Култура Архиве | Page 65 of 99 | Кикиндски портал

Амбициозни планови Народног позоришта у другом делу сезоне

Aleksandra Djuran January 12, 2024

Народно позориште у Кикинди поново отвара своја врата за гледаоце од 16. јануара. Други део сезоне почеће са представом „Лажа и паралажа“ по тексту Јована Стерије Поповића и у режији Стевана Бодроже, истакла је директорица Милена Живков.

-Овај комад дуго нисмо играли и наша публика зажелела се овог комада. До краја јануара на репертоару ће бити још комедија „Пиџама за шесторо“ и „Љубавно писмо“, као и представе „Ковачи“ и „Облаци“, представа о Душану Васиљеву о којој се и највише прича. Како се овај комад игра на малој сцени и могуће је да је погледа свега четрдесет гледалаца, још увек наши суграђани нису успели да је погледају, тако да се за извођење тражи улазница више – рекла је Милена Живков.

У предстојећој полусезони у плану је и рад на новој представи, а за средства ће се конкурисати код надлежних покрајинског секретаријата и министарства.

-Како би на најбољи начин освежили репертоар желимо да ангажујемо уметничког сарадника. У току су преговори са нашим, кикиндској публици добро познатим глумцем, који цени и воли кикиндско Народно позориште. Овај посао радио би бесплатно, а заједно са мном учествоваће у одабиру текстова, редитеља и нових глумаца који би требало да обогате наш рад. У плану нам је и да оживимо фоаје који има потенцијала да се у њему реализују разни програми – додала је наша саговорница.

У првом делу сезоне на сцену је постављен комад „Џепови пуни камења“, глумачки захтевна представа, што је публика препознала. Недавно је комад гостовао у Апатину где је такође добро прихваћен.

-Ана Тасић, селекторка „Стеријиног позорја“ била је да погледа „Облаке“ која је ушла у селекцију. Чекамо да чујемо њене утиске и да ли ће комад бити уврштен у такмичарски део овог фестивала, што прижељкујемо – открила је Милена Живков.

Публике у Народном позоришту има, али је циљ да се у наредном периоду анимирају млади, али и они који нису чести посетиоци. Наставиће се и пракса гостујућих представа позоришта из других градова како би Кикинђани имали прилику да уживају у представама које немају прилику да виде.

Роман „Аутосекција” Срђана Срдића у најужем избору за НИН-ову награду

Aleksandra Djuran January 11, 2024

Роман „Аутосекција“ Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге“ ушао је у најужи избор за НИН-ову награду за најбољи роман године. Од укупно 188 романа примљених на конкурс, одабрано је 12 од којих ће се бирати најбољи.

Ово је пети пут да је Срдићев роман у најужем избору за ову књижевну награду, а исто толико књига је и објавио наш суграђанин. Уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Актуелни сазив НИН-овог жирија чине Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев, Виолета Стојменовић, Тамара Митровић и Горан Коруновић, председник. Најужи избор биће познат за седам дана, а у понедељак, 29. јануара, око поднева, биће саопштено име 70. добитнице или добитника НИН-ове награде.

416676285_386480697103473_2736748680067045939_n

Божићним концертом КУД „Мокрин“ започео овогодишњу сезону

Aleksandra Djuran January 9, 2024

Kултурно – уметничко друштво „Мокрин“ организовало је у понедељак, 8. јануара, Божићни концерт на ком су наступиле све секције друштва. Као и годинама раније, Мокринчани су концертну сезону започели наступом пред домаћом публиком, истакао је председник КУД-а Живко Угреновић.

-Бадње вече било је у знаку маскенбала и дружења, а на Божићном концерту представило се свих 180 наших чланова. Поред фолклорних секција имамо и певачке групе и рецитаторску и драмску секцију – напоменуо је Угреновић.

На самом почетку концерта, ком је присуствовао и председник Скупштине Града Младен Богдан, окупљенима је Божић честитао свештеник Бојан Стајић.

-На нама је велика одговорност, да чувамо традицију и културни идентитет народа који живе у нашој средини. Трудимо се да нашим члановима обезбедимо што боље услове за рад, да учествују на фестивалима у земљи и иностранству и да у најбољем светлу представљамо Мокрин и Кикинду – закључио је Живко Угреновић.

Подсетимо и да је почетком децембра прошле године, под покровитељством локалне самоуправе, у Мокрину су одржани 14. „Сусрети фолклорног стваралаштва“. Поред домаћина наступили су и гости КУД „Свети Ђорђе“ из Станчева, Фолклорни ансамбл „Доина“ из Великог Семиклуша, КУД „Светозар Марковић“ из Новог Сада и КУД „Банат“ из Новог Кнежевца.

Божићне и коледарске песме певачких група „Гусала” најлепши увод у Божић

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“ одржали су Божићни концерт у Храму Светих Козме и Дамјана и суграђанима на овај начин честитали најрадоснији празник. Наступили су женска и мушка певачка група, као и чланови хора „Корнелије Станковић“.

-Други пут свим грађанима поклањамо најлепше божићне и коледарске песме нашег народа, а програм смо обогатили и са неколико духовних нумера. И прошле годину концертну сезону почели смо у овом храму што је била и својеврсна генерална проба за певачко такмичење у Пољској одакле смо донели вредну награду. Надам се да ће нам и ова година бити успешна као прошла током које смо освојили мноштво награда, учествовали на великом броју фестивала и у најбољем светлу представљали нашу земљу, наш град и наше друштво – истакао је уметнички руководилац Игор Попов.

Старешина храма протојереј Бобан Петровић обраћајући се присутнима рекао је да му концерт причињава велику радост.

-„Гусле“ су део мог живота читавих две деценије. Када сам дошао у Кикинду и добио благослов да покренем изградњу храма, они су ме подржали. Сваки концерт, донаторску вечеру и празник који смо обележавали увек су били ту. Тиме су допринели да се изгради овај храм – навео је протојереј Бобан Петровић.

Концерту је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која је суграђанима честитала најрадоснији хришћански празник Божић.

-Храм Светих Козме и Дамјана од великог је верског и културног значаја за град и Кикинђане. Овакав концерт прави је начин да се суграђани окупе и уживају у песмама које су „Гусле“ сачувале од заборава – казала је Валентина Мицковски.

„Велика земља – прича о нашим селима“ нова књига Владислава Вујина

Aleksandra Djuran January 5, 2024

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XIX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.

Роман Срђана Срдића „Аутосекција” у ширем избору за НИН-ову награду

Aleksandra Djuran January 4, 2024

Роман „Аутосекција“ Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге“ ушао је у шири избор за НИН-ову награду за најбољи роман године. Од укупно 188 романа примљених на конкурс, одабрано је 38 који су ушли у шири избор.

-Ово се дешава пети пут, објавио сам исто толико књига и сви моји романи ушли су у најужи избор, од 15 дела, која су номинована за НИН-ову награду. Видећемо шта ће се десити и, без обзира на све, задовољан сам што је роман ушао и у шири избор. Роман „Аутесекција“ читаоци су одлично оценили, али мени су претходне две књиге „Сребрна магла пада“ и „Љубавна песма“ најдраже. Оне су изискивале знатно више труда, напора, рада и знања да би биле написане и субјективан сам када су оне у питању – рекао је Срдић.

У НИН-у ће 11. јануара, бити објављен ужи избор, с кратким приказима романа. Најужи круг и разговор са финалистима биће објављен седам дана после тога, а чланови жирија: Тамара Митровић, Виолета Стојменовић, Жарка Свирчев, Милена Ђорђијевић и Горан Коруновић, председник, саопштиће име добитнице или добитника НИН-ове награде 29. јануара.

„Аутосекцију“ уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Концерт Памеле Киш Игњатов поводом јубилеја немачког удружења

Aleksandra Djuran December 28, 2023

Концерт оперске музике сопрана Памела Киш Игњатов уз клавирску пратњу Стефана Ракићевића одржан је поводом 20 година Немачког удружења Кикинда. Уметница, родом из Новог Кнежевца, неколико година уназад сарадница је Немачког удружења и како је истакла част јој је што ће бити део обележавања две деценије њиховог рада.

-Увек је задовољство бити у Кикинди и певати пред публиком која зна да цени уметност и оперску музику. Као и Немачко удружење и ја ове године обележавам 20 година уметничког рада и концертне каријере. Удружењу желим да расте и развија се, да и даље подржава уметнике и оперу. И у мојој професији, за све ове године, било је успона и падова, али наставићу и даље да радим на себи и свом усавршавању – рекла је Памела Киш Игњатов.

Кикинђанима се представила делом репертоара Рихарда Вагнера јер се ове године обележава 210 година од рођења овог композитора, нумерама Вердија, наполитанским песмама, оперским аријама.

Немачко удружење недавно је поводом јубилеја организовало и изложбу вајара Јована Блата, а имају и планове за наредну годину.

-И следеће године планирамо концерт оперских нумера који ће промовисати аустријске и немачке композиторе. Оно на чему ћемо интензивно радити је да уведемо учење немачког језика кроз игру у забавишта и у први и други разред основне школе – напоменула је председница удружења Ерика Бански.

Концерту је присуствовао и председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Радом и залагањем овог удружења у нашем граду промењено је мишљење о Немцима. Управо због неговања мултикултуралности ово удружење добило је посебну похвалницу у оквиру прославе Дана града – рекао је Богдан.

Поводом Дана града изложба о симболима и грбовима Кикинде

Aleksandra Djuran December 27, 2023

Поводом обележавања Дана града у Историјском архиву отворена је изложба под називом “Грбови и симболи града Кикинде од 1774. године до данас”. Аутори изложбе су Владимир Дудић и Никола Радосавчев који су одабрали грбове, печате и обележја не само Кикинде, него и села која се налазе на територији Града.

-Поједини печати први пут су изложени јавно. Настали су крајем 18. века и део су грађе коју чувамо и они су на српском, немачком, мађарском и латинском језику. Циљ нам је да се види да су сва четири језика била у употреби у администрацији у поједином периоду. Сви печати су изложени у оригиналном дизајну, нарочито они који се односе на град и насељена места. Исто тако грађани који посете изложбу моћи ће да, после 80 година, виде и делове друге Повеље коју смо добили у дигиталној верзији из Хрватског државног архива, a коју је цар Франц I Хабзбуршки 1817. године издао Великокикиндском привилегованом Дистрикту. Не знамо како је завршила у Хрватској и претпоставља се да је крајем рата однета – рекао је Владимир Дудић и додао да су изложене прве две стране, а комплетан текст повеље налази се у Историјском архиву.

Координатор дигиталних процеса Историјског архива Никола Радосавчев имао је изазован задатак да све грбове припреми за изложбу.

-Печати су стари и мој задатак је био да печате, веома мале резолуције, прикажем што је квалитетније могуће. Сви печати су израђени од воска и то је био дуготрајан процес. Слике су старе и уз помоћ ефеката потрудио сам се да изгледају као из доба када су настале – напоменуо је Радосавчев.

Изложба се састоји од 15 паноа и припремана је пола године. Биће отворена до половине маја.

„Тери” Сребрна медаља Универзитета уметности

Jelena Trifunović December 26, 2023

У оквиру свечане прославе Дана Универзитета уметности, Центру за ликовну и примењену уметности „Тера” је, на предлог Факултета ликовних уметности, уручена „Сребрна медаља Универзитета уметности” за значајан и креативан допринос раду и развоју овог факултета.

Додела награда уприличена је у свечаној сали Ректората Универзитета уметности.

Сребрне медаље су додељене још и Укију Оваскаинену, самосталном стручном сараднику ФМУ, др ум. Јулијани Протић, ванредном професору ФПУ, Тари Манић, асистенту ФДУ и Народном музеју Зајечар.

412554174_1027192035060223_6706966147030821611_n

Неговање добрих комшијских односа уз песму и игру

Aleksandra Djuran December 23, 2023

Културно уметничко друштво „Извор” из Накова поклонио је мештанима Новогодишњи концерт. Сања Роквић, председница КУД-а напомиње да је ово традиција која се поштује.

-На концерту гости су били чланови КУД-а „Башаид” и Женска певачка група АДЗНМ „Гусле”. Ово је начин да успоставимо још боље комшијске односе,а како се наша деца међусобно познају и друже ово је начин да сарадња буде интензивнија – рекла је Сања Роквић.

Концерту су присуствовали Небојша Јованов, члан Градског већа и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

-Традиција је да се поводом краја године организују концерти свих културно-уметничких друштава које раде на територији Града. Не постоји лепши начин него да уз музику, песму и игру испратимо ову и дочекамо наредну годину. Ови концерти увек су посећени, што је доказ да на имамо одличне ансамбле, а нарочито је важно што су у друштвима млади. Градска управа биће ту да помогне да културно уметничка друштва још боље функционишу – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

КУД „Извор“ има осамдесетак чланова у три фолклорне секције, а у плану је да се поново оформи женска певачка група. Ово друштво наредне године обележава две деценије постојања и планови су да се јубилеј обележи како доликује.