Kultura Arhive | Page 66 of 95

Radovanu Vlahoviću uručena nagrada Beogradskog sajma za „Izabrana zenitistička dela”

Igor Crnogorac October 29, 2023

„Izabrana zenitistička dela” u izdanju Banatskog kulturnog centra Novo Miloševo i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” ponela su Specijalno priznanje na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.

Nagradu je, od predsednice žirija, akademika Zlate Bojović, primio Radovan Vlahović, direktor i urednik Banatskog kulturnog centra, inicijator ovog poduhvata. Ovogodišnji žiri radio je u sastavu: Zlata Bojović, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.

– Nepravda učinjena našem najpoznatijem u Evropi umetničkom pokretu, kako pre drugog rata, tako i posle, probudile su u meni ideju da nastavim da sledim konstruktivističku tradiciju u ‘Novom zenitu’, kroz izdavaštvo, a i moje lično stvaralaštvo, kroz pisanje kao večnu žudnju za radošću beskonačnog. Želja da iznova rehabilitujem knjige Ljubomira Micića, Branka Ve Poljanskog, Ivana Gola, Boška Tokina, Marjana Mikca i ostalih zenitista – bio je san koji je čekao punih 40 godina na svoje ostvarenje. Zahvaljujući brojnim saradnicima na ovom kapitalnom projektu ‘Izabrana zenitistička dela’ su videla svetlo dana, a nagrada Beogradskog sajma samo je potvrdila da je za taj novozenitistički san vredelo živeti i raditi i da je sve to itekako imalo smisla, kako za Zenit kao umetnički pokret, takođe i za uzdizanje reputacije srpske kulture i književnosti u Evropi i u svetu – izjavio je Vlahović.

„Izabrana zenitistička dela” sadrže sledeće knjige zenitističkih autora: Ljubomir Micić: „Antievropa“, „Spas duše“, „Ritmi mojih slutnja“, „Istočni greh“, „Aeroplan bez motora“; Ljubomir Micić, Ivan Gol, Boško Tokin: „Manifest zenitizma“, Branko Ve Poljanski: „77 samoubica“, Marijan Mikac: „Efekt na defektu“.

Ovaj kapitalni projekat objavljen je uz podršku Pokrajinske vlade.

Otvorena izložba velikih formata vedrih apstrakcija Danice Dane Petkov iz Temišvara

Igor Crnogorac October 27, 2023

„Apstraktne vibracije“, 11 slika velikog formata Danice Dane Petkov, rumunske i srpske umetnice iz Temišvara, od danas su izložene u Salonu Muzeja „Tera“.

Na svečanosti otvaranja govorio je Miodrag Mića Jakšić, pisac, režiser, organizator umetničkih kolonija i osnivač umetničke grupe „Arte“. On je podsetio da je Dana Petkov i pedagog, profesor likovne umetnosti na Internacionalnoj školi i u srpskoj gimnaziji u Temišvaru.

– Dana Petkov je uspela da izgradi osobeni izraz, ne samo kroz apstrakcciju koju nam predstavlja poslednjih godina, već kroz njen odnos prema umetnosti, a to je jedna vrsta blagosti i ljubavi – istakao je Jakšić. – Stvarajući svoju čarobnu paletu boja, iznegovala je poseban stil. Ona je i izvanredan realista, ali i sjajan ikonopisac, oslikavala je i konzervirala u mnogim crkvama. Mislim da zaslužuje da joj i Srbija i zemlje u regionu priređuju ovakve izložbe.

Danica Petkov prvi put izlaže u Kikindi. Izlagala je širom sveta, a u Srbiji, pre našeg grada, njeni radovi bili su postavljeni u Beogradu. Kaže da joj je posebno zadovoljstvo da izlaže u prostoru u kojem su radovi svetski poznatih umetnika.

– Izložbu smo ostvarili zahvaljujući Kaba Gaboru, bivšem gradonačelniku Žombolja, koji je danas gost, i njegovim vezama sa Kikindom – rekla je umetnica. – Za mene je ova izložba veoma važna. Posvećujem je svojoj mami koja je nedavno preminula u stotoj godini. Ona je bila moja prva učiteljica crtanja i naučila me je da nacrtam prvu ružu i prvu lutku. Volim rozu i ljubičastu boju, dosta ih koristim jer mislim da predstavljaju moju dušu.

U ime lokalne samouprave otvaranju je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

– Slike su impresivne i sigurna sam da će posetioci uživati u izložbi – rekla je Mickovska. – Ponosimo se Centrom „Tera“, veoma su proaktivni kada je u pitanju saradnja sa umetnicima i ustanovama iz drugh zemalja. Lično bih volela da se ovaj prostori i njegovi sadržaji više približe običnom čoveku. Mi, Kikinđani, treba da, u većoj meri postanemo deo ove zajednice i da shvatimo šta naš grad pruža.

Vredan umetnički događaj upriličen je u saradnji sa Gradom i Savezom Srba u Rumuniji. Predsednik Saveza i srpski poslanik u rumunskom parlamentu, Bogdan Krstić, takođe je bio među zvanicama.

– Kultura nas najviše povezuje. Imamo izuzetno dobru saradnju i razmenu sa maticom. Ceo Banat je prostor u kojem sarađujemo i bolje se upoznajemo. Očekujemo učešće Kikinđana i na Danima srpske kultre u Temišvaru u novembru – rekao je Krstić.

Izložba Danice Petkov biće posetiocima dostupna do kraja godine. Naredne, 2024. u „Teri“ će zaživeti drukčiji koncept izlaganja, najavio je direktor, Aleksandar Lipovan.

– Sledeća izložbena godina biće bogata, sa manje izložbi, ali bogatijim programom. U toku je javni konkurs koji traje do 9. novembra. Zatim ćemo odabrati deset autorskih izložbi, jedno gostovanje i dve izložbe iz naše kolekcije. Novina će biti u tome da će većina izložbi imati adekvatan prateći program – promocije knjiga, panel diskusije, muzički program ili druge sadržaje namenjene kultivaciji ukusa publike. Izlobe će trajati 5-6 nedelja tokom kojih ćemo organizovati vođenja i različite programe – istakao je Lipovan.

Stalnu postavku Muzeja i izložbe u Salonu Kikinđani i gosti mogu da razgledaju od utorka do subote, od 10 do 16 sati. Cena ulaznice za Muzej je 200, a za Muzej i Salon – 300 dinara.

Pozorišni repertoar za novembar

Igor Crnogorac October 26, 2023

U Narodnom pozorištu sledećeg meseca na repertoaru će biti šest domaćih ostvarenja i jedno gostovanje.

Prvi termin, petak, 3. novembar, pripada „Kovačima“, Miloša Nikolića. Igraju: Branislav Knežević, Marina Vodeničar i Mihailo Laptošević.

U utorak, 7-og, na maloj sceni biće odigrani „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu kojeg igra Vladimir Maksimović.

Takođe na maloj sceni, komad „Pa se vidimo u snu“ biće na repertoaru u petak, 10. novembra.

U utorak, 14-og, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“, crna komedija po kojoj je snimljen i film. predstavu je režirao pisac, Miroslav Momčilović.

Najnovija predstava, „Džepovi puni kamenja“, duodrama u kojoj igraju Nikola Joksimović i Vladimir Maksimović, na repertoaru je u petak, 17-og.

Jubilarno, 50. izvođenje klovnovske monodrame „Lala“ Stefana Ostojića, u režiji Li Delong i u produkciji Grada Kikinde, Kompanije „Grindeks“, Kompanije „Lark“ iz Pariza i Teatra „Gusani u magli“, zakazano je za petak, 24. novembar.

U utorak, 28. novembra, gostovaće Kraljevačko pozorište sa predstavom Vide Davidović i u režiji Snežane Trišić, „Crna Ovca“. U državi lopova postoji jedan pošteni čovek koji odbija da krade. Poštenjačina je anomalija i njegovo postojanje dovodi do urušavanja i kolapsa kompletnog sistema, navodi se u najavi predstave.

U oktobru će još dve predstave imati svoja repertoarska izvođenja – “Ljubavno pismo”, u petak, 27-og, i “Džepovi puni kamenja”, druga repriza, u utorak, 31. oktobra.

Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati. Cena ulaznice je 400 dinara, a popust od 50 odsto ostvaruju đaci, studenti, penzioneri i korisnici socijalne pomoći.

387330868_867822691404949_4673028233511761607_n (1)

Članice pevačke grupe „Gusala” navikle nas na priznanja: Tamara Zvekić proglašena za najbolju solistkinju

Aleksandra Djuran October 24, 2023

Tamara Zvekić, članica Ženske pevačke grupe ADZNM „Gusle“ najbolja je vokalna solistkinja Festivala tradicionalnog pevanja. U Subotici u sali Hrvatskog kulturnog centra “Bunjevačko kolo” učestvovalo je devet vokalnih grupa iz čitavog regiona.

– Od samog početka učestvujemo na ovom festivalu i svake godine donosimo neku od nagrada. Odluku o najboljem izvođaču ove godine doneo je stručni žiri u sastavu: Ivica Ivanković, etnolog, etnograf i folklorista, Tamara Štricki Seg, nastavnica i etnomuzikolog u Muzičkoj školi u Subotici i Ana Kelin, solista i član vokalnog ansambla „Ladarice”. Ovo je još jedan dokaz predanog i stručnog rada u našem društvu – istakla je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.

Ženska pevačka grupa „Gusala“ predstavila se pesmama „Grabajte“ iz jugoistočne Srbije i „Daleko smo Mile za gorama“, kompozicijom na bas iz centralne Srbije gde je Tamara Zvekić vodeći vokal.

Nedavno je pevačka grupa nastupala u Plandištu, gde su predstavile vokalnu praksu krajiško-dinarskog područja. Na manifestaciji “Krajiški biseri”, „Gusle“ učestvuju od 2019. svake godine i potvrđuju kvalitet svog rada i prezentacije u domenu izvedbe tradicionalnih pesama koje pripadaju nasleđu Srba Dinaraca-Krajišnika u Srbiji.

Aktivni su bili i folklorci, članovi veteranskog ansambla koji su učestvovali na 6. „Ilidža autmn festu“ u Sarajevu. Ovu priliku iskoristili su da promovišu našu tradiciju i uspostave čvršće veze sa organizatorom, članovima i rukovodiocima KUD- a “Ilidža”.

-Sve sekcije vredno rade i pripremaju se za naredne nastupe. Već 17. novembra u svečanoj sali Kurije biće organizovan koncert instrumentalnih i vokalnih solista i ženskih, muških i dečijih pevačkih grupa. U decembru je planiran godišnji koncert svih grupa kojim ćemo sugrađanima poželeti sve najbolje u Novoj godini – saznajemo od Magdalene Popov.

Veče rumunskog i srpskog književnika Slavomira Gvozdenovića: čuvamo svoje da bismo postojali

Igor Crnogorac October 18, 2023

Pola veka književnog rada sažeo je u svoje najnovije delo Slavomir Gvozdenović, rumunski i srpski pesnik, urednik, univerzitetski profesor, poslanik u rumunskom Parlamentu, osnivač Saveza Srba u Rumuniji i prvi predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Zbirku „Autobiografija sa poezijom“ predstavio je u Temišvaru, a prva promocija u Srbiji upriličena je u našem gradu sinoć, u Narodnoj biblioteci.

– Raduje me ovo predstavljanje u Kikindi jer je ona daleko ispred svih gradova u Srbiji kada je u pitanju saradnja sa srpskom zajednicom u Rumuniji – rekao je profesor Gvozdenović. – Knjiga je moja biografija kroz poeziju, a u temeljima te poezije je puno toga od naše istorije, duhovnosti, kulture i pamćenja, svega što nas karakteriše kao poseban narod u Rumuniji i pokazuje da smo, uprkos svim nevoljama kroz koje smo prolazili, sačuvali svoj obraz, čast i dostojanstvo, i nismo poklekli ni pred kim. Skupo smo platili svoj srpski ponos i dostojanstvo, ali bar smo to sačuvali za svoju decu. Sve je to u mojoj poeziji, sve to čuvam od zaborava.

Gvozdenović je doktor srpskog jezika i književnosti, a karakteriše ga izvanredno poznavanje jezika, istakla je književna kritičarka Marija Tanackov.

– Slavomir Gvozdenović ima, među našim pesnicima u dijaspori, možda i najznačajnije mesto. Izuzetno dobro poznaje jezik, ušao je u njegove tajne i po osećaju za jezik uporedila bih ga sa Vaskom Popom. Začudno je da jedan Rumun i jedan srpski pesnik u Rumuniji toliko vole srpski jezik, da ulaze u njegove dubine i da, na temelju toga, mogu da nam pokažu svu njegovu lepotu. On ima pesme sa rimom, bez rime, eksperimente sa interpunkcijom i sa postmodernom, ali po meni, on je pesnik koji je izuzetno oslonjen na tradiciju i neguje kulturu sećanja. Ipak, on nije samo srpski pesnik, njegov lirski subjekat predstavlja se kao građanin sveta. Celokupna kultura, od antičke do današnje evropske i svetske civilizacije, sadržana je u njegovim pesamama na nivou asocijacija i primera. On neguje kulturu sećanja, protiv je postmodernističkog haosa i uništenja svega što je iza nas, vezan je za našu veru, običaje i tradiciju, i sve to nalazi jedan lepi splet u njegovoj poeziji – rekla je Marija Tanackov.

Gvozdenović je najavio da će se, 23. i 24. novembra u Temišvaru, u okviru Dana srpske kulture, održati mini-sajam srpske knjige što je, kako je rekao, jedinstvena manifestacija u čitavom srpskom rasejanju. Programi će uslediti posle Dana srpskog jezika koji je, na njegovu inicijativu, izglasan u Parlamentu Rumunije. „Mi čuvamo svoje jer bez imena i jezika ne bismo ni postojali“, zaključuje Gvozdenović.

Na dobro posećenoj književnoj večeri književnika iz Rumunije i prijatelja Kikinđana, nastupila je Ženska pevačka grupa „Gusala“.

Održan prvi pozorišni festival u Novim Kozarcima

Igor Crnogorac October 17, 2023

Na inicijativu i u organizaciji Stefana Ostojića, diplomiranog glumca, u Novim Kozarcima je, proteklog vikenda, održan trodnevni teatarski festival – „PUK“ – Pozorište u Kozarcima. U sali Doma kulture odigrane su tri predstave i jedan stendap, a tokom dana trajale su dramske radionice za polaznike iz Novih Kozaraca, Kikinde i Novog Sada.

Kuća Ostojića bila je, u toku Festivala, bila umetnička rezidencija za glumce i druge umetnike iz Srbije koji su pratili programe, učestvovali u njima i razmenjivali iskustva.

Festival je otvorila Milica Dimitrijević iz Niša sa svojom monodramom „Kad se zavese spuste“. Talentovana mlada glumica je, sa puno toline donela lik čuvene Radmile Savićević. Sećanje na slavnu glumicu publika je ispratila sa mnogo emocija. Zatim su se gledaoci preselili u park ispred Doma kulture, u kojem je Stefan Ostojić, uz mnogo radosti i komunikacije sa obe strane, odigrao svoj muzički stendap „Mala noćna neugoda“.

Milica Dimitrijević rekla je da joj je bila čast da otvori Festival.

– Osetila sam toliko ljubavi, entuzijazma i pozitivne energije – izjavila je Milica. – Uživala sam igrajući za publiku u Novim Kozarcima, osetila sam da činim nešto značajno. Sam Festival je plemenit čin, a za mene i novo iskustvo koje ću pamtiti. Ovo kratko putovanje me je jako inspirisalo i podstaklo me da razmišljam o glumi i umetnosti na potpuno nov način. Još jednom sam potvrdila sebi da umetnik ne postoji bez publike, zato joj treba pružiti iskrenost, ljubav i kvalitetan sadržaj i ona će to prepoznati.

Drugog festivalskog dana nastupio je glumac iz Šapca, Dušan Simić koji je veoma nadahnuto odigrao monodramu „Srpski Hamlet“. Izzetna energija i zadovoljstvo igre „prešli su rampu“ i publika je, i ovoga puta, aktera nagradila velikim aplauzom. Simić je istakao da je igranje na Festivalu bilo veoma inspirativno.

– Došao sam da podržim svog kolegu jer mislim da radi sjajnu stvar u Novim Kozarcima, a to je pokretanje pozorišta, kulture, oživljavanje umetnosti uopšte, što je velika misija. Možda još uvek nismo svesni da je to jedan veliki pokret kojem se priključuje sve veći broj ljudi kao i kolega koji su došli i dolaziće ovde da igraju predstave za meštane. Bilo je predivno, ljudi su veoma lepo reagovali i prihvatili predstavu, i taj aplauz koji sam dobio je nešto što treba doživeti. Posle predstave sam se obratio publici i poručio im da podrže Stefana u njegovim naumima i idejama i da istraju u tome, da ih bude što više na događajima i predstavama, ali pre svega da šalju svoju decu da stiču nova saznanja o pozorištu, kulturi, umetnosti. Novi Kozarci, u narednom periodu, u Srbiji ali i van granica, mogu da budu poznati kao mesto kulture i jednog novog pokreta koji je upravo Stefan inicirao – rekao je posle predstave glumac Dušan Simić, inače i direktor Turističke organizacije Grada Šapca.

Festival je zatvorila prva srpska klovnovska monodrama Stefana Ostojića, u režiji francuske glumice i rediteljke Li Delong. Kozarčani i gosti razumeli su Laline ljubavne jade, uživali u igri i voleli veoma inspirisanog i razigranog Ostojića.

– Festival je bio uspešniji nego što sam očekivao. Publika je u velikom broju posetila svaku predstavu, radionice su bile odlične, a gosti iz drugih gradova oduševljeni su meštanima. Svakog meseca ćemo organizovati neki događaj, publika će se, nadam se, navići na česta kulturna dešavanja, a posete umetnika iz drugih krajeva osvežiće seosku atmosferu – siguran je Ostojić. – Decentralizacija kulture, i ne samo nje, važna je za opstanak zajednice. Verujem da će se mladi u sve većem broju vraćati u sela. Samo mir koji nudi žuvot na selu veliki je luksuz u odnosu na život u gradu, zato verujem da će i publika jedva dočekati da dođe ovde, da gleda predstavu, učestvuje u radionicama i drugim aktivnostima.

Ostojićev entuzijazam prepoznali su i u Mesnoj zajednici u kojoj su mu pružili logističku podršku u Domu kulture, u kojem su se odvijali programi. Žene iz udruženja takođe su svesrdno pomogle i počastile goste Festivala svojim čuvenim pitama.

Na „PUK“ je pala zavesa, ali ne zadugo. U Novim Kozarcima sa radošću očekuju nove programe, čime je decentralizacija već zaživela. Jer, kultura stanuje u nama, a mesta za njenu manifestaciju nisu rezervisana samo za velike dvorane i centre.

Počeci pozorišne kulture

Da Novokozarčani baštine pozorišnu kulturu govori i podatak da je, pre nekoliko decenija, u ovom mestu veoma uspešno radila Dramska sekcija KUD „Petar Kočić“. Srednjoškolci iz ovog mesta redovno su sami pripremali i igrali predstave pred punom salom Doma kulture, ali i nastupali na regionalnim i pokrajinskim festivalima odakle su se vraćali ovenčani nagradama, čega se meštani i danas sa ponosom sećaju.

Ovacije za KUD „Mokrin“ na 51. Saboru narodnog stvaralaštva Srbije

Igor Crnogorac October 17, 2023

Kulturno-umetničko društvo „Mokrin“ imalo je čast da, proteklog vikenda, nastupi na 51. Saboru narodnog stvaralaštva Srbije u Gornjem Milanovcu, na koji su se plasirali sa Pokrajinske smotre u Vrbasu. U konkurenciji trideset najboljih amaterskih kulturno-umetničkih društava iz cele Srbije koji su predstavili svoje kulturno nasleđe, KUD „Mokrin“ je imao čast da otvori ovu prestižnu manifestaciju i da predstavi svoj region.

Nastup Ženske pevačke grupe, folklornog ansambla sa tradicionalnim igrama iz Banata i orkestra, koji se predstavio sa instrumentalnim numerama „Igre iz Vojvodine“, ispraćen je ovacijama.

– Učešće našeg KUD-a na ovom događaju predstavlja plod selekcije i napornog rada koji su uloženi na smotrama u Kikindi, Zrenjaninu i u Vrbasu. Izvanredna izvedba omogućila je publici da upozna bogatstvo i raznolikost tradicije ovog dela Srbije – ističe predsednik KUD-a, Živko Ugrenović. – Ovaj nastup predstavlja ogroman korak u afirmaciji i očuvanju našeg kulturnog nasleđa u savremenom vremenu. Plasirati se među trideset najboljih kulturno-umetničkih društava u Srbiji bila je prava čast i, svakako, jedan od većih uspeha našeg KUD-a. To je rezultat predanog rada svih naših članova, ali takođe i izuzetnog zalaganja naših umetničkih rukovodilaca, Nere Kovačev i Vladimira Milovanova. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije je, još jednom, dokazao ogromnu vrednost očuvanja kulturnog nasleđa, prikupljanja, čuvanja, prikazivanja i obnavljanja tradicionalnih vrednosti, igre, pesme, muzike, nošnji i običaja sa prostora Srbije.

Sedmi Sabor u Gornjem Milanovcu organizovali su Centralni Savez amatera u kulturi Srbije i Kulturni centar ovog grada.

Gledali smo za vas pretpremijeru – „Džepovi puni kamenja“ premijerno večeras

Igor Crnogorac October 13, 2023

U Narodnom pozorištu sinoć je, na velikoj sceni, održana generalna proba duodrame irske spisateljice Meri Džons, u režiji Rastislava Ćopića.

Komad „Džepovi puni kamenja“ jeste crnohumorna komedija, ona je i socijalna drama jer je priča o dvojici filmskih i životnih statista u siromašnom mestu u Irskoj u koju dolazi holivudska industrija snova. Predstava jeste i glumački izazovna (pisala ga je glumica), jer samo dvojici protagonista omogućava da, pored svojih glavnih likova, igraju i: druge statiste, direktora filma, filmsku divu, reditelja, asistenta…

Ono zbog čega ovaj tekst ne može da se kvalifikuje za dramski predložak za pozorišnu predstavu jesu njegovi nedostaci. U silnoj želji da se obuhvati što više neophodnih likova kako bismo imali privid dramske radnje, fokus je ostao na glumačkim, inače odličnim, transformacijama. Ozbiljan nedostatak jeste to što nismo dobili dovoljno o njima samima, njihov bekgraund, što bi omogućilo da se povežemo sa svim prikazanim nam tužnim ljudima u malom mestu bez perspektive, ali bi i veoma pomoglo glumcima da nam donesu dublje emocije likova, a verovatno im dalo i više prostora za razigravanje istih.

Scenografija predstave svedena je na elemente sa filmskog seta i, moguće, simbolično, na prazninu i beznađe u mestu radnje. Inače, u teoriji, mnogo je elemenata koji bi čoveka sa velikim snovima u okruženju koje mu ne dozvoljava da ih ostvari, moglo da smesti na mnogo tužnih tačaka na planeti i, posledično, izazove poistovećenje sa irskim gubitnicima. U praksi, na sceni, ostaje utisak glumačke etide koja, osim zaista izuzetnog umeća Nikole Joksimovića i Vladimira Maksimovića, nije ostavila utisak pune pozorišne predstave.

Akteri ovog pozorišnog čina zaslužuju priliku da se najnoviji projekat gradskog pozorišta razigra, „legne“ i počne bolje da korespondira sa publikom. Inače, daleki predeli Irske, ostaće na istoj prostornoj, misaonoj i emotivnoj distanci, i neće dosegnuti dalje od onoga što tekst, u krajnjoj liniji, jedino nudi.

Kikindsko pozorište od večeras će, zvanično, na repertoaru imati još jedan naslov, ali i potvrdu da ima veoma talentovan i posvećen ansambl. Krajnji sud će, kao i uvek, dati publika, u igranjima koja slede. Zbog profesionalizma, entuzijazma i ljubavi prema pozorištu, „Džepovima“ treba poželeti sreću.

U Biblioteci predstavljena molitvena poezija Snežane Miladinović Lekan

Igor Crnogorac October 12, 2023

Pun hol Narodne biblioteke dočekao je večeras spisateljicu Snežanu Miladinović Lekan koja, posle osam zbirki poezije i proze i tri knjige za decu, prvi put gostuje u našem gradu. Uz recenzentkinju, takođe spisateljicu, Nadu Aničić Crljenica i prof. dr Violetu Šiljak predstavila je svoje najnovije delo – zbirku duhovne poezije „Neka se sve u ljubav preobrazi“.

– Pišem iz nadahnuća. Nedavno sam imala životne okolnosti koje su me dovele u ozbiljno isnakušenje, tako da se ova knjiga prosto dogodila, pesma je pronašla mene, a cela knjiga je molitvena – kaže spisateljica.

Dodaje da je tu, duhovnu crtu njene poezije, prepoznao književnik Draško Ređep koji je bio recenzent jedne njene knjige. Inače, kako priznaje, u književnosti se našla na nagovor svojih dobrih vila, prijatelja koji su je podržavali od prve zbirke.

„Duh ovih molitvenih pesama u stvari je duhovni rast poetesine ljubavi prema Bogu, bližnjima, ovo je njen čin Vere, Ljubavi i Nade. Njen izraz obožavanja Boga“, navela je recenzentkinja zbirke, Nada Aničić Crljenica.

– Svako piše iz unutrašnjeg imperativa, jer mora da kanališe svoje emocije. Volela bih da se čitaoci moje knjige okrenu sebi, svom unutrašnjem biću, Bogu i veri jer mislim da je to izlaz i rešenje vremenu u kojem živimo – zaključuje pesnikinja.

Njena zbirka stihova „Ni magle nisu uvek iste“ predložena je, 2017. godine, za Nagradu za knjigu godine „Meša Selimović“ koju dodeljuju „Večernje novosti“. Ova zbirka je prevedena na engleski jezik.

Snežana Miladinović Lekan je profesor ruskog jezika i književnosti, član Udruženja književnika Srbije, član Književnog kluba „Prota Vasa Živković“ u Pančevu i član Društva Književnika Krajine.

Humanitarna predstava za porodicu Krištof: „Hiljadita noć” na sceni „Eđšega” u petak

Jelena Trifunović October 10, 2023

Predstava „Hiljadita noć” („Ezredik éjszaka”) biće izvedena na sceni KUD „Eđšeg” u petak 13. oktobra sa početkom u 19 sati. Ulaznica će biti dobrovoljni prilog za porodicu Krištof čija je kuća izgorela u požaru pre šest meseci.

Komad koji je režirao Šandor Kiralj dobio je više nagrada na Vojvođanskoj smotri amaterskih pozorišta, između ostalih, i glavnu nagradu tog festivala. Priliku da pogleda „Hiljaditu noć” imala je publika širom Vojvodine, ali i u Budimpešti i Rumuniji.

Predstava će biti titlovana. Ovu praksu, KUD „Eđšeg” je započeo prošle godine i, zbog velikog interesovanja gledalaca, nastavio.

Podsetimo, u požaru koji je 16. aprila, oko pola 2 noću, izbio u pomoćnim prostorijama kuće u ulici Vojvode Putnika, nije bilo povređenih, ali je načinjena ogromna materijalna šteta. Procenjena je na oko 2.5 miliona dinara. Izgorelo je oko 160 kvadratnih metara krovne konstrukcije i pomoćne prostorije. Ljudi dobre volje odmah su pritekli u pomoć, a otvoren je i namenski račun za pomoć porodici Krištof.

Култура