Kultura Arhive | Page 69 of 99

„Tera“ potpisala sporazume o saradnji sa fakultetima u Osijeku i Tirani

Igor Crnogorac November 13, 2023

U Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“ nastavljaju proces izgradnje međunarodne institucionalne i intersektorske saradnje u regionu.

Direktor Centra, Aleksandar Lipovan, potpisao je, prošle sedmice, sporazum o saradnji sa dekanicom Akademije za umjetnost i kulturu u Osijeku, prof. dr Helenom Sablić Tomić, a zatim i sa zamenicom rektora Univerziteta „Polis“ u Tirani, dr Elonom Karafili, o razmeni iskustava sa Odsekom za umetnost i dizajn ovog univerziteta.

Kako je u sporazumima istaknuto, institucije su se složile da će zajednički raditi na jačanju buduće saradnje i razvijanju kulturnih, umetničkih, naučnih i nastavnih iskustava radi promocije ovih aktivnosti i zajedničkih interesa.

Studenti navedenih institucija će praktičnu nastavu u oblasti skulpture održavati u Studentskom kampu „Tera“. Rad i boravak u Ateljeu „Tera“ koji ima status spomenika kulture od značaja za industrijsko nasleđe, nudi sve raspoložive tehničke i tehnološke uslove za prenošenje znanja i četrdeset godina integrisanog iskustva u radu sa glinom. U dodatku skulptorske prakse, studenti imaju priliku i da se upoznaju sa osnovama ReOrg metoda, internacionalno priznatog inovativnog načina reorganizacije i optimizacije muzejskih depoa.

Pored redovnih aktivnosti u sklopu programa, profesori ovih institucija održaće i i javne masterklas časove, predavanja, prezentacije istraživanja ili projekata zainteresovanoj javnosti u Kikindi.

Važno je napomenuti da se sporazum o saradnji sa albanskim partnerom oslanja na Memorandum o razumevanju o kulturnoj saradnji na Zapadnom Balkanu koji reguliše vidove saradnje u oblasti kulture između institucija tri strane: Republike Srbije, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije. Kroz zajedničke pozive za finansiranje projekata, reguliše lakšu mobilnost umetnika u okviru programa Otvoreni Balkan. Sve institucije su zainteresovane da zajednički učestvuju sa ovim programom na konkursu Kreativne Evrope.

Poziciju Centra „Tera“ i Kikinde kao regionalnog i evropski prepoznatog centra za studente umetničkih akademija utemeljio je i promovisao profesor Slobodan Kojić, osnivač i dugogodišnji direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

Najbolje stripove crta šerif iz ulice Zlatna greda

Igor Crnogorac November 13, 2023

Jedan osmogodišnji dečak u Mokrinu stavio je providan papir na tetkin udžbenik iz istorije i prekopirao Miloša Obilića. Hteo je da se pravi da zna da crta i da bude „glavni u ulici“. Kada su ga drugovi naterali da to dokaže i dali mu prazan papir, nacrtao je isto, iz prve. Jer je znao da crta.

Spasoje Kulauzov, umetnik koji je crtao i crta: „Bleka Stenu“, „Mirka i Slavka“, „Gringa“ i mnoge druge stripove, danas radi u svom ateljeu sa pogledom na dvorište. Njegov umetnički put, zahvaljujući izrazitom talentu, tekao je glatko. Doneo mu je posao, priznanja, na momenat se učinilo i da će ga odvesti daleko od kuće. Jedan od najboljih strip-crtača na ovim prostorima i ovih dana ima dva nova stripa na tabli u sobi, u Mokrinu.

– Kada je moja učiteljica, Radojka Janić, videla kako crtam, stalno me je podsticala. Na kraju četvrtog razreda, za jedan čas, na njenu molbu, uradio sam trideset crteža, svakom drugu iz razreda po jedan, i po želji. Onda je te radove učiteljica pokazala novom nastavniku likovnog, izvrsnom crtaču iz dobre škole koji je stigao iz Makarske, zvao se Ivko Vranjican. On je rekao da je nemoguće da dete tog uzrasta tako crta – seća se Spasoje. – Posle je taj nastavnik na svaki likovni konkurs u Jugoslaviji slao jedan moj rad, i to lošiji. Govorio je da, ako pošalje bolji, niko neće poverovati da je dete to uradilo.

Lošiji Spasojini radovi pobeđivali su gde god su se pojavili. Njegove crteže redovno su objavljivale tada u školama obavezne „Dečje novine“. Sa ovim velikim izdavačem iz Gornjeg Milanovca počeo je da sarađuje veoma rano. Od njih je i dobio prvi honorar za ilustracije, a saradnja je trajala duže od dve decenije.

Iako je želeo da upiše umetničku školu, porodične okolnosti mu to nisu dozvoljavale. Posle nevoljnih pokušaja da završi za autoelektričara ili automehaničara, umetnički poriv odveo ga je kod strica u Pariz.

– Tamo sam bio sedam meseci i mnogo toga sam video i naučio. Želeo sam da ostanem, ali su me roditelji molili da se vratim jer je stigao poziv za vojsku. Posle toga više nikuda nisam hteo da idem – kaže Spasoje.

Dobro je što se vratio – preko kanala u ulici Zlatna greda, u kojoj je bio šerif jer je znao da nacrta sve kauboje, čekala je jedna Đurđina. Sa njom je zasnovao porodicu. Dobili su Kristinu i Jovana.

– U jednom periodu živeli smo u Beogradu i radio sam za „Dečje novine“ koje su tamo imale predstavništvo, ali smo se vratili u Mokrin – priča Spasoje. – Svo vreme sam crtao stripove. Dobijem, recimo, temu Narodnooslobodilački rat. Radio sam i “Mirka i Slavka“, ali i „Gringa“, a onda sam smislio strip sa pričama koje sam slušao kao dete. Glavni likovi bila su dvojica dečaka. Za „Dnevnik“ sam radio „Bleka Stenu“, to je licenca, uradio sam 120 strana, i sada će ponovo da ga štampaju.

U međuvremenu se zaposlio u kikindskoj štampariji „Grafika“, gde je radio kao slovoslagač, a zatim i kao dizajner. Kaže da mu je posao bio zanimljiv jer je, neminovno, čitao sve knjige koje su se štampale, čak i one na engleskom i mađarskom jeziku. Od stripa nije odustajao.

– Kasno sam video da je zagrebački „Vijesnik“ raspisao konkurs za strip iz NOR-a. Pošto sam imao spreman samo vestern, to sam i poslao. Prihvatili su ga i bio sam treći u Jugoslaviji jer sam promašio temu – seća se Spasoje. – Na međunarodnom konkursu devedesetih godina dobio sam ponudu za posao od jednog francuskog strip-časopisa za mlade. Sve je propalo jer je počeo rat. Onda su stigle sankcije i kriza stripa. Radio sam reklame i idejna rešenja za firme, a zatim ikone i slike. Tri slike po motivima „Seobe Srba“ Paje Jovanovića uradio sam za ljude u Nemačkoj, ovde sam uradio celu jednu kuću u muralima, između ostalog i „Tajnu večeru“ širine 7,5 metara. Za to su mi trebala tri dana, i to posle smena u „Grafici“.

Bilo je to vreme sankcija, „Grafika“ više nije postojala, a ćerka Tina je studirala. Spasoje je sarađivao sa više kikindskih novina, crtao je kratke humorističke stripove, bio je urednik u „Mokrinskim novinama“, ilustrator, dizajner, muralista, slikar, ali uvek i pre svega, autor stripova.

Posle porodične tragedije, kada je izgubio sina, sasvim je prestao da radi. Tek pet godina kasnije poslušao je savet da ponovo sedne ispred kose table, podesi svetlo sa leve strane i uzme olovku. Da mu to bude terapija. Crta svakog dana, od tri do sedam, osim vikendom.

– Najviše radim stripove jer volim i da pišem. Jedno vreme sam primenjivao francuski stil, sa više detalja, a sada se opet radi na pojednostavljivanju, što je teže. Crtam dva stripa istovremeno. Kad dobijem ideju, smislim scenario, moram odmah da uradim skice, a kasnije ih tuširam. Teme su domaće – naša posla, svađe oko međe, pa priče iz davnih dana, da se ne zaboravi, ili strane. Onda su glavni junaci gangsteri – priča Spasoje.

Kulturni centar u Kikindi, u saradnji sa Maticom srpskom, svake godine izda jednu knjigu sa originalnim stripovima Spasoja Kulauzova. Do sada ih je bilo šest. Trenutno su na njegovom stolu „Svedoci po izboru“ i „Ezra“, za ovogodišnje izdanje.

U ateljeu nema vidokruga bez stripa. Tu su: „Keri“, „Maska“, „Besa“, „Vargas“, „Tri velike ribe“, „Profesionalci“, „Novi špil“, „Krvavi put“… Tu su sve ispričane i priče koje će tek da budu nacrtane i ispisane olovkom, tušem, lavirom, čime god, jer talenat ne miruje i tera na rad.

– Nikad ne sedim ispred praznog papira. Čim sednem, crtam. Znam mnogo ljudi koji su talentovani, ali su odustali, što znači i da nemaju dovoljno dara.

A svoj virtuozitet, svoju savršenu veštinu, Spasoje je, kaže, nasledio od dede po ocu.

– Deda je nacrtao sebe, babu i njihovo sedmoro dece i poslao im crtež iz logora u Nemačkoj. Čuvam ga ovde, u sobi. Kada je prvi put bio kod mene i kada je video šta radim, rekao je: „Da si otišao u Ameriku, bio bi veliki čovek“ – seća se Spasoje.

Iako stvara svakodnevno i kaže da je nervozan kad ne radi i da ga crtanje umiruje, ovaj strip-majstor i veliki umetnik, veoma je dosledan u izbegavanju javnosti. I kada mu izađe knjiga, organizatori se namuče da ga nagovore da dođe na promociju.

Ni njegovi Mokrinčani, kao čvrsto povezana zajednica, ne daju mu da posustane. Dobro su upoznati s njegovom skromnošću, ali mu uporno priređuju izložbe, čuvajući i umetnost stripa i svog umetnika.

Kada je jedan dečak u Mokrinu stavio providan papir na tetkin udžbenik iz istorije i prekopirao Miloša Obilića, hteo je da zadivi drugove, da postane „šerif u ulici“, i nije znao da ume da crta. Sada crta vesterne i šerif je svih stripova za koje znamo. On je jedan od najvećih savremenih umetnika i živi u Mokrinu. On je Spasoje Kulauzov.

Talentovana Lara Balaban nagrađena za interpretaciju na takmičenju u Zrenjaninu

Igor Crnogorac November 12, 2023

Naša sugrađanka, Lara Balaban, osvojila je nagradu za najbolji vokal na prvom Republičkom takmičenju srednjoškolskih bendova, „Rock Serbika“, održanom juče u Zrenjaninu.

Lara je učenica trećeg razreda Srednje muzičke škole „Josif Marinković” u Zrenjaninu, na smerovima solo pevanje i dizajn zvuka. Na takmičenju je nastupila sa bendom iz svoje škole, „Pepsi služba“. Do pobede u kategoriji interpretacije dovele su je autorske pesme benda, „I Want It All“ grupe „Quinn“, i pesma „Ti me ne voliš“ grupe „Negativ“. U konkurenciji je bilo 12 rok-bendova koje su pripremali muzički pedagozi.

Opredeljenje za muziku Lara je pokazala rano, u Horu „Čuperak“ Predškolske ustanove, u kojem je bila solistkinja, a zatim je završila Osnovnu muzičku školu „Slobodan Malbaški“ na smeru violina i počela da uči solo pevanje.

Od Lare Balaban, sasvim sigurno, možemo da očekujemo još mnogo uspešnih nastupa i vrednu muzičku karijeru.

Nebojša Dugalić biće gost biblioteke

Jelena Trifunović November 12, 2023

Povodom Dana biblioteke „Jovan Popović” koji je 18 novembra, a ove godine biće obeležen dva dana ranije, predviđen je bogat kulturni program. Tradicionalno, oktobar kao mesec knjige i novembar u kome je dan naše biblioteke, ujedno su i period u godini kada ova ustanova mobiliše sve svoje potencijale, kako bi sugrađanima priuštila mnoštvo kvalitetnih sadržaja.

Među gostima koji su planirani za 16. novembar biće i glumac Nebojša Dugalić, koji će se našim sugrađanima predstaviti u sklopu poetsko-glumačkog programa. Dugalić je redovni profesor na Fakultetu savremene umetnosti za predmete gluma pred kamerom i javni i medijski nastup. Privatno, poznato je, otac je petoro dece, a na čelu je i Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Posvećen veri, profesuri i roditeljstvu, ipak stiže da odgovori i na zahteve ovdašnjih reditelja i producenata, a ponekad i novinara. Sve je traženiji, i zapaženiji na malim i velikim ekranima. Stižu i zaslužena priznanja, za koja kaže da ga uvek iznenade jer im se ne nada.

U pauzi mnogobrojnih obaveza, a povodom predstojećeg gostovanja u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović”, uprkos preokupiranosti ovog glumca, ipak smo za „Komunu” uspeli da sa Dugalićem „an pasan” razmenimo nekoliko rečenica o njegovoj glumačkoj poetici.

Čini se iz perspektive običnog gledaoca da vam je u poslednje vreme mnogo bliža televizija kao medij, nego film?

– Tu nema neke velike razlike, sličan je medij, kao i sredstva. Najvažnije je da se sada više radi, da postoje prilike da se neke nove generacije pokažu i da tako zaživi ta vrsta umetnosti, pošto je dugo bila skrajnuta, a evo sad, na svu sreću, to se pokrenulo, pa se nadam da će taj trend ostati i dalje.

Vi ste religiozan čovek, a da li su u koliziji gluma kao javni poziv i javni čin i vera kao intiman, lični čin?

– Ništa nije u koliziji ni sa čim ako čovek želi da se trudi oko pomirenja različitih stvarnosti, naprotiv. Ako želimo da sve ono što je drugačije doživimo kao potencijal i inspiraciju, onda ćemo i sopstveni prostor preosmišljavati i nadograđivati. To je jedini način da nekako napredujemo. Tako da ništa nije u suprotnosti ni sa čim. Mi pravimo suprotnosti.

Kako komentarišete to što još uvek slovite za miljenika ženskog dela publike?

– Ne bavim se time, verujte.

Kakvi su vam planovi u skorijoj budućnosti, jer, evo, gostujete i po unutrašnjosti?

– Ne znam ni ja, pošto mnogo toga se dešava. Nešto se otkazuje, nešto odlaže, nešto se novo događa, otvara, tako da – dinamično je, to je važno.

BROJNA PRIZNANJA

Ovaj rođeni Kraljevčanin, poznat po vanrednoj dikciji, dobitnik je prestižnih glumačkih priznanja. Među njima je i Zlatna antena „Ljubiša Samardžić“ za najbolju glavnu mušku ulogu u serijama „Vreme zla“ i „Državni službenik“. Uspešno se hvata u koštac i sa rediteljskim poslom. Između ostalih, potpisuje pozorišne predstave „Višnjik”, „Osvrni se u gnevu”, „Siroti mali hrčki”, „Putujuće pozorište Šopalović”, „Paviljon broj 6” i mnoge druge, po tekstovima najboljih dramskih stvaralaca Čehova, Simovića, Mihića…

Umetnost dostupna svima – izložba grupe „Friz 2023“ u lokalu kod Brice

Igor Crnogorac November 11, 2023

Nije prvi put da neformalna grupa kikindskih likovnih umetnika izlaže van galerija u prostorima dostupnim većem broju ljudi. Ovoga puta pod nazivom „Friz 2023“, svoju postavku izložili su u muškom frizerskom salonu na uglu Čanadske i ulice Braće Bogaroški. Neformalno otvaranje – druženje umetnika sa publikom, bilo je upriličeno u petak.

– Poenta je da se umetnost izmakne iz centra grada zbog publike koja ima averziju prema galerijskim prostorima, slabo dolaze u centar ili su manje pokretni, i ovo je način da mi priđemo njima. Da vide izložbu kad dođu kod frizera, to je cilj, iako bi, po kvalitetu, naravno, ova izložba mogla da bude u bilo kojoj galeriji – objašnjava slikar Zlatan Vojvodić. – Izložio sam sliku koja predstavlja moje viđenje jednog običnog dana u Kikindi. Svi ovi radovi nastali su u protekle dve godine, to je zadnja generacija dela grupe umetnika u našem zrelom stvaralačkom dobu.

Kikindski umetnik Jovan Isakov, poznati majstor origamija, kaže da priprema izložbu slika, te je jednu dodao ovoj postavci.

– Doneo sam jedan pejzaž, to je slika u slici. A Brici, kao poklon za penziju, napravio sam Edvarda Makazića koji je proizvod dve tehnike – origami i dekupaž – kaže Isakov.

Brica, odnosno muški frizer Miodrag Stojkov, svoju ljubav prema umetnosti izražava godinama upravo na ovaj način – priređujući izložbe u svom salonu. Među umetnicima–izlagačima je i njegov sin Darko.

– Ovo je treća izložba grupe umetnika u mom salonu. Moj sin je doktorirao na Likovnoj akademiji i ideja je njegova jer na izložbe u galerijama dolazi uvek ista publika. Ideja je da se radovi izlažu u prostorima u koje dolaze ljudi koji nikada nisu bili na izložbi. Kad mušterija dođe da se šiša, doći će i na izložbu. Mušterije su oduševljene. Kod mene je uvek u toku neka izložba jer sam uveren da nam je umetnost neophodna, bez nje nismo ništa – zaključuje Stojkov.

Pored dela navedenih umetnika, na izložbi su i radovi Irene Kovač, Daniela Kovača, gitariste grupe „Jarboli“, Nenada Marića, muzičara iz Čačka, i Aleksandra Joksimovića. Domaćin, Miodrag Stojkov, kaže da će slike i skulpture u njegovom salonu biti dostupne mušterijama i svima koji požele da uživaju u umetnosti, narednih mesec dana.

Najbolji trejleri preporučuju „Malog princa“

Igor Crnogorac November 10, 2023

Autori najboljih trejlera za knjigu po konkursu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ proglašeni su večeras na svečanosti u ovoj ustanovi. Na konkurs po kojem đaci svojim vršnjacima, uz pomoć novih tehnologija, promovišu književnost, stiglo je, i ove godine, tridesetak radova.

– Zadovoljni smo što svake godine stižu sve bolji radovi i što deca nove tehnologije koriste za nešto dobro i korisno – rekla je urednica programa, Dunja Brkin Trifunović.

Među mlađim osnovcima najbolji su, po mišljenju žirija, bili učenici OŠ „Vuk Karadžić“.

– Meni je bila inspiracija knjiga „Misija muzej“ jer mi je najsimpatičnija i mnogo je volim. Tu se radi o jednoj devojčici koja ne voli muzej i onda, pošto provede neko vreme u njemu, ona ga zavoli – objasnila je nagrađena učenica drugog razreda, Nevena Simić. Nevenin trejler nosi naziv „Hoću u muzej“.

Mateja Kiš i Mila Rađenović, takođe učenici drugog razreda iste škole, nagradu su primili za svoj trejler za knjigu „Mali princ“.

– Mali princ putuje po planetama i to mi je bilo najzanimljivije – rekao je Mateja.

Njegova saradnica na projektu, Mila, kaže da su snimali na više mesta u gradu.

– Dok putuje po planetama, Mali princ stiče nove prijatelje. Nije mi bilo teško, bilo je zanimljivo – kaže Mila.

Najpoznatije delo Antoana de Sent Egziperija bilo je zanimljivo za preporuku u trejleru i starijim osnovcima, učenicima Osnovne škole „Vasa Stajić“ iz Mokrina. Nagrađeni autori su: Nemanja Šebul, Milan Pavlov, Nenad Ibrajter, Andrej Rac Sabo i Mirko Lupu.

– Osećam da treba da pokažemo mladima da je to dobra knjiga i da treba da je čitaju. Naša poruka je da više truda ulažu u čitanje knjiga – rekao je Milan Pavlov, učenik osmog razreda mokrinske škole.

Pored Mokrinčana, u ovoj kategoriji nagrađen je i Viktor Đorđević, učenik Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Brestovca, koji nije mogao da prisustvuje dodeli. On je potpisao trejler za knjigu „Hajduci“ Branislava Nušića.

Za trejler za knjigu „Dečaci Pavlove ulice“ pohvaljena je ekipa „Majstori glume“, članovi sekcije Svet umetnosti OŠ „Feješ Klara“: Petra Balaž, Viola Čemere, Robert Nemeš, Mate Komarek, Estefanija Herman, David Tot i Boris Kotogan.

U kategoriji srednjoškolaca nagrađena je Katarina Krkić, učenica Gimnazije iz Ćuprije koja, takođe, nije mogla da prisustvuje dodeli. Katarina je snimila trejler za delo „Gavran“ Edgara Alana Poa.

Žiri je radio u sastavu Mirjana Nešić, bibliotekarka, predsednica žirija, Nenad Miladinski, multimedijalni umetnik, i Branko Stevanović, pisac za decu iz Beograda, koji je i uručio nagrade laureatima.

– Mladi autori su pokazali da su vrlo talentovani – ocenio je Stevanović. –

– Veoma mi se dopada što su mnogo radili timski. Vraćali su nam se i oni koji su već učestvovali, i manje je učesnika iz srednje škole, što je meni nerazumljivo s obzirom na njihovo poznavanje novih tehnologija. Knjiga je uvek odlična tema a posebno u godini u kojoj se obeležava osam decenija od prvog izdanja „Malog princa“, za koji su na konkurs stigla dva trejlera. Razvoj novih tehnologija ne samo da nas neće udaljiti od knjiga nego će nam pomoći da ih jedni drugima preporučujemo.

Na svečanosti dodele u Biblioteci nastupila je kikindska grupa „Roj“.

Neraskidive veze Sombora i Kikinde

Aleksandra Djuran November 10, 2023

Predstavnici Istorijskog arhiva Kikinde su u četvrtak, 9. novembra, u galeriji Muzeja podunavskih Šbava otvorili izložbu „Veze Sombora i Kikinde kroz dokumenta Istorijskog arhiva Kikinda”. Izložba je realizovana kroz partnerstvo sa Istorijskim arhivom Sombor, a ideja vodilja projekta jeste kulturno povezivanje dva grada, koje će ići uporedo sa sobraćajnim povezivanjem putem brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine”.

Autori izložbe su v.d. direktor i arhivista Srđan Sivčev, a dizajn i tehničku realizaciju potpisuje Nikola Radosavčev. Izložbi su, u ime Grada Kikinde, prisustvovali predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Somborcima smo predstavili dokumenta koja se nalaze u Istorijskom arhivu u Kikindi, a koja se odnose na njihov grad. Između ostalog, izloženi su plakati o kulturnoj, privrednoj i ekonomskoj saradnji, kao i o bračnim vezama između meštana dva grada. Plakati datiraju od polovine 19. veka do izbijanja Drugog svetskog rata i u Muzeju podunvaksih Švaba može da se vidi 16 panoa. Ovo je prvi put da ovako sarađujemo, a naša zajednička misija je kulturno povezivanje Kikinde i Sombora koje treba da prati i buduću brzu saobraćajnicu takozvani smajli Vojvodine . Tako je dogovoreno da naredne godine slična izložba bude organizovana u našem gradu – istakao je Srđan Sivčev.

Izložba je otvorena do 1. decembra.

Iđoš dobija ogranak Narodne biblioteke i kulturnu oazu

Igor Crnogorac November 9, 2023

Posle Ruskog Sela, u kojem je, posle tri decenije od gašenja, letos otvoren ogranak Narodne biblioteke „Jovan Popović“, sada i meštani Iđoša mogu da očekuju da će i njihovo mesto, naredne godine, za Dan sela, dobiti biblioteku, ali i čitaonicu i prostor za kulturna dešavanja.

– U pitanju je sala ovde poznata kao Klub kod Bugera – kaže predsednica Saveta Mesne zajednice, Ivanka Grujić. – To je Centar za građanske aktivnosti, prostor koji je Grad dao na korišćenje Mesnoj zajednici. Mi smo salu već uredili, ali će se renovirati i sala i bašta koja joj pripada i u planu je da, pored biblioteke, uredimo deo za okupljanje građana, promocije knjiga, poljoprivredne obuke i prezentacije.

Ogranak u Iđošu ne postoji duže od 15 godina jer je prostor u kojem je bio, u prizemlju Doma kulture, bio devastiran, kaže direktor Narodne biblioteke u Kikindi, Brane Marjanović.

– Otvaranje ogranka u Iđošu u planu je za sledeću godinu. Veoma lepu saradnju imamo sa Mesnom zajednicom u ovom mestu. Prostor koji su nam ponudili prevazišao je naša očekivanja, možda i potrebe Biblioteke, tako da će služiti i za druge sadržaje. Biće to mali kulturni kutak sela. Pored dela sa knjigama, tu je i veliki prostor u kojem može da bude čitaonica i dragocen je jer je na dobroj lokaciji i ima malo dvorište zatvoreno zidovima, koje ćemo preurediti u oazu. Nadamo se da ćemo imati podršku resornog ministarstva kao što smo je imali ove godine, kada smo otvarali ogranak u Ruskom Selu – rekao je Marjanović.

Otvaranjem ogranka u Iđošu, biće zaokruženo ponovno uspostavljanje bibliotečkog fonda u svim mestima na teritoriji Grada. Sledeći korak, kaže direktor Marjanović, biće rešavanje problema Biblioteke u Mokrinu koja se nalazi u neuslovnoj zgradi. Ovo je i najveći ogranak Biblioteke, sa oko 15 hiljada knjiga.

U Kulturnom centru: Veče sećanja na Nikolu Vasića Topolovačkog

Jelena Trifunović November 7, 2023

Kulturni centar prirediće veče sećanja na pesnika i slikara Nikolu Vasića Topolovačkog. Na dan Vasićevog rođenja, biće dodeljene i povelje koje nose ime ovog umetnika. Podsetimo, prošle godine prvi laureati ovog priznanja bili su Nemanja Savić, književnik i novinar iz Zrenjanina i Snežana Tomin, pesnikinja iz Kikinde. Savić je bio blizak Vasićev saradnik i recenzirao je nekoliko njegovih knjiga, dok je pesnikinja Snežana Tomin, kao najbliža Vasićeva saradnica u Književnom klubu, bila i prvi predsednik ovog udruženja nakon Vasićeve smrti.

Ovo priznanje je i ustanovljeno sa željom da se očuva sećanje na lik i delo Nikole Vasića, koji je svom imenu dodao i pridev Topolovački, kao uspomenu na njegov rodni Ravni Topolovac u opštini Žitište u kome je rođen 1956. godine. Kao mladić se doselio u Kikindu i ostao da stvara u našem gradu ceo radni vek. Kriterijum za dodelu povelje je da su dobitnici kulturni poslenici iz Kikinde, Zrenjanina ili opštine Žitište, dakle s područja za koja je ovaj umetnik svojim rođenjem i stvaralaštvom bio najviše vezan.

Vasić je za života objavio devet poetskih knjiga, a proznim radovima oglašavao se u periodici. Uspešno se bavio i slikarstvom i imao je na desetine samostalnih i kolektivnih izložbi. Od slikarskih tehnika najčešće je koristio ulje na platnu i grafiku. Veliki broj njegovih grafika krasi publikacije drugih pesnika.

Osnovao Klub književnika „Duško Trifunović”

Nikola Vasić Topolovački je bio osnivač i prvi predsednik Kluba književnika „Duško Trifunović” koji i danas okuplja na desetine stvaralaca iz Kikinde i okoline. Inicirao je književni maraton u našem gradu, kao i štampanje prigodnog pesničkog zbornika sa te manifestacije.

Njegovo poslednje radno mesto bilo je upravo u Kulturnom centru, pa je prema rečima Tanje Nožice, zamenice direktora ove ustanove, moralna dužnost da se Vasiću kao umetniku, ali i kao kolegi i prijatelju, oduže na ovaj način.

Očekuje se prisustvo velikog broja Vasićevih prijatelja i poštovalaca koji će tom prilikom čitati njegovu poeziju ili vlastita dela posvećena ovom stvaraocu, koji nas je pre jedne decenije prerano napustio.

Još jedno priznanje za „Lalu“

Igor Crnogorac November 6, 2023

Stefan Ostojić dobio je još jednu nagradu za klovnovsku monodramu „Lala“. Na Festivalu scenskog nastupa i koreodrame Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, održanom u Kosovskoj Mitrovici proteklog vikenda, poneo je priznanje publike za najbolju predstavu i, kako je obrazloženo, „pohvalu za izuzetnu glumačku igru, visoki profesionalizam i dilatiranu energiju s publikom“. Na ovogodišnjem festivalu učestvovali su umetnici iz Beograda, Niša i sa Cetinja.

Prvu klovnovsku monodramu u Srbiji, Ostojić je radio s francuskom rediteljkom Li Delong, u produkciji Grada Kikinde, „Grindeksa“, Kompanije „Lark“ iz Pariza i Teatra „Gusani u magli“. Jubilarno, 50. izvođenje „Lale“, zakazano je za 24. novembar u Narodnom pozorištu u Kikindi.

Култура