Kultura Arhive | Page 65 of 99

Ambiciozni planovi Narodnog pozorišta u drugom delu sezone

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Narodno pozorište u Kikindi ponovo otvara svoja vrata za gledaoce od 16. januara. Drugi deo sezone počeće sa predstavom „Laža i paralaža“ po tekstu Jovana Sterije Popovića i u režiji Stevana Bodrože, istakla je direktorica Milena Živkov.

-Ovaj komad dugo nismo igrali i naša publika zaželela se ovog komada. Do kraja januara na repertoaru će biti još komedija „Pidžama za šestoro“ i „Ljubavno pismo“, kao i predstave „Kovači“ i „Oblaci“, predstava o Dušanu Vasiljevu o kojoj se i najviše priča. Kako se ovaj komad igra na maloj sceni i moguće je da je pogleda svega četrdeset gledalaca, još uvek naši sugrađani nisu uspeli da je pogledaju, tako da se za izvođenje traži ulaznica više – rekla je Milena Živkov.

U predstojećoj polusezoni u planu je i rad na novoj predstavi, a za sredstva će se konkurisati kod nadležnih pokrajinskog sekretarijata i ministarstva.

-Kako bi na najbolji način osvežili repertoar želimo da angažujemo umetničkog saradnika. U toku su pregovori sa našim, kikindskoj publici dobro poznatim glumcem, koji ceni i voli kikindsko Narodno pozorište. Ovaj posao radio bi besplatno, a zajedno sa mnom učestvovaće u odabiru tekstova, reditelja i novih glumaca koji bi trebalo da obogate naš rad. U planu nam je i da oživimo foaje koji ima potencijala da se u njemu realizuju razni programi – dodala je naša sagovornica.

U prvom delu sezone na scenu je postavljen komad „Džepovi puni kamenja“, glumački zahtevna predstava, što je publika prepoznala. Nedavno je komad gostovao u Apatinu gde je takođe dobro prihvaćen.

-Ana Tasić, selektorka „Sterijinog pozorja“ bila je da pogleda „Oblake“ koja je ušla u selekciju. Čekamo da čujemo njene utiske i da li će komad biti uvršten u takmičarski deo ovog festivala, što priželjkujemo – otkrila je Milena Živkov.

Publike u Narodnom pozorištu ima, ali je cilj da se u narednom periodu animiraju mladi, ali i oni koji nisu česti posetioci. Nastaviće se i praksa gostujućih predstava pozorišta iz drugih gradova kako bi Kikinđani imali priliku da uživaju u predstavama koje nemaju priliku da vide.

Roman „Autosekcija” Srđana Srdića u najužem izboru za NIN-ovu nagradu

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Roman „Autosekcija“ Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige“ ušao je u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 12 od kojih će se birati najbolji.

Ovo je peti put da je Srdićev roman u najužem izboru za ovu književnu nagradu, a isto toliko knjiga je i objavio naš sugrađanin. Urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

Aktuelni saziv NIN-ovog žirija čine Milena Đorđijević, Žarka Svirčev, Violeta Stojmenović, Tamara Mitrović i Goran Korunović, predsednik. Najuži izbor biće poznat za sedam dana, a u ponedeljak, 29. januara, oko podneva, biće saopšteno ime 70. dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade.

416676285_386480697103473_2736748680067045939_n

Božićnim koncertom KUD „Mokrin“ započeo ovogodišnju sezonu

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Kulturno – umetničko društvo „Mokrin“ organizovalo je u ponedeljak, 8. januara, Božićni koncert na kom su nastupile sve sekcije društva. Kao i godinama ranije, Mokrinčani su koncertnu sezonu započeli nastupom pred domaćom publikom, istakao je predsednik KUD-a Živko Ugrenović.

-Badnje veče bilo je u znaku maskenbala i druženja, a na Božićnom koncertu predstavilo se svih 180 naših članova. Pored folklornih sekcija imamo i pevačke grupe i recitatorsku i dramsku sekciju – napomenuo je Ugrenović.

Na samom početku koncerta, kom je prisustvovao i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan, okupljenima je Božić čestitao sveštenik Bojan Stajić.

-Na nama je velika odgovornost, da čuvamo tradiciju i kulturni identitet naroda koji žive u našoj sredini. Trudimo se da našim članovima obezbedimo što bolje uslove za rad, da učestvuju na festivalima u zemlji i inostranstvu i da u najboljem svetlu predstavljamo Mokrin i Kikindu – zaključio je Živko Ugrenović.

Podsetimo i da je početkom decembra prošle godine, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u Mokrinu su održani 14. „Susreti folklornog stvaralaštva“. Pored domaćina nastupili su i gosti KUD „Sveti Đorđe“ iz Stančeva, Folklorni ansambl „Doina“ iz Velikog Semikluša, KUD „Svetozar Marković“ iz Novog Sada i KUD „Banat“ iz Novog Kneževca.

Božićne i koledarske pesme pevačkih grupa „Gusala” najlepši uvod u Božić

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ održali su Božićni koncert u Hramu Svetih Kozme i Damjana i sugrađanima na ovaj način čestitali najradosniji praznik. Nastupili su ženska i muška pevačka grupa, kao i članovi hora „Kornelije Stanković“.

-Drugi put svim građanima poklanjamo najlepše božićne i koledarske pesme našeg naroda, a program smo obogatili i sa nekoliko duhovnih numera. I prošle godinu koncertnu sezonu počeli smo u ovom hramu što je bila i svojevrsna generalna proba za pevačko takmičenje u Poljskoj odakle smo doneli vrednu nagradu. Nadam se da će nam i ova godina biti uspešna kao prošla tokom koje smo osvojili mnoštvo nagrada, učestvovali na velikom broju festivala i u najboljem svetlu predstavljali našu zemlju, naš grad i naše društvo – istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov.

Starešina hrama protojerej Boban Petrović obraćajući se prisutnima rekao je da mu koncert pričinjava veliku radost.

-„Gusle“ su deo mog života čitavih dve decenije. Kada sam došao u Kikindu i dobio blagoslov da pokrenem izgradnju hrama, oni su me podržali. Svaki koncert, donatorsku večeru i praznik koji smo obeležavali uvek su bili tu. Time su doprineli da se izgradi ovaj hram – naveo je protojerej Boban Petrović.

Koncertu je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski koja je sugrađanima čestitala najradosniji hrišćanski praznik Božić.

-Hram Svetih Kozme i Damjana od velikog je verskog i kulturnog značaja za grad i Kikinđane. Ovakav koncert pravi je način da se sugrađani okupe i uživaju u pesmama koje su „Gusle“ sačuvale od zaborava – kazala je Valentina Mickovski.

„Velika zemlja – priča o našim selima“ nova knjiga Vladislava Vujina

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Kada je 2017. godine povodom manifestacije „Noć muzeja“ u Narodnom muzeju Kikinda organizovana izložba „Velika zemlja – priča o našim selima“, mnogi posetioci su pitali zašto se, sve ono što su videli i pročitali ne „pretoči“ u knjigu. I bili su u pravu, priča Vladislav Vujin, viši kustos istoričar u Narodnom muzeju.

-Izložba je i bila koncipirana kao „ulazak“ u jednu „veliku knjigu“, bolje reći novine sa velikim plakatima dizajniranim poput „šarenog“ magazina uz mali broj eksponata pošto naš muzej „pati“ od nedostatka predmeta vezanih za okolna sela. Uz osnovne podatke o selima, posetioci su na izložbi mogli da vide i pročitaju bitne, ali i potpuno nebitne, ali svakako zanimljive, smešne, tužne , tragične i zaboravljene priče iz lokalnih istorija svih mesta koja čine opštinu odnosno grad Kikindu – kaže Vujin.

Priče su poređane po azbučnom redu devet sela: Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Bašaid, Iđoš, Mokrin, Nakovo, Novi Kozarci, Rusko Selo i Sajan. Vremenski period koji je u ovim pričama obrađen završava se u prvim godinama nove kolonizacije posle Drugog svetskog rata.

-Pošto velikokikindske novine iz neshvatljivih razloga uglavnom nisu brinule, pisale, o dešavanjima u okolnim selima, kao osnovni izvor za izložbu sada i knjigu služile su novine koje su izlazile u Beogradu između dva svetska rata „Vreme“ i „Pravda“ i Novom Sadu „Zastava“. No, tada smo došli do problema. Prestonički mediji su izveštavali tek kada se u našim selima dogodilo nešto ružno. Neka pljačka, nesreća, ubistvo ili samoubistvo. Pozitivnih vesti gotovo i da nema. Baš kao i danas. Crna hronika prodaje novine. Zato je valjalo potražiti i druge izvore. O većini naših sela pisane su knjige u kojima se mogu pronaći zanimljivi podaci. Zatim tu su i tekstovi vrednih autora i istraživača prošlosti sela koji su objavljivani u Glasniku Istorijskog arhiva Kikinda „Attendite“. O prošlosti iz XIX veka dobar izvor bila je knjiga Vase Stajića „Velikokikindski dištrikt“. Na kraju tu su i podaci, predmeti i fotografije iz istorijske i etnološke zbirke Narodnog muzeja Kikinda – pojasnio je Vladislav Vujin.

Bez ikakvih pretenzija da bude naučno štivo, već da služi za zabavu i sećanje kroz zabavu, „Velika zemlja -istorijska slikovnica o našim selima“ je kompilacija kratkih istorija, „upakovana“ u plavetnilo severnobanatskog horizonta sa mnoštvom fotografija, koja, bez sumnje, može predstavljati zanimljivo štivo za sve naše bivše i sadašnje sugrađane.

Roman Srđana Srdića „Autosekcija” u širem izboru za NIN-ovu nagradu

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Roman „Autosekcija“ Srđana Srdića u izdanju „Partizanske knjige“ ušao je u širi izbor za NIN-ovu nagradu za najbolji roman godine. Od ukupno 188 romana primljenih na konkurs, odabrano je 38 koji su ušli u širi izbor.

-Ovo se dešava peti put, objavio sam isto toliko knjiga i svi moji romani ušli su u najuži izbor, od 15 dela, koja su nominovana za NIN-ovu nagradu. Videćemo šta će se desiti i, bez obzira na sve, zadovoljan sam što je roman ušao i u širi izbor. Roman „Autesekcija“ čitaoci su odlično ocenili, ali meni su prethodne dve knjige „Srebrna magla pada“ i „Ljubavna pesma“ najdraže. One su iziskivale znatno više truda, napora, rada i znanja da bi bile napisane i subjektivan sam kada su one u pitanju – rekao je Srdić.

U NIN-u će 11. januara, biti objavljen uži izbor, s kratkim prikazima romana. Najuži krug i razgovor sa finalistima biće objavljen sedam dana posle toga, a članovi žirija: Tamara Mitrović, Violeta Stojmenović, Žarka Svirčev, Milena Đorđijević i Goran Korunović, predsednik, saopštiće ime dobitnice ili dobitnika NIN-ove nagrade 29. januara.

„Autosekciju“ urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

Koncert Pamele Kiš Ignjatov povodom jubileja nemačkog udruženja

Aleksandra Djuran December 28, 2023

Koncert operske muzike soprana Pamela Kiš Ignjatov uz klavirsku pratnju Stefana Rakićevića održan je povodom 20 godina Nemačkog udruženja Kikinda. Umetnica, rodom iz Novog Kneževca, nekoliko godina unazad saradnica je Nemačkog udruženja i kako je istakla čast joj je što će biti deo obeležavanja dve decenije njihovog rada.

-Uvek je zadovoljstvo biti u Kikindi i pevati pred publikom koja zna da ceni umetnost i opersku muziku. Kao i Nemačko udruženje i ja ove godine obeležavam 20 godina umetničkog rada i koncertne karijere. Udruženju želim da raste i razvija se, da i dalje podržava umetnike i operu. I u mojoj profesiji, za sve ove godine, bilo je uspona i padova, ali nastaviću i dalje da radim na sebi i svom usavršavanju – rekla je Pamela Kiš Ignjatov.

Kikinđanima se predstavila delom repertoara Riharda Vagnera jer se ove godine obeležava 210 godina od rođenja ovog kompozitora, numerama Verdija, napolitanskim pesmama, operskim arijama.

Nemačko udruženje nedavno je povodom jubileja organizovalo i izložbu vajara Jovana Blata, a imaju i planove za narednu godinu.

-I sledeće godine planiramo koncert operskih numera koji će promovisati austrijske i nemačke kompozitore. Ono na čemu ćemo intenzivno raditi je da uvedemo učenje nemačkog jezika kroz igru u zabavišta i u prvi i drugi razred osnovne škole – napomenula je predsednica udruženja Erika Banski.

Koncertu je prisustvovao i predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan.

-Radom i zalaganjem ovog udruženja u našem gradu promenjeno je mišljenje o Nemcima. Upravo zbog negovanja multikulturalnosti ovo udruženje dobilo je posebnu pohvalnicu u okviru proslave Dana grada – rekao je Bogdan.

Povodom Dana grada izložba o simbolima i grbovima Kikinde

Aleksandra Djuran December 27, 2023

Povodom obeležavanja Dana grada u Istorijskom arhivu otvorena je izložba pod nazivom “Grbovi i simboli grada Kikinde od 1774. godine do danas”. Autori izložbe su Vladimir Dudić i Nikola Radosavčev koji su odabrali grbove, pečate i obeležja ne samo Kikinde, nego i sela koja se nalaze na teritoriji Grada.

-Pojedini pečati prvi put su izloženi javno. Nastali su krajem 18. veka i deo su građe koju čuvamo i oni su na srpskom, nemačkom, mađarskom i latinskom jeziku. Cilj nam je da se vidi da su sva četiri jezika bila u upotrebi u administraciji u pojedinom periodu. Svi pečati su izloženi u originalnom dizajnu, naročito oni koji se odnose na grad i naseljena mesta. Isto tako građani koji posete izložbu moći će da, posle 80 godina, vide i delove druge Povelje koju smo dobili u digitalnoj verziji iz Hrvatskog državnog arhiva, a koju je car Franc I Habzburški 1817. godine izdao Velikokikindskom privilegovanom Distriktu. Ne znamo kako je završila u Hrvatskoj i pretpostavlja se da je krajem rata odneta – rekao je Vladimir Dudić i dodao da su izložene prve dve strane, a kompletan tekst povelje nalazi se u Istorijskom arhivu.

Koordinator digitalnih procesa Istorijskog arhiva Nikola Radosavčev imao je izazovan zadatak da sve grbove pripremi za izložbu.

-Pečati su stari i moj zadatak je bio da pečate, veoma male rezolucije, prikažem što je kvalitetnije moguće. Svi pečati su izrađeni od voska i to je bio dugotrajan proces. Slike su stare i uz pomoć efekata potrudio sam se da izgledaju kao iz doba kada su nastale – napomenuo je Radosavčev.

Izložba se sastoji od 15 panoa i pripremana je pola godine. Biće otvorena do polovine maja.

„Teri” Srebrna medalja Univerziteta umetnosti

Jelena Trifunović December 26, 2023

U okviru svečane proslave Dana Univerziteta umetnosti, Centru za likovnu i primenjenu umetnosti „Tera” je, na predlog Fakulteta likovnih umetnosti, uručena „Srebrna medalja Univerziteta umetnosti” za značajan i kreativan doprinos radu i razvoju ovog fakulteta.

Dodela nagrada upriličena je u svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti.

Srebrne medalje su dodeljene još i Ukiju Ovaskainenu, samostalnom stručnom saradniku FMU, dr um. Julijani Protić, vanrednom profesoru FPU, Tari Manić, asistentu FDU i Narodnom muzeju Zaječar.

412554174_1027192035060223_6706966147030821611_n

Negovanje dobrih komšijskih odnosa uz pesmu i igru

Aleksandra Djuran December 23, 2023

Kulturno umetničko društvo „Izvor” iz Nakova poklonio je meštanima Novogodišnji koncert. Sanja Rokvić, predsednica KUD-a napominje da je ovo tradicija koja se poštuje.

-Na koncertu gosti su bili članovi KUD-a „Bašaid” i Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle”. Ovo je način da uspostavimo još bolje komšijske odnose,a kako se naša deca međusobno poznaju i druže ovo je način da saradnja bude intenzivnija – rekla je Sanja Rokvić.

Koncertu su prisustvovali Nebojša Jovanov, član Gradskog veća i Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

-Tradicija je da se povodom kraja godine organizuju koncerti svih kulturno-umetničkih društava koje rade na teritoriji Grada. Ne postoji lepši način nego da uz muziku, pesmu i igru ispratimo ovu i dočekamo narednu godinu. Ovi koncerti uvek su posećeni, što je dokaz da na imamo odlične ansamble, a naročito je važno što su u društvima mladi. Gradska uprava biće tu da pomogne da kulturno umetnička društva još bolje funkcionišu – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.

KUD „Izvor“ ima osamdesetak članova u tri folklorne sekcije, a u planu je da se ponovo oformi ženska pevačka grupa. Ovo društvo naredne godine obeležava dve decenije postojanja i planovi su da se jubilej obeleži kako dolikuje.

Култура