Недеља жена посвећена 8. марту и ове године ће бити организована у Културном центру. Како истиче Тања Ножица из ове установе културе пета је година како се кроз мноштво програма обележава Дан жена.
-Потрудили смо се да припремимо разноврстан и интересантан програм за све наше суграђане. У понедељак, 4. марта у 19 сати биће отворена изложба под називом „Чаролија маште“ наше дугогодишње сараднице Љиљане Богосављев које организује и истоимену радионицу за децу већ пуних 13 година. Ово је њена прва самостална изложба слика – каже Тања Ножица.
Професорка докторка Споменка Мујовић биће гошћа у уторак у 19 часова. Овом приликом 81-једногодишњакиња промовисаће своју књигу „Подржи свој живот“. Наредног дана у исто време је представа „Чорба од канаринца“ аматерског позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева, у режији Милана Мартиновића. Преподневни сати у четвртак резервисани су за предшколце вртића „Полетарац“ који ће израђивати честитке за 8. март. Истог дана у 19 сати је промоција књиге Јелене Бачић Алимпић „Последњи сати“.
У суботу, 9. марта Културни центар организује ликовну колонију која ће окупити 22 жене из Бечеја, Новог Бечеја, Карађорђева, Зрењанина, Банатског Великог Села, Мокрина и Кикинде.
Велики годишњи концерт музиkc, чких ансамбала Културног центра напунио је вечерас салу Народног позоришта. У програму под називом „Ми смо свет“ наступила су чак три ансамбла: хор и оркестар „Attendite“ и дечији хор „Кикиндијанци“ са 120 учесника.
– Окупили смо се са истом мисијом – да кроз музику стварамо срећу. Сала Позоришта је поново сувише мала за нас и за оне који су дошли. Желимо да одавде изађу срећнији и да ће моћи, у неким тежим данима, да се сете како су вечерас имали један светао и леп тренутак, тренутак среће – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.
Концерту је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који се обратио публици и учесницима.
– Понесени смо емоцијама вечерас јер у Културном центру желимо да направимо још квалитетније место за окупљање. Марко Марковљев поново је подигао лествицу квалитета и показао мојим сарадницима и мени да треба да направимо још веће место за концерте. Поносни смо што имамо Марка визионара и маштара. Желимо да будемо престоница културе а то значи и нову концертну салу у граду – рекао је градоначелник.
Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, напоменула је да је овај догађај наш град поново учинио седиштем културне сцене када је реч о хорској музици.
– Посебно ми је драго што је, управо у нашем граду, настала идеја о организацији Међународног фестивала хорске музике, „Melodianuma“, који је одржан већ четири пута. Културном центру желим да буде што више оваквих програма за нашу публику – истакла је Дијана Јакшић Киурски.
Сјајно припремљеним ансамблима дириговала је проф. др Биљана Јеремић. Концерт је, инструменталом „Свилен конац“, отворио оркестар под диригентском палицом Тибора Маше, а уследио је заједнички наступ три ансамбла са солистима у песми „Милион година“.
– За мене као диригента и за све чланове ансамбала ово је веома емотивно вече јер је програм урађен тако да ће сви бити срећни и задовољни што су били на овом концерту – рекла је проф. др Јеремић.
Хор „Attendite“ постоји од 2017, а две године касније оформљен је и оркестар под истим називом. Дечији хор „Кикиндијанци“, којим диригује Исидора Дакић постоји дуже од две године. Концерт мајстор програма била је Лариса Копић, а аранжмане је урадио Рајан Борозан. Специјална гошћа концерта била је Агота Виткаи Кучера.
Шести годишњи гала концерт донео је и композиције страних аутора које се изводе уз покрет, блокове македонских и српских песама, и завршен је песмама за публику због које и за коју се у КЦ овако предано и квалитетно негује музичка култура града.
У Галерији „Тера” отворена je изложба „Алтернативна прича о грешкама” Саре Масникосе. Изложба представља отуђење и кохезију појединца и његовог положаја у различитим системима, истакла је млада уметница која први пут излаже у нашем граду.
-Приче које причам баве се манипулативним односима у оквиру различитих друштвених система. Све радове, који су различитих димензија и формата, дефинишу фигуре и начин креирања композиције. Изложба је и део почетног истраживања на коју ће касније да се надовеже моја докторска изложба. Необична је по формату, начину приказивања, форми приказаних структура. Већ дуго се бавим истраживањем фигуре и тежим да из дводимензионалног изађем у тродимензионално, те су тако и настале тродимензионалне форме – рекла је Сара Масникоса.
О изложби је говорила Тијана Тошевски, историчарка уметности.
-Галерија „Тера“ излагачку 2024. годину започела је са изложбама младих уметника јер је наша жеља да афирмишемо оне који су на почетку свог стваралаштва. Сара Масникоса, иако млада, већ је остварила запажене резултате, добитница је бројних награда, два пута за редом била је стипендиста и иза себе има 15 самосталних изложби – додала је Тијана Тошевски.
Сара Масникоса завршила је Академију уметности у Новом Саду, одељење за сликарство у класи професора Горана Деспотовског и тренутно је на докторским студијама. Редовно излаже од 2015. године. Учесница је и у мноштва пројеката, радионица и уметничких колонија. Изложба у Галерији „Тера“ отворена је до 8. априла.
Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ у Културном центру организовао је промоцију књиге песама “Прекидам тишину” Срђана Карановића из Крајишника. Књига, у издању Народне библиотеке „Жарко Зрењанина“ из Зрењанина Карановићев је првенац.
-Песме су о љубави и љубавној чежњи. Пишем и кратке приче где је такође доминантна љубав. Поред писања бавим се и фотографијом тако да читаоци могу да се упознају и са овим делом моје личности. Сарадња са клубом књижевника „Душко Трифуновић“ траје дуго и радо сам пристао на то да се распише литерарни конкурс како би подстакли младе да пишу и окрену се правим вредностима књижевности, поезији у прози – рекао је Срђан Карановић.
Ово је била прилика и да се уруче награде и представе најбољи радови средњошколаца на литерарном конкурсу на тему „Прекидам тишину“. Трочлани жири, у саставу књижевници Снежана Томин и Срђан Карановић и учитељица Весна Ђукановић, од 15 пристиглих радова одабрао је пет најбољих који су и представљени на књижевној вечери.
-Тема је широког спектра, даје младима ширину да пишу и изразе се у свим аспектима живота. Радови који су пристигли су одлични и одушевили су ме – сазнајемо од Снежане Томин.
Награде су припале Жарку Утржану, Петру Терзину, Адријани Момчилов, Невени Парабуцки и Анђели Шкорић.
-Тема је била изазовна јер ми је дала прилику да пишем о темама о којима се мало прича. На конкурсу сам учествовао са две песме и у једној пишем о незнаној земљи, а у другој је моја порука да је мир највеће богатство света. У писању ми је помогла професорица Душица Јованов – истакао је Жарко Утржан.
У оквиру књижевне вечери окупљени су могли да чују песме Срђана Карановића које су осим аутора говорили Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг. Музичка пратња био је Марко Ступар.
На конкурс који је расписао Град Кикинда за најбољу књигу на српском језику у 2023. години, а поводом обележавања сто година од смрти Душана Васиљева, пристигла су 152 наслова које је жири узео у разматрање. Почетком марта биће објављена прва селекција у ширем избору.
Жири ради у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе
Писарев, члан. Град Кикинда и жири се захваљују свим издавачима и књижевницима који су
послали своје књиге на конкурс.Додела награде планирана је на свечаној академији у оквиру ширег програма обележавања стогодишњице смрти Душана Васиљева. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 евра.
Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.
Пројекат „Прojeкат Метахjуман“ – дигитално оживљен човек који је пре 10.000 година заиста живео у Лепенском виру, посетиоци Народног музеја у Кикинди моћи ће да виде до 16. марта.Сви посетиоци изложбе постаће део научне и дигиталне револуције, будући да је у питању иновативни пројекат српских научника и иноватора, реализован уз подршку националне платформе Србија ствара, први пут представљен светској јавности на Светској изложби Експо 2020 у Дубаију.
Овај пројекат први пут у историји је верно приказао дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, анимирано и оживљено уз помоћ врхунске Метахуман технологије, развијене у Србији. Група научника и иноватора из Србије, на челу са професорком са Филозофског факултета у Београду Софијом Стефановић, прво је на бази анализе ископаних костију урадила реалистичан 3Д модел лобање праисторијског човека, а потом је уз помоћ врхунске Метахјуман технологије коју је развила домаћа гејминг компанија „3латерал“ из Новог Сада (део Епик гејмса) и Анрил Енџина софтвера – праисторијски човек виртулено и оживео.
У склопу представљања пројекта, планиран је и разговор са професорком Стефановић. Виша саветница председнице Владе Србије за креативне индустрије и туризам, која предводи тим националне платформе Србија ствара, Ана Илић, истиче да је Метахуман пројекат невероватан спој науке и гејминг индустрије који ће у будућности имати велики утицај у бројним другим гранама креативних индустрија.
„То је управо мисија за коју се залаже „Србија ствара” – развој и подршка мултидисциплинарност, сарадње у области иновација и креативних индустрија, подршка талентима, али и представљање Србије у свету као модерне и иновативне земље“, изјавила је она.
Изложбу Метахјуман пратиће и додатне активности у виду радионица и предавања а до сада од званичног отварања изложбе почетком фебруара поставку је видело више од 450 посетилаца.
Тијана Левнајић, балерина, кореографкиња и оснивачица школе модерног плеса „Step Up“, и Доротеа Бореновић, плесачица, путују на стручно усавршавање у Дубаи.
– Веома сам узбуђена јер ћу обогатити своје знање – каже Тијана. – Свака радионица пуно значи, учимо нове кораке које после можемо да применимо.
Обука је интернационална, траје пет дана и биће то прилика и за учење и за стицање нових искустава, каже Тијана и додаје да се у школи плеса већ припремају за нова такмичења.
У Школи „Step Up“ која ради у Културном центру и сали „Гусала“, плесом се бави четрдесетак деце и младих, узраста од три до 13 година. Новост је да је Тијана школу модерног плеса однедавно покренула и у Новом Саду.
Jедна је од најупосленијих глумица у кикиндском Народном позоришту. Oд свих представа које су тренутно на репертоару, млада Анђела Киковић није у подели само за две. У свим осталим је на сцени. Пуна је речи хвале, не само за ансамбл, већ и за овдашњу театарску публику. Поред кикиндског, ангажована је и у низу улога у престоничким позориштима, највише у „Славији“ у којој је и започела своју глумачку каријеру. Од малих ногу је била окренута глуми, њеним стопама иде и млађа сестра Каја, а и предак им је један овдашњи славни глумац.
Њен лични и глумачки развој водио је преко четири топонима који почињу на слово К. О свему томе и много чему другом што је младу Анђелу Киковић профилисало као глумицу, говорила је за наш лист.
У Народном позоришту Кикинда сте се обрели тако што је била аудиција за улогу Јелице у „Лажи и паралажи” код редитеља Стевана Бодроже и онда сте се, уз колегу Алексу Марковића, јавили и добили сте улогу. После те представе је кренуо ваш глумачки ангажман у Кикинди?
– Позориште и редитељ Стеван Бодрожа су одлучили да направе аудицију за улогу Јелице у комаду „Лажа и паралажа” Јована Стерије Поповића. На позив колеге Михаила Лаптошевића, члана ансамбла, са којим играм и представу у позоришту „Славија”, дошла сам на аудицију. Добила сам улогу и уговор на одређено време. После те представе уследило је „ускакање” у представу „Пиџама за шесторо” у режији Оље Ђорђевић и рад на новим представама: „Па се видимо у сну” у режији Николе Завишића, „Љубавно писмо” у режији Драгана Остојића, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже. Увек се радујем новим изазовима и улогама у НП Кикинда.
Љубавно писмо- Фото: В. Сретеновић
Што се тиче кикиндског позоришта, данас сте такорећи носилац репертоара. Не играте само у „Ковачима” и „Џеповима пуним камења”, у свим другим представама сте на сцени. Како је радити у кикиндском позоришту и уопште какву имате интеракцију са колегама и публиком?
– Кикиндско позориште јако волим, то је моја друга кућа. У кикиндском позоришту ми је пружена прилика да се развијам и растем као глумица и као биће, и бескрајно сам захвална на шанси која ми је пружена. Као и у „Славији”, и овде имам срећу да радим са одличним, инспиративним и вредним колегама. За две године имала сам прилику да радим са целим ансамблом. Сви ми јако поштујемо и волимо кикиндску публику, јер је искрена, подржавајућа и културна. И наравно, пуно нам је срце када видимо да је сала пуна људи, што се, нажалост, не дешава увек. Ипак, комуникација са публиком, њене конструктивне критике и позитивне реакције нам дају ветар у леђа да и поред свих потешкоћа, са којима се као једна институција културе у Србији суочавамо, наставимо даље да стварамо, негујемо праве вредности и служимо уметности, са вером да ће се потешкоће превазићи и да ће наш рад бити препознат и подржан.
Да се дотакнемо и ваших студентских дана. Дипломирали сте у класи Драгане Варагић, професорке оригиналне методике и уметничке поетике. Ваше колеге глумци кажу да су глумци са њене класе потпуно необични, другачије профилисани и да су врло инспиративни. Какво је ваше искуство у вези са методиком професорице Варагић?
– Поред класичних метода које се раде у Европи, попут Станиславског, Михаила Чехова, Гротовског, ми смо са њом радили и методе које се изучавају на Западу, као што су нпр. дивајзинг, Шекспир, на начин који се то ради у Енглеској, Стратфорду, тако да мислим да ми имамо прилично јединствену мешавину традиционалне школе и модерних техника са Запада.
Фото: В. Сретеновић
И ваша сестра је одабрала глумачки позив. Да ли потичете из уметничке породице, и тај порив вам је пренео неко од предака или су то једноставно били ваши избори?
– Моја сестра, Каја Банићевић, је сада на трећој години глуме. Она је ишла на глуму још од детињства у Котору, а и њен деда-стриц је наш чувени и велики господин глумац Петар Банићевић, тако да је тај дар она вероватно наследила од њега. У четвртој години средње школе отишла сам на размену студената у Америку, у Канзас, и због бржег и бољег прилагођавања заједници, узела сам у школи глуму као предмет (код њих је то предмет, као код нас српски, математика, биологија). Ту сам открила своју до тада незнану велику љубав према глуми, као и чаролију те уметности, тако да су студије глуме биле природна последица те љубави.
Глумите доста и у Позоришту „Славија” и Установи културе „Пароброд”, шта можете рећи о представама у којима сте ангажовани?
– У „Славији”, где сам започела своју каријеру, играла сам у седам представа. Четири су тренутно на репертоару, три комедије, „Кревет за шесторо”, „Улови мужа” и „Лопуже” и драма „Кирија”. Представе имају изузетан одзив публике, увек се играју на карту више. Имам срећу да сарађујем са дивним колегама. У УК „Пароброд” играм представу „Тајне жена”, са колегиницама са класе. Представу играмо већ трећу сезону и она је наш ауторски рад.
Шта бисте још додали везано за Кикинду, њене становнике и уопште ритам града?
– Кикинда, дом људи широког осмеха и још ширег гостопримства. Дом Мике Антића, Душана Васиљева, Јована Ћирилова, дом најлепше улице у Европи. Гнездо сова утина, мамутице Кике и лудаја. Власник Тере, Бландаша, Старог језера, дудоваче као и најлепше супе на свету. Мислим да није потребно ништа више додати.
ДОМ ЈЕ ТАМО ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ИЗРАСТЕТЕ У НАЈБОЉУ ВЕРЗИЈУ СЕБЕ
У вашој глумачкој каријери и у вашем личном развоју намећу се топоними који почињу на слово К. Рођена сте Краљевчанка, у Котору сте завршили основну и средњу школу, у Кикинди сте запослени. Може ли се повући нека паралела између црногорског југа и севера Баната, односно морске и панонске климе, наравно преко вашег родног Краљева?
– За својих тридесет година, као што сте и напоменули, пуно сам се селила и свакако су ови градови оставили велики траг у мени. Кључно, што бих извукла из свог досадашњег животног искуства је да је дом тамо где су добри људи који вас прихватају и где можете да израстете у најбољу верзију себе и да поделите своје дарове и дате себе као биће; да будете ту за друге и да се радујете животу и будете захвални на свему што вам је дато. Тада клима и географија нису толико битне. А што се тиче слова К, презивам се Киковић, рођена сам у Краљеву, одрасла у Котору, живела сам и у Канзасу у Америци, сада радим у Кикинди, па је шала, али сумњам и случајност да имам среће са градовима на К. Живим у Београду, и он је свакако значајан, јер сам одмалена долазила због својих пријатеља. Видећемо шта ће још живот да донесе.
Слика професора Милорада Степанова из Кикинде одабрана је да представља нашу земљу на изложби World Art Expo у Сеулу, у Кореји, која се одржава од 15. до 18. фебруара.
„Плави канал“ једна је од десет слика које је одабрао стручни жири Удружења ликовних уметника Србије. На конкурс се пријавило 20 сликара, а приликом жирирања, чланови комисије водили су рачуна да се тема уклапа са мисијом изложбе – поспешивањем тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу.
Слика „Плави канал“ рађена је комбинованом техником, на старом платну, у кикиндском атару, на једном од малих канала . Такође је део циклуса радова који ће бити заступљени и на изложби „Од ПоЕтике до Методике“, поводом јубилеја Високе школе струковних студија за образовање васпитача и две деценије наставничке делатности Степанова у овој образовној установи. Изложба ће бити одржана овог лета у Народном музеју.
Сретењским концертом у Народном позоришту, чланови АДЗНМ „Гусле“ обележили су своју славу и започели 149. извођачку сезону. Наступили су Велики народни оркестар, Извођачки фолклорни ансамбл, мешовити хор „Корнелије Станковић“ и солисти.
Програму прославе једног од најстаријих Друштава у региону присуствовао је мр Драган Трапарић, в.д. помоћник секретара за јавно информисање и медије у Покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
– Велика ми је част што сам позван и што сам део ове свечаности. Имам само речи хвале за све што се у „Гуслама“ ради већ готово век и по – рекао је Трапарић.
Очувањем, стварањем и извођењем музичког наслеђа оплемењује се наша традиција, истакао је Милорад Лонић, председник председништва Савеза културно-уметничких друштава Србије и уметнички директор Ансамбла „Вила“ из Новог Сада.
– Управо је ово подстицај да српска слава која је, као елемент српског наслеђа уписана у UNESCO листу, буде подржана кроз свој ритуални део, а то је све оно чему вечерас присуствујемо – казао је Лонић.
У име локалне самоуправе суграђанима је празник честитала заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
– „Гуслама“ желим да још дуго трају и да врше своју племениту мисију која се огледа у стварању, очувању и неговању музике и традиционалних игара са ових простора – истакла је заменица градоначелника. – Ово друштво има потенцијала за то, они су професионални, имају ентузијазма и висок уметнички квалитет.
Подсећајући на чињеницу да је први хоровођа у „Гуслама“ био Јосиф Маринковић, а затим и Роберт Толингер, председник Друштва, Зоран Петровић, истакао је да се у „Гуслама“, сада већ готово век и по, радило са великим музичким стручњацима и на високом квалитету.
– Ми данас градимо своје кадрове и јако сам поносан на децу у „Гуслама“ која овде одрастају, сазревају и постају добри људи. Оно што представљамо на сцени прелази занатски ниво, а наша деца постају и понос државе Србије – рекао је Петровић.
У програму су наступили и гости, инструменталисти са Западног универзитета у Темишвару: проф. др Лучиан Емил Рошка, др Лавинијус Николајевић и др Адриан Бала. Извођачки ансамбл наступио је, између осталих, са Играма из Лике, Горњег Висока, из Неготина, са традиционалним песмама наступили су и вокални и солисти инструменталисти, а програм је завршен „Српкињом“ Исидора Бајића у извођењу Хора под диригентском палицом Еве Арањош Француски и фолклорног ансамбла.
