Култура Архиве | Page 66 of 99 | Кикиндски портал

Премијером „Вециног новогодишњег колачића” глумци позоришта „Лане“ завршавају годину

Aleksandra Djuran December 23, 2023

Глумци позоришта „Лане“ премијером завршавају ову годину. У недељу од 17 и од 19 сати биће изведена представа „Вецин новогодишњи колачић“ за коју је текст урадила Николина Стјепановић, док је режија колективна.

– Николина Стјепановић драматург је Српског народног позоришта и сарађујемо заједно на петој представи. Комад је логичан наставак представе „Новогодишњи украс“ коју смо премијерно извели пред крај прошле године. Ликови су исти, а прича је проширена тако да ће наши мали ни велики гледаоци имати прилику да сазнају шта се дешава када Веца вештица направи колачиће за патуљке, Деда Мраза, виле. Реч је о распеваној комедији и сигуран сам да ће наши гледаоци уживати – сазнајемо од Александра Малетина, директора позоришта „Лане“.

Глумци дечијег позоришта позивају своје другаре да буду са њима и 31. децембра. Најпре заказују дружење у 11.30 сати на Градском тргу где ће бити организован дочек дечије Нове године, а након тога од 14 часова у позоришту их очекује новогодишња журка.

Новогодишњи концерт ученика Основне музичке школе: На сцени и дечија опера

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ одржали су Новогодишњи концерт којим су пожелели срећне празнике суграђанима. Сала КУД-а „Еђшег“ била је препуна заинтересованих да чују и виде солисте, али и дечију оперу „Новогодишња бајка“.

-Концерт је подељен у два дела. У првом делу представили су се ученици са свих инструменталних одсека које имамо у школи. У другом делу публика и гости имали су прилику да на делу виде ученике који похађају одсек соло певање. Дечијом опером коју је компоновао Миливој Илић, а аутор текста је Борис Матијевић показали су шта су научили. Част нам је што са нама био и текстописац опере – рекла је Маргита Детари, директорица Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

Борис Матијевић је професор музике из Панчева. Аутор је „Либрета“ замишљеног да буде нешто између опере и мјузикла.

-То је лепа дечија представа и мислим да деца уживају да је изводе. Опера је најсложеније музичко дело и прилика је да деца покажу све своје таленте – додао је Матијевић.

Концерту су присуствовале чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Похвално је што велики број деце похађа Основну музичку школу, али и што установа прати трендове и први пут су на сцену поставили дечију оперу. Ова школа од великог је значаја за град, а и овај концерт је својеврсна промоција свега што се учи у овој образовној установи. То је прави начин да се подстакну деца и млади да постану део музичке породице – истакла је Валентина Мицковски.

Изложбом вајара Јована Блата обележено 20 година Немачког удружења

Aleksandra Djuran December 20, 2023

Поводом 20 година од оснивања Немачког удружења Србија у Галерији Културног центра отворена је изложба вајара Јована Блата који је такође члан удружења. Иста изложба скулптура била је Темерину и Зрењанину, а Блат напомиње да је радо прихватио позив јер осам година није излагао у родном граду.

-Изложба је примерена тренутку и теми суживота и како живети заједно у миру, слози, као комшије. Изложба је подељена на четири дела и чине је скулптуре под називом „Универзум“, „Породица, „Орион“ и „Дрво живота“. Сами називи скулптуре сугеришу шта сам желео да поручим – живот и његово порекло односно породица као основна ћелија друштва и живота и наше ванземаљско порекло – рекао је Блат.

Скулптуре су настале као спој дрвета и теракоте.

-За мене, као вајара, ово је био изазов. Ми, Кикинђани највише волимо да радимо са глином и њен спој са дрветом ми је изгледао занимљив – додао је Јован Блат који је недавно освојио специјалну награду удружења ликовних уметника Румуније за учешће на бијеналу слика, скулптура и графика у Араду где је излагао теракоту.

Хилда Бански, чланица Немачког удружења задужена за културу од његовог оснивања, подсетила је да је циљ формирања удружења био неговање немачког идентитета кроз језик, културу, обичаје.

-Жеља нам је била и да негујемо добросуседске односе са другим мањинама и већинским, српским народом, и сада две деценије касније могу са поносом да кажем да смо тај циљ остварили. Током година организовали смо 25 курсева немачког језика за одрасле, наше чланове и за ученике основних и средњих школа. Двадесет година касније могу да констатујем да смо прихваћени и да је слика о Немцима, која је била негативна, сада позитивна што ме посебно радује – напоменула је Хилда Бански.

Председница удружења однедавно је Ерика Бански која је истакла планове за наредни период.

-Наша је срећа и задовољство што наш даљи рад градимо на темељима које су нам оставили оснивачи друштва. Имиџ Немаца у овим крајевима знатно је бољи у односу на време када је удружење основано. Немци се сада изјашњавају као Немци, отворено негују своју културу, баштину, језик, религију. У наредном периоду желимо да искористимо друштвене медије и да проширимо учење немачког језика тако да ћемо организовати онлајн радионице за све заинтересоване. Исто тако припремамо и програме учења језика за децу из вртића, али и школа – рекла је Ерика Бански.

Немачко удружење Кикинда има око шездесетак активних чланова.

Велики народни оркестар АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада представио се Кикинђанима

Aleksandra Djuran December 16, 2023

Велики народни оркестар АКУД „Соња Маринковић“ из Новог Сада одржао је целовечерњи концерт у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача чиме је потврђена сарадња ове две установе. Владимир Грујић, води оркестар већ пет деценија и како истиче значајно је повезивање са кикиндском Високом школом с обзиром на то да имају смер васпитач за традиционалне игре.

-Нама је ово први пут да сарађујемо, пре свега, захваљујући професору Слободану Балаћу који је наш члан. Уједно студент ове школе Славен Балаћ такође је део оркестра. Ранијих година наступали смо са фолклорним ансамблом јер је Кикинда захваљујући „Гуслама“ веома призната у нашем миљеу. Очекујем да ћемо са школом проширити сарадњу, а самим тим и са Кикинђанима – истакао је Грујић.

Директорка ВШССОВ Ангела Месарош додала је да су школи на располагању ресурси АКУД „Соња Маринковић“ из народне традиције.

-У сусрет предстојећим празницима желели смо да организујемо концерт за студенте и грађанство. Ово је била прилика да се на сцени појаве и наши студенти традиционалног смера који су били у прилици да се из прве руке упознају са тим како своју школу могу да примене приликом ангажовања у културно-уметничким друштвима – рекла је Ангела Месарош Живков.

Велики народни оркестар представио се војвођанским композицијама који је обухватио српске, мађарске, румунске и ромске игре. Свирали су староградске игре, као и део репертоара Србије.

393088683_1084435825892500_1258077775890304963_n

Апстракције настале у удружењу „Крила анђела“ у Галерији „Тера“

Aleksandra Djuran December 15, 2023

У Галерији „Тера“ отворена је изложба на којој су изложена дела апстракције из фундуса сликарске колоније удружења грађана „Крила анђела“ из Нових Козараца. Изложена дела настала су у поменутом удружењу грађана, а слике је одабрала кустоскиња Верица Немет.

-На моје велико задовољство кустоскиња је одабрала фантастичне радове јер су сва ова дела била на изложбама у Букурешту и Темишвару. Изложена су дела Јордана Гелевског из Македоније и Милене Крстин из Новог Милошева која је започела да слика апстракцију након заједничког договора и њена уметност излагана је у иностранству и у галеријама нашој земљи. Миливоје Штуловић, академски сликар из Крагујевца кикиндској публици представља се са четири слике, а могу се видети и дела мастер академског сликара Аните Бунчић, као и Аните Гавриловић чије слике су будућност сликарства – истакао је председник удружења „Крила анђела“ Милан Рељић.

Како је додао наш саговорник изложба апстракције у њему је изазвала пуно емоција. Ово је први пут да је дошло до сарадње између „Тере“ и „Крила анђела“, а све у интересу града, напоменуо је Рељић.

-Наше удружење наредне године обележиће деценију постојања и рада и ми инсистирамо на томе да сви ми који се бавимо културом заједно радимо у интересу Града – прецизирао је Рељић.

Отварање изложбе обогатили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, а Милан Рељић поклонио је слику Данијелу Перишићу из уметничког студија „Сомбор“, са којим је пре две године потписао Повељу о братимљењу.

Удружење грађана „Крила анђела“ негује идеју да ликовна уметност треба да буде доступна свим слојевима друштва. Од када је основано организује ликовна саборовања на којима окупља оне који су тек почели да стварају, као и познате сликаре из наше земље, Црне Горе, Румуније, Мађарске, Хрватске , Босне и Херцеговине, Македоније и Русије. Током деветогодишњег рада реализовано је и 30 изложби, а удружење је успело да се позиционира као једно од значајнијих културних центара у нашој средини.

КПД „Миливој Оморац“ – овације на премијери

Igor Crnogorac December 13, 2023

После много година у којима није било континуираног рада у Културно-просветном друштву „Миливој Оморац“, у Иђошу је једна млада жена, Николина Јоцин, поставши председница Друштва, поново активирала хор, драмску и фолклорну секцију. У првим резултатима великог ентузијазма и воље младих Иђошана публика је могла да ужива у недељу, у Дому културе, на премијери представе „Причам ти причу“.

У представи су наступили чланови драмске секције и хора, њих тридесетак, а тема је био сеоски живот у давним временима. Николина Јоцин комплетан је аутор комада, од текста до костима и избора музике.

– После доста времена сала је била препуна, реакције су сјајне, публика је уживала јер је представа о Иђошу у прошлим временима – каже Николина. – Ипак, не бих све ово могла без изузетног тима, глумаца, старијих и деце, на које сам веома поносна. Сва удружења из села била су нам подршка, обезбедили су деци поклоне, а имали смо и доста спонзора за сокове, грицкалице и слаткише.

Да би употпунили доживљај, чланови Друштва на улазу у салу приредили су етно-изложбу са предметима који буде успомене. Било је ту ношњи, делова намештаја, старих грамофонских плоча, буради.

Ансамбл представе већ је добио позив да гостује у Мокрину, а Иђошани који нису успели да дођу на премијеру с нестрпљењем очекују следеће извођење.

У међувремену, Николина пише нови комад, а чланови учествују у радионицама у којима ће се припремати за предстојеће празнике. Културни живот у Иђошу је обновљен уз овације и честитке, али, пре свега, из велике потребе и жеље, као и уз огромну вољу свих мештана.

Концертом оркестара, певачке групе и солиста завршен први дан Међународне конференције

Aleksandra Djuran December 12, 2023

Наступима хора „Корнелије Станковић“, Великог народног оркестра, певачке групе и солиста АДЗНМ „Гусле“, као и оркестра Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, завршен је први дан Међународне конференције под називом „Етномузикологија и етнокореологија и њихова пракса у балканском фолклору“. Кикинду и „Гусле“ на овом стручном скупу са својим радовима представљају Магдалена и Игор Попов.

-Приказали смо пресек 23. године етно кампа и његов значају за наш регион, професоре, студенте и све који се баве етномузикологијом, етнокореологијом и етнологијом. У оквиру књижевног салона представљена је и моја књига „Обичаји Срба у Поморшју“, али и дела осталих учесника професора и доктора у својој области. После првог дана утисци наших гостију из Румуније, Македоније, Црне Горе, Републике Српске и наше земље су више него добри. Отворили смо многе теме које ћемо разматрати у скоријој будућности – сазнали смо од Игора Попова.

Концерту су присуствовали учесници скупа, као и суграђани, а све њих поздравио је градоначелник Никола Лукач који је подсетио на чињеницу да је Академско друштво за неговање музике „Гусле“ најстарије српско друштво на овим просторима и у континуитету ради пуних 147 година.

-Хвала свима који су допринели и доприносе опстанку и просперитету друштва и генерацијама које чувају традиционалну музику, песму и игру од заборава. Заслужено су „Гусле“ ове године добиле највише покрајинско признање из области културе „Ференц Фехер“ и користим прилику да свим члановима честитам на томе. Сви ми, Кикинђани, поносни смо на „Гусле“ и на оно чиме се баве, што чувају традицију свих који живе на овом простору, а првенствено српског народа. И овај стручни скуп доказ је да на прави начин представљају наш град и нашу земљу – истакао је градоначелник Лукач.

Конференција је још један доказ квалитетног рада АДЗНМ „Гусле“, додала је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Повезивање и сарадња са врхунским стручњацима из земаља у региону важна је како за „Гусле“ тако и за сам Град. Сигурна сам да ће сарадња бити плодоносна и да ће допринети још квалитетнијем раду нашег друштва. Размена искустава допринеће и племенитој мисији која се огледа у очувању традиције, културе и обичаја народа са наших простора – закључила је Јакшић Киурски.

Сутра је на програму округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

Увид у живот знаменитог суграђанина – „Ђорђе Радак Кикинђанин“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, Ђорђу Ђоки Радаку, отворена је вечерас у Галерији „Нова“ Народног музеја, поводом два века од његовог рођења. Аутор изложбе је Владислав Вујин, виши кустос–историчар.

Радак је можда најпознатији био по томе што је био други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Своје имање оставио је српском народу на управљање, истакао је Вујин.

– Ђока Радак био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Целокупно своје имање, 250 хиљада ондашњих круна, оставио на управљање Матици српској која је, по његовој последњој вољи, кроз неколико фондова новац усмеравала за школовање сиромашне српске младежи. Део новца оставио је и Србима у Лици и Далмацији, а врло мало родбини са којом није био у добрим односима – рекао је Вујин.

Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Драго ми је што Музеј приређује овакве изложбе. Кикинђани не знају много о знаменитим суграђанима који су у прошлим вековима чинили град препознатљивим. Сигуран сам да ћемо на оваквим изложбама у овом лепом простору сазнавати много више о историји Кикинде – рекао је Лукач, отварајући изложбу са аутором и директорицом Музеја, Лидијом Милашиновић.

Од Радакове заоставштине кикиндски музеј поседује само један његов портрет чији је аутор познати кикиндски фотограф Карл Ланг. Изложен је и сребрни есцајг из куће Радака и његове супруге Ане, а могуће је прегледати и збирку од 117 народних рецепата, „лекаруша“, коју је написао са само 17 година.

Ђока Радак завршио је право у Бечу, говорио је мађарски, немачки и латински, бавио се превођењем и дружио се са Вуком Караџићем. Експонати, песме и приче о Радаковом животу доступне су у различитим, па и аудио форматима, а глумац Славољуб Матић поздравио је, у лику Ђоке Радака, посетиоце на отварању. Такође је, за наредни месец, најавио извођење монодрама о овом знаменитом Кикинђанину.

Изложба је реализована уз помоћ Матице српске и Музеја Војводине и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и биће отворена до 17. фебруара.

405835031_344287418210806_2807792517209194415_n

„Гусле“ домaћин међународној конференцији

Aleksandra Djuran December 12, 2023

АДЗНМ „Гусле“ данас и сутра домаћин је Међународној конференцији под називом „Етномузикологија и етнокореологија и њихова пракса у балканском фолклору“. На првом скупу овакве врсте у нашој земљи учествују стручњаци из Србије, Румуније, Црне Горе, Републике Српске. Овом приликом потписан је и тројни споразум о сарадњи између „Гусала“, Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара и Савеза Срба у Румунији. Међу излагачима је био и професор др Лучан Емил Рошка на Музичкој академији у Темишвару који је уједно и представник Асоцијације за неговање банатске културе.

– Ове је четврта конференција која се организује и задовољни смо што је ове године реализујемо у партнерству са „Гуслама“. Скуп је посвећен најзначајнијим истраживањима из етномузикологије и етнокореологије и обједињује истраживаче ове области са простора Балкана. Ово је један од начина да се отворе нови видови сарадње и истраживања – истакао је Емил Рошка и напоменуо да је из Темишвара учествовало шест истраживача који су се дотакли заједничких тачака које повезују народе који живе на балканском простору.

Учесници су цењени универзитетски професори и признати стручњаци, а као једна од њих је др Јелена Јовановић, научни саветник на музиколошком институту Српске академије наука и уметности.

-Традиционалном музиком можемо се бавити на више начина и врло је актуелна као тема с обзиром на то да је важно очувати традиционалне вредности. Музика, игра и обичаји су део наше прошлости и морамо их сачувати, а ово је права прилика да се окупе стручњаци из различитих сфера, размене искуства и донесу закључке који ће помоћи да се наше нематеријално наслеђе сачува – рекла је Јелена Јовановић.

Професор др Владимир Јаневски са Факултета музичке уметности „Гоце Делчев“ из Македоније додао је да су стручни скупови права прилика за размену мишљења са колегама из других земаља.

-Чињеница је да етнологија постаје све интересантнија за истраживања. Етнокореологија је једна од најстаријих наука и људи из праисторије су имали игре код нас на Балкану. Важно је причати и о пракси односно примени науке, а то су концерти и изложбе где се истраживања представљају свима – казао је Јаневски.

„Гусле“ представљају уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, а у оквиру скупа представљени су стручни радови и књиге учесника. Отварању је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која поздравила све госте.

У оквиру конференције вечерас од 20 сати у Народном музеју је концерт традиционалне музике на ком наступају оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима. Сутра, 13 децембра, од 10 сати, у играчкој сали „Гусала“ биће одржан округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

Одабрани учесници 43. Симпозијума „Тера“

Igor Crnogorac December 12, 2023

Селекциони одбор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у саставу: мр Сузана Вуксановић, музејска саветница, ма Марко Лађушић, редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, ма Бранислав Николић, визуелни уметник, др ум Игор Смиљанић, визуални уметник, вајар, виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, професор на Универзитету лепих уметности у Лиону, објавио је листу уметника – учесника 43. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера 2024“.

Одабрани уметници су:

Филип Агире И Отеги (1961) из Белгије, вајар и сликар.

Његов рад се обично концентрише на миграције и избеглице, воду и склониште архитектуре. одине 2017. освојио је Међународну награду за јавну уметност за своју инсталацију из 2010. године у Камеруну;

Милорад Мића Стајчић (1977) из Београда. Дипломирао је на Факултету организационих наука, смер информациони системи и на Факултету ликовних уметности, смер вајарство, у класи проф. Мрђана Бајиц́а. На истом факултету завршио је докторске студије. Оснивач је и сувласник Галерије „X Витамин“ у Београду. Изражава се и кроз инсталације, видео радове, перформансе, фотографију, често користећи елементе из поп културе. Најчешће теме су друштвене вредности, табу теме, потрошачко друштво, религија, новац;

Весна Перуновић (1960) из Торонта. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1988. живи и ради у Торонту. Излагала је на више стотина изложби у Канади, Сједињеним Државама, Европи, Азији и Јужној Америци. Учествовала је у бројним међународним уметничким резиденцијама широм света, а њени изложбени пројекти представљени су у Канади и источној Европи. Добитница је награде Т.Ф.В.А. (2005) као и бројних грантова Уметничког савета Канаде;

Стивен Мас (1953) из Велике Британије. Мас живи и ради у Паризу. Он је експериментисани вајар који ради са различитим материјалима. Активно и континуирано излаже од 1984 до данас. Његови радови су у јавним колекцијама у Француској;

Божица Рађеновић из Београда. Магистрирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 1991. године. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Њени радови се могу видети у Музеју модерне уметности у Београду, Збирци ликовне уметности града Отаве, Музеју Цептер у Београду и разним приватним колекцијама у Канади и Европи;

Анамариа Шербан (1979) из Румуније. Рођена је у Араду, где тренутно живи и ради. Године 2002. дипломирала је вајарство на Одсеку уметности у Темишвару. Докторирала је визуелне уметности 2007. Учествовала је на разним колективним изложбама у Румунији, Француској и Мађарској и симпозијумима скулптуре (дрво, камен, метал) у Румунији и иностранству (Француска, Немачка, Норвешка).

За учешће на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ пријавило се 87 кандидата. Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте које ће бити трајно постављено у парку скулптура.

Уметничка дела колекције „Тера“ су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине.