Култура Архиве | Паге 66 оф 95 | Кикиндски портал

Радовану Влаховићу уручена награда Београдског сајма за „Изабрана зенитистичка дела”

Igor Crnogorac Оцтобер 29, 2023

„Изабрана зенитистичка дела” у издању Банатског културног центра Ново Милошево и Културног центра Војводине „Милош Црњански” понела су Специјално признање на 66. Међународном београдском сајму књига.

Награду је, од председнице жирија, академика Злате Бојовић, примио Радован Влаховић, директор и уредник Банатског културног центра, иницијатор овог подухвата. Овогодишњи жири радио је у саставу: Злата Бојовић, Анђелка Цвијић, Бојан Јовић, Зоран Пауновић и Марко Крстић.

– Неправда учињена нашем најпознатијем у Европи уметничком покрету, како пре другог рата, тако и после, пробудиле су у мени идеју да наставим да следим конструктивистичку традицију у ‘Новом зениту’, кроз издаваштво, а и моје лично стваралаштво, кроз писање као вечну жудњу за радошћу бесконачног. Жеља да изнова рехабилитујем књиге Љубомира Мицића, Бранка Ве Пољанског, Ивана Гола, Бошка Токина, Марјана Микца и осталих зенитиста – био је сан који је чекао пуних 40 година на своје остварење. Захваљујући бројним сарадницима на овом капиталном пројекту ‘Изабрана зенитистичка дела’ су видела светло дана, а награда Београдског сајма само је потврдила да је за тај новозенитистички сан вредело живети и радити и да је све то итекако имало смисла, како за Зенит као уметнички покрет, такође и за уздизање репутације српске културе и књижевности у Европи и у свету – изјавио је Влаховић.

„Изабрана зенитистичка дела” садрже следеће књиге зенитистичких аутора: Љубомир Мицић: „Антиевропа“, „Спас душе“, „Ритми мојих слутња“, „Источни грех“, „Аероплан без мотора“; Љубомир Мицић, Иван Гол, Бошко Токин: „Манифест зенитизма“, Бранко Ве Пољански: „77 самоубица“, Маријан Микац: „Ефект на дефекту“.

Овај капитални пројекат објављен је уз подршку Покрајинске владе.

Отворена изложба великих формата ведрих апстракција Данице Дане Петков из Темишвара

Igor Crnogorac Оцтобер 27, 2023

„Апстрактне вибрације“, 11 слика великог формата Данице Дане Петков, румунске и српске уметнице из Темишвара, од данас су изложене у Салону Музеја „Тера“.

На свечаности отварања говорио је Миодраг Мића Јакшић, писац, режисер, организатор уметничких колонија и оснивач уметничке групе „Арте“. Он је подсетио да је Дана Петков и педагог, професор ликовне уметности на Интернационалној школи и у српској гимназији у Темишвару.

– Дана Петков је успела да изгради особени израз, не само кроз апстракццију коју нам представља последњих година, већ кроз њен однос према уметности, а то је једна врста благости и љубави – истакао је Јакшић. – Стварајући своју чаробну палету боја, изнеговала је посебан стил. Она је и изванредан реалиста, али и сјајан иконописац, осликавала је и конзервирала у многим црквама. Мислим да заслужује да јој и Србија и земље у региону приређују овакве изложбе.

Даница Петков први пут излаже у Кикинди. Излагала је широм света, а у Србији, пре нашег града, њени радови били су постављени у Београду. Каже да јој је посебно задовољство да излаже у простору у којем су радови светски познатих уметника.

– Изложбу смо остварили захваљујући Каба Габору, бившем градоначелнику Жомбоља, који је данас гост, и његовим везама са Кикиндом – рекла је уметница. – За мене је ова изложба веома важна. Посвећујем је својој мами која је недавно преминула у стотој години. Она је била моја прва учитељица цртања и научила ме је да нацртам прву ружу и прву лутку. Волим розу и љубичасту боју, доста их користим јер мислим да представљају моју душу.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Слике су импресивне и сигурна сам да ће посетиоци уживати у изложби – рекла је Мицковска. – Поносимо се Центром „Тера“, веома су проактивни када је у питању сарадња са уметницима и установама из другх земаља. Лично бих волела да се овај простори и његови садржаји више приближе обичном човеку. Ми, Кикинђани, треба да, у већој мери постанемо део ове заједнице и да схватимо шта наш град пружа.

Вредан уметнички догађај уприличен је у сарадњи са Градом и Савезом Срба у Румунији. Председник Савеза и српски посланик у румунском парламенту, Богдан Крстић, такође је био међу званицама.

– Култура нас највише повезује. Имамо изузетно добру сарадњу и размену са матицом. Цео Банат је простор у којем сарађујемо и боље се упознајемо. Очекујемо учешће Кикинђана и на Данима српске култре у Темишвару у новембру – рекао је Крстић.

Изложба Данице Петков биће посетиоцима доступна до краја године. Наредне, 2024. у „Тери“ ће заживети друкчији концепт излагања, најавио је директор, Александар Липован.

– Следећа изложбена година биће богата, са мање изложби, али богатијим програмом. У току је јавни конкурс који траје до 9. новембра. Затим ћемо одабрати десет ауторских изложби, једно гостовање и две изложбе из наше колекције. Новина ће бити у томе да ће већина изложби имати адекватан пратећи програм – промоције књига, панел дискусије, музички програм или друге садржаје намењене култивацији укуса публике. Излобе ће трајати 5-6 недеља током којих ћемо организовати вођења и различите програме – истакао је Липован.

Сталну поставку Музеја и изложбе у Салону Кикинђани и гости могу да разгледају од уторка до суботе, од 10 до 16 сати. Цена улазнице за Музеј је 200, а за Музеј и Салон – 300 динара.

Позоришни репертоар за новембар

Igor Crnogorac Оцтобер 26, 2023

У Народном позоришту следећег месеца на репертоару ће бити шест домаћих остварења и једно гостовање.

Први термин, петак, 3. новембар, припада „Ковачима“, Милоша Николића. Играју: Бранислав Кнежевић, Марина Воденичар и Михаило Лаптошевић.

У уторак, 7-ог, на малој сцени биће одиграни „Облаци“, представа о Душану Васиљеву којег игра Владимир Максимовић.

Такође на малој сцени, комад „Па се видимо у сну“ биће на репертоару у петак, 10. новембра.

У уторак, 14-ог, играће се „Смрт човека на Балкану“, црна комедија по којој је снимљен и филм. представу је режирао писац, Мирослав Момчиловић.

Најновија представа, „Џепови пуни камења“, дуодрама у којој играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, на репертоару је у петак, 17-ог.

Јубиларно, 50. извођење кловновске монодраме „Лала“ Стефана Остојића, у режији Ли Делонг и у продукцији Града Кикинде, Компаније „Гриндекс“, Компаније „Ларк“ из Париза и Театра „Гусани у магли“, заказано је за петак, 24. новембар.

У уторак, 28. новембра, гостоваће Краљевачко позориште са представом Виде Давидовић и у режији Снежане Тришић, „Црна Овца“. У држави лопова постоји један поштени човек који одбија да краде. Поштењачина је аномалија и његово постојање доводи до урушавања и колапса комплетног система, наводи се у најави представе.

У октобру ће још две представе имати своја репертоарска извођења – “Љубавно писмо”, у петак, 27-ог, и “Џепови пуни камења”, друга реприза, у уторак, 31. октобра.

Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати. Цена улазнице је 400 динара, а попуст од 50 одсто остварују ђаци, студенти, пензионери и корисници социјалне помоћи.

387330868_867822691404949_4673028233511761607_н (1)

Чланице певачке групе „Гусала” навикле нас на признања: Тамара Звекић проглашена за најбољу солисткињу

Aleksandra Djuran Оцтобер 24, 2023

Тамара Звекић, чланица Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“ најбоља је вокална солисткиња Фестивала традиционалног певања. У Суботици у сали Хрватског културног центра “Буњевачко коло” учествовало је девет вокалних група из читавог региона.

– Од самог почетка учествујемо на овом фестивалу и сваке године доносимо неку од награда. Одлуку о најбољем извођачу ове године донео је стручни жири у саставу: Ивица Иванковић, етнолог, етнограф и фолклориста, Тамара Штрицки Сег, наставница и етномузиколог у Музичкој школи у Суботици и Ана Келин, солиста и члан вокалног ансамбла „Ладарице”. Ово је још један доказ преданог и стручног рада у нашем друштву – истакла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

Женска певачка група „Гусала“ представила се песмама „Грабајте“ из југоисточне Србије и „Далеко смо Миле за горама“, композицијом на бас из централне Србије где је Тамара Звекић водећи вокал.

Недавно је певачка група наступала у Пландишту, где су представиле вокалну праксу крајишко-динарског подручја. На манифестацији “Крајишки бисери”, „Гусле“ учествују од 2019. сваке године и потврђују квалитет свог рада и презентације у домену изведбе традиционалних песама које припадају наслеђу Срба Динараца-Крајишника у Србији.

Активни су били и фолклорци, чланови ветеранског ансамбла који су учествовали на 6. „Илиџа аутмн фесту“ у Сарајеву. Ову прилику искористили су да промовишу нашу традицију и успоставе чвршће везе са организатором, члановима и руководиоцима КУД- а “Илиџа”.

-Све секције вредно раде и припремају се за наредне наступе. Већ 17. новембра у свечаној сали Курије биће организован концерт инструменталних и вокалних солиста и женских, мушких и дечијих певачких група. У децембру је планиран годишњи концерт свих група којим ћемо суграђанима пожелети све најбоље у Новој години – сазнајемо од Магдалене Попов.

Вече румунског и српског књижевника Славомира Гвозденовића: чувамо своје да бисмо постојали

Igor Crnogorac Оцтобер 18, 2023

Пола века књижевног рада сажео је у своје најновије дело Славомир Гвозденовић, румунски и српски песник, уредник, универзитетски професор, посланик у румунском Парламенту, оснивач Савеза Срба у Румунији и први председник Скупштине дијаспоре и Срба у региону. Збирку „Аутобиографија са поезијом“ представио је у Темишвару, а прва промоција у Србији уприличена је у нашем граду синоћ, у Народној библиотеци.

– Радује ме ово представљање у Кикинди јер је она далеко испред свих градова у Србији када је у питању сарадња са српском заједницом у Румунији – рекао је професор Гвозденовић. – Књига је моја биографија кроз поезију, а у темељима те поезије је пуно тога од наше историје, духовности, културе и памћења, свега што нас карактерише као посебан народ у Румунији и показује да смо, упркос свим невољама кроз које смо пролазили, сачували свој образ, част и достојанство, и нисмо поклекли ни пред ким. Скупо смо платили свој српски понос и достојанство, али бар смо то сачували за своју децу. Све је то у мојој поезији, све то чувам од заборава.

Гвозденовић је доктор српског језика и књижевности, а карактерише га изванредно познавање језика, истакла је књижевна критичарка Марија Танацков.

– Славомир Гвозденовић има, међу нашим песницима у дијаспори, можда и најзначајније место. Изузетно добро познаје језик, ушао је у његове тајне и по осећају за језик упоредила бих га са Васком Попом. Зачудно је да један Румун и један српски песник у Румунији толико воле српски језик, да улазе у његове дубине и да, на темељу тога, могу да нам покажу сву његову лепоту. Он има песме са римом, без риме, експерименте са интерпункцијом и са постмодерном, али по мени, он је песник који је изузетно ослоњен на традицију и негује културу сећања. Ипак, он није само српски песник, његов лирски субјекат представља се као грађанин света. Целокупна култура, од античке до данашње европске и светске цивилизације, садржана је у његовим песамама на нивоу асоцијација и примера. Он негује културу сећања, против је постмодернистичког хаоса и уништења свега што је иза нас, везан је за нашу веру, обичаје и традицију, и све то налази један лепи сплет у његовој поезији – рекла је Марија Танацков.

Гвозденовић је најавио да ће се, 23. и 24. новембра у Темишвару, у оквиру Дана српске културе, одржати мини-сајам српске књиге што је, како је рекао, јединствена манифестација у читавом српском расејању. Програми ће уследити после Дана српског језика који је, на његову иницијативу, изгласан у Парламенту Румуније. „Ми чувамо своје јер без имена и језика не бисмо ни постојали“, закључује Гвозденовић.

На добро посећеној књижевној вечери књижевника из Румуније и пријатеља Кикинђана, наступила је Женска певачка група „Гусала“.

Одржан први позоришни фестивал у Новим Козарцима

Igor Crnogorac Оцтобер 17, 2023

На иницијативу и у организацији Стефана Остојића, дипломираног глумца, у Новим Козарцима је, протеклог викенда, одржан тродневни театарски фестивал – „ПУК“ – Позориште у Козарцима. У сали Дома културе одигране су три представе и један стендап, а током дана трајале су драмске радионице за полазнике из Нових Козараца, Кикинде и Новог Сада.

Кућа Остојића била је, у току Фестивала, била уметничка резиденција за глумце и друге уметнике из Србије који су пратили програме, учествовали у њима и размењивали искуства.

Фестивал је отворила Милица Димитријевић из Ниша са својом монодрамом „Кад се завесе спусте“. Талентована млада глумица је, са пуно толине донела лик чувене Радмиле Савићевић. Сећање на славну глумицу публика је испратила са много емоција. Затим су се гледаоци преселили у парк испред Дома културе, у којем је Стефан Остојић, уз много радости и комуникације са обе стране, одиграо свој музички стендап „Мала ноћна неугода“.

Милица Димитријевић рекла је да јој је била част да отвори Фестивал.

– Осетила сам толико љубави, ентузијазма и позитивне енергије – изјавила је Милица. – Уживала сам играјући за публику у Новим Козарцима, осетила сам да чиним нешто значајно. Сам Фестивал је племенит чин, а за мене и ново искуство које ћу памтити. Ово кратко путовање ме је јако инспирисало и подстакло ме да размишљам о глуми и уметности на потпуно нов начин. Још једном сам потврдила себи да уметник не постоји без публике, зато јој треба пружити искреност, љубав и квалитетан садржај и она ће то препознати.

Другог фестивалског дана наступио је глумац из Шапца, Душан Симић који је веома надахнуто одиграо монодраму „Српски Хамлет“. Иззетна енергија и задовољство игре „прешли су рампу“ и публика је, и овога пута, актера наградила великим аплаузом. Симић је истакао да је играње на Фестивалу било веома инспиративно.

– Дошао сам да подржим свог колегу јер мислим да ради сјајну ствар у Новим Козарцима, а то је покретање позоришта, културе, оживљавање уметности уопште, што је велика мисија. Можда још увек нисмо свесни да је то један велики покрет којем се прикључује све већи број људи као и колега који су дошли и долазиће овде да играју представе за мештане. Било је предивно, људи су веома лепо реаговали и прихватили представу, и тај аплауз који сам добио је нешто што треба доживети. После представе сам се обратио публици и поручио им да подрже Стефана у његовим наумима и идејама и да истрају у томе, да их буде што више на догађајима и представама, али пре свега да шаљу своју децу да стичу нова сазнања о позоришту, култури, уметности. Нови Козарци, у наредном периоду, у Србији али и ван граница, могу да буду познати као место културе и једног новог покрета који је управо Стефан иницирао – рекао је после представе глумац Душан Симић, иначе и директор Туристичке организације Града Шапца.

Фестивал је затворила прва српска кловновска монодрама Стефана Остојића, у режији француске глумице и редитељке Ли Делонг. Козарчани и гости разумели су Лалине љубавне јаде, уживали у игри и волели веома инспирисаног и разиграног Остојића.

– Фестивал је био успешнији него што сам очекивао. Публика је у великом броју посетила сваку представу, радионице су биле одличне, а гости из других градова одушевљени су мештанима. Сваког месеца ћемо организовати неки догађај, публика ће се, надам се, навићи на честа културна дешавања, а посете уметника из других крајева освежиће сеоску атмосферу – сигуран је Остојић. – Децентрализација културе, и не само ње, важна је за опстанак заједнице. Верујем да ће се млади у све већем броју враћати у села. Само мир који нуди жувот на селу велики је луксуз у односу на живот у граду, зато верујем да ће и публика једва дочекати да дође овде, да гледа представу, учествује у радионицама и другим активностима.

Остојићев ентузијазам препознали су и у Месној заједници у којој су му пружили логистичку подршку у Дому културе, у којем су се одвијали програми. Жене из удружења такође су свесрдно помогле и почастиле госте Фестивала својим чувеним питама.

На „ПУК“ је пала завеса, али не задуго. У Новим Козарцима са радошћу очекују нове програме, чиме је децентрализација већ заживела. Јер, култура станује у нама, а места за њену манифестацију нису резервисана само за велике дворане и центре.

Почеци позоришне културе

Да Новокозарчани баштине позоришну културу говори и податак да је, пре неколико деценија, у овом месту веома успешно радила Драмска секција КУД „Петар Кочић“. Средњошколци из овог места редовно су сами припремали и играли представе пред пуном салом Дома културе, али и наступали на регионалним и покрајинским фестивалима одакле су се враћали овенчани наградама, чега се мештани и данас са поносом сећају.

Овације за КУД „Мокрин“ на 51. Сабору народног стваралаштва Србије

Igor Crnogorac Оцтобер 17, 2023

Културно-уметничко друштво „Мокрин“ имало је част да, протеклог викенда, наступи на 51. Сабору народног стваралаштва Србије у Горњем Милановцу, на који су се пласирали са Покрајинске смотре у Врбасу. У конкуренцији тридесет најбољих аматерских културно-уметничких друштава из целе Србије који су представили своје културно наслеђе, КУД „Мокрин“ је имао част да отвори ову престижну манифестацију и да представи свој регион.

Наступ Женске певачке групе, фолклорног ансамбла са традиционалним играма из Баната и оркестра, који се представио са инструменталним нумерама „Игре из Војводине“, испраћен је овацијама.

– Учешће нашег КУД-а на овом догађају представља плод селекције и напорног рада који су уложени на смотрама у Кикинди, Зрењанину и у Врбасу. Изванредна изведба омогућила је публици да упозна богатство и разноликост традиције овог дела Србије – истиче председник КУД-а, Живко Угреновић. – Овај наступ представља огроман корак у афирмацији и очувању нашег културног наслеђа у савременом времену. Пласирати се међу тридесет најбољих културно-уметничких друштава у Србији била је права част и, свакако, један од већих успеха нашег КУД-а. То је резултат преданог рада свих наших чланова, али такође и изузетног залагања наших уметничких руководилаца, Нере Ковачев и Владимира Милованова. Сабор народног стваралаштва Србије је, још једном, доказао огромну вредност очувања културног наслеђа, прикупљања, чувања, приказивања и обнављања традиционалних вредности, игре, песме, музике, ношњи и обичаја са простора Србије.

Седми Сабор у Горњем Милановцу организовали су Централни Савез аматера у култури Србије и Културни центар овог града.

Гледали смо за вас претпремијеру – „Џепови пуни камења“ премијерно вечерас

Igor Crnogorac Оцтобер 13, 2023

У Народном позоришту синоћ је, на великој сцени, одржана генерална проба дуодраме ирске списатељице Мери Џонс, у режији Растислава Ћопића.

Комад „Џепови пуни камења“ јесте црнохуморна комедија, она је и социјална драма јер је прича о двојици филмских и животних статиста у сиромашном месту у Ирској у коју долази холивудска индустрија снова. Представа јесте и глумачки изазовна (писала га је глумица), јер само двојици протагониста омогућава да, поред својих главних ликова, играју и: друге статисте, директора филма, филмску диву, редитеља, асистента…

Оно због чега овај текст не може да се квалификује за драмски предложак за позоришну представу јесу његови недостаци. У силној жељи да се обухвати што више неопходних ликова како бисмо имали привид драмске радње, фокус је остао на глумачким, иначе одличним, трансформацијама. Озбиљан недостатак јесте то што нисмо добили довољно о њима самима, њихов бекграунд, што би омогућило да се повежемо са свим приказаним нам тужним људима у малом месту без перспективе, али би и веома помогло глумцима да нам донесу дубље емоције ликова, а вероватно им дало и више простора за разигравање истих.

Сценографија представе сведена је на елементе са филмског сета и, могуће, симболично, на празнину и безнађе у месту радње. Иначе, у теорији, много је елемената који би човека са великим сновима у окружењу које му не дозвољава да их оствари, могло да смести на много тужних тачака на планети и, последично, изазове поистовећење са ирским губитницима. У пракси, на сцени, остаје утисак глумачке етиде која, осим заиста изузетног умећа Николе Јоксимовића и Владимира Максимовића, није оставила утисак пуне позоришне представе.

Актери овог позоришног чина заслужују прилику да се најновији пројекат градског позоришта разигра, „легне“ и почне боље да кореспондира са публиком. Иначе, далеки предели Ирске, остаће на истој просторној, мисаоној и емотивној дистанци, и неће досегнути даље од онога што текст, у крајњој линији, једино нуди.

Кикиндско позориште од вечерас ће, званично, на репертоару имати још један наслов, али и потврду да има веома талентован и посвећен ансамбл. Крајњи суд ће, као и увек, дати публика, у играњима која следе. Због професионализма, ентузијазма и љубави према позоришту, „Џеповима“ треба пожелети срећу.

У Библиотеци представљена молитвена поезија Снежане Миладиновић Лекан

Igor Crnogorac Оцтобер 12, 2023

Пун хол Народне библиотеке дочекао је вечерас списатељицу Снежану Миладиновић Лекан која, после осам збирки поезије и прозе и три књиге за децу, први пут гостује у нашем граду. Уз рецензенткињу, такође списатељицу, Наду Аничић Црљеница и проф. др Виолету Шиљак представила је своје најновије дело – збирку духовне поезије „Нека се све у љубав преобрази“.

– Пишем из надахнућа. Недавно сам имала животне околности које су ме довеле у озбиљно иснакушење, тако да се ова књига просто догодила, песма је пронашла мене, а цела књига је молитвена – каже списатељица.

Додаје да је ту, духовну црту њене поезије, препознао књижевник Драшко Ређеп који је био рецензент једне њене књиге. Иначе, како признаје, у књижевности се нашла на наговор својих добрих вила, пријатеља који су је подржавали од прве збирке.

„Дух ових молитвених песама у ствари је духовни раст поетесине љубави према Богу, ближњима, ово је њен чин Вере, Љубави и Наде. Њен израз обожавања Бога“, навела је рецензенткиња збирке, Нада Аничић Црљеница.

– Свако пише из унутрашњег императива, јер мора да каналише своје емоције. Волела бих да се читаоци моје књиге окрену себи, свом унутрашњем бићу, Богу и вери јер мислим да је то излаз и решење времену у којем живимо – закључује песникиња.

Њена збирка стихова „Ни магле нису увек исте“ предложена је, 2017. године, за Награду за књигу године „Меша Селимовић“ коју додељују „Вечерње новости“. Ова збирка је преведена на енглески језик.

Снежана Миладиновић Лекан је професор руског језика и књижевности, члан Удружења књижевника Србије, члан Књижевног клуба „Прота Васа Живковић“ у Панчеву и члан Друштва Књижевника Крајине.

Хуманитарна представа за породицу Криштоф: „Хиљадита ноћ” на сцени „Еђшега” у петак

Jelena Trifunović Оцтобер 10, 2023

Представа „Хиљадита ноћ” („Езредик éјсзака”) биће изведена на сцени КУД „Еђшег” у петак 13. октобра са почетком у 19 сати. Улазница ће бити добровољни прилог за породицу Криштоф чија је кућа изгорела у пожару пре шест месеци.

Комад који је режирао Шандор Кираљ добио је више награда на Војвођанској смотри аматерских позоришта, између осталих, и главну награду тог фестивала. Прилику да погледа „Хиљадиту ноћ” имала је публика широм Војводине, али и у Будимпешти и Румунији.

Представа ће бити титлована. Ову праксу, КУД „Еђшег” је започео прошле године и, због великог интересовања гледалаца, наставио.

Подсетимо, у пожару који је 16. априла, око пола 2 ноћу, избио у помоћним просторијама куће у улици Војводе Путника, није било повређених, али је начињена огромна материјална штета. Процењена је на око 2.5 милиона динара. Изгорело је око 160 квадратних метара кровне конструкције и помоћне просторије. Људи добре воље одмах су притекли у помоћ, а отворен је и наменски рачун за помоћ породици Криштоф.