Izložba „Grafike i terakote“ Milana Blanuše otvorena je u Galeriji „Tera“. Umetnik godinama stvara u Ateljeu „Tera“ i kako ističe osetio je potrebu, ali i obavezu da izloži svoje radove u Kikindi. Posetioci imaju priliku da vide skulpture standardnog formata i novije grafike u čijem je fokusu pojedinac.
-Ljudska figura je moj motiv, sivi čovek. Najviše radim grafike i slikam, a skulpture od terakote stvaram tokom leta u „Teri“. Smatram da je atelje nedovoljno iskorišćen, da bi vajari češće trebalo da dolaze. Uslovi za rad su fantastični – rekao je Blanuša.
Tijana Toševski, istoričarka umetnosti prilikom otvaranja izložbe pozvala je sugrađane da dođu i pogledaju izložbu koja će biti otvorena do 28. septembra.
-Milan Blanuša 2013. godine bio je učesnik Internacionalnog simpozijuma u terakoti i višegodišnji je saradnik našeg Centra za likovnu i primenjenu umetnost. Njegovi radovi deo su stalne postavke u Muzeju „Tera“. Izložba je nastavak onoga što umetnik godinama stvara, a ukazuje na problem savremenog čoveka u društvu okrenutom materijalnim vrednostima – napomenula je Tijana Toševski.
Milan Blanuša je u kontinuitetu aktivno prisutan na domaćoj umetničkoj sceni na kojoj decenijama ostaje dosledan autentičnom jeziku medija, paralelno u crtežu, slici, grafici ali i skulpturi insistirajući na pitanjima posvećenim otuđenom čoveku koji preživljava u otuđenom globalnom – korporativno -kapitalističko – konzumersko orijentisanom društvu. Vizuelne poruke na radovima pojačane su citatima, rečima ili rečenicama te tako predstavljaju intimnu belešku umetnika koji nije samo svedok već i zabrinuti učesnik vizuelnih predstava koje stvara.
Književna nagarada „Đura Đukanov“, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović“, za ovu godinu pripala je Beograđanki Tijani Katić za rukopis zbirke priča „Hod po ivici kruga“. Tako je odlučio žiri u sastavu: Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić. Priznanje se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina.
U obrazloženju žirija istaknuto je da zbirke priča osamnaeste dobitnice nagrade nudi sagledavanje i promišljanje jugoslovenske i srpske kulture i društva iz perspektive mlađe generacije, kroz razmatranja nasleđenog i potrage za sopstvenim mestom, kako u široj zajednici, tako i u sopstvenom mikrokosmosu. Potcrtavajući motiv kruga da označi cikličnost istorije i kulture, ali i ljudske prirode, autorka preispituje pregršt tema poput tumačenja stvarnosti, transformacije moderne porodice, osnivanja i održavanja različitih prijateljskih i romantičnih odnosa, koji trpe pod zahtevnim uticajem modernog kapitalizma, ali i sazrevanja i suočavanja sa ličnim željama, postupcima i odlukama.
Oslanjajući se na bogatu tradiciju domaće književnosti i popularne kulture, autorka uspostavlja sponu između proslavljenih stubova literarne, filmske i muzičke umetnosti XX veka i novih, mladih glasova savremene kulture, te njihove jedinstvene perspektive, gledajući istovremeno u prošlost i budućnost, u svet i sebe. Rukopis Tijane Katić pokazuje da se radi o perspektivnoj autorki, čiji se spisateljski dar može uspešno dalje razvijati i pružiti značajan doprinos novoj generaciji pisaca domaće proze. Mlada, 26-godišnja autorka, diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i bavi se pisanjem proze. Kratka priča „Optička iluzija vida“ štampana u zborniku „Službenog glasnika“ jedna je od 15 najboljih pristiglih na konkurs za najbolju kratku priču 2020.
Pored nagrađenog rukopisa, žiri je pohvalio i rukopise „Pukotine“ Bojane Tatić i „Led i mašna“ Zorice Jošić, koje su ušle u uži krug ovog izbora.
Sabor srpskog izvornog narodnog stvaralaštva koji godinama okuplja mnogobrojna kulturno-umetnička društava iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, održan je sedamnaesti put u Istočnoj Ilidži. Na poziv Ranka Skakavca iz organizacionog odbora Sabora, održanog ove godine pod sloganom „Selo moje milo od rođenja”, nastupile su i članice Ženske pevačke grupe „Melizmi”.
– Na Saboru u Vojkovićima učestvujemo od 2017. godine, a imale smo priliku da nastupimo i ove zahvaljujući Gradu i „Autoprevozu” odnosno direktoru tog preduzeća Draganu Kneževiću. Predstavile smo se pesmama iz Banata, centralne Srbije i Hercegovine. Žiri su činili eminentni stručnjaci etnomuzikologije i možemo da se pohvalimo posebnim priznanjem za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa Srba i bronzanom plaketom u kategoriji izvođača: žene. Naša sekcija za očuvanje banatske nošnje predstavila je i deo naše tradicionalne gastronomske ponude- kaže Biljana Mandić, osnivačica i članica ŽPG „Melizmi”.
Na ovogodišnjem Saboru čiji je pokrovitelj opština Istočna Ilidža, učestvovalo je 49 kulturno-umetničkih društava Srba- od Kosova i cele Srbije do Republike Srpske i dijaspore.
– Rado se odazovemo njihovom pozivu da učestvujemo. Uvek nam se obraduju i lepo ugoste, dočakaju široke ruke i velikog srca- istakla je Mandićeva.
Na 58. Filmskim susretima u Nišu, glumac Narodnog pozorišta u Kikindi – Vladimir Maksimović – dobitnik je nagrade za najbolju epizodnu ulogu (ulogu brata blizanca) u filmu „Ovuda će proći put”.
– Rad na Pavlu, Petrovom bratu blizancu je bio vrlo uzbudljiv i izazovan jer smo ih pravili na liniji između stripa i realnog. Naravno rediteljka Nina Ognjanović je bila uvek tu da nas pridržava da tu liniju nigde ne pređemo, i pored nje cela ekipa iz Toplog Dola. Petar i Pavle su jedna uloga dva lika, što ni malo nije bila olakšavajuća okolnost, naprotiv.
– Kao i što to inače biva, blizanci se dopunjuju a i razlikuju, toliko smo pokušali a verujem i uspeli u glumačkoj interpretaciji ova dva lika. Ovo mi je prva filmska nagrada i sama ta činjenica govori koliko mi je draga. Nagrada mi je bitna jer dolazi sa najstarijeg festivala, sa jedinog glumačkog festivala i festivala gde nas kolege ocenjuju. Takođe, veoma je značajna jer tradicionalno niška publika je ta koja voli i čuva svoje glumce, drago mi je da sam se upisao među nagrađene – rekao je Maksimović.
Film Nine Ognjanović prikazan je na ovogodišnjem FEST-u, nakon svetske premije na Slamdens festivalu u SAD gde je dvostruko nagrađen. Film govori o devojci Jani koja nije zadovoljna u svojoj sredini i stranca koji dolazi u malo selo vidi kao svoj izlaz.
Uloge tumače: Jana Bjelica, Ninoslav Ćulum, Vladimir Maksimović, Eva Ras, Svetozar Cvetković, Zlatan Vidović…
Mladi glumac kikindskog pozorišta ovdašnjoj publici poznat je po predstavama koje su premijerno izvedene u protekloj sezoni: „Ljubavno pismo” reditelja Dragana Ostojića, gde je pobrao simpatije gledalaca ulogom Momčila, i „Oblaci” u režiji Stevana Bodrože, u kojoj mu je poverena glavna rola, lik pesnika Dušana Vasiljeva.
Tri knjige mladih autora do 35 godina starosti biće objavljene na osnovu konkursa koji tradicionalno raspisuju Grad Kikinda i Banatski kulturni centar, iz Novog Miloševa.
Članovi žirija doneli su odluku da objavljivanjem prve knjige nagrade autore: Ninu Katana za zbirku priča „Beznađe“, Uroša Pavlova za zbirku poezije „Nebo su razgažene cipele“ i Milivoja Bajšanskog za knjigu „Sve junake po imenu znadem: Atribucija junaka u pesmama Tešana Podrugovića“.
Jubilarni, 15. konkurs bio je otvoren od 1. maja do 1. avgusta, i u tom periodu mladi autori slali su prijave sa neobjavljenim rukopisima poezije i proze, eseja i književne kritike, naučnih i istraživačkih radova. Na konkurs je pristigao veliki broj rukopisa, a tročlani žiri je imao zadatak da izabere i nagradi tri rukopisa. To je zahtevalo više čitalačkih krugova, detaljnu analizu i razgovore o knjigama koje su pristigle na konkurs.
Žiri je radio u sastavu: dr Mladen Đuričić, književni kritičar; msr Andrea Beata Bicok, književna kritičarka; i Radovan Vlahović, književnik i direktor BKC-a (predsednik žirija). Oni su u svom saopštenju istakli da nagrađene knjige pripadaju različitim književnim žanrovima, ali da svaka od njih na originalan način obrađuje temu kojom se autori bave.
Zbirka kratkih priča, simbolično naslovljena rečju „Beznađe”, već na prvo čitanje izdvojila se među proznim rukopisima. Nina Katana je u njoj otrgla od zaborava bolne i emotivne trenutke života, koje – zahvaljujući svojoj spisateljskoj veštini – uspeva da pretvori u sugestivne kratke priče koje, povezane istim naslovom, čine vrednu i kompaktnu književnu celinu.
S druge strane, Uroš Pavlov ispisuje poeziju koja nastaje kao odgovor na različite društvene (i lične) teme. On nam donosi snažne pesničke slike, karakteristične za poeziju koju ispisuju mladi autori u poslednjoj deceniji, ali istovremeno komunicira i sa tradicijom, pokazujući nam da gradi svoje stihove na bogatom čitalačkom iskustvu.
Nasuprot toj modernosti, stoji treća nagrađena knjiga, u kojoj se Milivoj Bajšanski okrenuo tradiciji, istražujući narodnu književnost i atribuciju junaka u pesmama Tešana Podrugovića.
Rukopisi nagrađenih autora biće objavljeni u ediciji „Prva knjiga“ Banatskog kulturnog centra.
Turistička organizacija večeras je u svom programu „Kikindsko leto“ upriličila druženje sa pesnikinjom Desankom Ristić, autorkom više knjiga poezije za odrasle. Svojim sugrađanima, autorka je predstavila svoju šestu i sedmu knjigu, obe namenjene mlađoj čitalačkoj publici: „Umiljanku“ i „Bukvar veština i vrlina“.
– „Umiljanka“ je prva kljiga poezije namenjena deci. Pesme su o ljubavi, vrlinama, deci, tu su poetske tvorevine i priče i sve su istinite, sve su sabrane iz mog životnog iskustva – kaže Desanka Ristić.
„Bukvar vrlina i veština“ je, kaže, priručnik i vodič u negovanju vrlina. Desanka Ristić je učiteljica i ideja za knjigu javila se upravo iz prakse u radu sa decom.
– Potrebno je da se vratimo izvoru, a to su vrline i veštine. Mnogo smo se udaljili od suštine i knjiga je svojevrstan vodič ne samo za decu, nego i za učitelje koji hoće da rade na taj način sa njima. Celokupno društvo udaljilo se od osnovnih vrednosti – od porodice, škole, društva. Treba da se vratimo izvoru, a to su, pre svega, ljubav i dobrota koje, kao semenke treba da negujemo u svakom detetu i to svojim primerom. Mi prvi treba da se vratimo izvoru, neke situacije su dovele do toga da se udaljimo i jedni od drugih i od suštine našeg bitisanja – objašnjava pesnikinja.
U Bukvaru su Desankine namenske, zabavne i poučne pesme iz kojih deca mogu da nauče osnovne životne veštine – kako da održavaju ličnu higijenu, da očiste obuću, da ušiju dugme. Tekstove mogu da pevaju uz svoju melodiju, mogu da budu i brojalice koje se ponavljaju uz rad.
Za drugu edukativnu celinu, koautorka Bukvara, učiteljica Nada Kljajić, napisala je tekstove koji decu podučavaju kako da se, primenjujući kritičko mišljenje, ponašaju u različitim životnim situacijama i prostorima – u školi, u pozorištu, u gostima, na ulici.
Učiteljica Desanka Ristić članica je Društva književnika Vojvodine. Svojim najnovijim delima još jednom je pokazala ono što njeni đaci dobro znaju – da dobro poznaje i voli njihov dečiji svet, da razume sve lepe i zbunjujuće stvari u njihovim glavicama i da je tu za njih. Kao učiteljica, pesnikinja, kao prijateljica.
Veče poezije za decu održano je u izuzetnom prostoru Galerije “Nova” Narodnog muzeja, uz brojnu publiku kojoj su se predstavile i devojčice iz Plesnog studija „Fleks“.
Drugi dan Festivala na otvorenom na Starom jezeru premašio je očekivanja i potvrdio da vrhunski muzički sadržaji, iako već odavno nisu mejnstrim niti u centru medijske pažnje, već nadvladani daleko prisutnijim kičem i šundom, itekako privlače ogroman broj posetilaca svih generacija.
Da čuju i vide „Rok operu”, ekskluzivan muzički događaj koji je udružio snage orkestra i hora Srpskog narodnog pozorišta i novosadskog Big benda uz izvrsne soliste, publika je stigla ne samo iz Kikinde i okoline, već i brojnih drugih gradova, pa i susedne Rumunije. Prema procenama, na Starom jezeru okupilo se oko 10.000 posetilaca koji su uživali u vanvremenskim, antologijskim rok hitovima u posebnoj simfonijskoj izvedbi. Bilo je to 55. izvođenje „Rok opere”.
– Drago mi je da i u Kikindi predstavimo sve ono što smo radili u proteklih pet godina. Čestitam vam na novom festivalu, to je hrabar projekat Kulturnog centar i našeg, sada već, prijatelja Marka Markovljeva. Čast nam je što je veliki ansambl došao kod vas, vidimo da je koncert odlično primljen. Večeras smo izveli 22 velika, svetska hita rok grupa u simfonijskim obradama. Nastupilo je četvoro solista: Bojana Stamenov, Danka Adamov, Zoran Šandorov i Matja Zanata, kao i fantastični instrumentalni solisti novosadskog Big benda, uz orkestar i hor Opere SNP – rekao je Fedor Vrtačnik, dirigent i aranžer.
Publika je uživala u izvođenju nezaboravnih numera grupa Kvin, Dip Parpl, Led Cepelin, Jurop, Dors, Pink Flojd… Brojnost publike u kojoj je bilo svih generacija- od porodica sa malom decom preko tinejdžera pa do srednje generacije, ali i onih u trećoj dobi, pokazala je da se, suprotno uvreženom mišljenju, kvalitet i danas vrednuje i ceni. Posebnu draž drugoj festivalskoj večeri doprineo je ambijent Starog jezera, prostor koji od koncerta Zdravka Čolića pre 15 godina, nije privukao ovoliko posetilaca.
Nakon izuzetno posećenih i od publike oduševljeno dočekanih, jučerašnjeg koncerta klasične muzike na trgu, kod Spomenika žrtvama fašizma, i večerašnjeg muzičkog spektakla na Starom jezeru, koji je pratio i Noćni bazar, mnogo razloga za zadovoljstvo ima i „glavni krivac” za vrlo ambicioznu organizaciju prvog festivala „Kikinda open er” Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra.
– Ovo što ste večeras mogli da vidite je potpuno novo za naš grad, što mi je izuzetno drago, da smo uspeli da pokrenemo nov festival, događaj o kom će sugrađani i svi koji su večeras došli u Kikindu pričati još dugo. Koncert je spektakl u svakom smislu, svi muzičari na sceni su vrhunski profesionalci. Neverovatna priča za naš grad. Verujem da ćemo se još mnogo puta okupiti na Starom jezeru i da će ovaj prostor postati poznat po tome što se ovde dešava „Kikinda open er” festival – kazao je Markovljev i dodao da je bio na čelu tima koji je predano radio na organizaciji dnodnevnog muzičkog hepeninga.
Čestitke na uspešno održanom „Kikinda open er” festivalu uputio je i gradonačelnik Nikola Lukač.
– Moram da čestitam saradniku i prijatelju Marku Markovljevu koji ima viziju. Juče predivan koncert Gudačke reprezentacije Srbije, danas „Rok opera” potvrđuju da je Kikinda grad dobrih, ljudi sa idejama i vizijom. Veličanstven nastup divnih umetnika podario nam je večeri za pamćenje. Siguran sam da će Kikinda sa ovim festivalom biti stavljena na mapu kulture ne samo Srbije, već celog regiona, kao i da će „Kikinda open er” postati tradicionalan i da ćemo svim Kikinđanima i gostima priređivati spektakl- napomenuo je Lukač.
Drugi festival očekuje nas iduće godine, krajem avgusta, a organizatori imaju težak zadatak- da budu na istom nivou ili čak prevaziđu ovaj premijerni.
Treća komedija u nizu na „Kikindskom letu“, „Idealna polovina“, privukla je u dvorište Kurije najveći broj publike do sada. Igrajući na kartu poznatog imena, produkcija „Akademije 28“ plasirala je laku i pitku priču, baš kako je i najvaljuju, sa Milanom Kalinićem u glavnoj ulozi.
Ipak, i ostali dao ansambla, iako manje poznat, pre svih Zinaida Dedakin, kao majka, Anastasia Mandić kao psihoterapeut i Vučić Perović kao lični trener, pokazali su zavidan komičarski dar i, uz porodičnu dramu (komediju), učinili da se gledalac s lakoćom identifikuje s likovima i nasmeje – samom sebi.
Autor ovog savremenog komada sa mnogo sasvim aktuelnih motiva je Milana Depolo.
– Ovo je komedija koja postavlja mnoga pitanja, i daje priliku da razmislimo o važnim stavrima u svom životu – kaže Zinaida Dedakin.
Milan Kalinić igra čoveka u srednjim godinama koji je previše vezan za majku, ali pokušava da se izbori sa tim.
– Ovo je dobar tekst, dobri su glumci i, uz dobru igru, to je spoj koji daje uspešnu predstavu koju publika voli. Mnogi se prepoznaju, možda je i to razlog što je predstava dobra. Govorimo o svakodnevnim problemima na duhovit način. Ljudi vole da se nasmeju onome što prepoznaju kod sebe – zaključio je Kalinić.
Tako je i bilo na sinoćnjem izvođenju, posebno za publiku u prvim redovima koja je uspela dobro da čuje i vidi sve finese u tekstu i glumačkoj igri.
Svečano je bilo sinoć u Ruskom Selu koje je, posle pune tri decenije, ponovo dobilo biblioteku. Otvaranje mesne biblioteke proteklo je uz veče sa Novakom Bilbijom, poznatim i nagrađivanim glumcem.
– Možda smo ovih godina bili nepravedni prema Ruskoselcima jer nisu imali ogranak biblioteke tridesetak godina. Knjižni fond bio je u školi i nije bio dostupan svim meštanima. Na svu sreću, uz razumevanju Vlade i Ministarstva kulture i lokalne samouprave, i zahvaljujući agilnosti nas u biblioteci kao i u mesnoj zajednici uspeli smo ovaj prostor da adaptiramo i pretvorimo u pristojan, bibliotečki ogranak koji u ovom trenutku ima oko 4.000 knjiga, ali uz redovnu nabavku do kraja doći ćemo do cifre od 5.000. Na tome se ne zaustavlja naš angažman. Treba animirati Ruskoselce da što češće dolaze u biblioteku, nadam se da ćemo imati redovne čitaoce- rekao je Brane Marijanović, direktor Narodne biblioteke „Jovan Popović”.
Članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje Valentina Mickovski pohvalila je inicijativu da biblioteka otvori ogranak u Ruskom Selu.
– Zaista mi je drago da smo svedoci otvaranja biblioteke, da selo ponovo ima dušu i prostor gde meštani mogu doći, pročitati knjigu, provesti vreme pišući i kreirajući. Verujem da je u vremenu kada se knjiga zamenjuje digitalnom tehnologijom, pravi trenutak za otvaranje ogranka jer ovde će biti održavane i književne večeri, razne manifestacije, a deca će moći da učestvuju na vannastavnim aktivnostima. Jedino ulaganjem u obrazovanje i kulturu, mi imamo budućnost jer to nam niko ne može uzeti- zaključila je Mickovski.
Od devet kikindskih sela, Narodna biblioteka „Jovan Popović” sada nema ogranak još samo u Iđošu, a u planu ove ustanove je da ga otvore iduće godine.
– U Mokrinu biblioteka ima najviše članova i čitalaca, što je sasvim sigurno zbog učenih ljudi i tradicije, ali se mora odati priznanje i Darinki Maljugić koja je pre nekoliko godina proglašena za najboljeg knjižničara u Srbiji- dodao je Marijanović.
Kikinda od večeras ima novu kulturnu manifestaciju. Otvorena je vrhunskim delima klasične muzike u izvođenju maestralne Gudačke reprezentacije mladih izvođača koju je okupio naš proslavljeni violinista, Stefan Milenković. Koncert je održan kod Spomenika žrtvama fašizma na Trgu.
Ideja „Kikinda open er” festivala je da publici ponudi vrhunske kulturne sadržaje, rekao je idejni tvorac manifestacije, Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra.
– Mislim da ovakvi sadržaji nedostaju ne samo našem gradu nego i u širem regionu. Ideja je da manifestacija preraste u multimedijalni festival različitih, vrhunskih umetnosti, da velike sadržaje dovodimo u malu sredinu. Time podižemo naš kulturni potencijal i Kikindu stavljamo na mapu gradova u koji se dolazi prvenstveno zbog kulture, što mislim da je stvar prestiža, i da mnogi gradovi to ne mogu da postignu – izjavio je Markovljev.
Violinistkinja Olivera Mitrović izrazila je zadovoljstvo članova Gudačke reprezentacije zbog ponovnog nastupa u Kikindi.
– Uvek se radujemo ovakvim događajima jer je publika na ovakvim mestima neverovatna. U Kikindi smo se najbolje osećale i, od prošle godine, kada smo prvi put ovde nastupile, priželjkivale smo da se vratimo jer smo osetile koliko je publika željna ovakvih događaja. Oduševljenje je bilo obostrano, ovo je divan grad. Za večeras smo pripremile nešto od repertoara sa prethodnog nastupa kako bismo ga se zajedno podsetili, i ukrasile smo koncert još nekim delima iz različitih epoha – barokom, romantizmom i klasicizmom – rekla je Olivera Mitrović.
Članice Gudačke reprezentacije izvele su, između ostalog, „Dvostruki koncert“ Johana Sebastijana Baha, Telemanov „Koncert za četiri violine“, dela Vivaldija, Čajkovskog, Šostakoviča, i „Srpsku svitu“ koju je, za njih, pripremila mlada kompozitorka Ana Krstajić i u kojoj su objedinjene narodne igre iz različitih krajeva naše zemlje.
Izvođačice su nastupile na podijumu Spomenika, a sam koncert izazvao je ogromno interesovanje Kikinđana.
Drugi i poslednji dan Festivala sutra na prostor Starog jezera dovodi „Rok operu“ koju organizatori najavljuju kao spektakl svetskog formata. Pod vođstvom dirigenta i arnažera Fedora Vrtačnika u simfonijskom zvuku antologijske hitove izvešće hor i orkestar Srpskog narodnog pozorišta, novosadski „Big bend“ i solisti: Bojana Stamenov, Danka Adamov, Zoran Šandorov, Nikola Mijić i Matju Zanata. Početak je u 20 sati, a od 17 sati, takođe na Starom jezeru, trajaće Noćni bazar.
