Култура Архиве | Паге 66 оф 97 | Кикиндски портал

Шести рођендан Музеја “Тера” – омиљене дестинације љубитеља уметности из региона

Igor Crnogorac Децембер 5, 2023

Музеј „Тера“, у некадашњем мањежу кикиндске касарне, данас слави шест година постојања. На чврстом темељу који је, пре 42 године, поставио магистар Слободан Којић, оснивач и донедавно директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“, у Музеју је створен храм скулптуре од националног и интернационалног значаја, рекао је директор, Александар Липован.

– Од оснивања, овде је поставка са 308 уметничких дела. Те 2017, био је то пресек од 1982, од оснивања Симпозијума, до 2016. године – рекао је Липован. – Иначе, комплетан фундус „Тере“ чини око 1.200 скулптура, што је највећа колекција теракоте на свету.

Липован додаје да „Тера“ развија сарадњу са високошколским установама у региону. Поред већ потписаних споразума о сарадњи са уметничким факултетима у Новом Саду, Београду, Темишвару, Ријеци, Осијеку и Тирани, овог месеца биће озваничена будућа сарадња са још једном високошколском установом у Темишвару, Западним универзитетом.

– Шири се наша прича на простору западног Балкана који видимо као јединствени културни простор који може да се дисеминира у формалне и неформалне културне, генерацијске покрете – рекао је Липован.

Коктелу поводом шест година рада присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, члановима Градског већа, Валентином Мицковски и Небојшом Јовановим.

Графички и програмски уредник „Тере“, Игор Грандић, истакао је излагачке активности Центра.

– Можемо да се похвалимо да, са само шесторо запослених, имамо тренутно чак пет изложби – две у Музеју, једну у Галерији, сталну поставку Музеја и изложбени простор у околини Атељеа, и графике 12 еминентних српских графичара у спомен-соби у Атељеу – каже Грандић.

Од почетка године приређене су 22 изложбе, напомињу у „Тери“. Такође, бележи се стални пораст броја посетилаца, годишње за 20 до 30 одсто – 2022. било их је око 5,5 хиљада. „Тера“ је обавезна дестинација и за ђачке екскурзије, али и странце, који, углавном, стижу викендом, у највећем броју Руси и Румуни.

„Аутосекција“ – нови роман Срђана Срдића

Igor Crnogorac Децембер 4, 2023

Кикиндска издавачка кућа „Партизанска књига“ објавила је нови, пети роман Срђана Срдића, под насловом „Аутосекција“.

Уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Рођен у Кикинди 1977. године, Срђан Срдић је готово две деценије запослен у Гимназији „Душан Васиљев“, а ради и као уредник, издавач, предавач креативног читања и писања, књижевни критичар и руководилац Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“. Добитник је бројних књижевних признања, а његове раније књиге преведене су на неколико европских језика.

Прва промоција романа „Аутосекција“ Срђана Срдића биће одржана у среду, 6. децембра, у београдском клубу „Спрат“, с почетком у 20 сати, у оквиру прославе осам година постојања „Партизанске књиге“.

(Фото: Владимир Сретеновић)

405876039_2772715779545634_7117821542036958435_н

У Позоришту “Лане” почела зимска бајка

Aleksandra Djuran Децембер 3, 2023

Представом „Фабрика Деда Мраза“ по тексту Николине Ђукановић и у извођењу глумаца Позоришта „Лане“ отворена је зимска бајка. Као и ранијих година, двориште јединог дечијег позоришта у овом делу Баната, окићено је новогодишњим украсима, светиљкама, лампама и код деце је изазвало велико интересовање.

-Током децембра, по традицији играмо новогодишњи репертоар и наше малишане из недеље у недељу подсећамо да стиже Нова година. Поред баште, сала, фоаје и све наше просторије окићене су и у знаку су предстојећих празника. Клинце и клинцезе дочекала су три Деда Мраза и три патуљка и код нас је већ почела новогодишња еуфорија – истакао је Александар Малетин, директор и глумац Позоришта „Лане“.

Сваке недеље у децембру представа се играти у два термина у 17 и у 19 часова. У овом позоришту најављују и две премијере.

-Већ 10. децембра је премијерно извођење представе „Чаробна капа Деда Мраза“ за коју сам писао текст, док је режија колективна. Ова представа обићи ће већи део наше земље, а у комаду су два патуљка, добра вила, Деда Мраз и сви они биће окупирани проблемима које ћемо уз помоћ деце успешно решити. Недеља, 24. децембар резервисана је за још једну премијеру „Вецин новогодишњи колачић“ по тексту драматурга Српског народног позоришта Николине Ђукановић. Текст је распеван, има и доста певања, лепих гегова. Реч је о комедији чија радња се дешава у вештичиној кући – сазнајемо од нашег саговорника.

У недељу 17. децембра је комад „Новогодишњи украс“, а 31. децембра у 14 сати је дочек дечије Нове године.

Тамара је Амбасадорка електронске музике

Igor Crnogorac Децембер 3, 2023

Тамара Ристић је и званично прва дама електронске музике у региону. Гласовима публике добила је награду „Амбасадор“ за најбољи уживо наступ године у региону, у области електронске музике, коју додељује хрватски портал клубскасцена.хр. Награда јој је додељена на свечаности у Клубу „Боогалоо“ у Загребу.

– Додела награде је првенствено значајна због окупљања целе регионалне сцене електронске музике, од продуцената, ДЈ-ева, организатора, до новинара и ликовних уметника. Неке људе нисам веома дуго срела и заиста се створи нека посебна енергија када се сви нађемо на истом месту. Веома сам почаствована што је мој рад препознат и на нивоу регионалне сцене, нарочито јер немам превише наступа, у односу на период када сам их имала и 90 у току једне године. Ипак, све време се трудим на унапређујем своју продукцију и ливе извођење, те ми је због тога врло значајно сазнање да постоје људи који то све време прате, препознају, а и вреднују – рекла је Тамара за наш портал.

Поред Тамаре, између осталих, награду „Амбасадор“ је, у категорији великог регионалног фестивала, добио и ЕXИТ, са којим је она већ остварила сарадњу.

– Следеће што ме чека, вероватно је најзначајнија ствар у области мзичког издаваштва – најављује Тамара. – Моја нова продукција, сингл „Го Фор Ит“ излази 7. децембра за издавачку кућу коју је покренуо ЕXИТ фестивал, „ЕXИТ Соундсцапе“.

То је био природан наставак наше сарадње, јер могу рећи да је мој наступ на Данце Арени 2022. године био један од најинспиративнијих доживљаја, који ме је мотивисао да се још више развијам у свету електронске плесне музике.

Тамара наступа под уметничким именом Тамара Кезз, и наша је суграђанка која већ неколико година са породицом живи у Љубљани, а наступа широм региона и Европе.

(Фото: ФБ странице Награда Амбасадор и Тамара Кезз)

370328955_881725646701286_7669885547592351028_н

Промовисан спот за ауторску песму „Љубим за десетку”

Aleksandra Djuran Децембер 1, 2023

Женска певачка група „Мелизми“ промовисала је спот за ауторску песму „Љубим за десетку“. Биљана Мандић, чланица ове групе истакла је да је направљен искорак у раду, те да је снимљена прва ауторска песма и спот.

-У песми представљамо лепоту, али и туристички потенцијал нашег Града. Певамо о нашој традицији, обичајима, гастрономији и култури. Желеле смо кроз стихове да дочарамо како је то код нас, у Банату – појаснила је Биљана Мандић.

Промоцији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је један од актера у споту.

-Било ми је задовољство, али и част што сам позван да будем део ове приче. Град ће увек подржати ваш, али и рад свих ентузијаста, који промовишу Кикинду. У локалној самоуправи увек ћете имати партнера јер се трудите да допринесете да се за нашу средину чује и да се промовишу наши туристички потенцијали – рекао је Лукач.

Женска певачка група „Мелизми“ основана је пре 16 година и до сада је учествовала на бројним фестивалима у земљи и иностранству.

370212120_2322842724586115_4790577137200066243_н

Завршни концерт дечијих ансамбала „Гусала“ окупио 200 извођача

Aleksandra Djuran Децембер 1, 2023

Завршни концерт дечијих ансамбала Академског друштва за неговање музике „Гусле“ окупио је на сцени у Народном позоришту око 200 извођача од три до 15 година. Оно што су научили представили су многобројној публици која је дошла да их подржи, а на сцену су први изашли најмлађи који су побрали и највише симпатија.

Теодора Татомир у „Гуслама“ је већ осам година.

-Волим „Гусле“ јер се лепо дружимо, пуно путујемо и учимо да играмо. Омиљене су ми игре из Неготина јер су брзе и лако сам их научила. За концерт смо се спремали више од месец дана и публика је препознала наш рад и труд – рекла је Теодора.

Милица Милитарев игра седам година и жељно ишчекује сваку пробу.

-Волим другаре које имам у „Гуслама“, али и то што доста путујемо и упознајемо како нашу земљу, тако и стране земље. Највише волим када наступамо у Кикинди јер нас тада гледају нашу најмилији – открила нам је Милица.

Традиционални концерт пред крај године је традиција и сви су узбуђени и радосни због наступа, истакао је уметнички руководилац Игор Попов.

-На једном месту окупили смо сву децу која свакодневно долазе у наше друштво и учествују у раду многобројних секција. Радимо пет дана у недељи и деца су распоређена у више група, а ово је прилика да сви заједно нашим суграђанима покажемо шта радимо. Концерт смо морали да поделимо на два дела како би сви могли да присуствују. Наши мали фолклорци имали су успешну годину, учествовали су великом броју домаћих и страних фестивала у Словачкој и Бугарској. Надамо се да ће и наредна година бити исто толико успешна – рекао је Попов.

Окупљени су имали прилику да виде и најмлађе чланице плесног студија „Степ ап“ који ради у просторијама „Гусла“ и који води Тијана Левнајић.

-Део смо „Гусала“ у којима радимо већ три године. На концерту смо показали шта радимо и колико волимо да плешемо савремени балет. Наше полазнице су мале, али пуно тога знају – рекла је Тијана Левнајић.

Учествовале су фолклорне групе „Гусала”, чланице дечјих певачких група, плесне секције, хорић „Цврчак”, тамбурашка секција.

403892032_844332677697271_7508803937840886986_н

„Гуслама“ уручено највише покрајинско признање у области културе

Aleksandra Djuran Новембер 26, 2023

Добитник овогодишњег покрајинског признања „Ференц Фехер”, у области културе су АДЗНМ „Гусле“. Награду је директору Зорану Петровићу уручио предеседник Покрајинске владе Игор Мировић на Свечаној академији, којом је обележено 105 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

-После још једне успешне концертне и календарске године и уочи годишњих концерата „Гусле“ су добиле највише покрајинско признање у области културе. Веома је значајно јер говори да квалитетно и успешно радимо, а да је све што је иза нас, све ове године, и вредновано. „Гусле“ су на крају 148. и почињу 149. концертну сезону и ова награда биће подстрек да још боље и квалитетније обављамо свој посао, чувамо традицију, културу и обичаје нашег, али и свих других народа који живе на овом простору. Музика и игра су наш прошлост, али и наша будућност и прави начин да се представимо као део културне елите нашег народа – рекао је Зоран Петровић.

Вредно признање, друштво основано давне 1876. године, заслужило је на основу квалитетног и континуираног рада, који се протеже безмало век и по. Неизоставна је културно-васпитна и социјална улога, али и богата и разноврсна културна делатност, стоји у образложењу комисије.

Чланови извођачког фолклорног ансамбла „Гусала“, у сарадњи са члановима новосадског Фолклорног ансамбла “Вила” свечаност поводом важног датума у историји Војводине употпунили су својим наступом.

Подсетимо и да је 25. новембар, дан када је 1918. године Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Одлуком Скупштине Војводине 2018. године установљен је као датум од покрајинског значаја.

Отворена изложба у Галерији „Тера“ – Клаћикова уметност о слободи и слобода у уметности

Igor Crnogorac Новембер 24, 2023

У Галерији “Тера” вечерас је свечано отворена изложба под називом „Простор X“ коју потписује сликар, графичар и мултимедијални уметник, Јозеф Клаћик. Изложена дела говоре о универзалним вредностима, истакла је ауторова ћерка, такође академска уметница ликовног одређења, Алена Клаћикова.

– Минималистички приступ присутан је у његовом раду последњих 15 година. Динамиком линија, косинама у радовима говори о путоказима, смерницама и знаковима који су нам указани. У свету смо врло усмеравани и он те знакове симболички приказује на свој уметнички начин – колико смо мало слободни, а колико је наш животни ток спутан – рекла је Клаћикова.

Апстракције са врло конкретном поруком о питањима која нас све муче – где су границе наше слободе и сме ли се изван оквира, Јозеф Клаћик обрадио је својим уметничким приступом.

– Слика покушава да изађе из свог оквира у простор, тражи своју слободу. Постоји ту и начин да се облици комбинују, као слагалица, у зависности од правца. Човек је увек у потрази за слободом, а свака слика, иако уметник хоће да је уоквири, тежи да изађе и да постоји у том невидљивом простору – истакао је уметник.

Јозеф Клаћик је рођен у Старој Пазови, средњу школу примењене уметности је завршио у Новом Саду. Факултет ликовних уметности уписао је 1971. године у Братислави, где је стекао титулу магистра. На Академији уметности у Новом Саду је добио звање дипломираног сликара и професора ликовног образовања. Излагао је на око хиљаду колективних и 30 самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је многобројних признања у нашој земљи и у свету. Бавио се сликарском графиком, фотографијом и мултимедијалном уметношћу, визуелном поезијом и поезијом. Живи и ради у Петроварадину.

На изложби у Кикинди од вечерас је двадесетак његових радова – платана са надградњом, која ће посетиоцима бити доступна до 8. децембра.

Предавање о Црњанском, борцу и меланхолику, у Народној библиотеци

Igor Crnogorac Новембер 23, 2023

Поводом 130 година од рођења једног од најзначајнијих српских књижевника, Милоша Црњанског, у Народној библиотеци “Јован Поповић” своју монографску студију представила је др Горана Раичевић, професорка на новосадском Филозофском факултету. Плод њеног десетогодишњег истраживања је капитално дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, написано на 767 страна, за које је добила Награду „Лаза Костић” Новосадског сајма, Награду Задужбине Николаја Тимченка у Лесковцу и Награду „Никола Милошевић” Радио Београда 2 за најбољу књигу из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.

Изучавање Црњанског професорке Раичевић почело је са њеном докторском дисертацијом „Природа и значај есејистике Милоша Црњанског“. Каже да наслов студије садржи појмове који одређују његов карактер, али и личност.

– У њему је, у младости, било тог агона, борбености, жеље да се кроз уметност учини велика промена у свету, поготову у његовом народу који је увек волео, а са друге стране били су и ти периоди меланхолије који су наступали после фаза борбености, и те авангардистичке тежње да уметност иде испред света и да га води. Сам Црњански је говорио да је његов живот упропастио његову литературу, да је живео несрећно. Десило се да је, после Другог светског рата, провео четврт века у добровољном изгнанству у Лондону. Није веровао да ће се то њему догодити, да ће доспети до Лондона, а не да ће тамо провести трећину животног века. Из идеолошких разлога плашио се да се врати у послератну Југославију, али је тамо схватио, лежећи „хладан као на пепелу клада“, како је написао у „Ламенту над Београдом“, да песник не може да живи ван своје домовине и без својих читалаца – каже професорка Раичевић.

Иако после рата скоро десет година није могао ништа да напише, покушавао је да пише на енглеском, да пласира неке романе, да их прилагоди за енглеску публику, међутим то није ишло. Можда је узрок томе била репутација коју је имао у Енглеској у којој није био идеолошки подобан, мада то није имало никакве везе са његовим политичким опредељењем, објашњава ауторка.

– Био је веома необичан човек и није волео да се сврстава на неку страну и тако је, можда, на себе навлачио гнев и несимпатију других људи. Десило се да је у Лондону животарио са својом супругом и да се, од 1956 године, када су у Југославији поново објављени његови романи „Дневник о Чарнојевићу“ и „Сеобе“, он буди и да поново пише. Тада настају његова позна велика дела и романи: Друга књига сеоба“, „Код Хиперборејаца“, „Роман о Лондону“, „Ламент над Београдом“, бисери наше књижевности. То је један од ретких случајева позне инспирације. Кад поредимо, по обиму, колико је створио у старости са оним што је стварао као млад човек, ова касна дела увелико премашују младалачка – наводи проф. Раичевић и додаје да је, у ствари, хтела да покаже да не можемо да разумемо дела неког писца ако не знамо његов живот.

Црњански је скоро сва своја дела написао у аутобиографском „кључу“, ако изузмемо историјске романе, мада и у њима препознајемо „човека Црњанског“, каже ауторка.

– Када је у Паризу, 1921. године, видео тај весели, радосни Запад, био је скоро увређен јер су ти људи задовољни и певају по улицама, а његов тужни народ после Првог светског рата живи бедно, сиромашно, као и његови Руси, које је исто тако волео – био је велики панслависта – а тамо се догађала и револуција и велики грађански рат. То осећање препознајемо у Вуку Исаковичу који са својим јадним људима из Славонско-подунавског пука путује на Рајну да би се борио за туђе интересе ко зна зашто. Долази у Аустрију и види богата села у којима се окрећу јагањци и прасићи и сви певају, и он је исто тако увређен када види разлику између туђег весеља и своје домаће туге. Увек сам говорила да је део инспирације Црњанског као песника, као писца, био у томе да усрећи свој народ, не да буде срећан само он сам, него да то буде читав његов народ – закључује професорка Раичевић.

Монографска студија „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“ изашла је 2021. године у издању „Академске књиге“ из Новог Сада. Њено вечерашње представљање у склопу обележавања 130 година од рођења великог писца (26. октобар) у Народној библиотеци било је изузетно добро посећено.

395027071_1747290459073609_344206078028681442_н

Стиховима осваја срце публике: Веселинова поезија представљена у Немачкој

Jelena Trifunović Новембер 20, 2023

Након бројних промоција широм Србије, суграђанин Веселин Мандарин (21) своју поезију представио је и у Немачкој. После Падерборна, где су уприличене четири промоције, у августу је књижевне вечери одржао у Елсену, Шлосу и Дортмунду. Његов првенац „Вечност је крива” објављен је у марту ове године.

– Током једног од мојих путовања у Немачкој, упознао сам колеге пореклом из Србије, који се успешно баве поезијом у Немачкој. Уз њихову подршку, мој рад је представљен тамошњој публици. Постао сам и члан Удружења песника Падерборна које ме је наградило похвалом. Неколико примерака моје збирке песама сада се налази и у Градској библиотеци у Падерборну, у делу страних књижевника. Публика у Немачкој ме је дивно прихватила, свакодневно су стизале похвале и честитке , још увек сам под утисцима. У плану су поновна гостовања, стекао сам доста читалаца и пријатеља. Пресрећан сам што сам имао могућност да свој рад, нашу Србију, Кикинду али и своје родни Иђош, представим у Немачкој- истиче Веселин.

Млади поета припрема другу збирку поезије, а пише и роман. Жели да пружи подршку младима у борби против насиља, али и да допринесе подизању свести о значају културе и образовања. У току је и рад на позоришној представи у Културно просветном друштву „Миливој Оморац” у Иђошу. Веселин наступа на бројним књижевним вечерима у Београду, а у плану је, открива, и ангажман у медијима. Активан је и на друштвеним мрежама јер жели да своју поезију приближи што већем броју читалаца.

– Реакција људи је предивна, срећан сам што разумеју оно што радим, и поруку коју шаљем кроз своју поезију. Добио велики број признања и похвала, међу њима је и признање Удружења српских књизевника у Словенији, које је за мене посебно драго. Након великог броја гостовања на телевизијама са националном фреквенцијом, моје друштвене мреже расту из дана у дан и броје велики број пратилаца и љубитеља уметности и писане речи – каже Веселин.

Млади поета од ове јесени је студент кикиндске Високе школе за образовање васпитача. Претходно је студије фармације уписао по жељи родитеља, али своју будућност није видео у тој бранши. Поред поезије и рада са децом, његова велика љубав је и глума.

КРИШОМ ПИСАО ПЕСМЕ

Веселин пише песме од своје дванаесте године. Да осећања, мисли, жеље и стрепње претвара у стихове, све до ове године, нису знали ни родитељи, сестре, родбина, другови, девојка… Спутавала га је, признаје, спознаја да неће наићи на подршку околине. И тако су се песме низале, свеске пуниле, а Веселин је стрљиво чекао прави тренутак када ће обелоданити своје песме.