.
Sa fotoaparatom u ruci, uvek spreman da zaustavi vreme i zabeleži trenutak, u Bašaidu, Kikindi, po celom svom Banatu i šire, Goran Birimac do danas je izradio oko dva miliona fotografija. Pored toga što ih objavljuje na društvenim mrežama, rešio je da priredi izložbu koja je otvorena sinoć, u holu Doma kulture u Bašaidu.
Na otvaranje su došli i gosti iz Kikinde, Zrenjanina, Melenaca, Banatskog Karađorđeva. Na svog fotografa posebno su ponosni meštani.
– Ovo je jako lep događaj i korisno je imati ovakvu arhivu. Velika mi je čast što sam učestvovao u tome da i mi, u našem selu, napravimo izložbu fotografija – kaže meštanin, Milan Todorov.
Stevan Gavrić kaže da je fotografije već gledao na društvenim mrežama, ali da je uživo to ipak drukčije i bolje.
– Ovekovečio je Banat – ljude, zgrade, prirodu, sve proprati i fotografiše – Krajnje je vreme bilo da priredi i izložbu – smatra Stevan.
Sam autor kaže da je iznenađen posetom. Fotografijom se bavi 15 godina, a počeo je zahvaljujući sreći.
– Na tomboli sam dobio mali foto-aparat i tako je počelo, slučajno – kaže Birimac. – Prijatno sam iznenađen posetom. Za sada sam, za izložbu, pripremio 25 fotografija i već imam pozive da izlažem u Banatskom Karađorđevu, Kikindi, Jaši Tomiću. Da i drugi vide moj Bašaid. Nekad će nekom ovo trebati.
Fotografije Gorana Birimca ostaće kao testament i svedočanstvo vremena. Pre nego što krene na vojvođansku turneju, izložba će biti preseljena u hol Osnovne škole i narednih dana umetničke fotografije Gorana Birimca moći će da vide svi koji su propustili otvaranje prve ovakve izložbe u Bašaidu.
Na panel diskusiji „Još jedna balkanska priča: perspektive mladih umetnika“ organizovanoj u Galeriji „Tera“ učestvovali su mladi umetnici i mladi kulturni profesionalci iz Kikinde, Beograda, Novog Sada i Pančeva među kojima je bila i Katarina Popović, vizualna umetnica iz Beograda koja prvi put samostalno izlaže u Galeriji „Tera“ sa izložbom „Balkanska priča“. Mlada umetnica okupljenima je govorila o tome koliko joj je važno što je dobila priliku da samostalno izlaže i to baš u galeriji koja je prepoznata širom sveta. Upravo ova izložba bila je inicijator panel diskusije okrenute mladim umetnicima i kreativcima i njihovim perspektivama nakon završenih studija.
U panel diskusiji učestvovali su i sugrađani Irena Kovač, vizualna umetnica, članica Umetničkog saveta Galerije „Tera“, Sonja Beloš, vizualna umetnica, Filip Bajilo, scenski dizajner i fotograf, Jelena Ciganović, kustoskinja – istoričarka umetnosti, kao i Viktor Cvejić, Bijenale mladih – organizacioni tim iz Beograda, Darija Dragojlović, vizualna umetnica, Multimedijalni centar Led Art – Šok zadruga iz Novog Sada i Nikola Gajić, vizualni umetnik iz Pančeva.
Govorilo se o ulozi institucija, generacijskog i intergeneracijskog umrežavanja kako u Srbiji tako i regionu, tendencijama u umetnosti, aktivnoj sceni kao i potencijalnim koracima koje svi zajedno možemo preduzeti kako bi se mladim umetnicima omogućilo delovanje u kulturnom prostoru, ispoljavanju kreativnog potencijala, i u suštini, bavljenje svojom strukom .
U okviru godišnjeg izložbenog programa „Tera“ je od ove godine uvela prateće aktivnosti. Cilj je da sadržaje poseti više publike, ali i da se kultiviše ukus novih i potencijalnih konzumenata kulturnog sadržaja iz našeg grada.
Svaka izložba imaće barem jednu dodatnu aktivnost koja je u uskoj vezi sa sadržajem, temom ili širim kontekstom tekuće izložbe. U planu su stručna vođenja, panel diskusije i razgovori sa umetnicima, umetnički performansi, kamerni muzički programi ili međusektorski „džoint-venture“ događaji u kojima će se uključiti i sektor koji deluje van prostora umetnosti i kulture.
