Kultura Arhive | Page 66 of 99

Premijerom „Vecinog novogodišnjeg kolačića” glumci pozorišta „Lane“ završavaju godinu

Aleksandra Djuran December 23, 2023

Glumci pozorišta „Lane“ premijerom završavaju ovu godinu. U nedelju od 17 i od 19 sati biće izvedena predstava „Vecin novogodišnji kolačić“ za koju je tekst uradila Nikolina Stjepanović, dok je režija kolektivna.

– Nikolina Stjepanović dramaturg je Srpskog narodnog pozorišta i sarađujemo zajedno na petoj predstavi. Komad je logičan nastavak predstave „Novogodišnji ukras“ koju smo premijerno izveli pred kraj prošle godine. Likovi su isti, a priča je proširena tako da će naši mali ni veliki gledaoci imati priliku da saznaju šta se dešava kada Veca veštica napravi kolačiće za patuljke, Deda Mraza, vile. Reč je o raspevanoj komediji i siguran sam da će naši gledaoci uživati – saznajemo od Aleksandra Maletina, direktora pozorišta „Lane“.

Glumci dečijeg pozorišta pozivaju svoje drugare da budu sa njima i 31. decembra. Najpre zakazuju druženje u 11.30 sati na Gradskom trgu gde će biti organizovan doček dečije Nove godine, a nakon toga od 14 časova u pozorištu ih očekuje novogodišnja žurka.

Novogodišnji koncert učenika Osnovne muzičke škole: Na sceni i dečija opera

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ održali su Novogodišnji koncert kojim su poželeli srećne praznike sugrađanima. Sala KUD-a „Eđšeg“ bila je prepuna zainteresovanih da čuju i vide soliste, ali i dečiju operu „Novogodišnja bajka“.

-Koncert je podeljen u dva dela. U prvom delu predstavili su se učenici sa svih instrumentalnih odseka koje imamo u školi. U drugom delu publika i gosti imali su priliku da na delu vide učenike koji pohađaju odsek solo pevanje. Dečijom operom koju je komponovao Milivoj Ilić, a autor teksta je Boris Matijević pokazali su šta su naučili. Čast nam je što sa nama bio i tekstopisac opere – rekla je Margita Detari, direktorica Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“.

Boris Matijević je profesor muzike iz Pančeva. Autor je „Libreta“ zamišljenog da bude nešto između opere i mjuzikla.

-To je lepa dečija predstava i mislim da deca uživaju da je izvode. Opera je najsloženije muzičko delo i prilika je da deca pokažu sve svoje talente – dodao je Matijević.

Koncertu su prisustvovale članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar.

-Pohvalno je što veliki broj dece pohađa Osnovnu muzičku školu, ali i što ustanova prati trendove i prvi put su na scenu postavili dečiju operu. Ova škola od velikog je značaja za grad, a i ovaj koncert je svojevrsna promocija svega što se uči u ovoj obrazovnoj ustanovi. To je pravi način da se podstaknu deca i mladi da postanu deo muzičke porodice – istakla je Valentina Mickovski.

Izložbom vajara Jovana Blata obeleženo 20 godina Nemačkog udruženja

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Povodom 20 godina od osnivanja Nemačkog udruženja Srbija u Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba vajara Jovana Blata koji je takođe član udruženja. Ista izložba skulptura bila je Temerinu i Zrenjaninu, a Blat napominje da je rado prihvatio poziv jer osam godina nije izlagao u rodnom gradu.

-Izložba je primerena trenutku i temi suživota i kako živeti zajedno u miru, slozi, kao komšije. Izložba je podeljena na četiri dela i čine je skulpture pod nazivom „Univerzum“, „Porodica, „Orion“ i „Drvo života“. Sami nazivi skulpture sugerišu šta sam želeo da poručim – život i njegovo poreklo odnosno porodica kao osnovna ćelija društva i života i naše vanzemaljsko poreklo – rekao je Blat.

Skulpture su nastale kao spoj drveta i terakote.

-Za mene, kao vajara, ovo je bio izazov. Mi, Kikinđani najviše volimo da radimo sa glinom i njen spoj sa drvetom mi je izgledao zanimljiv – dodao je Jovan Blat koji je nedavno osvojio specijalnu nagradu udruženja likovnih umetnika Rumunije za učešće na bijenalu slika, skulptura i grafika u Aradu gde je izlagao terakotu.

Hilda Banski, članica Nemačkog udruženja zadužena za kulturu od njegovog osnivanja, podsetila je da je cilj formiranja udruženja bio negovanje nemačkog identiteta kroz jezik, kulturu, običaje.

-Želja nam je bila i da negujemo dobrosusedske odnose sa drugim manjinama i većinskim, srpskim narodom, i sada dve decenije kasnije mogu sa ponosom da kažem da smo taj cilj ostvarili. Tokom godina organizovali smo 25 kurseva nemačkog jezika za odrasle, naše članove i za učenike osnovnih i srednjih škola. Dvadeset godina kasnije mogu da konstatujem da smo prihvaćeni i da je slika o Nemcima, koja je bila negativna, sada pozitivna što me posebno raduje – napomenula je Hilda Banski.

Predsednica udruženja odnedavno je Erika Banski koja je istakla planove za naredni period.

-Naša je sreća i zadovoljstvo što naš dalji rad gradimo na temeljima koje su nam ostavili osnivači društva. Imidž Nemaca u ovim krajevima znatno je bolji u odnosu na vreme kada je udruženje osnovano. Nemci se sada izjašnjavaju kao Nemci, otvoreno neguju svoju kulturu, baštinu, jezik, religiju. U narednom periodu želimo da iskoristimo društvene medije i da proširimo učenje nemačkog jezika tako da ćemo organizovati onlajn radionice za sve zainteresovane. Isto tako pripremamo i programe učenja jezika za decu iz vrtića, ali i škola – rekla je Erika Banski.

Nemačko udruženje Kikinda ima oko šezdesetak aktivnih članova.

Veliki narodni orkestar AKUD „Sonja Marinković“ iz Novog Sada predstavio se Kikinđanima

Aleksandra Djuran December 16, 2023

Veliki narodni orkestar AKUD „Sonja Marinković“ iz Novog Sada održao je celovečernji koncert u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača čime je potvrđena saradnja ove dve ustanove. Vladimir Grujić, vodi orkestar već pet decenija i kako ističe značajno je povezivanje sa kikindskom Visokom školom s obzirom na to da imaju smer vaspitač za tradicionalne igre.

-Nama je ovo prvi put da sarađujemo, pre svega, zahvaljujući profesoru Slobodanu Balaću koji je naš član. Ujedno student ove škole Slaven Balać takođe je deo orkestra. Ranijih godina nastupali smo sa folklornim ansamblom jer je Kikinda zahvaljujući „Guslama“ veoma priznata u našem miljeu. Očekujem da ćemo sa školom proširiti saradnju, a samim tim i sa Kikinđanima – istakao je Grujić.

Direktorka VŠSSOV Angela Mesaroš dodala je da su školi na raspolaganju resursi AKUD „Sonja Marinković“ iz narodne tradicije.

-U susret predstojećim praznicima želeli smo da organizujemo koncert za studente i građanstvo. Ovo je bila prilika da se na sceni pojave i naši studenti tradicionalnog smera koji su bili u prilici da se iz prve ruke upoznaju sa tim kako svoju školu mogu da primene prilikom angažovanja u kulturno-umetničkim društvima – rekla je Angela Mesaroš Živkov.

Veliki narodni orkestar predstavio se vojvođanskim kompozicijama koji je obuhvatio srpske, mađarske, rumunske i romske igre. Svirali su starogradske igre, kao i deo repertoara Srbije.

393088683_1084435825892500_1258077775890304963_n

Apstrakcije nastale u udruženju „Krila anđela“ u Galeriji „Tera“

Aleksandra Djuran December 15, 2023

U Galeriji „Tera“ otvorena je izložba na kojoj su izložena dela apstrakcije iz fundusa slikarske kolonije udruženja građana „Krila anđela“ iz Novih Kozaraca. Izložena dela nastala su u pomenutom udruženju građana, a slike je odabrala kustoskinja Verica Nemet.

-Na moje veliko zadovoljstvo kustoskinja je odabrala fantastične radove jer su sva ova dela bila na izložbama u Bukureštu i Temišvaru. Izložena su dela Jordana Gelevskog iz Makedonije i Milene Krstin iz Novog Miloševa koja je započela da slika apstrakciju nakon zajedničkog dogovora i njena umetnost izlagana je u inostranstvu i u galerijama našoj zemlji. Milivoje Štulović, akademski slikar iz Kragujevca kikindskoj publici predstavlja se sa četiri slike, a mogu se videti i dela master akademskog slikara Anite Bunčić, kao i Anite Gavrilović čije slike su budućnost slikarstva – istakao je predsednik udruženja „Krila anđela“ Milan Reljić.

Kako je dodao naš sagovornik izložba apstrakcije u njemu je izazvala puno emocija. Ovo je prvi put da je došlo do saradnje između „Tere“ i „Krila anđela“, a sve u interesu grada, napomenuo je Reljić.

-Naše udruženje naredne godine obeležiće deceniju postojanja i rada i mi insistiramo na tome da svi mi koji se bavimo kulturom zajedno radimo u interesu Grada – precizirao je Reljić.

Otvaranje izložbe obogatili su učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“, a Milan Reljić poklonio je sliku Danijelu Perišiću iz umetničkog studija „Sombor“, sa kojim je pre dve godine potpisao Povelju o bratimljenju.

Udruženje građana „Krila anđela“ neguje ideju da likovna umetnost treba da bude dostupna svim slojevima društva. Od kada je osnovano organizuje likovna saborovanja na kojima okuplja one koji su tek počeli da stvaraju, kao i poznate slikare iz naše zemlje, Crne Gore, Rumunije, Mađarske, Hrvatske , Bosne i Hercegovine, Makedonije i Rusije. Tokom devetogodišnjeg rada realizovano je i 30 izložbi, a udruženje je uspelo da se pozicionira kao jedno od značajnijih kulturnih centara u našoj sredini.

KPD „Milivoj Omorac“ – ovacije na premijeri

Igor Crnogorac December 13, 2023

Posle mnogo godina u kojima nije bilo kontinuiranog rada u Kulturno-prosvetnom društvu „Milivoj Omorac“, u Iđošu je jedna mlada žena, Nikolina Jocin, postavši predsednica Društva, ponovo aktivirala hor, dramsku i folklornu sekciju. U prvim rezultatima velikog entuzijazma i volje mladih Iđošana publika je mogla da uživa u nedelju, u Domu kulture, na premijeri predstave „Pričam ti priču“.

U predstavi su nastupili članovi dramske sekcije i hora, njih tridesetak, a tema je bio seoski život u davnim vremenima. Nikolina Jocin kompletan je autor komada, od teksta do kostima i izbora muzike.

– Posle dosta vremena sala je bila prepuna, reakcije su sjajne, publika je uživala jer je predstava o Iđošu u prošlim vremenima – kaže Nikolina. – Ipak, ne bih sve ovo mogla bez izuzetnog tima, glumaca, starijih i dece, na koje sam veoma ponosna. Sva udruženja iz sela bila su nam podrška, obezbedili su deci poklone, a imali smo i dosta sponzora za sokove, grickalice i slatkiše.

Da bi upotpunili doživljaj, članovi Društva na ulazu u salu priredili su etno-izložbu sa predmetima koji bude uspomene. Bilo je tu nošnji, delova nameštaja, starih gramofonskih ploča, buradi.

Ansambl predstave već je dobio poziv da gostuje u Mokrinu, a Iđošani koji nisu uspeli da dođu na premijeru s nestrpljenjem očekuju sledeće izvođenje.

U međuvremenu, Nikolina piše novi komad, a članovi učestvuju u radionicama u kojima će se pripremati za predstojeće praznike. Kulturni život u Iđošu je obnovljen uz ovacije i čestitke, ali, pre svega, iz velike potrebe i želje, kao i uz ogromnu volju svih meštana.

Koncertom orkestara, pevačke grupe i solista završen prvi dan Međunarodne konferencije

Aleksandra Djuran December 12, 2023

Nastupima hora „Kornelije Stanković“, Velikog narodnog orkestra, pevačke grupe i solista ADZNM „Gusle“, kao i orkestra Zapadnog univerziteta, odnosno Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara, završen je prvi dan Međunarodne konferencije pod nazivom „Etnomuzikologija i etnokoreologija i njihova praksa u balkanskom folkloru“. Kikindu i „Gusle“ na ovom stručnom skupu sa svojim radovima predstavljaju Magdalena i Igor Popov.

-Prikazali smo presek 23. godine etno kampa i njegov značaju za naš region, profesore, studente i sve koji se bave etnomuzikologijom, etnokoreologijom i etnologijom. U okviru književnog salona predstavljena je i moja knjiga „Običaji Srba u Pomoršju“, ali i dela ostalih učesnika profesora i doktora u svojoj oblasti. Posle prvog dana utisci naših gostiju iz Rumunije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske i naše zemlje su više nego dobri. Otvorili smo mnoge teme koje ćemo razmatrati u skorijoj budućnosti – saznali smo od Igora Popova.

Koncertu su prisustvovali učesnici skupa, kao i sugrađani, a sve njih pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je podsetio na činjenicu da je Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ najstarije srpsko društvo na ovim prostorima i u kontinuitetu radi punih 147 godina.

-Hvala svima koji su doprineli i doprinose opstanku i prosperitetu društva i generacijama koje čuvaju tradicionalnu muziku, pesmu i igru od zaborava. Zasluženo su „Gusle“ ove godine dobile najviše pokrajinsko priznanje iz oblasti kulture „Ferenc Feher“ i koristim priliku da svim članovima čestitam na tome. Svi mi, Kikinđani, ponosni smo na „Gusle“ i na ono čime se bave, što čuvaju tradiciju svih koji žive na ovom prostoru, a prvenstveno srpskog naroda. I ovaj stručni skup dokaz je da na pravi način predstavljaju naš grad i našu zemlju – istakao je gradonačelnik Lukač.

Konferencija je još jedan dokaz kvalitetnog rada ADZNM „Gusle“, dodala je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

-Povezivanje i saradnja sa vrhunskim stručnjacima iz zemalja u regionu važna je kako za „Gusle“ tako i za sam Grad. Sigurna sam da će saradnja biti plodonosna i da će doprineti još kvalitetnijem radu našeg društva. Razmena iskustava doprineće i plemenitoj misiji koja se ogleda u očuvanju tradicije, kulture i običaja naroda sa naših prostora – zaključila je Jakšić Kiurski.

Sutra je na programu okrugli sto na temu “Etnomuzikologija, etnokoreologija i etnologija u balkanskim zemljama – aktuelna naučna istraživanja i umetnički pravci“.

Uvid u život znamenitog sugrađanina – „Đorđe Radak Kikinđanin“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Multimedijalna izložba o najznačajnijoj ličnosti našeg grada u 19. veku, Đorđu Đoki Radaku, otvorena je večeras u Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja, povodom dva veka od njegovog rođenja. Autor izložbe je Vladislav Vujin, viši kustos–istoričar.

Radak je možda najpoznatiji bio po tome što je bio drugi po veličini dobrotvor Matice srpske u 20. veku. Svoje imanje ostavio je srpskom narodu na upravljanje, istakao je Vujin.

– Đoka Radak bio je i pokretač bune aprila 1848. godine i aktivni učesnik revolucije 1848. i 1849. godine. Celokupno svoje imanje, 250 hiljada ondašnjih kruna, ostavio na upravljanje Matici srpskoj koja je, po njegovoj poslednjoj volji, kroz nekoliko fondova novac usmeravala za školovanje siromašne srpske mladeži. Deo novca ostavio je i Srbima u Lici i Dalmaciji, a vrlo malo rodbini sa kojom nije bio u dobrim odnosima – rekao je Vujin.

Otvaranju izložbe prisustvovali su gradonačelnik Nikola Lukač i članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Drago mi je što Muzej priređuje ovakve izložbe. Kikinđani ne znaju mnogo o znamenitim sugrađanima koji su u prošlim vekovima činili grad prepoznatljivim. Siguran sam da ćemo na ovakvim izložbama u ovom lepom prostoru saznavati mnogo više o istoriji Kikinde – rekao je Lukač, otvarajući izložbu sa autorom i direktoricom Muzeja, Lidijom Milašinović.

Od Radakove zaostavštine kikindski muzej poseduje samo jedan njegov portret čiji je autor poznati kikindski fotograf Karl Lang. Izložen je i srebrni escajg iz kuće Radaka i njegove supruge Ane, a moguće je pregledati i zbirku od 117 narodnih recepata, „lekaruša“, koju je napisao sa samo 17 godina.

Đoka Radak završio je pravo u Beču, govorio je mađarski, nemački i latinski, bavio se prevođenjem i družio se sa Vukom Karadžićem. Eksponati, pesme i priče o Radakovom životu dostupne su u različitim, pa i audio formatima, a glumac Slavoljub Matić pozdravio je, u liku Đoke Radaka, posetioce na otvaranju. Takođe je, za naredni mesec, najavio izvođenje monodrama o ovom znamenitom Kikinđaninu.

Izložba je realizovana uz pomoć Matice srpske i Muzeja Vojvodine i uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, i biće otvorena do 17. februara.

405835031_344287418210806_2807792517209194415_n

„Gusle“ domaćin međunarodnoj konferenciji

Aleksandra Djuran December 12, 2023

ADZNM „Gusle“ danas i sutra domaćin je Međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Etnomuzikologija i etnokoreologija i njihova praksa u balkanskom folkloru“. Na prvom skupu ovakve vrste u našoj zemlji učestvuju stručnjaci iz Srbije, Rumunije, Crne Gore, Republike Srpske. Ovom prilikom potpisan je i trojni sporazum o saradnji između „Gusala“, Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara i Saveza Srba u Rumuniji. Među izlagačima je bio i profesor dr Lučan Emil Roška na Muzičkoj akademiji u Temišvaru koji je ujedno i predstavnik Asocijacije za negovanje banatske kulture.

– Ove je četvrta konferencija koja se organizuje i zadovoljni smo što je ove godine realizujemo u partnerstvu sa „Guslama“. Skup je posvećen najznačajnijim istraživanjima iz etnomuzikologije i etnokoreologije i objedinjuje istraživače ove oblasti sa prostora Balkana. Ovo je jedan od načina da se otvore novi vidovi saradnje i istraživanja – istakao je Emil Roška i napomenuo da je iz Temišvara učestvovalo šest istraživača koji su se dotakli zajedničkih tačaka koje povezuju narode koji žive na balkanskom prostoru.

Učesnici su cenjeni univerzitetski profesori i priznati stručnjaci, a kao jedna od njih je dr Jelena Jovanović, naučni savetnik na muzikološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti.

-Tradicionalnom muzikom možemo se baviti na više načina i vrlo je aktuelna kao tema s obzirom na to da je važno očuvati tradicionalne vrednosti. Muzika, igra i običaji su deo naše prošlosti i moramo ih sačuvati, a ovo je prava prilika da se okupe stručnjaci iz različitih sfera, razmene iskustva i donesu zaključke koji će pomoći da se naše nematerijalno nasleđe sačuva – rekla je Jelena Jovanović.

Profesor dr Vladimir Janevski sa Fakulteta muzičke umetnosti „Goce Delčev“ iz Makedonije dodao je da su stručni skupovi prava prilika za razmenu mišljenja sa kolegama iz drugih zemalja.

-Činjenica je da etnologija postaje sve interesantnija za istraživanja. Etnokoreologija je jedna od najstarijih nauka i ljudi iz praistorije su imali igre kod nas na Balkanu. Važno je pričati i o praksi odnosno primeni nauke, a to su koncerti i izložbe gde se istraživanja predstavljaju svima – kazao je Janevski.

„Gusle“ predstavljaju umetnički rukovodioci Magdalena i Igor Popov, a u okviru skupa predstavljeni su stručni radovi i knjige učesnika. Otvaranju je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski koja pozdravila sve goste.

U okviru konferencije večeras od 20 sati u Narodnom muzeju je koncert tradicionalne muzike na kom nastupaju orkestri Zapadnog univerziteta, odnosno Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara, i orkestar domaćina sa pevačkom grupom i solistima. Sutra, 13 decembra, od 10 sati, u igračkoj sali „Gusala“ biće održan okrugli sto na temu “Etnomuzikologija, etnokoreologija i etnologija u balkanskim zemljama – aktuelna naučna istraživanja i umetnički pravci“.

Odabrani učesnici 43. Simpozijuma „Tera“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Selekcioni odbor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ u sastavu: mr Suzana Vuksanović, muzejska savetnica, ma Marko Lađušić, redovni profesor Fakulteta Primenjenih umetnosti u Beogradu, ma Branislav Nikolić, vizuelni umetnik, dr um Igor Smiljanić, vizualni umetnik, vajar, viši stručni saradnik na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i Bernard Ridiger iz Francuske, profesor na Univerzitetu lepih umetnosti u Lionu, objavio je listu umetnika – učesnika 43. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera 2024“.

Odabrani umetnici su:

Filip Agire I Otegi (1961) iz Belgije, vajar i slikar.

Njegov rad se obično koncentriše na migracije i izbeglice, vodu i sklonište arhitekture. odine 2017. osvojio je Međunarodnu nagradu za javnu umetnost za svoju instalaciju iz 2010. godine u Kamerunu;

Milorad Mića Stajčić (1977) iz Beograda. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka, smer informacioni sistemi i na Fakultetu likovnih umetnosti, smer vajarstvo, u klasi prof. Mrđana Bajića. Na istom fakultetu završio je doktorske studije. Osnivač je i suvlasnik Galerije „X Vitamin“ u Beogradu. Izražava se i kroz instalacije, video radove, performanse, fotografiju, često koristeći elemente iz pop kulture. Najčešće teme su društvene vrednosti, tabu teme, potrošačko društvo, religija, novac;

Vesna Perunović (1960) iz Toronta. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1988. živi i radi u Torontu. Izlagala je na više stotina izložbi u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Evropi, Aziji i Južnoj Americi. Učestvovala je u brojnim međunarodnim umetničkim rezidencijama širom sveta, a njeni izložbeni projekti predstavljeni su u Kanadi i istočnoj Evropi. Dobitnica je nagrade T.F.V.A. (2005) kao i brojnih grantova Umetničkog saveta Kanade;

Stiven Mas (1953) iz Velike Britanije. Mas živi i radi u Parizu. On je eksperimentisani vajar koji radi sa različitim materijalima. Aktivno i kontinuirano izlaže od 1984 do danas. Njegovi radovi su u javnim kolekcijama u Francuskoj;

Božica Rađenović iz Beograda. Magistrirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 1991. godine. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama. Njeni radovi se mogu videti u Muzeju moderne umetnosti u Beogradu, Zbirci likovne umetnosti grada Otave, Muzeju Cepter u Beogradu i raznim privatnim kolekcijama u Kanadi i Evropi;

Anamaria Šerban (1979) iz Rumunije. Rođena je u Aradu, gde trenutno živi i radi. Godine 2002. diplomirala je vajarstvo na Odseku umetnosti u Temišvaru. Doktorirala je vizuelne umetnosti 2007. Učestvovala je na raznim kolektivnim izložbama u Rumuniji, Francuskoj i Mađarskoj i simpozijumima skulpture (drvo, kamen, metal) u Rumuniji i inostranstvu (Francuska, Nemačka, Norveška).

Za učešće na Internacionalnom simpozijumu skulpture u terakoti „Tera“ prijavilo se 87 kandidata. Simpozijum obuhvata koncepciju i izvođenje umetničkog dela od terakote koje će biti trajno postavljeno u parku skulptura.

Umetnička dela kolekcije „Tera“ su isključivo iz oblasti savremene umetnosti i mogu uključivati: vajarska dela, prostorne instalacije ili druga umetnička dela nastala od gline.

Култура