Kultura Arhive | Page 60 of 95

U Pozorištu, u februaru, na repertoaru osam predstava

Igor Crnogorac January 21, 2024

U Narodnom pozorištu, u igrajućim terminima sledećeg meseca, publika će imati priliku da gleda sedam domaćih i jednu gostujuću predstavu.

Komad na maloj sceni, „Pa se vidimo u snu“, u režiji Nikole Zavišića, na repertoaru je u petak, 2. februara.

„Smrt čoveka na Balkanu“, komedija mentaliteta koju potpisuje Miroslav Momčilović, takođe na maloj sceni, igraće se u utorak, 6. februara.

U petak, 9, publika će imati priliku da gleda satiričnu komediju „Siroti mali hrčki“ u režiji Marka Đurića. Igraju: Dragan Ostojić, Branislav Knežević, Nikola Joksimović, Branislav Čubrilo Rus i Mihailo Laptošević.

Najnovija predstava kikindskog teatra, „Džepovi puni kamenja“, sa Nikolom Joksimovićem i Vladimirom Maksimovićem, na velikoj sceni na repertoaru je u utorak, 13. februara.

Klasična Sterijino delo, komedija „Laža i paralaža“ na repertoaru je u utorak, 20-og.

Naredni termin, petak 23. februar, donosi nostalgičnu ljubavnu komediju, „Ljubavno pismo“ koju je režirao Dragan Ostojića, a igraju: Branislav Knežević, Mihajlo Laptošević, Gordana Rauški, Ružica Nedin, Vladimir Maksimović, Anđela Kiković, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus.

U poslednjem februarskom terminu gostuje Narodno pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina sa komadom Aleksandra Popovića, „Ljubinko i Desanka“, u režiji Milana Neškovića. U predstavi igraju: Milan Kolak, Sara Simović, Ivan Đorđević i Jovan Torački.

Do kraja januara, na repertoaru su još predstave: „Oblaci“ (utorak, 23.), „Ljubavno pismo” (petak, 26.) i „Kovači“ (utorak, 30. januar).

Sve predstave počinju u 20 sati.

„Komuna“ u saradnji sa Pozorištem, za svaku predstavu nagrađuje svoje čitaoce besplatnim ulaznicama. Dobitnici ih mogu preuzeti na biletarnici, na dan igranja, od 18 sati.

Dodeljena nagrada „Đura Đukanov“: motiv kruga i međuljudski odnosi u prozi Tijane Katić

Igor Crnogorac January 19, 2024

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ večeras je održana svečanost sećanja na velikog banatskog prozaistu Đuru Đukanova. Na manifestaciji koja se organizuje na njegov rođendan, uručuje se i nagrada laureatu konkursa koji Biblioteka raspisuje od 2005. godine. Ovogodišnji laureat je dvadesetšestogodišnja ekonomistkinja, Kragujevčanka Tijana Katić.

O najboljem rukopisu autora mlađeg od 35 godina odlučivao je žiri u sastavu Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić. Zbirka priča „Hod po ivici kruga“ Tijane Katić izdvojio se na prvo čitanje, kaže član žirija, Dragan Babić.

– Mi tražimo koherentnost između celine i pojedinačnih priča i upravo to ima Tijanina knjiga. Ovaj rukopis je istakao, pre svega, savremen govor, govor mladih generacija danas, njihov odnos prema tradiciji, i motivski, položaj kruga koji se ponavlja – rekao je Babić.

Tijana Katić je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i zaposlena je u struci. Kako kaže, književnost joj je velika ljubav i veoma joj je posvećena.

Njena kratka priča „Optička iluzija vida“ štampana je 2020. godine u zborniku Službenog glasnika kao jedna od 15 najboljih na konkursu.

– Zbirka je nastajala šest meseci, mada su ove priče u meni mnogo duže. Devet priča povezano je motivom kruga, iako su tematski potpuno različite. Inspirisali su me međuljudski odnosi, porodični i prijateljski. Neformalno, priče su podeljena na dva dela – jedan se bavi svesnim u odnosima, a drugi introspekcijom, poniranjem u sebe. Bavila sam se time do čega pojedinac može da dođe kada želi da sazna nešto više o sebi i iluzijama koje stvaramo u međuljudskim odnosima koje ne bi trebalo da postoje, ali nastaju kada se plašimo da se predstavimo u pravom svetlu – kaže Tijana. – Nagrada mi je veliki motiv i podsticaj za dalje pisanje.

Svečanosti u Biblioteci prisustvovali su, u ime Grada, zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, Valentina Mickovski, članica Gradskog veća i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

– Ovo je i prilika da se otkriju mladi, talentovani prozni pisci koji mogu da pronađu svoje mesto u književnom stvaralaštvu. Fina, otvorena poetika Đure Đukanova neka bude inspiracija generacijama budućih pisaca – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Zamenica gradonačelnika uručila je dobitnici plakete, a nagrada se sastoji i od štampanja knjige, džepnog formata, u tiražu od 300 primeraka, u izdanju Biblioteke i „Partizanske knjige“ iz Kikinde.

Nezaceljene rane balkanske u radovima mlade umetnice u Galeriji „Tera“

Igor Crnogorac January 17, 2024

Novu izložbenu sezonu Centra za likovnu i primenjenu umetnost otvorila je mlada umetnica Katarina Popović, jedna od odabranih na konkursu ove institucije, najavljujući, ujedno, i posebnu pažnju koju će, u svojim aktivnostima, „Tera“ posvetiti stvaraocima mlađih generacija.

U Galeriji „Tera“ na Trgu od večeras su ljubiteljima umetnosti dostupni maštoviti eksponati umetnice iz Beograda – figure i instalacije od različitih materijala, sabrani pod simboličnim nazivom „Balkanske priče“. Umetnica je diplomirala konzervaciju i restauraciju slika i umetničkih dela na papiru na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na kojem završava doktorske studije.

Slika „Balkanske priče“ po kojoj je izložba dobila naziv, inspirisana je rupama od metaka na fasadama u Mostaru, što je „iskustvo koje je podstaklo povezivanje prošlosti i sadašnjosti, ukazujući na nezaceljene rane i izazove koji su i dalje aktuelni“, navodi umetnica u najavi izložbe.

– Velika mi je čast i zadovoljstvo da svoju prvu samostalnu izložbu imam upravo u Galeriji „Tera“. U bilo kom mediju da se izražavam, moja ideja je da prenesem emociju – to je slučaj i sa ovim radovima, pa i sa zgužvanim limenkama od porcelana – kaže Katarina Popović.

Svečanom otvaranju prisustvovala je i Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Početak izložbene sezone uvek je poseban doživljaj, posebno ovoga puta jer je mladoj umetnici ovo prva samostalna izložba, što mi je posebno drago – naglasila je Mickovska. – Svakog meseca naši sugrađani imaju priliku da uživaju u umetnosti – u ovom prostoru kao i na drugim dvema lokacijama, u Muzeju i u Ateljeu „Tere“.

Na redovni „Terin“ konkurs ove godine prijavilo se 67 kandidata. Za autorsko izlaganje izabrano je njih desetoro, kaže direktor Centra, Aleksandar Lipovan.

– Odabrani umetnici predstaviće savremeno stvaralaštvo naše zemlje, a u planu su i dve izložbe iz našeg fundusa: godišnja izložba Simpozijuma i izložba radova umetnica koje su ovde stvarale u protekle 42 godine. Takođe, priredićemo i izložbu na kojoj ćemo predstaviti jednu nama srodnu instituciju – najavljuje Lipovan. – Novina je da će svaka izložba imati prateći program. Ovde, u Galeriji, održaćemo panel diskusiju koja će se baviti položajem mladih i samostalnih umetnika u našoj zemlji.

Postavka „Balkanske priče“ biće u „Terinoj“ Galeriji do 27. februara.

Roman Srđana Srdića u finalnom izboru za najbolju knjigu godine

Aleksandra Djuran January 17, 2024

Roman „Autosekcija” kikindskog pisca Srđana Srdića, našao se u finalu izbora za dodelu
NIN-ove nagrade. U finalu se nalazi se ukupno pet, od prvobitnih 188 romana, a pored romana
Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige” iz Kikinde, za najznačajnije srpsko književno
priznanje nominovane su i knjige „Pesma o tri sveta” Vladimira Pištala (Agora), „Pakrac” Vladana Marijevića (Laguna), „U zemlji Franje Josifa” Ljubomira Koraćevića (KOV) i „Poslije zabave” Steva Grabovca (Imprimatur).

Roman „Srebrna magla pada” Srđana Srdića je u januaru 2018. već bio deo finalnog izbora kao jedan od pet najboljih romana objavljenih u toku 2017. Ime ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade biće poznato u ponedeljak, 29. januara.

Hodočašće II, 2023., crtež ugljenom na starom platnu, 130 x 40cm IMG_5174 (1)

„Hodočašće” Milorada Stepanova u selekciji izložbe „Niški crtež“

Aleksandra Djuran January 13, 2024

Rad slikara Milorada Stepanova, crtež ugljenom na starom platnu, pod nazivom „Hodočašće” izabran je u selekciji tradicionalne izložbe „Niški crtež“ koja je otvorena 11. i traje do 27. januara u Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu.

Izložba radova 60 odabranih umetnika postavljena je u reprezentativnom izlagačkom prostoru Niša „Oficirskom domu”, dok je ovogodišnja kolektivna izložba posvećena liku i delu Nadežde Petrović, heroine srpske umetnosti XX veka. Delo Nadežde Petrović bilo i sadržaj rada sa studentima, budućim vaspitačima, u okviru predmeta „Metodičke aktivnosti iz likovnog“ , kao i vannastavne aktivnosti studenata kroz Kreativnu likovnu radionicu Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.

Ambiciozni planovi Narodnog pozorišta u drugom delu sezone

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Narodno pozorište u Kikindi ponovo otvara svoja vrata za gledaoce od 16. januara. Drugi deo sezone počeće sa predstavom „Laža i paralaža“ po tekstu Jovana Sterije Popovića i u režiji Stevana Bodrože, istakla je direktorica Milena Živkov.

-Ovaj komad dugo nismo igrali i naša publika zaželela se ovog komada. Do kraja januara na repertoaru će biti još komedija „Pidžama za šestoro“ i „Ljubavno pismo“, kao i predstave „Kovači“ i „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu o kojoj se i najviše priča. Kako se ovaj komad igra na maloj sceni i moguće je da je pogleda svega četrdeset gledalaca, još uvek naši sugrađani nisu uspeli da je pogledaju, tako da se za izvođenje traži ulaznica više – rekla je Milena Živkov.

U predstojećoj polusezoni u planu je i rad na novoj predstavi, a za sredstva će se konkurisati kod nadležnih pokrajinskog sekretarijata i ministarstva.

-Kako bi na najbolji način osvežili repertoar želimo da angažujemo umetničkog saradnika. U toku su pregovori sa našim, kikindskoj publici dobro poznatim glumcem, koji ceni i voli kikindsko Narodno pozorište. Ovaj posao radio bi besplatno, a zajedno sa mnom učestvovaće u odabiru tekstova, reditelja i novih glumaca koji bi trebalo da obogate naš rad. U planu nam je i da oživimo foaje koji ima potencijala da se u njemu realizuju razni programi – dodala je naša sagovornica.

U prvom delu sezone na scenu je postavljen komad „Džepovi puni kamenja“, glumački zahtevna predstava, što je publika prepoznala. Nedavno je komad gostovao u Apatinu gde je takođe dobro prihvaćen.

-Ana Tasić, selektorka „Sterijinog pozorja“ bila je da pogleda „Oblake“ koja je ušla u selekciju. Čekamo da čujemo njene utiske i da li će komad biti uvršten u takmičarski deo ovog festivala, što priželjkujemo – otkrila je Milena Živkov.

Publike u Narodnom pozorištu ima, ali je cilj da se u narednom periodu animiraju mladi, ali i oni koji nisu česti posetioci. Nastaviće se i praksa gostujućih predstava pozorišta iz drugih gradova kako bi Kikinđani imali priliku da uživaju u predstavama koje nemaju priliku da vide.

Roman „Autosekcija” Srđana Srdića u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Roman „Autosekcija“ Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige“ ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 12 od kojih će se birati najbolji.

Ovo je peti put da je Srdićev roman u najužem izboru za ovu književnu nagradu, a isto toliko knjiga je i objavio naš sugrađanin. Urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

Aktuelni saziv NIN-ovog žirija čine Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović i Goran Korunović, predsednik. Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a u ponedeljak, 29. januara, oko podneva, biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade.

416676285_386480697103473_2736748680067045939_n

Božićnim koncertom KUD „Mokrin“ započeo ovogodišnju sezonu

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Kulturno – umetničko društvo „Mokrin“ organizovalo je u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert na kom su nastupile sve sekcije društva. Kao i godinama ranije, Mokrinčani su koncertnu sezonu započeli nastupom pred domaćom publikom, istakao je predsednik KUD-a Živko Ugrenović.

-Badnje veče bilo je u znaku maskenbala i druženja, a na Božićnom koncertu predstavilo se svih 180 naših članova. Pored folklornih sekcija imamo i pevačke grupe i recitatorsku i dramsku sekciju – napomenuo je Ugrenović.

Na samom početku koncerta, kom je prisustvovao i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, okupljenima je Božić čestitao sveštenik Bojan Stajić.

-Na nama je velika odgovornost, da čuvamo tradiciju i kulturni identitet naroda koji žive u našoj sredini. Trudimo se da našim članovima obezbedimo što bolje uslove za rad, da učestvuju na festivalima u zemlji i inostranstvu i da u najboljem svetlu predstavljamo Mokrin i Kikindu – zaključio je Živko Ugrenović.

Podsetimo i da je početkom decembra prošle godine, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u Mokrinu su održani 14. „Susreti folklornog stvaralaštva“. Pored domaćina nastupili su i gosti KUD „Sveti Đorđe“ iz Stančeva, Folklorni ansambl „Doina“ iz Velikog Semikluša, KUD „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i KUD „Banat“ iz Novog Kneževca.

Božićne i koledarske pesme pevačkih grupa „Gusala” najlepši uvod u Božić

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ održali su Božićni koncert u Hramu Svetih Kozme i Damjana i sugrađanima na ovaj način čestitali najradosniji praznik. Nastupili su ženska i muška pevačka grupa, kao i članovi hora „Kornelije Stanković“.

-Drugi put svim građanima poklanjamo najlepše božićne i koledarske pesme našeg naroda, a program smo obogatili i sa nekoliko duhovnih numera. I prošle godinu koncertnu sezonu počeli smo u ovom hramu što je bila i svojevrsna generalna proba za pevačko takmičenje u Poljskoj odakle smo doneli vrednu nagradu. Nadam se da će nam i ova godina biti uspešna kao prošla tokom koje smo osvojili mnoštvo nagrada, učestvovali na velikom broju festivala i u najboljem svetlu predstavljali našu zemlju, naš grad i naše društvo – istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov.

Starešina hrama protojerej Boban Petrović obraćajući se prisutnima rekao je da mu koncert pričinjava veliku radost.

-„Gusle“ su deo mog života čitavih dve decenije. Kada sam došao u Kikindu i dobio blagoslov da pokrenem izgradnju hrama, oni su me podržali. Svaki koncert, donatorsku večeru i praznik koji smo obeležavali uvek su bili tu. Time su doprineli da se izgradi ovaj hram – naveo je protojerej Boban Petrović.

Koncertu je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski koja je sugrađanima čestitala najradosniji hrišćanski praznik Božić.

-Hram Svetih Kozme i Damjana od velikog je verskog i kulturnog značaja za grad i Kikinđane. Ovakav koncert pravi je način da se sugrađani okupe i uživaju u pesmama koje su „Gusle“ sačuvale od zaborava – kazala je Valentina Mickovski.

„Velika zemlja – priča o našim selima“ nova knjiga Vladislava Vujina

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Kada je 2017. godine povodom manifestacije „Noć muzeja“ u Narodnom muzeju Kikinda organizovana izložba „Velika zemlja – priča o našim selima“, mnogi posetioci su pitali zašto se, sve ono što su videli i pročitali ne „pretoči“ u knjigu. I bili su u pravu, priča Vladislav Vujin, viši kustos istoričar u Narodnom muzeju.

-Izložba je i bila koncipirana kao „ulazak“ u jednu „veliku knjigu“, bolje reći novine sa velikim plakatima dizajniranim poput „šarenog“ magazina uz mali broj eksponata pošto naš muzej „pati“ od nedostatka predmeta vezanih za okolna sela. Uz osnovne podatke o selima, posetioci su na izložbi mogli da vide i pročitaju bitne, ali i potpuno nebitne, ali svakako zanimljive, smešne, tužne , tragične i zaboravljene priče iz lokalnih istorija svih mesta koja čine opštinu odnosno grad Kikindu – kaže Vujin.

Priče su poređane po azbučnom redu devet sela: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Vremenski period koji je u ovim pričama obrađen završava se u prvim godinama nove kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

-Pošto velikokikindske novine iz neshvatljivih razloga uglavnom nisu brinule, pisale, o dešavanjima u okolnim selima, kao osnovni izvor za izložbu sada i knjigu služile su novine koje su izlazile u Beogradu između dva svetska rata „Vreme“ i „Pravda“ i Novom Sadu „Zastava“. No, tada smo došli do problema. Prestonički mediji su izveštavali tek kada se u našim selima dogodilo nešto ružno. Neka pljačka, nesreća, ubistvo ili samoubistvo. Pozitivnih vesti gotovo i da nema. Baš kao i danas. Crna hronika prodaje novine. Zato je valjalo potražiti i druge izvore. O većini naših sela pisane su knjige u kojima se mogu pronaći zanimljivi podaci. Zatim tu su i tekstovi vrednih autora i istraživača prošlosti sela koji su objavljivani u Glasniku Istorijskog arhiva Kikinda „Attendite“. O prošlosti iz XIX veka dobar izvor bila je knjiga Vase Stajića „Velikokikindski dištrikt“. Na kraju tu su i podaci, predmeti i fotografije iz istorijske i etnološke zbirke Narodnog muzeja Kikinda – pojasnio je Vladislav Vujin.

Bez ikakvih pretenzija da bude naučno štivo, već da služi za zabavu i sećanje kroz zabavu, „Velika zemlja -istorijska slikovnica o našim selima“ je kompilacija kratkih istorija, „upakovana“ u plavetnilo severnobanatskog horizonta sa mnoštvom fotografija, koja, bez sumnje, može predstavljati zanimljivo štivo za sve naše bivše i sadašnje sugrađane.

Култура