Kultura Arhive | Page 68 of 99

370328955_881725646701286_7669885547592351028_n

Promovisan spot za autorsku pesmu „Ljubim za desetku”

Aleksandra Djuran December 1, 2023

Ženska pevačka grupa „Melizmi“ promovisala je spot za autorsku pesmu „Ljubim za desetku“. Biljana Mandić, članica ove grupe istakla je da je napravljen iskorak u radu, te da je snimljena prva autorska pesma i spot.

-U pesmi predstavljamo lepotu, ali i turistički potencijal našeg Grada. Pevamo o našoj tradiciji, običajima, gastronomiji i kulturi. Želele smo kroz stihove da dočaramo kako je to kod nas, u Banatu – pojasnila je Biljana Mandić.

Promociji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je jedan od aktera u spotu.

-Bilo mi je zadovoljstvo, ali i čast što sam pozvan da budem deo ove priče. Grad će uvek podržati vaš, ali i rad svih entuzijasta, koji promovišu Kikindu. U lokalnoj samoupravi uvek ćete imati partnera jer se trudite da doprinesete da se za našu sredinu čuje i da se promovišu naši turistički potencijali – rekao je Lukač.

Ženska pevačka grupa „Melizmi“ osnovana je pre 16 godina i do sada je učestvovala na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu.

370212120_2322842724586115_4790577137200066243_n

Završni koncert dečijih ansambala „Gusala“ okupio 200 izvođača

Aleksandra Djuran December 1, 2023

Završni koncert dečijih ansambala Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ okupio je na sceni u Narodnom pozorištu oko 200 izvođača od tri do 15 godina. Ono što su naučili predstavili su mnogobrojnoj publici koja je došla da ih podrži, a na scenu su prvi izašli najmlađi koji su pobrali i najviše simpatija.

Teodora Tatomir u „Guslama“ je već osam godina.

-Volim „Gusle“ jer se lepo družimo, puno putujemo i učimo da igramo. Omiljene su mi igre iz Negotina jer su brze i lako sam ih naučila. Za koncert smo se spremali više od mesec dana i publika je prepoznala naš rad i trud – rekla je Teodora.

Milica Militarev igra sedam godina i željno iščekuje svaku probu.

-Volim drugare koje imam u „Guslama“, ali i to što dosta putujemo i upoznajemo kako našu zemlju, tako i strane zemlje. Najviše volim kada nastupamo u Kikindi jer nas tada gledaju našu najmiliji – otkrila nam je Milica.

Tradicionalni koncert pred kraj godine je tradicija i svi su uzbuđeni i radosni zbog nastupa, istakao je umetnički rukovodilac Igor Popov.

-Na jednom mestu okupili smo svu decu koja svakodnevno dolaze u naše društvo i učestvuju u radu mnogobrojnih sekcija. Radimo pet dana u nedelji i deca su raspoređena u više grupa, a ovo je prilika da svi zajedno našim sugrađanima pokažemo šta radimo. Koncert smo morali da podelimo na dva dela kako bi svi mogli da prisustvuju. Naši mali folklorci imali su uspešnu godinu, učestvovali su velikom broju domaćih i stranih festivala u Slovačkoj i Bugarskoj. Nadamo se da će i naredna godina biti isto toliko uspešna – rekao je Popov.

Okupljeni su imali priliku da vide i najmlađe članice plesnog studija „Step ap“ koji radi u prostorijama „Gusla“ i koji vodi Tijana Levnajić.

-Deo smo „Gusala“ u kojima radimo već tri godine. Na koncertu smo pokazali šta radimo i koliko volimo da plešemo savremeni balet. Naše polaznice su male, ali puno toga znaju – rekla je Tijana Levnajić.

Učestvovale su folklorne grupe „Gusala”, članice dečjih pevačkih grupa, plesne sekcije, horić „Cvrčak”, tamburaška sekcija.

403892032_844332677697271_7508803937840886986_n

„Guslama“ uručeno najviše pokrajinsko priznanje u oblasti kulture

Aleksandra Djuran November 26, 2023

Dobitnik ovogodišnjeg pokrajinskog priznanja „Ferenc Feher”, u oblasti kulture su ADZNM „Gusle“. Nagradu je direktoru Zoranu Petroviću uručio predesednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na Svečanoj akademiji, kojom je obeleženo 105 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.

-Posle još jedne uspešne koncertne i kalendarske godine i uoči godišnjih koncerata „Gusle“ su dobile najviše pokrajinsko priznanje u oblasti kulture. Veoma je značajno jer govori da kvalitetno i uspešno radimo, a da je sve što je iza nas, sve ove godine, i vrednovano. „Gusle“ su na kraju 148. i počinju 149. koncertnu sezonu i ova nagrada biće podstrek da još bolje i kvalitetnije obavljamo svoj posao, čuvamo tradiciju, kulturu i običaje našeg, ali i svih drugih naroda koji žive na ovom prostoru. Muzika i igra su naš prošlost, ali i naša budućnost i pravi način da se predstavimo kao deo kulturne elite našeg naroda – rekao je Zoran Petrović.

Vredno priznanje, društvo osnovano davne 1876. godine, zaslužilo je na osnovu kvalitetnog i kontinuiranog rada, koji se proteže bezmalo vek i po. Neizostavna je kulturno-vaspitna i socijalna uloga, ali i bogata i raznovrsna kulturna delatnost, stoji u obrazloženju komisije.

Članovi izvođačkog folklornog ansambla „Gusala“, u saradnji sa članovima novosadskog Folklornog ansambla “Vila” svečanost povodom važnog datuma u istoriji Vojvodine upotpunili su svojim nastupom.

Podsetimo i da je 25. novembar, dan kada je 1918. godine Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Odlukom Skupštine Vojvodine 2018. godine ustanovljen je kao datum od pokrajinskog značaja.

Otvorena izložba u Galeriji „Tera“ – Klaćikova umetnost o slobodi i sloboda u umetnosti

Igor Crnogorac November 24, 2023

U Galeriji “Tera” večeras je svečano otvorena izložba pod nazivom „Prostor X“ koju potpisuje slikar, grafičar i multimedijalni umetnik, Jozef Klaćik. Izložena dela govore o univerzalnim vrednostima, istakla je autorova ćerka, takođe akademska umetnica likovnog određenja, Alena Klaćikova.

– Minimalistički pristup prisutan je u njegovom radu poslednjih 15 godina. Dinamikom linija, kosinama u radovima govori o putokazima, smernicama i znakovima koji su nam ukazani. U svetu smo vrlo usmeravani i on te znakove simbolički prikazuje na svoj umetnički način – koliko smo malo slobodni, a koliko je naš životni tok sputan – rekla je Klaćikova.

Apstrakcije sa vrlo konkretnom porukom o pitanjima koja nas sve muče – gde su granice naše slobode i sme li se izvan okvira, Jozef Klaćik obradio je svojim umetničkim pristupom.

– Slika pokušava da izađe iz svog okvira u prostor, traži svoju slobodu. Postoji tu i način da se oblici kombinuju, kao slagalica, u zavisnosti od pravca. Čovek je uvek u potrazi za slobodom, a svaka slika, iako umetnik hoće da je uokviri, teži da izađe i da postoji u tom nevidljivom prostoru – istakao je umetnik.

Jozef Klaćik je rođen u Staroj Pazovi, srednju školu primenjene umetnosti je završio u Novom Sadu. Fakultet likovnih umetnosti upisao je 1971. godine u Bratislavi, gde je stekao titulu magistra. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu je dobio zvanje diplomiranog slikara i profesora likovnog obrazovanja. Izlagao je na oko hiljadu kolektivnih i 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih priznanja u našoj zemlji i u svetu. Bavio se slikarskom grafikom, fotografijom i multimedijalnom umetnošću, vizuelnom poezijom i poezijom. Živi i radi u Petrovaradinu.

Na izložbi u Kikindi od večeras je dvadesetak njegovih radova – platana sa nadgradnjom, koja će posetiocima biti dostupna do 8. decembra.

Predavanje o Crnjanskom, borcu i melanholiku, u Narodnoj biblioteci

Igor Crnogorac November 23, 2023

Povodom 130 godina od rođenja jednog od najznačajnijih srpskih književnika, Miloša Crnjanskog, u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” svoju monografsku studiju predstavila je dr Gorana Raičević, profesorka na novosadskom Filozofskom fakultetu. Plod njenog desetogodišnjeg istraživanja je kapitalno delo „Agon i melanholija – život i delo Miloša Crnjanskog“, napisano na 767 strana, za koje je dobila Nagradu „Laza Kostić” Novosadskog sajma, Nagradu Zadužbine Nikolaja Timčenka u Leskovcu i Nagradu „Nikola Milošević” Radio Beograda 2 za najbolju knjigu iz oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti.

Izučavanje Crnjanskog profesorke Raičević počelo je sa njenom doktorskom disertacijom „Priroda i značaj esejistike Miloša Crnjanskog“. Kaže da naslov studije sadrži pojmove koji određuju njegov karakter, ali i ličnost.

– U njemu je, u mladosti, bilo tog agona, borbenosti, želje da se kroz umetnost učini velika promena u svetu, pogotovu u njegovom narodu koji je uvek voleo, a sa druge strane bili su i ti periodi melanholije koji su nastupali posle faza borbenosti, i te avangardističke težnje da umetnost ide ispred sveta i da ga vodi. Sam Crnjanski je govorio da je njegov život upropastio njegovu literaturu, da je živeo nesrećno. Desilo se da je, posle Drugog svetskog rata, proveo četvrt veka u dobrovoljnom izgnanstvu u Londonu. Nije verovao da će se to njemu dogoditi, da će dospeti do Londona, a ne da će tamo provesti trećinu životnog veka. Iz ideoloških razloga plašio se da se vrati u posleratnu Jugoslaviju, ali je tamo shvatio, ležeći „hladan kao na pepelu klada“, kako je napisao u „Lamentu nad Beogradom“, da pesnik ne može da živi van svoje domovine i bez svojih čitalaca – kaže profesorka Raičević.

Iako posle rata skoro deset godina nije mogao ništa da napiše, pokušavao je da piše na engleskom, da plasira neke romane, da ih prilagodi za englesku publiku, međutim to nije išlo. Možda je uzrok tome bila reputacija koju je imao u Engleskoj u kojoj nije bio ideološki podoban, mada to nije imalo nikakve veze sa njegovim političkim opredeljenjem, objašnjava autorka.

– Bio je veoma neobičan čovek i nije voleo da se svrstava na neku stranu i tako je, možda, na sebe navlačio gnev i nesimpatiju drugih ljudi. Desilo se da je u Londonu životario sa svojom suprugom i da se, od 1956 godine, kada su u Jugoslaviji ponovo objavljeni njegovi romani „Dnevnik o Čarnojeviću“ i „Seobe“, on budi i da ponovo piše. Tada nastaju njegova pozna velika dela i romani: Druga knjiga seoba“, „Kod Hiperborejaca“, „Roman o Londonu“, „Lament nad Beogradom“, biseri naše književnosti. To je jedan od retkih slučajeva pozne inspiracije. Kad poredimo, po obimu, koliko je stvorio u starosti sa onim što je stvarao kao mlad čovek, ova kasna dela uveliko premašuju mladalačka – navodi prof. Raičević i dodaje da je, u stvari, htela da pokaže da ne možemo da razumemo dela nekog pisca ako ne znamo njegov život.

Crnjanski je skoro sva svoja dela napisao u autobiografskom „ključu“, ako izuzmemo istorijske romane, mada i u njima prepoznajemo „čoveka Crnjanskog“, kaže autorka.

– Kada je u Parizu, 1921. godine, video taj veseli, radosni Zapad, bio je skoro uvređen jer su ti ljudi zadovoljni i pevaju po ulicama, a njegov tužni narod posle Prvog svetskog rata živi bedno, siromašno, kao i njegovi Rusi, koje je isto tako voleo – bio je veliki panslavista – a tamo se događala i revolucija i veliki građanski rat. To osećanje prepoznajemo u Vuku Isakoviču koji sa svojim jadnim ljudima iz Slavonsko-podunavskog puka putuje na Rajnu da bi se borio za tuđe interese ko zna zašto. Dolazi u Austriju i vidi bogata sela u kojima se okreću jaganjci i prasići i svi pevaju, i on je isto tako uvređen kada vidi razliku između tuđeg veselja i svoje domaće tuge. Uvek sam govorila da je deo inspiracije Crnjanskog kao pesnika, kao pisca, bio u tome da usreći svoj narod, ne da bude srećan samo on sam, nego da to bude čitav njegov narod – zaključuje profesorka Raičević.

Monografska studija „Agon i melanholija – život i delo Miloša Crnjanskog“ izašla je 2021. godine u izdanju „Akademske knjige“ iz Novog Sada. Njeno večerašnje predstavljanje u sklopu obeležavanja 130 godina od rođenja velikog pisca (26. oktobar) u Narodnoj biblioteci bilo je izuzetno dobro posećeno.

395027071_1747290459073609_344206078028681442_n

Stihovima osvaja srce publike: Veselinova poezija predstavljena u Nemačkoj

Jelena Trifunović November 20, 2023

Nakon brojnih promocija širom Srbije, sugrađanin Veselin Mandarin (21) svoju poeziju predstavio je i u Nemačkoj. Posle Paderborna, gde su upriličene četiri promocije, u avgustu je književne večeri održao u Elsenu, Šlosu i Dortmundu. Njegov prvenac „Večnost je kriva” objavljen je u martu ove godine.

– Tokom jednog od mojih putovanja u Nemačkoj, upoznao sam kolege poreklom iz Srbije, koji se uspešno bave poezijom u Nemačkoj. Uz njihovu podršku, moj rad je predstavljen tamošnjoj publici. Postao sam i član Udruženja pesnika Paderborna koje me je nagradilo pohvalom. Nekoliko primeraka moje zbirke pesama sada se nalazi i u Gradskoj biblioteci u Paderbornu, u delu stranih književnika. Publika u Nemačkoj me je divno prihvatila, svakodnevno su stizale pohvale i čestitke , još uvek sam pod utiscima. U planu su ponovna gostovanja, stekao sam dosta čitalaca i prijatelja. Presrećan sam što sam imao mogućnost da svoj rad, našu Srbiju, Kikindu ali i svoje rodni Iđoš, predstavim u Nemačkoj- ističe Veselin.

Mladi poeta priprema drugu zbirku poezije, a piše i roman. Želi da pruži podršku mladima u borbi protiv nasilja, ali i da doprinese podizanju svesti o značaju kulture i obrazovanja. U toku je i rad na pozorišnoj predstavi u Kulturno prosvetnom društvu „Milivoj Omorac” u Iđošu. Veselin nastupa na brojnim književnim večerima u Beogradu, a u planu je, otkriva, i angažman u medijima. Aktivan je i na društvenim mrežama jer želi da svoju poeziju približi što većem broju čitalaca.

– Reakcija ljudi je predivna, srećan sam što razumeju ono što radim, i poruku koju šaljem kroz svoju poeziju. Dobio veliki broj priznanja i pohvala, među njima je i priznanje Udruženja srpskih knjizevnika u Sloveniji, koje je za mene posebno drago. Nakon velikog broja gostovanja na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, moje društvene mreže rastu iz dana u dan i broje veliki broj pratilaca i ljubitelja umetnosti i pisane reči – kaže Veselin.

Mladi poeta od ove jeseni je student kikindske Visoke škole za obrazovanje vaspitača. Prethodno je studije farmacije upisao po želji roditelja, ali svoju budućnost nije video u toj branši. Pored poezije i rada sa decom, njegova velika ljubav je i gluma.

KRIŠOM PISAO PESME

Veselin piše pesme od svoje dvanaeste godine. Da osećanja, misli, želje i strepnje pretvara u stihove, sve do ove godine, nisu znali ni roditelji, sestre, rodbina, drugovi, devojka… Sputavala ga je, priznaje, spoznaja da neće naići na podršku okoline. I tako su se pesme nizale, sveske punile, a Veselin je strljivo čekao pravi trenutak kada će obelodaniti svoje pesme.

370289889_24670469362566842_8176381021609376964_n

Godišnji koncert pevačkih grupa i solista „Gusala”: Tražilo se mesto više

Aleksandra Djuran November 17, 2023

Očenašem, molitvom Gospodnjem, otvoren je prvi u nizu godišnjih koncerata Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“. Kao i uvek kada nastupaju članovi ovog društva tražilo se mesto više. U svečanoj sali Narodnog muzeja nastupile su ženske i muška pevačka grupa, solisti i instrumentalisti.

-Ova godina bila je bogata kvalitetnim nastupima, ali i nagradama koje su članice Ženske pevačke grupe donele „Guslama“ i Gradu. Stoga smo rešili da je krunišemo koncertom koji smo poklonili našim sugrađanima koji su i naši verni gledaoci – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac.

Solistkinje i članice ženske pevačke grupe publici su se predstavile a kapela pevanjem bez instrumentalne pratnje, tako da su okupljeni bili u prilici da čuju tradicionalne pesme iz svih krajeva naše zemlje.

-Godinu smo počeli nastupom na Festivalu božićnih i koledarskih pesama, a završavamo je sa još jednim priznanjem osvojenim na nedavno održanom 6. Festivalu tradicionalnog pevanja u Subotici. Kikinđanima su se i prvi put predstavile članice mlađe i starije pevačke grupe, muška pevačka grupa i mladi instrumentalni solisti Stefan Bilić na gajdama i fruli i Nikola Isakov na timpanu. Ovo je bila prilika da pokažemo šta smo naučili i koliko smo napredovali – kazala je naša sagovornica.

Koncert je završen zajedničkim nastupom svih izvođača, a već 30. novembra „Gusle“ u Narodnom pozorištu organizuju koncert dečijih grupa koje rade u društvu. Ovo društvo biće domaćin i međunarodne naučne konferencije koja će biti održana 12. decembra. Učesnici će biti renomirani profesori, doktori nauka, iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Rumunije i Makedonije. Stručni skup baviće se pitanjima etnomuzikologije i etnokoreologije i njihovoj primeni u praksi, a organizator je Udruženje za negovanje banatske kulture iz Temišvara.

400848868_362557852801851_7402255188155443254_n

Lepota Banata u slikama Tanje Nožice

Aleksandra Djuran November 16, 2023

Sugrađanka Tanja Nožica svoj 60. rođendan proslavila je otvaranjem prve samostalne izložbe u četvrtak, 16. novembra, u Galeriji kulturnog centra. Počela je da slika pre 2,5 godine i od tada je četkicu i platno ne ispušta iz ruku.

-U Kulturnom centru, gde sam zaposlena, 2021. godine organizovana je slikarska radionica koju je vodila Smiljana Šalgo. Zajedno sa decom koja su je pohađala i ja sam počela da slikam, a s obzirom na to da imam afiniteta prema slikarstvu, brzo sam savladala tehnike. Kada sam naslikala prvu sliku na platnu bila sam prezadovoljna, a bili su oduševljeni i svi oko mene. Tada sam krenula i ne stajem – priča naša sagovornica.

Do sada je naslikala više od 50 slika i najdraža joj je tehnika akril na platnu.

-Slikam vojvođanske motive. Tu su banatske kuće, salaši, pejzaži, žitna polja, suncokreti tako da je i naziv izložbe „Lepota Banata“. Da se ova izložba ostvari puno su mi pomogli moji unuci Vanja Berber i Mihajlo Piljak. Obojica slikaju u radionici i oni su u stvari zaslužni što sam otkrila svoj talenat. Slike poklanjam dragim osobama – kaže Tanja Nožica.

Na prvoj samostalnoj izložbi Tanje Nožice izloženo je 30 slika.

Na „Koncertu pod maskama“ u okviru „Sovembra“ nastupili najmlađi kikindski muzičari

Igor Crnogorac November 15, 2023

Programima „Sovembra“ Turističke organizacije Grada i ove godine priključili su se učenici i nastavnici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“. U Narodnom muzeju održali su večeras „Koncert pod maskama – Solvembar“ na kojem je nastupilo 25 polaznika.

– Učenički parlament i kreativni tim naše škole, nastavnici i učenici, počeli su sa pripremama za ovaj koncert već posle „Dana ludaje“ – kaže direktorica, Margita Detari. – Veoma je važno za đake da nastupaju što više. Na ovom koncertu sviraju deca sa svih odseka, u najvećem broju učenici od prvog do trećeg razreda. Pripremili smo raznovrstan program, od Baha i Mocarta do narodnih pesama.

Milijana Stankov je treći razred na odseku za klavir.

– Za ovaj nastup pripremila sam „Pirate“. Volim da sviram pred publikom, da pokažem drugima svoje umeće – kaže Milijana.

Sa istog odseka nastupila je Katarina Kosić, koja je na četvrtoj godini.

– Već sam svirala nekoliko puta na koncertima – kaže Katarina. – Ove maskice sova koje svi imamo čine me srećnom.

Svoj prvi nastup imala je osmogodišnja Nevena Simić, učenica prvog razreda na odseku za flautu.

– Pripremila sam „Sijaj, sijaj zvezdo mala“ – kaže Nevena. – Dugo sam vežbala teške delove, a posle i celu kompoziciju. Dopada mi se pesma jer je dugačka i interesantna.

Najmlađi kikindski muzičari sa svojim nastavnicima već pripremaju naredni koncert. Kako je najavila direktorica Margita Detari, na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu koji će se održati 13. decembra u Pozorištu, biće izvedeno nešto sasvim posebno. Posle nastupa solista, njihova publika imaće prvi put priliku da gleda mini dečiju operu „Novogodišnja bajka“.

Predstavljanje istraživačkog rada Marte Ištvan: da se ljudi ne zaborave

Igor Crnogorac November 14, 2023

Najnovije delo kikindskog etnografa Marte Ištvan, „Ovde počivaju u večnom miru: groblja u Kikindi“, predstavljena je večeras u prepunom holu Narodne biblioteke koja je, u saradnji sa Arhivom Vojvodine, i izdavač knjige.

U ime lokalne samouprave, promociji je prisustvovala resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski, koja je podsetila da je inicijativa za partnersko izdavaštvo potekla od našeg sugrađanina, narodnog poslanika Milenka Jovanova.

– Ovo je važan kulturni događaj jer je Marta Ištvan svojim delom uspela da svedoči o prošlosti žitelja naše multikulturalne sredine. Impresionira me činjenica da se u knjizi ne pominju samo znamenite ličnosti, već i oni koji nemaju svojih potomaka – rekla je Valentina Mickovski.

Pored autorke, na predstavljanju su govorili i istoričar Lazar Demić i direktor Istorijskog arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović.

– Autorka je uradila važan posao i dobro i veliko delo za grad – istakao je Kuzmanović. – To je kulturni dobitak jer saznajemo mnogo o ljudima koji su živeli na ovim prostorima. Kultura sećanja je važna, bez ovakvih knjiga veoma malo bismo znali o svojim precima. Ne može se živeti bez prošlosti i naš zadatak je da objavljujemo dela u kojima se ona čuva.

Marta Ištvan je za vreme svog dvadesetpetogodišnjeg rada u Biblioteci, kao prevodilac sa nemačkog i mađarskog jezika pomagala istraživačima, a zatim je i sama počela da proučava zavičajnu istoriju Vojvodine i to čini već dve decenije. Večeras predstavljena knjiga sedma je koju je objavila i tek prvi deo o grobljima u Kikindi.

– Ovo je nastavak moje teme o masovnim grobnicama u Vojvodini, nemačkim, mađarskim i srpskim – rekla je autorka. – Prvobitna ideja je bila da napravim zbirku najlepših spomenika. Međutim, kada sam počela da radim, shvatila sam da ima mnogo toga što treba zabeležiti jer nestaje. Tu su opisi grobalja, grobnica, biljnog sveta, simbola, najstarijih nadgrobnih ploča, grobova poznatih Kikinđana. Ovde su groblja stara više od 200 godina, ima nadgrobnih ploča iz prve polovine 19. veka, ali ne i nema starijih. Mnogo toga se zanimljivog može saznati o ljudima koji su živeli ovde i važno je što je moguće više sačuvati od zaborava.

U prvom delu istraživačkog rada nalaze se opisi i podaci o četiri groblja – Mokrinskom i Melinom, i pravoslavnom i katoličkom. Pored toga što se pravoslavci sahranjuju ka istoku, a katolici ka zapadu, razlika u pismu na nadgrobnim pločama je sve manje.

– Kod pravoslavaca nalazimo i latinicu i ćirilicu, mada, u poslednje vreme, sve više ovo drugo pismo. Na katoličkim spomenicima, deca iz mešovitih brakova neretko upotrebljavaju ćirilicu. Jedna od razlika je i u tome što se kod pravoslavaca članovi jedne porodice sahranjuju u grupama grobovima, dok su kod katolika to kripte u kojima su svi članovi porodice. Ni pravilo o pravcima sahranjivanja sve manje je važno u odnosu na to da grob bude uočljiv. Radi mode i da bude bolje viđen, grob se postavlja pored puta. Ni na grobljima čovek ne može da odustane od svoje želje da bude viđen, da bude prvi i da bude na nekom dobrom mestu, i grob se okreće iz tog razloga, i toga ima sve više, na svim grobljima – svedoči Marta Ištvan.

Kao najlepši i spomenik kojem se uvek vraća, izdvaja skulpturu žene od belog mermera koja sedi pored crnog polomljenog stuba. Spomenik se nalazi ispred kapele na Katoličkom mokrinskom groblju i podignut je Nemici iz Beča koja je preminula u 42. godini. Na njemu piše samo „Mici“ i „Porodica Kislinger“, i simbolizuje rano prekinut život žene kojoj je suprug, na ovaj način, podario večnost.

Knjiga je dvojezična, napisana je i na srpskom i na mađarskom jeziku. Istraživanja na ovu temu autorka nastavlja i napominje da je tek na početku. U planu joj je, kaže, da zabeleži sve o svih jedanaest grobalja u Kikindi i time da vredan doprinos sećanju na ljude koji su živeli i sahranjeni su pod istim nebom.

Култура